Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.05.2013.

Кж1 215/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 215/13
Дана 21.05.2013. године
Б Е О Г Р А Д
ул.Немањина бр.9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Наде Хаџи-Перић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Браниславом Муњић, као записничарем, у кривичном предмету оптуженог АА, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.бр.588/12 од 23.11.2012.године, након одржане јавне седнице већа, у смислу члана 357 ЗКП, дана 21. маја 2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Поводом жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧАВА СЕ решење Вишег суда у Београду К.бр.588/12 од 23.11.2012.године, тако што Апелациони суд у Београду,

према тада малолетном АА,

на основу члана 78 став 2 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица


ОБУСТАВЉА ПОСТУПАК

по поднетој оптужници јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.1025/10 од 30.12.2010. године, којом му је стављено на терет да је:

дана 02.11.2010. године, око 15,30 часова у Обреновцу, у насељу Рвати, код гробља у Обреновцу, у стању урачунљивости, свестан забрањености свог дела, чије је извршење хтео, неовлашћено ради продаје, држао супстанце које су проглашене за опојну дрогу и то хероин у облику базе у смеши са кофеином и парацетамолом, упакован у две кесице, једна нето масе 4,68 грама и друга нето масе 0,44 грама, која опојна дрога је приликом интервенције полицијских службеника ПС Обреновац пронађена код оптуженог и од њега уз потврду одузета, а том приликом је поред њега затечен малолетни – дете ММ, који је по претходном договору мобилним телефоном дошао на назначено место ради куповине опојне дроге, док је приликом претреса куће оптуженог, у соби, испод душека кревета, пронађена и уз потврду одузета опојна дрога хероин у облику базе у смеши са кофеином и парацетамолом, упакована у једну ПВЦ кесицу, укупне нето месе 20,96 грама, једна целофанска кесица 0,32 грама марихуане, коју чине делови биљке конопља (cannabis), која садржи психоактивну компоненту ТХЦ, као и новац у износу од 40 евра и 12.000,00 динара, у разним апоенима, који потичу од промета опојне дроге,

-чиме би извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ.

На основу члана 512 став 1 ЗКП, према АА изречена је мера безбедности одузимање предмета и то две кесице хероина у облику базе у смеши са кофеином и парацетамолом, нето масе 4,68 грама и 0,44 грама, једне ПВЦ кесице хероина у облику базе у смеши са кофеином и парацетамолом, нето масе 20,96 грама и једне целофанске кесице са 0,32 грама марихуане.

На основу члана 513 став 1 ЗКП, од окривљеног АА одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 40 евра и 12.000,00 динара.

На основу члана 197 ЗКП, окривљени је ослобођен плаћања трошкова кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава суда.

Жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду ОДБИЈА СЕ као неоснована.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду К.бр.588/12 од 23.11.2012. године, према млађем пунолетном лицу оптуженом АА, изречена је васпитна мера појачан надзор од стране органа старатељства, која може трајати најмање 6 (шест) месеци, а најдуже 2 (две) године, с тим што ће суд накнадно одлучити о њеном престанку. На основу члана 87 КЗ, према окривљеном је изречена мера безбедности одузимање предмета и то две кесице хероина у облику базе у смеши са кофеином и парацетамолом, нето масе 4,68 грама и 0,44 грама, једне ПВЦ кесице хероина у облику базе у смеши са кофеином и парацетамолом, нето масе 20,96 грама и једне целофанске кесице са 0,32 грама марихуане. На основу члана 91 КЗ, од окривљеног АА одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 40 евра и 12.000,00 динара. На основу члана 193 и 196 ЗКП, окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати суду износ од 44.179,58 динара, а на име паушала износ од 10.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности решења, под претњом принудног извршења.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због повреде кривичног закона из члана 369 став 1 тачка 1 у вези члана 367 тачка 2 ЗКП, погрешно утврђеног чињеничног стања, сходно члану 370 став 1 у вези члана 367 тачка 3 ЗКП и одлуке о кривичној санкцији, сходно члану 371 став 1 у вези члана 367 тачка 4 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени кривични суд, преиначи ожалбено решење Вишег суда у Београду, тако што ће окривљеног АА огласити кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, и осудити га на примерену казну затвора у законом прописаним оквирима.

Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, у одговору на жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, предложио је да се наведена жалба одбије као неоснована, а решење Вишег суда у Београду К.бр.588/12 потврди.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду је својим поднеском Ктж.бр.221/13 од 21.01.2013. године, предложило да Апелациони суд у Београду уважи жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и укине првостепено решење.

Апелациони суд у Београду је одржао јавну седницу већа, у присуству браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца и окривљеног АА, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао и у смислу члана 380 ЗКП, па је по оцени навода и предлога у изјављеној жалби, одговора на жалбу и предлога Апелационог јавног тужилаштва у Београду, из напред цитираног поднеска, донео одлуку као у изреци решења.

Наиме, окривљени АБ је у својој одбрани у потпуности признао извршење кривичног дела које му је стављено на терет, као и своју кривицу, па имајући у виду да је његово признање поткрепљено доказима изведеним на главном претресу, и то како садржином потврде о привремено одузетим предметима и потврде о улажењу у стан и друге просторије ПУ за Град Београд – Одељење Обреновац од 02.11.2010. године, тако и исказима саслушаних сведока СС1 и СС2, као и физичко-хемијским вештачењем обављеним од стране Управе криминалистичке полиције – Националног криминалистичко-техничког центра број 15780/10 од 03.11.2010. године, правилно је првостепени суд овакву одбрану окривљеног прихватио у потпуности, оценивши је као искрену.

Чланом 41 став 1 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица прописано је – учиниоцу који је као пунолетан извршио кривично дело, а у време суђења није навршио двадесет једну годину, суд може изрећи било коју меру посебних обавеза, меру појачаног надзора од стране органа старатељства или меру упућивања у васпитно-поправни дом ако се, с обзиром на обележја његове личности и околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се овим васпитним мерама постићи сврха која би се остварила изрицањем казне.

Међутим, како неспорно из списа предмета произлази да је дана _. године окривљени АА навршио 21 годину, при чему, како из налаза и мишљења судског вештака неуропсихијатра др ВВ од 22.12.2010. године, тако и из налаза и мишљења судског вештака специјалисте медицинске психологије ВВ1 од 02.03.2011. године, произлази да општа душевна развијеност окривљеног не одступа од нивоа очекиваног за његов календарски узраст, а такође имајући у виду протек времена од извршења кривичног дела, по налажењу Апелационог суда у Београду, у конкретном случају, с обзиром на карактеристике личности окривљеног, као и чињеницу да се предметно кривично дело јавља као изоловано и није последица структуираног деликвентног понашања окривљеног, у конкретном случају изрицање казне затвора не би било целисходно, па је стога овај суд, поводом жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, а по службеној дужности, првостепену пресуду преиначио и на основу члана 78 став 2 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, из разлога целисходности обуставио поступак према тада малолетном окривљеном АА, а жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, имајући у виду све напред наведено, оценио као неосновану.

На основу члана 512 став 1 ЗКП, према окривљеном је изречена мера безбедности одузимање предмета и то две кесице хероина у облику базе у смеши са кофеином и парацетамолом, нето масе 4,68 грама и 0,44 грама, једне ПВЦ кесице хероина у облику базе у смеши са кофеином и парацетамолом, нето масе 2,96 грама, целофанске кесице са 0,32 грама марихуане, будући да то захтевају интереси опште безбедности.

На основу члана 513 став 1 ЗКП, суд је од окривљеног АА одузео имовинску корист прибављену кривичним делом и то новац у износу од 40 евра и 12.000,00 динара, с обзиром да је током поступка утврђено да је реч о новцу који потиче од извршења кривичног дела.

Како је према окривљеном АА обустављен кривични поступак, то је, сходно члану 197 став 1 ЗКП, одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

На основу свега напред наведеног, Апелациони суд у Београду је, применом одредбе члана 401 став 3 у вези са чланом 391 став 1 Законика о кривичном поступку, донео одлуку као у изреци решења.

Записничар     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранислава Муњић, с.р.   Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)