Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.10.2013.

Кж2 4675/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 4675/13
дана 28.10.2013.године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Весне Петровић, чланова већа, уз учешће судијског помоћника Жака Павловића, као записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву, изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Куо.бр.34/13 од 30.09.2013.године, у седници већа одржаној 28.10.2013.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву, изјављена против решења Вишег суда у Ваљеву Куо.бр.34/13 од 30.09.2013.године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Ваљеву Куо.бр.34/13 од 30.09.2013.године, уважена је молба за условни отпуст осуђеног АА, па је одређено да ће се исти, по правоснажности тог решења, условно отпустити са издржавања казне затвора у трајању од десет месеци, на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Ваљеву К.бр.10/10 од 26.04.2012.године, под условом да до истека времена трајања те казне – 21.10.2013.године, не учини ново кривично дело.

Против наведеног решења Вишег суда у Ваљеву жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијано решење укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио спис, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је, по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

- жалба је неоснована.

Првостепени суд је у побијаној одлуци правилно, свестрано и потпуно ценио све што је потребно када је одлучивао о условном отпусту осуђеног АА. Притом је правилно утврдио све чињенице које су одлучне за доношење правилне и законите одлуке, а у образложењу дао јасне и ваљане разлоге, које у свему прихвата и овај суд.

Наиме, из списа произилази да је АА, пресудом Вишег суда у Ваљеву К.бр.10/10 од 26.04.2012.године, оглашен кривим због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278 став 4 у вези става 1 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од десет месеци, која се извршава тако што осуђени не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Такође, решењем Вишег суда у Ваљеву Кв.бр.54/13 од 06.03.2013.године, у односу на овог осуђеног је примењен институт амнестије па је ослобођен 25% од извршења напред наведене казне, тачније у трајању од два месеца петнаест дана, тако да је остало да издржи седам месеци и петнаест дана, те је, уз урачунавање времена које је провео у притвору од 18.05. до 31.05.2002. године, редован истек казне предвиђен за 21.10.2013. године.

Даље, из извештаја управе за извршење кривичних санкција, Одељења за третман и алтернативне санкције Београд бр.25-01-01527/2012-01-706-8 од 23.09.2013.године о владању и извршавању обавеза осуђеног, произилази да је исти издржавање казне затвора у просторијама у којима станује започео 19.03.2013.године, да је од почетка прихватио казну и све активности предвиђене програмом извршења исте, да је континуирано испољавао мотивисаност да је издржи у складу са правилима, да је погодност, у виду дозволе да напусти просторије у којима станује радним данима у трајању од 8 сати ради обављања пословних делатности, користио без злоупотреба, да ужива подршку чланова породице који су активно учествовали у спровођењу мера и извршењу предметне казне, да је био предмет контроле кроз сталне телефонске контакте и не најављене посете, којим приликама је увек затицан кући, тако да је испоштовао све обавезе одређене програмом извршења казне. У извештају је закључено да је предметна кривична санкција спроведена успешно и да је својим понашањем и поштовањем програма поступања осуђени испунио све услове за позитивно решавање молбе за условни отпуст.

  С'обзиром на наведено, првостепени суд је, имајући у виду одредбе члана 46 КЗ, правилно закључио да је у случају осуђеног АА процес ресоцијализације окончан и да је остварена сврха специјалне превенције. Наиме, осуђени је од почетка третмана ускладио своје понашање са програмом поступања, прихватио казну, испоштовао све обавезе, беспрекорно се понашао током извршења казне, погодности које су му дате користио без злоуптреба, па је евидентно да је програм поступања према осуђеном реализован и да је сврха изречене казне, кроз пенални део третмана, остварена, тако да се, како то првостепени суд правилно закључује, са основом може очекивати да ће се осуђени на слободи добро владати и да до истека времена трајања казне неће учинити ново кривично дело.

Због тога је жалба јавног тужиоца оцењена као неоснована. У истој се, по оцени овог суда, неосновано наводи да је доношењем првостепеног решења првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, јер разлози о одлучним чињеницама, који су у првостепеном решењу дати, нису нејасни, нити противречни, нити је чињенично стање погрешно утврђено у смислу оцене околности из члана 46 став 1 КЗ. Из стања у спису произилази да је осуђени испунио све услове потребне да се у његовом случају примени институт условног отпуста, како формалне у смислу издржане казне, тако и остале који се односе на окончање процеса ресоцијализације и испуњења сврхе специјалне превенције.

При свему томе неопходно је истаћи да је молбу за пуштање на условни отпуст осуђени надлежном суду поднео 06.08.2013. године, а да је предмет Основног суда у Ваљеву Ку.бр. 34/13, у коме је одлучивано о предметној молби, Апелационом суду у Београду достављен дана 25.10.2013. године.

Због напред наведених разлога, Апелациони суд у Београду је, на основу члана 467 став 4 ЗКП, одлучио као у изреци.

Записничар        Председник већа – судија
Жак Павловић       Зоран Савић

ЈМ/ЖП
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)