Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.05.2011.

Кж2 По3 16/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По3 16/11
Дана 04.05.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Бојане Пауновић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.По3. 15/11 од 11.03.2011. године, у седници већа одржаној дана 04. маја 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду К.По3. 15/11 од 11.03.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду К.По3. 15/11 од 11.03.2011. године одбијен је оптужни предлог јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.ВТК. 88/10 од 11.02.2011. године, против окривљеног АА, због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138 став 2 у вези става 1 КЗ.

Против овог решења, жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони јавни тужилац у Београду у поднеску КтрI бр.1022/11 од 13.04.2011. године, предложио је да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду као основану и укине побијано решење.

Апелациони суд у Београду је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода, имајући у виду и предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду из напред наведеног поднеска, нашао:

Жалба је неоснована.

Правилно је поступио првостепени суд када је, одлучујући у смислу одредбе члана 439 став 1 ЗКП о постојању услова за одбацивање оптужног предлога односно приватне тужбе, оптужни предлог јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, који је поднет против АА због кривичног дела угрожавања сигурности из члана 138 став 2 у вези става 1 КЗ, одбио, а на основу одредбе члана 441 став 1 ЗКП у вези са чланом 274 став 1 тачка 1 ЗКП.

Наиме, оптужним предлогом, окривљеном АА стављено је на терет да је угрозио сигурност више лица – особа које намеравају да учествују на манифестацији „Парада поноса 2010“ у Београду, дана 10.10.2010. године претњом да ће напасти на живот и тело тих лица, на тај начин што је на интернет презентацији друштвене мреже „Facebook“ у оквиру „Стоп геј паради“, са свог профила упутио претећу поруку „Биће меса, биће клања педера“, која је била упућена свим евентуалним учесницима планираног догађаја.

Имајући у виду наводе оптужног предлога, првостепени суд је правилно закључио да у конкретном случају није остварен битан елемент кривичног дела угрожавања сигурности, имајући у виду да није дошло до индивидуализације пасивног субјекта, где се као последица кривичног дела угрожавања сигурности јавља управо осећај несигурности пасивног субјекта, односно где пасивни субјект претњу мора схватити озбиљно.

И по оцени овога суда, када се има у виду законски текст члана 138 став 1 и 2 КЗ, којим је прописано да је за постојање дела нужно да учинилац угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, из ког произлази да је нужно да се код одређеног лица створи осећај јачег неспокојства или страха, тако што би се оштећено лице осећало угроженим, односно да исказана претња мора бити озбиљна у том смислу што би морала изазвати јачи осећај страха, односно осећај веће личне несигурности, при чему је нужно да претња буде усмерена само према одређеном лицу, односно према више лица, уколико је реч о квалификацији из става 2 истог члана, то у конкретном случају радње окривљеног описане у оптужном предлогу јавног тужиоца, не садрже све битне елементе кривичног дела из члана 138 став 2 у вези става 1 КЗ, а како то правилно закључује првостепени суд.

Како је, дакле, првостепени суд правилно закључио да у радњама окривљеног нема битних елемената предметног кривичног дела, те правилно поступио када је оптужни предлог јавног тужиоца одбио на основу одредаба чланова 441 став 1 ЗКП и 274 став 1 тачка 1 ЗКП, то је жалба јавног тужиоца, којом се указује на погрешно утврђено чињенично стање и истиче да је порука коју је окривљени оставио на друштвеној мрежи „Facebook“ упућена јасно одређеној групи грађана и да стога у његовим радњама стоје елементи кривичног дела које му је стављено на терет, оцењена неоснованом.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку, донета је одлука као у изреци.


Записничар Председник већа – судија
Снежана Меденица, с.р. Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)