Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.09.2012.

Кж2 По3 37/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По3 37/12
Дана 25.09.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића - председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића - чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић - записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права из члана 199 став 3 у вези са ставом 2 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К. По3. 63/11 од 06.06.2012. године, у седници већа одржаној дана 25.09.2012. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, па се УКИДА решење Вишег суда у Београду К. По3. 63/11 од 06.06.2012. године и предмет враћа првостепеном суду на поновни поступак и одлуку.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду К. По3. 63/11 од 06.06.2012. године одбијен је оптужни предлог јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт. Втк. 42/10 од 30.06.2010. године против окривљеног АА због кривичног дела неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права из члана 199 став 3 у вези са ставом 2 Кривичног законика, а на основу одредбе члана 441 став 1 у вези са чланом 274 став 1 тачка 3 ЗКП.

Против наведеног решења жалбу је изјавио:

- јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепни суд укине ожалбено решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у поднеску Ктр-I број 2975/12 од 17.09.2012. године предложио да другостепени суд уважи жалбу јавног тужиоца, укине ожалбено решење и предмет врати првостепеном суду на даље поступање.

Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној дана 25.09.2012. године размотрио списе предмета, побијано решење, поднету жалбу, као и мишљење надлежног јавног тужиоца, па је имајући у виду све наведено, нашао:

Жалба је основана.

Наиме, по оцени Апелационог суда у Београду првостепени суд је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, с обзиром да недостају разлози о одлучним чињеницама у образложењу решења, на шта се основано жалбом јавног тужиоца указује и из ког разлога је укидање ожалбеног решења било нужно.

Првостепени суд у образложењу побијаног решења наводи да нема доказа да је окривљени основано сумњив за дело које је предмет оптужбе, те да из спроведених истражних радњи не произлазе докази на основу којих се може утврдити чија ауторска права или друга сродна права је окривљени АА неовлашћено користио, будући да набрајање филмова за која различита предузећа сматрају да имају право да их дистрибуирају или да су њихови власници не може представљати доказ у кривичном поступку, с обзиром да није поткрепљено релевантним писменим исправама. По оцени овог суда, првостепени суд даје потпуно нејасне разлоге које се тичу појма ауторског дела, имовинских права у вези ауторског дела и права давања примерака ауторског дела у закуп, с обзиром на то да право дистрибуције ауторских дела на територији Републике Србије имају привредни субјекти на основу закључених уговора са носиоцем ауторских права за одређена ауторска дела. Одредбом члана 199 Кривичног законика је прописано да ко неовлашћено објави, сними, умножи или на други начин јавно саопшти у целини или делимично ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију, рачунарски програм или базу података казниће се законом до три године, па је заправо предмет заштите овог кривичног дела свако ауторско дело. Када се има у виду цитирана одредба, те одредба члана 9 Закона о ауторским и сродним правима којом је прописано да се аутором сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела или наведени приликом објављивања дела, док се другачије не докаже, то се у овом конкретном случају долази управо до обрнутог доказивања, тачније свако лице које врши дистрибуцију би требало да докаже или да је овлашћен да врши дистрибуцију или да је управо он аутор. По оцени Апелационог суда у Београду првостепени суд је терет доказивања права ауторства ставио дистрибутерима, што је супротно члану 9 Закона о ауторским и сродним правима, с обзиром на то да је управо терет доказивања права ауторства на лицима која сматрају да су аутори или да имају право за дистрибуцију.

Имајући у виду наведено, те да је по оцени другостепеног суда првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, то је овај суд укинуо ожалбено решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду наводе из решења Апелационог суда у Београду, те ће имајући у виду наведене законске одредбе и доказе у списима предмета, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са свега изнетог, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар,       Председник већа-судија,
Мирјана Новић, ср     мр Сретко Јанковић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)