Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.06.2013.

Кж2 538/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 538/13
Дана 21.06.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијe Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у поступку привременог одузимања имовине према предузећу “"АА", власништво окривљеног АА, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду и заједничкој жалби окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, изјављеним против решења Другог основног суда у Београду, ПОИ.бр. 6/12 од 02.11.2012. године, у седници већа одржаној дана 21.06.2013. године, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалбе јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду и заједничке жалбе окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Другог основног суда у Београду, ПОИ.бр. 6/12 од 02.11.2012. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Другог основног суда у Београду, ПОИ.бр. 6/12 од 02.11.2012. године, делимично је усвојен захтев Другог основног јавног тужилаштва у Београду, ОИК-7/11 од 21.03.2011. године, који је прецизиран дана 26.03.2012. године и 26.06.2012. године, за привремено одузимање имовине, па је од предузећа "АА", власништво окривљеног АА, ЈМБГ: _, од оца _ и мајке _, рођене _, рођен _. године, у Београду, са пребивалиштем у _, против кога се пред Другим основним судом у Београду, води кривични поступак по оптужници Другог основног јавног тужиоца у Београду, III Кт.бр. 264/09 од 13.07.2011. године, са описом дела као у наведеној оптужници, због кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, привремено одузета имовина и то:

У односу на имовину коју поседује предузеће "АА", чији је једини власник окривљени АА, са 100% уделом и то:

-земљиште власништво предузећа "АА" аа,

-станови и друге изграђене површине које су ванкњижно власништво предузећа "АА" и који су саграђени на земљишту аа, на основу решења о одобрењу одељења за урбанизам и комунално грађевинске послове одсек за урбанизам градске општине Обреновац I-02 број 351-476/08 од 01.07.2008. године, којим се инвеститорима "АА" и АА1, одобрава изградња стамбено-пословног објекта спратности, подрумска гаража+5+2+ПК, габарита објекта 52,15х14,60 метара, бруто површине 3.679,66 м2, на аа свему према идеалном пројекту који је изградила "АА", а која је у складу са изводом из плана генералне регулације за део насеља _, _, _ и _ у Обреновцу I-01 број 350-794/07 од 28.12.2007. године и то у односу на станове и гараже локала који су у власништву предузећа "АА" и то:

-на поткровљу по пројекту (сада трећи спрат) један стан и то:

бб1 до бб20

Земљиште чији је корисник предузеће "АА", са уделом од 15/240 на к.п. број 210/1, површине 17 ари и 17 м2, уписано у лист непокретности број аа1,

-имовину коју са уделом од 50% поседује предузеће "АА", (других 50% власништво С_, а сагласно уговору о заједничкој градњи од 10.03.2008. године), и то у односу на станове и друге изграђене површине које су ванкњижног власништва предузећа "АА" и који су саграђени на земљишту на аа1, на основу решења одељења за урбанизам и комунално грађевинске послове, Одсек за урбанизам, Градска општина Обреновац, I-02 број 351-121/08 од 06.03.2008. године, којим се инвеститорима предузећа "АА", ББ1 до ББ10, одобрава изградња стамбено-пословног објекта, спратности ПО+ПР+2+ПК, које по структури садржи укупно 47 станова и 5 локала, укупне бруто површине 4.257,84 м2, на катастарској парцели број аа1 у:

бб21 до бб34

док је захтев Другог основног јавног тужиоца у Београду ОИК-7/11 од 21.03.2012. године, прецизиран дана 26.03.2012. године и дана 26.06.2012. године, у односу на стан гг, одбијен као неоснован.

Истим решењем одлучено је да привремено одузимање имовине по овом решењу може трајати најдуже до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

У ставу другом одређено је да се управљање привремено одузетом имовином, ближе описаном у ставу 1 изреке овог решења, поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином, којом ће имовином управљати на начин ближе прописан у Закону о одузимању имовине, проистекле кривичним делом, до даље одлуке суда.

Против наведеног решења, благовремено су жалбе изјавили:

-јавни тужилац Другог основног јавног тужилаштва у Београду, због погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 367 тачка Законика о кривичном поступку у вези члана 370 став 1 Законика о кривичном поступку у односу на одбијајући део решења, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, решење Другог основног суда у Београду, ПОИ.бр. 6/12 од 02.11.2012. године и списе предмета упути првостепеном суду на поновно одлучивање, или да побијано решење преиначи тако што ће захтев Другог основног јавног тужилаштва у Београду за привремено одузимање имовине проистекле из кривично дело ОИК-7/11 од 21.03.2012. године, прецизиран дана 26.03.2012. године и 26.06.2012. године, усвојити у целини, и

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, заједно са окривљеним АА, као власником предузећа "АА", из свих законом утврђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбено решење ПОИ.бр. 6/12 од 02.11.2012. године, тако што ће одбити захтев за привремено одузимање имовине, као неоснован, или да ожалбено решење укине и списе предмета врати првостепеном суду на даљи поступак.

Апелациони јавни тужилац у Београду, у свом поднеску Ктр-I број 518/2013 од 08.02.2013. године, предложио је да Апелациони суд у Београду уважи жалбу јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављену против решења Другог основног суда у Београду, ПОИ.бр. 6/2012 од 02.11.2012. године, а одбије као неосновану жалбу браниоца окривљеног АА, изјављену против решења Другог основног суда у Београду, ПОИ.бр. 6/12 од 02.11.2012. године.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбама јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду и заједничком жалбом окривљеног и његовог браниоца, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду из напред наведеног поднеска нашао да ваља одлучити као у изреци решења.

По налажењу Апелационог суда у Београду, побијано решење донето је уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, будући да исто не садржи разлоге о одлучним чињеницама, а разлози који су наведени су међусобно противречни, на шта се основано указује у жалби јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду и заједничкој жалби окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ.

Наиме, изрека побијаног решења, противречна је са образложењем.

У изреци побијаног решења, првостепени суд је навео да је делимично усвојио захтев јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду за привремено одузимање имовине од предузећа "АА", власништво окривљеног АА, уз навођење која имовина је одузета, док у образложењу побијаног решења наводи да је након разматрања списа предмета и одржаног рочишта утврдио да су испуњени услови за делимично усвајање захтева за привремено одузимање имовине, односно да у конкретном случају постоји опасност да би касније одузимање имовине, за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела била отежана или онемогућена, ценећи при том и доказе везане за остваривање прихода од стране окривљеног АА и изводећи закључак да постоји очигледно несразмера између имовине ближе наведене у изреци решења и његових законито стечених прихода, који закључак првостепеног суда се по налажењу овог суда не може прихватити, из разлога што је првостепени суд у конкретном случају одузео имовину од предузећа чији је власник окривљени АА, а не од самог окривљеног АА.

Потом, по налажењу овог суда, првостепени суд приликом одлучивања није утврдио приходе из којих је грађена предметна стамбена зграда, која представља предмет привременог одузимања, односно пропустио је да утврди да ли је зграда грађена средствима предузећа "АА" или властитим средствима окривљеног АА, које чињенице су по налажењу овог суда од значаја за правилно одлучивање у овој кривичноправној ствари, имајући при том у виду да је бранилац у својој жалби навео да је предметна зграда грађена средствима купаца станова, који су они давали током изградње, које наводе је суд био дужан да провери пре доношења своје одлуке јер је исте бранилац истицао и током поступка за одузимање имовине.

Такође, по налажењу Апелационог суда у Београду, основани су и жалбени наводи јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду, у којима се истиче да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање у погледу одлучних чињеница, односно да ли уговор о регулисању међусобних обавеза од 29.12.2011. године, закључен између привредног друштва "АА" које је власништво окривљеног АА и привредног друштва "АА1", производи правно дејство.

  Наиме, одбијајући захтев јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду у наведеном делу, суд је у образложењу ожалбеног решења навео да је увидом у уговор о регулисању међусобних односа закључен у Обреновцу дана 29.12.2011. године, између предузећа "АА" власништво окривљеног АА и привредног друштва "АА1" и изјаве о прибављању компензације 2/2012 нашао да је захтев о одузимању имовине у том делу неоснован, због чега станове број 9 и 11 у предметној згради није одузео, наводећи да је одбрана суду доставила релевантне доказе на основу којих јасно произилази да се станови не налазе у власништву привредног друштва "АА" већ привредног друштва "АА1" не ценећи при том у довољној мери садржину самог уговора, односно да ли исти производи правно дејство, имајући у виду да исти у својој суштини представља уговор о промету непокретности, за чију пуноважност је неoпходно у смислу одредби Закона о промету некретнина и то члан 4 став 1 да уговор буде закључен у писменој форми, а потписи уговaрача морају да буду оверени од стране суда, што у конкретном уговору није случај, због чега је по налажењу овог суда, првостепени суд био у обавези да утврди да ли предметни уговор производи правно дејство и да ли представља пуноважни правни основ за стицање својине од стране купца, а што није учинио током првостепеног поступка

Како је првостепени суд доносећи побијано решење, учинио напред наведене битне повреде одредаба кривичног поступка, то је уважавањем жалби јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду, окривљеног АА и његовог браниоца, исто морало бити укинуто и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Приликом поновног одлучивања, првостепени суд ће отклонити неправилности на које је овим решењем указано, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне разлоге.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, у смислу члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку, одлучио је као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судија
Стојан Петровић, с.р.     Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)