Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.07.2013.

Кж2 По1 310/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 310/13
Дана 30.07.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића и Соње Манојловић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 61 и 33 КЗ, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 39/13 од 08.07.2013. године, у седници већа одржаној дана 30. јула 2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 39/13 од 08.07.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 39/13 од 08.07.2013. године одређено је јемство за окривљеног АА, рођеног _. године у месту _, Општина _, са пребивалиштем у Београду, ул. _, а боравиштем у Републици _, град _, на адреси _, у укупном новчаном износу од 538.061,22 евра, којe се састоји у упису хипотеке на износ од 538.061,22 евра у корист у Републике Србије – Вишег суда у Београду, на непокретности аа, пословном простору аа1, власништво супруге окривљеног АА, АА1, рођене _. године у _, од оца АО1 и мајке АМ1, тако да по упису наведене хипотеке окривљени АА неће бити стављен у притвор, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Београду, Посебног одељења Ки.П.бр. 30/07 од 07.06.2007. године, већ ће бити остављен на слободи.

У ставу другом изреке решења одређено је да ће након достављања доказа о упису предметне хипотеке у корист Републике Србије, Вишег суда у Београду, сходно одредби члана 601 ЗКП, бити издата посебна наредба о повлачењу потерница, које су расписане за окривљеним АА.

Против наведеног решења жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 и тачка 3 у вези са чланом 437 тачка 1 ЗКП и због погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 440 став 1 у вези са чланом 437 тачка 3 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду као другостепени укине побијано решење и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, о којој, у смислу одредбе члана 467 став 2 ЗКП није обавестио странке, јер је нашао да њихово присуство није од користи за разјашњење ствари, а на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Из списа предмета произилази да је према окривљеном АА решењем истражног судије Окружног суда у Београду-Посебно одељење Ки.П. бр. 30/07 од 07.06.2007. године одређен притвор на основу одредбе члана 142 став 2 тачка 1, 2 и 5 ЗКП, а наредбом Ки.П.бр. 30/07 од 15.06.2007. године према окривљеном је на основу одредбе члана 566 и 569 ЗКП издата потерница и међународна потерница. Виши суд у Београду, Посебно одељење, одлучујући о предлогу браниоца окривљеног АА од 23.07.2012. године за укидање притвора према окривљеном, донело је решење дана 07.08.2012. године, којим је одбијен наведени предлог, с тим што је у образложењу решења наведено да и даље постоји законски основ за одређивање притвора према окривљеном АА, прописано одредбом члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП. Бранилац окривљеног АА, адв. АБ дана 20.06.2013. године доставио је суду предлог за одређивање јемства за окривљеног АА у висини од 538.061,22 евра, а које би се састојало у упису хипотеке у наведеном износу у корист Републике Србије-Вишег суда у Београду на непокретности-пословном аа1, а који је власништво супруге окривљеног, АА1.

По оцени овога суда, правилно је првостепени суд побијаним решењем утврдио да су у конкретном случају испуњени формални услови за одлучивање о предлогу браниоца окривљеног АА за одређивање јемства према истом, како исти не би био стављен у притвор, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Београду, Посебно одељење од 07.06.2007. године. Ово стога што је према окривљеном и даље стоји разлог за одређивање притвора по основу одредбе члана 211 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку, али је првостепени суд правилно узео у обзир да је овај кривични поступак ушао у своју седму годину, чињеницу да је дошло до укидања првостепене пресуде и да је главни претрес изнова отпочео, те да је дошло и до промене правне квалификације кривичног дела које се окривљеном АА ставља на терет, односно да се окривљеном АА сада ставља на терет извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, у вези са члановима 61 и 33 КЗ, за које је запрећена блажа казна, него за кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, а за које је прописана казна затвора од 2 до 12 година, док му се сада ставља на терет кривично дело за које је запрећена казна затвора од 2 до 10 година, као и чињеницу да се окривљеном АА стављају на терет радње извршења кривичног дела које су се догодиле 1995. и 1996. године, дакле пре више од 16 година, па је правилно закључио првостепени суд да се у конкретном случају мера притвора може заменити блажом мером за обезбеђење присуства окривљеног АА, односно мером јемства.

Првостепени суд је узео у обзир да је окривљени АА пред овлашћеним органом _-нотаром, лично дао изјаву да неће побећи и да се неће крити до окончања овог кривичног поступка, као и чињеницу да за њега јемство нуди њему јако блиска особа, односно његова супруга, па је правилно нашао да је понуђени износ јемства од 538.061,22 евра, као и облик у коме ће се то јемство дати адекватан у овом тренутку интензитету околности које оправдавају постојање основа за одређивање притвора према окривљеном АА, на основу одредбе члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП-а, имајући у виду и конкретну имовинску корист која се прецизираном оптужницом ставља на терет окривљеном АА, односно да је у овом тренутку то износ од 148.750.199,75 динара, а да је динарска противвредност понуђеног јемства 61.000.000,00 динара. При томе је првостепени суд узео у обзир и да Специјално тужилаштво, у свом акту којим се изјаснило о предлогу за јемство браниоца окривљеног АА, уопште није оспоравало висину понуђеног јемства, већ само чињеницу да окривљени АА пред судом није дао изјаву да се неће крити и да без одобрења суда неће напустити своје боравиште.

Стога је, по оцени овога суда, правилан закључак првостепеног суда да се обезбеђење присуства окривљеног у конкретном случају може постићи заменом мере притвора јемством, због чега је правилно прихватио понуђено јемство од стране браниоца окривљеног АА, како исти, након полагања јемства, не би био стављен у притвор, односно како би био остављен на слободи.

Следствено наведеном, супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, којима се истиче да првостепени суд није ни једном речју анализирао имовинско стање супруге окривљеног која је дала јемство за њега су неосновани, имајући у виду да је првостепени суд правилно оценио све околности које су битне за одређивање јемства и нашао да су испуњени услови за одређивање јемства, те ценећи све чињенице правилно закључио да у конкретном случају обезбеђење присуства окривљеног може се постићи заменом мере притвора јемства, а за коју одлуку је дао јасне, аргументоване и уверљиве разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Без утицаја на законитост и правилност побијаног решења су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал којима се оспорава висина понуђеног и прихваћеног јемства, имајући у виду да је првостепени суд правилно нашао да је понуђен износ јемства и облик у коме ће се јемство дати потпуно адекватан интензитету околности које оправдавају постојање законског основа за одређивање притвора прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, а посебно имајући у виду да у акту којим се заменик ТОК-а изјаснио о предлогу за одређивање јемства браниоца окривљеног, није оспоравана висина понуђеног јемства, а жалбени наводи којима се истиче да је ова чињеница погрешно оцењена од стране првостепеног суда, нису од утицаја на другачију одлуку овога суда.

Жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се истиче да се изјава коју је окривљени АА дао пред надлежним органом _ не може прихватити, обзиром да се на тај начин неправилно примењује одредба члана 202 став 1 ЗКП, овај суд је оценио као неосноване. Ово стога што је чињеница да пре доношења првостепеног решења окривљени АА није дао изјаву пред судом пред којим се води поступак да се неће крити и да без одобрења суда неће напустити своје боравиште, али имајући у виду да из списа предмета произилази да је окривљени АА, одмах након доласка у Републику Србију, дана 29.07.2013. године, дао пред судом пред којим се води поступак обећање да се неће крити и да без одобрења суда неће напустити боравиште, сходно одредби члана 202 ЗКП-а и сходно обећању које је дао у писаној изјави, па како је ова изјава дата пре одлучивања пред другостепеним судом у поступку по жалби, то је, по оцени овога суда, на тај начин потврђена изјава коју је окривљени дао пред надлежним органом _, а коју је прихватио првостепени суд.

Овај суд је ценио и остале наводе у изјављеној жалби, па је нашао да се истима не доводи у сумњу законитост и правилност побијаног решења.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, донета је одлука као у изреци овога решења.

Записничар         Председник већа - судија
Ирена Јушковић, с.р.      Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)