Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.03.2012.

Кж2 749/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 749/12
Дана 09.03.2012. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Синише Важића као председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића као чланова већа, уз учешће судијског сарадника Игора Рмандића, у поступку проистекле имовине из кривичног дела ПОИ.бр.1/12 према окривљеном АА због кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика и трећем лицу АА1, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА адвоката АБ, пуномоћника трећег лица АА1 адвоката АБ1 и жалби окривљеног АА и трећег лица АА1, изјављеним против решења Другог основног суда у Београду ПОИ.бр.1/12 од 23.01.2012.године, у седници већа одржаној дана 09.03.2012.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА адвоката АБ, жалбе пуномоћника трећег лица АА1 адвоката АБ1 и жалбе окривљеног АА и трећег лица АА1, УКИДА СЕ решење Другог основног суда у Београду ПОИ бр 1/12 од 23.01.2012.године, и предмет упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем усваја се захтев Другог ОЈТ-а у Београду за привремено одузимање имовине за који постој основана сумња да је проистекла из кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика па се привремено одузима имовина од окривљеног АА и власнице АА1 те се забрањује отуђење и оптерећење непокретности и стварних права на истинито некретнинама ближе описаним у изреци побијаног решења. Мера привременог одузимања имовине траје до другачије одлуке суда најдуже до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине. Привремено одузетом имовином ће се сходно одредбама члана 37 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела управљати Дирекција за управљање одузетом имовином до коначне одлуке суда.

Против наведеног решења благовремено су жалбе изјавили:

Окривљени АА и треће лице АА1 из свих законом утврђених разлога са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначује ожалбено решење тако што ће одбити захтев за привремено одузимање имовине или да ожалбено решење укине и списе предмета врати првостепеном суду на даљи поступак.

Бранилац окривљеног АА адвокат АБ и то због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због повреде кривичног закона са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и одбије захтев јавног тужиоца Другог ОЈТ-а за привремено одузимање имовине према окривљеном АА и трећем лицу АА1.

Пуномоћник трећег лица АА1 адвокат АБ1 и то због погрешно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбено решење тако што ће одбити захтев јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду као неоснован.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду се у поднеску КтрI бр.662/12 од 05.03.2012.године предложило да се жалбе одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду је у седници већа, размотрио целокупне списе предмета, испитао побијано решење у границама жалбених навода и по службеној дужности у смислу одредбе члана 401 став 5 ЗКП-а, пазећи да је решење донео стварно надлежан суд односно овлашћени орган, па је по оцени жалбених навода и предлога а имајући у виду предлог Апелационог јавног тужиоца нашао:

Жалбе су основане.

По оцени Апелационог суда у Београду, основано се наведеним жалбама оспорава законитост и правилност првостепеног решења, и указује да је изрека побијаног решења неразумљива, због чега је и првостепени суд начинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а. Напред наведено из разлога што из изреке првостепеног решења произилази да се имовина одузима од окривљеног АА и власнице његове жене АА1, иако је Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и то одредбом члана 4 став 2 прописано да је имовина проистекла из кривичног дела, имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца, која је у очигледној несразмери са његовим приходима, док се према тачки 7 истог члана, власником сматра окривљени, сведок сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице, док треће лице је физичко или правно лице на које предметна имовина проистекла из кривичног дела. Имајући у виду напред наведено, при правилној примени закона уколико се од супруге окривљеног, у овом случају АА1 одузима имовина проистекла из кривичног дела, у изреци мора бити назначено да је у питању треће лице, а што првостепени суд у побијаном решењу није урадио.

По налажењу већа основано се у изјављеним жалбама указује, да у првостепеном решењу недостају разлози о одлучним чињеницама а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни. Наиме, према образложењу побијаног решења, произилази да је на основу резултата финансијске истраге утврђено да из извештаја јединице за финансијске истраге и писмених доказа приложених уз исту утврђено да је привредно друштво "АА", а чији је окривљени АА сада директор, градило станове у Обреновцу ул. аа број аа1 и аа2 на кат. парцели _ КО _, али да средства од продатих станова у највећем броју случајева нису од стране купаца уплаћивана на рачун привредног друштва "АА", већ на руке АА, док једино у ситуацији када су купци морали да подигну кредит како би купили стан, та средства је банка уплаћивала на рачун привредног друштва "АА", те да из писмених сведока у списима предмета произилази да је део тих средстава од продаје станове који су на руке исплаћени АА коришћен за финансирање и изградњу других станова без приказивања финансијских средстава кроз одговарајућу пословну документацију, а део је уплаћен на рачун привредног друштва као позајмица оснивача, тако да је у том случају „АА“ дуговао та новчана средства оснивачима и лицима која су иста уплатила у виду позајмице, након чега су на име наводе позајмице привредном друштву, оснивачи на име компензације добијали станове,а који су касније као физичка лица продавали за готов новац који им је исплаћиван на руке. Имајући у виду напред наведено, по налажењу већа Апелационог суда у Београду исто не значи аутоматски да су у питању незаконито стечени приходи односно приходи у несразмери са законито стеченим приходима, јер се не могу изјадначавати појмови незаконитих прихода и непријављених прихода у циљу избегавања пореских и других дажбина државним органима, јер према наведеном произилази управо супротно-да су станови изграђени средствима купаца који су у напред исплатили део купопродајних цена а неки и целу цену, а која пословно финансијска конструкција у складу са начелом аутономије воље, те је стога и правно дозвољена.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити наведене битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем, након чега ће бити у могућности у да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

На основу свега напред наведеног, а сходно одредби члана 401 став 3 ЗКП-а, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судија
Игор Рмандић      Синиша Важић

јт

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)