Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.02.2014.

Кжм2 2/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кжм2 2/14
Дана 18.02.2014. године
БЕОГРАД, ул. Немањина бр. 9

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу за малолетнике састављеном од судија: Оливере Анђелковић, председника већа, Гордане Петковић и Славке Михајловић, чланова већа, са судијским помоћником Ружицом Ђ. Јовановић, записничарем, у поступку за рехабилитацију сада пунолетног АА, по захтеву његовог браниоца, адвоката АБ, а одлучујући о његовој жалби, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Крм бр. 8/14, Квм бр. 10/14 од 4.02.2014. године, у седници већа одржаној дана 18. фебруара 2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ жалба браниоца сада пунолетног АА, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду Крм бр. 8/14, Квм бр. 10/14 од 4.02.2014. године, као неоснована.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем одбачена је молба браниоца сада пунолетног АА, адвоката АБ од 28.01.2014. године, за брисање васпитне мере појачан надзор од стране родитеља, која му је изречена решењем Првог општинског суда у Београду Км бр. 406/97 од 4.11.1997. године (правноснажним дана 21.01.1998. године).

Против наведеног решења, жалбу је изјавио бранилац сада пунолетног АА, из свих законских разлога, са предлогом да га Апелациони суд у Београду преиначи тако што ће донети решење којим се дозвољава брисање васпитне мере појачан надзор од стране родитеља, која је сада пунолетном АА изречена решењем Првог општинског суда у Београду Км бр. 406/97 (правноснажним 21.01.1998. године), или да га укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа на основу члана 467. став 2. ЗКП-а, на којој је размотрио спис и испитао побијано решење у смислу члана 467. став 1. ЗКП-а, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао да је:

-жалба неоснована.

Бранилац сада пунолетног АА у жалби истиче да је меритум побијане одлуке неоснован, јер су одредбе чл. 97. до 100. КЗ-а протумачене тако да искључују могућност брисања васпитних мера из казнене евиденције. Наводи и да је сада пунолетни АА од времена кад му је изречена наведена васпитна мера завршио факултет, да се бави својом струком, а такође је и уметник, то јест, певач и текстописац, те да то што се у кривичној евиденцији води као осуђивано лице, штети његовом личном и професионалном угледу.

Изнете жалбене наводе овај суд је оценио као неосноване, јер је по оцени овог суда првостепени суд правилном применом одредаба чл. 97. до 100. КЗ-а нашао да оне искључују могућност рехабилитације (брисање осуде и престанак њених правних последица) у односу на изречене васпитне мере.

У прилог напред наведеном закључку говори и одредба члана 38. важећег Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (ЗМ), која изричито прописује да се одредбе о рехабилитацији из чл. 97. до 100. Кривичног законика сходно примењују само на малолетнике осуђене на казну малолетничког затвора, а која представља израз јединственог става у законодавству, теорији и пракси да кад је малолетном лицу изречена било која васпитна мера, од оних предвиђених у члану 11. ЗМ-а, то лице се не сматра осуђиваним.

За решавање конкретног питања, по оцени овог суда, од значаја је и одредба члана 27. став 1. ЗМ-а, којом је прописано да се подаци о изреченим васпитним мерама могу дати само суду, јавном тужилаштву и органу старатељства, као и одредба члана 7. став 2. важећег Правилника о начину вођења евиденције о изреченим васпитним мерама и казни малолетничког затвора, која прописује да евиденција о васпитним мерама изреченим малолетницима коју је у оквиру казнене евиденције (пре његовог ступања на снагу) водио надлежни орган унутрашњих послова остаје и даље у том органу искључиво за интерну употребу.

Такође, овај суд подсећа да у смислу Закона о заштити података о личности, податак о изреченој васпитној мери представља податак о личности и нарочито осетљив податак, који поред наведеног закона и Устава Републике Србије (члан 42.), као део нечијег приватног живота ужива заштиту и спада у окриље члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, а којим је свакоме зајемчено право на поштовање његовог приватног и породичног живота, дома и преписке, а јавним властима је забрањено да се мешају у вршење овог права сем ако то није у складу са законом и неопходно у демократском друштву у интересу националне безбедности, јавне безбедности или економске добробити земље, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других. У напред наведеном смислу говори и пресуда Европског суда за људска права у предмету М.М. против Уједињеног Краљевства од 13.11.2012. године (правноснажна дана 29.04.2013. године).

Са изнетих разлога, а на основу члана 467. став 4, у вези са чл. 4. и 43. ст. 1. и 2. ЗМ, одлучено је као у изреци овог решења.

Записничар       Председник већа-судија
Ружица Ђ. Јовановић с.р.     Оливера Анђелковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)