Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.12.2013.

Кж2 5613/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 5613/13
Дана 24.12.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа и судија Татјане Вуковић и Бојане Пауновић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном поступку против окривљеногАА и др, због кривичног дела из члана 246 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, ТОИ.бр. 4/13 од 03.12.2013. године,  у седници већа одржаној дана 24.12.2013. године, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду, ТОИ.бр. 4/13 од 03.12.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, ТОИ.бр. 4/13 од 03.12.2013. године, одбачен је захтев јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду за трајно одузимање имовине – стана аа, од осуђеног АА, као неблаговремен.

Против наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа, о којој у смислу члана 467 став 2 Законика о кривичном поступку није обавештавао странке, налазећи да њихово присуство није од користи за разјашњење чињеничног стања у овој кривичноправној ствари, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је неоснована.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд одлучујући о захтеву јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду за трајно одузимање имовине од осуђеног АА1, исти одбацио као неблаговремен.

Наиме, правилно је првостепени суд увидом у спис предмета К.бр. 3816/10 утврдио да је пресудом Вишег суда у Београду, К.бр. 3816/10 од 04.07.2012. године, који је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду, Кж1 бр. 6550/12 од 28.02.2013. године, окривљени АА1 оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, као и да из повратнице здружене у списима предмета произилази да је наведену пресуду Апелационог суда у Београду, Кж1 бр. 6550/12 од 28.02.2013. године, Више јавно тужилаштво у Београду примило дана 22.05.2013. године, који датум је констатован на службеном печату Вишег јавног тужилаштва у Београду, и на утврђено чињенично стање правилно применио одредбу члана 38 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којом је прописано да јавни тужилац може поднети захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела у року од три месеца од дана достављања правноснажне пресуде којом је утврђено да је учињено кривично дело из члана 2 истог закона, захтев тужилаштва одбацио као неблаговремен, будући да је тужилац пресуду примио дана 22.05.2013. године, а да је захтев за трајно одузимање имовине поднео дана 28.11.2013. године, који је примљен у суд дана 29.11.2013. године, дакле након истека законом прописаног рока.

Имајући у виду напред наведено, жалбене наводе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду којима се решење побија због погрешно утврђеног чињеничног стања, и у којима се истиче да првостепени суд доносећи исто није ценио чињеницу да је 14.06.2013. године, суд својим решењем К.бр. 3816/10-Кв.бр. 2659/13 од 11.06.2013. године, дозволио понављање кривичног поступка против окривљеног АА, због чега се поступак води из почетка, те како се у конкретном случају ради о групи која је оглашена кривом за кривично дело недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 Кривичнго законика, и како поступак још није   завршен, захтев је поднет у законом прописаном року, Апелациони суд у Београду оцењује неоснованим, из разлога што је правилно првостепени суд оценом чињеничног стања из списа предмета, закључио да је захтев неблаговремен, за коју одлуку је дао јасне разлоге које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да жалбеним наводима јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, правилност а ни законитост побијаног решења нису доведене у питање.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, применом одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, одлучио је као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судија
Стојан Петровић, с.р.     Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)