Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.04.2014.

Кж 1 По1 30/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж 1 По1 30/13
Дана 10.04.2014. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Милене Рашић, Мирјане Поповић, Наде Зец и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић, записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА и др, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Тужилаштва за организовани криминал, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ, заједничкој жалби окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ, окривљеног АА3, његових бранилаца, адвоката АБ1 и АБ2, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ3, окривљеног АА5, његовог браниоца адвоката АБ5, окривљене АА6, њеног браниоца адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ7, окривљеног АА10 и његових бранилаца адвоката АБ4 и адвоката АБ8, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.144/2010 од 21.12.2012. године, након јавне седнице већа одржане дана 07,08 и 09 априла 2014. године у присуству заменика Тужилаштва за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА2, окривљеног АА4, окривљеног АА5, окривљене АА6, окривљеног АА11, окривљеног АА1, окривљеног АА10, окривљеног АА8, окривљеног АА3 и окривљеног АА9, бранилаца окривљених адвоката АБ1, адвоката АБ, адвоката АБ3, адвоката АБ5, адвоката АБ9, адвоката АБ7, за кога се јављао адвокат АБ11 и адвоката АБ8, браниоца окривљених АА8 и АА7, адвоката АБ6, за окривљеног АА2, адвоката АБ10, донео је дана 10.04.2014. године следећу


П Р Е С У Д У

I

ОДБИЈА СЕ жалба Тужилаштва за организовани криминал као неоснована, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.144/2010 од 21.12.2012. године, у ставу III изреке пресуде ПОТВРЂУЈЕ.


II

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе окривљеног АА10 и његових бранилаца, адвоката АБ4 и адвоката АБ8, па се ПРЕИНАЧАВА пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.144/2010 од 21.12.2012. године, у односу на окривљеног АА10, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење,

према окривљеном АА10, рођеном _. године у месту _, општина _, ЈМБГ _, од оца _ и мајке -, рођене _, неосуђиваном,

на основу одредбе члана 422 тачка 3 ЗКП


ОДБИЈА ОПТУЖБУ

да је

у току 2003. и 2004. године у Пожаревцу, као одговорно лице - ревизор ревизорске куће „АА“, очигледно несавесно поступао у пословању, иако је био свестан да услед тога за АД „АА1“ може наступити штета, тако што је сачинио ревизорски извештај од 09.03.2004. године, којим је потврдио да је Конзорцијум као купац друштвеног капитала ДП „Авала“ испунио своје обавезе из Уговора о купопродаји друштвеног капитала – инвестиционо улагање уплатом готовинских средстава у износу од 2.024.749,59 динара, иако је стварно улагање у новцу било 416.197,35 динара, а да притом није извршио увид у пословне књиге АД „АА1“, ради утврђивања да ли је стварно испуњена обавеза инвестирања у новцу, за шта су издате признанице на име новчаног улагања и тиме из нехата предузећу АД „АА1“ проузроковао штету у износу од 1.608.552,24 динара,

- чиме би извршио кривично дело несавестан рад у привредном пословању из члана 234 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика.

III

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, заједничка жалба окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ, окривљеног АА3, бранилаца окривљеног АА3, адвоката АБ2 и АБ1, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ3, окривљеног АА5, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ5, окривљене АА6, браниоца окривљене АА6, адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ6, а поводом истих жалби и жалбе браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ7, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.144/2010 од 21.12.2012. године, у ставу I тачка 1.1 изреке пресуде којим су окривљени АА2, АА4, АА6 и АА7 оглашени кривим и то окривљени АА4 због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 Кривичног законика, окривљена АА6 кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 35 Кривичног законика, окривљени АА7 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 35 Кривичног законика, окривљени АА2 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 34 Кривичног законика, у ставу I тачка 1.2 изреке пресуде којим је окривљени АА5 оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 Кривичног законика као и у ставу I под тачком 2 изреке пресуде којом су окривљени АА2, АА1, АА3 и АА8 оглашени кривим за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 33 Кривичног законика, те у ставу I под тачком 3 изреке пресуде којом је окривљени АА9 оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 2 Кривичног законика, па се у том делу предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


Образложење

I

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА, ИЗЈАВЉЕНЕ ЖАЛБЕ И ПОДНЕТИ ОДГОВОРИ

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.144/2010 од 21.12.2012. године ставом I тачка 1.1 окривљени АА2, АА4, АА6 и АА7 оглашени кривим и то окривљени АА4 због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 Кривичног законика, окривљена АА6 кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 35 Кривичног законика, окривљени АА7 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 35 Кривичног законика, окривљени АА2 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 34 Кривичног законика, тачком 1.2 изреке пресуде окривљени АА5 оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 Кривичног законика као и под тачком 2 изреке пресуде којом су окривљени АА2, АА1, АА3 и АА8 оглашени кривим за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 33 Кривичног законика, а тачком 3 истог става окривљени АА9 оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 2 Кривичног законика, па је окривљеном АА2 предходно за кривично дело из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 34 Кривичног законика (описано у тачки 1.1) утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, а за кривично дело из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 33 Кривичног законика казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, у коју казну ће му се урачунати и време проведено у притвору почев од 13.11.2007. до 13.03.2009. године, окривљени АА1 осуђен је на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. до 05.06.2009. године, окривљени АА3 осуђен је на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 4 (четири) месеца, у коју казну ће му се урачунати време проведено у притвору почев од 13.11.2007. до 29.12.2008. године, окривљени АА4 осуђен је на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору почев од 13.11.2007. до 17.10.2008. године, окривљена АА6 осуђена је на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) месеци, те је одређено да ће се казна извршити у просторијама у којима оптужена станује уз примену мере електронског надзора, а у коју казну ће се урачунати време проведено у притвору од 05.05.2008. до 17.10.2008. године, те да окривљена не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико једном у трајању до дванаест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне издржава у затвору, окривљени АА7 осуђен је на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) месеци, која ће се извршити у просторијама у којима оптужени станује уз примену мере електронског надзора, уз упозорење да не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима происаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико једном у трајању до дванаест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне издржава у затвору, окривљени АА5 осуђен је на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју казну ће му се урачунати време проведено у притвору почев од 13.11.2007. до 22.01.2008. године, окривљени АА8 осуђен је на казну затвора у трајању од 2 (две) године, окривљени АА10 је осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, те је одређено да се казна изврши у просторијама у којима оптужени станује, уз примену мере електронског надзора, с тим што не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичне санкције, те је одређено да уколико једном у трајању од дванаест часова или два пута у трајању од шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд одредити да остатак казне издржава у затвору, а окривљеном АА9 изречена је условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци, те одређено да се казна неће извршити уколико окривљени у року од 1 (једне) године не изврши ново кривично дело. На основу одредби члана 91 и 92 Кривичног законика и члана 538 став 1 и 2 и 541 ЗКП одузета је имовинска корист од предузећа „Центар промет“ ДОО Влашки До и то имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 34 Кривичног законика, описаног у тачки 1.1 у износу од 60.977.258,18 динара, па се „Центар промет“ ДОО обавезује да уплати овај износ на рачун буџета Републике Србије, са законском затезном каматом почев од 25.12.2002. године па до исплате, у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног судског извршења, од предузећа „АА2" имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 и 4 Кривичног законика, описаног у тачки 1.2 у износу од 9.498.899,72 динара, па се „АА2“ обавезује да наведени износ уплати на рачун буџета Републике Србије, са законском затезном каматом почев од 07.03.2008. године па до исплате, у року од 30 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног судског извршења, а од окривљених АА2, АА1 и АА3 имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 и 4 у вези са чланом 33 Кривичног законика, описаног у тачки 2, у износу од 2.882.752,24 динара, те се окривљени обавезани да солидарно плате износ са законском затезном каматом почев од 10.03.2004. године, па до исплате, у корист буџета Републике Србије, све у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења. На основу одредби члана 261, 262 и 264 ЗКП окривљени АА2, АА1, АА3, АА4, АА6, АА7, АА5, АА8, АА10 и АА9 су обавезани да суду надокнаде трошкове кривичног поступка у износу чија ће висина бити одређена посебним решењем. Ставом II изреке пресуде према окривљенима АА, АА2, АА1 и АА3 одбијена је оптужба и то за окривљеног АА да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, а окривљени АА2, АА1 и АА3 кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика, јер је тужилац на главном претресу одустао од оптужбе за ова кривична дела. Ставом III изреке ожалбене пресуде на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП окривљени АА1, АА13, АА, АА14, АА11 и АА12 ослобођени су од оптужбе и то окривљени АА1 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 33 Кривичног законика, окривљени АА, АА1 и АА11 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 2 у вези са чланом 33 Кривичног законика, а окривљени АА12 и АА14 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 33 Кривичног законика. На основу одредбе члана 258 став 3 ЗКП оштећена Република Србија је упућена на парницу ради остваривања свог имовинско-правног захтева, а на основу одредбе члана 265 ЗКП у вези са чланом 261 ЗКП трошкови кривичног поступка у односу на окривљене АА13, АА, АА14, АА11 и АА12 падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:
 
- Тужилаштво за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да веће Вишег суда у Београду – Посебног одељења поново отвори главни претрес и настави доказни поступак у смислу одредбе члана 443 став 2 ЗКП, да Апелациони суд у Београду као другостепени суд одржи претрес у смислу одредбе члана 449 ЗКП на коме би се од стране овлашћеног тужиоца извршила измена оптужнице у погледу правне квалификације кривичних дела окривљених и то тако што би радње окривљених правно квалификовао као и то за окривљеног АА4 кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, за окривљену АА6 кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 35 Кривичног законика и окривљеног АА7 кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 35 Кривичног законика, за окривљеног АА2 кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 34 Кривичног законика, за окривљеног АА5 кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, као и за окривљене АА2, АА1, АА3 и АА8 као кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези са чланом 33 Кривичног законика, а за окривљеног АА9 као кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика, или да Апелациони суд у Београду пресуду преиначи у погледу правне квалификације кривичног дела како је то управо наведено у претходном ставу тужиоца или да Апелациони суд у Београду у односу на ослобађајући део пресуде и то у односу на окривљене АА1, АА, АА14, АА11 и АА12 усвоји жалбу, укине пресуду, а предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, а преиначи пресуду у осуђујућем делу, тако што ће окривљенима изрећи строжије казне, односно казне затвора у дужем трајању, а да окривљеном АА9 уместо условне осуде изрекне казну затвора;

- бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да другостепени суд укине пресуду у делу под тачком I-2 и предмет врати на поновно суђење или да пресуду преиначи и окривљеног АА1 ослободи од оптужбе за кривично дело злоупотребе службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези са ставом 3 и 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика или да пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и имовинској користи и окривљеном АА1 изрекне условну осуду;

- окривљени АА2 и његов бранилац, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинско-правне користи, са предлогом да другостепени суд укине пресуду у делу под тачком I-1.1 и 2, те предмет врати на поновно суђење или да је преиначи тако што ће окривљеног АА2 ослободити од оптужбе за кривично дело или пресуду преиначити у погледу одлуке о казни, те му изрећи условну осуду и у погледу одлуке о имовинској користи, која је изречена према окривљеном и „Центар промету“ доо Влашки До;

- бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији, одлуке о одузимању имовинско-правне користи, са предлогом да другостепени суд укине пресуду у делу под тачком I-1.1 и 2 и врати је на поновно суђење или да је преиначи, те окривљеног АА2 ослободи од оптужбе или да пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и имовинској користи;

- окривљени АА3, из свих законских разлога, са предлогом да га другостепени суд ослободи од оптужбе или да првостепену пресуду укине, а предмет врати на поновно суђење;

- браниоци окривљеног АА3, адвокат АБ1 и адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешне примене материјалног права, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да другостепени суд преиначи првостепену пресуду у глави I тачка 3 изреке, те окривљеног ослободи од оптужбе или да у том делу укине пресуду, а предмет врати првостепеном суду на поновно суђење;

- бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ3, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи, а окривљени АА4 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 Кривичног законика или да се пресуда укине, а предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да у крајњој линији другостепени суд преиначи првостепену пресуду и окривљеном изрекне блажу кривичну санкцију;

- окривљени АА5, не наводећи законски основ због ког побија пресуду, са предлогом да другостепени суд наводе његове жалбе уважи и ослободи га кривичне одговорности;

- бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд окривљеног ослободи кривичне одговорности за кривично дело, јер у радњама окривљеног нема елемената кривичног дела из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 Кривичног законика које му је стављено на терет;

- окривљена АА6, не наводећи законски основ због ког побија првостепену пресуду, са предлогом да другостепени суд уважи њену жалбу, те је ослободи кривичне одговорности;

- бранилац окривљене АА6, адвокат АБ5, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд окривљену ослободи кривичне одговорности за дело које јој стављено на терет јер није доказано да је иста извршила кривично дело;

- бранилац окривљеног АА7, адвокат АБ6, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд ожалбену пресуду укине, а предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да је преиначи и окривљеног АА7 ослободи од оптужбе;

- бранилац окривљеног АА8, адвокат АБ6, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд укине пресуду, а предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да је преиначи, те његовог брањеника ослободи од оптужбе;

- бранилац окривљеног АА9 адвокат АБ7, због повреде кривичног закона, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе;

- окривљени АА10, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, без навођења предлога;

- бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ4, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о санкцији, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу, првостепену пресуду преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело које му је стављено на терет или да пресуду укине, а предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку;

- бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ8, из свих законом прописаних разлога, са предлогом да другостепени суд укине првостепену пресуду и предмет вратни на поновно суђење.

На жалбу Тужилаштва за организовани криминал, одговоре су поднели:

- бранилац окривљеног АА11, адвокат Југослав Тинтор, са предлогом да другостепени суд одбије жалбу тужиоца као неосновану и да побијану пресуду у односу на окривљеног АА11 потврди у целости.

- бранилац окривљеног АА12, адвокат АБ12, са предлогом да другостепени суд поднету жалбу Тужилаштва за организовани криминал одбије као неосновану, а првостепену пресуду потврди, из разлога не постојања кривичног дела које је оптужницом стављено на терет његовом брањенику.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску Ктж. бр. 1/14 од 09.01.2014. године изнело мишљење да су наводи жалби окривљених и њихових бранилаца неосновани те да их треба одбити, док другостепени суд жалбу Тужилаштва за организовани криминал треба усвојити.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао јавну седницу дана 07, 08 и 09. априла 2014. године у присуству заменика Тужилаштва за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА2, окривљеног АА4, окривљеног АА5, окривљене АА6, окривљеног АА11, окривљеног АА1, окривљеног АА10, окривљеног АА8, окривљеног АА3 и окривљеног АА9, бранилаца окривљених адвоката АБ1, адвоката АБ, адвоката АБ3, адвоката АБ5, адвоката АН9, адвокат АБ7, за кога се јавио адвокат АБ11 и адвоката АБ8, браниоца окривљених АА8 и АА7, адвоката АБ6, за окривљеног АА2, адвоката АБ10, на којој је размотрио списе, побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, па је имајући у виду жалбене наводе и предлоге, као и одговоре на жалбу бранилаца окривљених АА11 и АА12, нашао:

Жалба Тужилаштва за организовани криминал је неоснована, док су жалбе окривљених АА2, АА3, АА5, АА6 и АА10, као и браниоца окривљених адвоката АБ, адвоката АБ2 и АБ1, адвоката АБ3, адвоката АБ5, адвоката АБ6, адвоката АБ4 и адвоката АБ8 основане.


II

PAЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЖАЛБЕ ТУЖИЛАШТВА ЗА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ И ПОТВРЂИВАЊЕ ДЕЛА ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ (ДЕО III ИЗРЕКЕ ПРЕСУДЕ)


Заменик тужиоца Тужилаштва за организовани криминал у жалби истиче да је суд погрешно оценио изведене доказе, дао недовољно јасне, уверљиве и противречне разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, као и да о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противуречност између оног што се наводи у разлозима пресуде и садржине исправа или записника о исказима датих у поступку, самих тих исправа и записника у смислу члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, из ког разлога Тужилаштво налази да је чињенично стање у односу на одлучне чињенице, када је у питању ослобађајући део, а које чињенице су предмет доказивања од стране првостепеног суда погрешно утврђене. Тужилац такође истиче да се поставља питање како је суд закључио да нема доказа о криминалној делатности окривљених АА, АА1, АА14, АА11 и АА12, тачније, да се у радњама окривљеног АА1 не стичу елементи кривичног дела које му је оптужницом стављено на терет. Међутим, овакви жалбени наводи су по оцени другостепеног суда неосновани.

Када се има на уму дато образложење првостепеног суда, а везано за кривично дело злоупотребу службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 33 Кривичног законика, које је стављено на терет окривљеном АА1, а описано је у Глави 2 тачка 1.1 оптужнице, Апелациони суд у Београду је мишљења да је правилно првостепени суд, након изведених доказа и њихове анализе закључио да у конкретном случају дело за које је оптужен по закону није кривично дело. Првостепени суд управо на страни 192 правилно налази да опис радњи окривљеног АА1, како је наведено у оптужници, не садржи све елементе, односно битна обележја кривичног дела које му је стављено на терет, с обзиром на то да је радња извршења кривичног дела окривљеног АА1 описана као договор који је постигао са окривљеним АА2 да Завод за економику и урбани менаџмент изврши процену пословног простора ДП „Народна лутрија“ по цени знатно нижој од тржишне, али без да је Тужилаштво описало конкретне радње које је окривљени предузео а које би представљале реализацију тог договора. Управо између радње која се окривљеном АА1 ставља на терет и последице која је наступила у виду прибављања противправне имовинске користи за предузеће „АА2“ у износу који представља разлику између тржишне цене и цене по којој је „АА2“ купио предметну непокретност, нема узрочно-последичне везе, нити је она описана од стране Тужилаштва, из ког разлога је по мишљењу овог суда првостепени суд извео правилан закључак да дело које је окривљеном АА1 стављено на терет није кривично дело. Тужилаштво у поднетој жалби, везано за дато образложење првостепеног суда у овом делу, на основу потпуно истих чињеница које су у току поступка утврђене, само на другачији начин изводи закључак, а што је без значаја за доношење другачије одлуке када је у питању одлука којом је окривљени АА1 ослобођен од оптужбе на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 1 ЗКП.

Тужилаштво за организовани криминал сматра да је чињенично стање од стране првостепеног суда погрешно утврђено и да у пресуди нису наведени разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања када је у питању део пресуде којом су окривљени АА, АА1, АА11, АА12 и АА14 ослобођени од оптужбе на основу одредбе члана 438 став 1 тачка 2 ЗКП. По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд нашао да нема доказа да су извршили кривична дела која су описана у глави III тачка 3 оптужнице, а која су окривљенима АА, АА1, АА11, АА12 и АА14 стављена на терет. Да би утврдио чињенично стање, те проверио наводе Тужилаштва за организовани криминал да су окривљени АА, АА1, АА11 и АА12 као одговорна лица и то окривљени АА као власник и директор предузећа „АА3“, окривљени АА1 као власник и директор предузећа „АА4“, а по претходном договору са окривљеном АА14 – директором предузећа „АА1“, окривљеним АА11 као власником предузећа „АА5“ и окривљеним АА12 као власником и директором предузећа „АА6“ и „АА7“ искоришћавали свој службени положај тако што су испостављали рачуне својих предузећа а робу нису испоручивали и омогућили АД „Авала“ да пријемом рачуна са неистинитом садржином прикажу улазни ПДВ у својим пословним књигама, првостепени суд је између осталог саслушао сведока СС, извршио вештачење од стране вештака економске струке ВВ, као и вештака грађевинске струке ВВ1, те на основу изведених писаних доказа на несумњив начин закључио да у конкретном случају није доказано да су окривљени извршили кривична дела, о чему је дао јасне разлоге на странама 202-214 образложења првостепене пресуде. Пре свега, првостепени суд је правилно анализирао рачуне - отпремнице предузећа „АА3“ и „АА4“, везано за кривично-правне радње окривљеног АА и АА1, те нашао да по отпремници предузећа „АА3“ бр. 176/06 од 20.09.2006. године, а која је испостављена предузећу „АА1“, предузеће „АА1“ АД није стекло имовинску корист коришћењем ПДВ, као ни по рачуну - отпремници предузећа „АА4“ бр. 76/2006 од 25.12.2006. године везано за радње окривљеног АА1. У прилог оваквом закључку и по мишљењу овог суда, правилно је цењен налаз и мишљење судског вештака ВВ, који је изјашњавајући се на главном претресу 14.06.2011. године, 05.10.2011. године и 10.09.2012. године навео да уколико је предузећу „АА1“ АД роба испоручена, исто предузеће је имало право да искористи ПДВ из фактуре коју је задњи продавац испоставио, а коју је предузеће „АА1“ АД примило и кроз аналитичку картицу приказало као своје обавезе према том добављачу, што све по мишљењу суда говори у прилог томе да је предузеће „АА1“ АД имало права управо да из ових рачуна искористи ПДВ, те да коришћењем ПДВ предузеће „АА1“ АД није прибавило имовинску корист. Приликом утврђивања чињеничног стања везано за отпремнице предузећа „АА3“ и „АА4“, а које се односе на робу системске алуминијумске профиле, који су испостављени предузећу „АА1“, првостепени суд је правилно, имајући у виду и члан 15 ЗКП, а располажући доказима који постоје у списима предмета, одредио допунско вештачење од стране вештака економске струке ВВ, са задатком да се изјасни да ли је АД „АА1“ по рачунима који су примљени од предузећа „АА3“, „АА4“ и „АА5“ исказала ПДВ у својим књигама са правом на одбитак, да ли је роба наведена у овим рачунима примљена у АД „АА1“ од ових добављача и да ли је спроведена кроз пословне књиге предузећа, да ли су рачуни прокњижени кроз пословне књиге АД „АА1“ и приказан улазни ПДВ. Судски вештак је у свом налазу и мишљењу навео да су наведени рачуни прокњижени кроз финансијску картицу добављача, али се вештак није могао изјаснити да ли је роба примљена у АД „АА1“ и да ли је роба ишла током који тврди и тужилац, јер да би се изјаснио о томе да ли је предузеће „АА7“ ДОО испоставило рачуне предузећу „АА3“ потребно је извршити увид у документацију свих предузећа, али и ако је предузеће „АА1“ набављало робу од сасвим других добављача, а документацију набавило од „АА3“, и у том случају предузеће „АА1“ није коришћењем ПДВ стекло корист уколико му је заиста испостављена роба. Што се тиче рачуна предузећа „АА3“ број 191/6 од 31.10.2006. године, првостепени суд је правилно на основу писаних доказа и налаза вештака утврдио да је рачун прокњижен кроз пословне књиге „АА1“ АД и приказан улазни ПДВ, што произлази из самог рачуна и аналитичке картице добављача предузећа „АА1“, те да нема доказа да је „АА1“ АД стекла имовинску корист приказивањем улазног ПДВ обрачунатог у рачуну предузећа „АА3“, јер нема доказа да је ПДВ обрачунат у овој фактури и искоришћен. Самим приказивањем ПДВ предузеће „Авала“ АД није стекло корист већ само могућност коришћења ПДВ и тиме умањење пореске обавезе, а доказа да је предузеће тај порез искористило у конкретном случају нема. Такође је првостепени суд правилном оценом писаних доказа и налаза вештака утврдио да је рачун предузећа „АА1“ ДОО број 63/06 прокњижен у предузећу „АА1“, те да иако нема доказа да су предходно прњдузеће „АА6“ ДОО и „АА5“ испоставили рачуне предузећу „АА1“ за ту робу, те не може ни да се утврди да ли су ту робу испоручили, то ипак предузеће „АА1“, уколико је примило робу, приказивањем улазног ПДВ није прибавило имовинску корист. Исто тако и када се ради о ПДВ из фактуре број 5 предузећа „АА5“, која је прокњижена кроз пословне књиге предузећа „АА1“ АД. Имајући у виду доказе који постоје у списима и које је имао у виду и сам судски вештак приликом давања одговора на питања суда, правилно је првостепени суд нашао да у конкретном случају нема доказа да је „АА1“ АД књижењем фактура кроз своје књиге прибавила имовинску корист, јер је имала право да искористи ПДВ из фактура, с обзиром да је књижењем кроз документацију преузела обавезу плаћања према добављачу, у укупном износу приказаном у фактури, који у себи садржи обрачунати ПДВ, те је на основу тако изведених доказа и нашао да у конкретном случају нема доказа да су се у овим радњама испостављањем фактура и то „АА7“ ДОО, „АА3“, „АА5“, „АА4“, окривљени АА11, АА, АА1 и АА12, прибавили корист АД „АА1“ на начин како је то описано од стране Тужилаштва. Првостепени суд, такође образлажући став да нема доказа да је окривљена АА14 извршила кривично дело које јој је стављено на терет, наводи да је на основу налаза и мишљења судског вештака ВВ, који је навео да потпис АА14 на рачунима не значи налог да се фактура прокњижи, већ да је претходно фактура прокњижена, а да њен потпис значи налог да се обавеза која постоји на страни АД „АА1“ према добављачу измири, објашњавајући да када документација стигне у предузеће служба која је задужена за књижење робе и спровођење кроз пословне књиге врши контролу тог документа, те да за то не треба и не сме да буде наредба претпостављеног, већ је то обавеза радника службе, извео закључак да није доказано да је окривљена предузела радње које су јој стављене на терет. Овакав закључак прихвата и другостепени суд јер није доказано да је окривљена дала наредбу да се рачуни које су окривљени испоставили након пријема прокњиже као веродостојни. То што је окривљена потписала рачуне не значи да је наредила да се фактура мора прокњижити јер служба која обавља послове књижења робе и спровођење кроз пословне књиге је у обавези да врши контролу документације која прати робу.

Имајући у виду чињеницу да Тужилаштво у поднетој жалби не наводи ниједну конкретну чињеницу коју оспорава, већ само на другачији начин цени изведене доказе, Апелациони суд у Београду налази да је став првостепеног суда након изведених доказа, када је у питању ослобађајући део пресуде под ставом III тачка 1 и тачка 3 правилан и на закону заснован. Истовремено, овај суд је утврдио да Тужилаштво не побија првостепену пресуду у ослобађајућем делу став III тачка 2 у односу на окривљеног АА13, јер ни у образложењу жалбе, а ни у датом предлогу, Тужилаштво за организовани криминал не наводи ни један разлог да сматра да је одлука у односу на овог окривљеног неправилна, те да би је евентуално другостепени суд требао укинути или преиначити, из ког разлога, с обзиром на то да се другостепени суд искључиво руководи оквиром, правцем и основом побијања истакнутим у жалби, Апелациони суд утврђује да у односу на окривљеног АА13 првостепена пресуда није ожалбена, те у том делу остаје неизмењена.

 

III

РАЗЛОЗИ ЗА ПРЕИНАЧЕЊЕ ДЕЛА ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ


Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је испитујући наступање апсолутне застарелости, на коју је на седници већа одржаној дана 07.04.2014. године указао бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ8 и сам окривљени, која околност трајно искључује могућност кривичног гоњења, па и могућност оцене постојања услова за даље кривично гоњење на страни тужиоца и као таква се примарно испитује, нашао да је у конкретном случају наступила апсолутна застарелост, те је применом одредбе члана 422 тачка 3 ЗКП донео одлуку да се одбије оптужба у односу на окривљеног АА10. Наиме, за кривично дело из члана 234 став 2 Кривичног законика прописана је казна затвора од шест месеци до пет година, а одредбом члана 103 став 1 тачка 5 Кривичног законика је прописано да ако у законику није другачије одређено кривично гоњење се не може предузети кад протекне пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко три године. Када се има на уму то да је окривљеном АА10 стављено на терет да је „у периоду од 2003. и 2004. године“, а без навођења тачног датума 2004. године предузео радње кривичног дела које му је стављено на терет, те да се, сходно начелу да се у сумњи има узети оно што је повољније за окривљеног, сматра да је дело извршено дана 01.01.2004. године, у вези са одредбом члана 104 став 6 Кривичног законика, то је у конкретном случају наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, јер је од периода који је окривљеном стављено на терет протекло више од десет година. Имајући у виду наведено, другостепени суд је донео одлуку да се одбије оптужба у односу на окривљеног АА10 за кривично дело несавестан рад у привредном пословању из члана 234 став 2 Кривичног законика описано под ставом I тачка 2 изреке пресуде услед протека двоструког времена које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.


IV

РАЗЛОЗИ ЗА УСВАЈАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ЖАЛБИ И УКИДАЊЕ ДЕЛА ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ (ДЕО I ИЗРЕКЕ ПРЕСУДЕ)


1.- разлози који се односе на став I тачка 1.1 првостепене пресуде (битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП)

1.1. - Питање одговорног лица


Ставом I под тачком 1.1 изреке пресуде окривљени АА4 оглашен је кривим да је као одговорно лице – вршилац дужности директора друштвеног предузећа „Народна лутрија“ Београд, искористио свој службени положај и тако прибавио имовинску корист предузећу „АА2", а окривљени АА2 га подстрекао као власник предузећа „АА2" окривљена АА6 као директор „АА8“ и окривљени АА7 као архитекта у „АА8“ му са умишљајем помогли.

Жалбом браниоца окривљеног АА4 се указује на то да извршеним изменама и допунама Кривичног законика Републике Србије одговорно лице у привредном друштву које нема карактер јавног предузећа не може бити извршилац кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 Кривичног законика.

По налажењу Апелационог суда у Београду такође основано се жалбом овог браниоца истиче да су нејасни разлози дати у првостепеној пресуди везани за појам одговорног лица, тачније, својство окривљеног. Наиме, првостепени суд је пре доношења одлуке у овој кривично-правној ствари пропустио да на несумњив начин утврди да ли окривљени АА4 има својство одговорног лица у смислу одредбе члана 112 став 5 Кривичног законика. С тим у вези, првостепени суд је пропустио и да утврди ко именује вршиоца дужности директора друштвеног предузећа „Народна лутрија“ Београд и да након тога утврди статус окривљеног АА4, у смислу одредби Кривичног законика.

1.2. - Недостатак разлога везано за чињенице које су предмет доказивања

Првостепени суд на странама 91 и 92 образложења пресуде образлаже на основу којих чињеница је извео закључак да је окривљени АА2 постигао договор са окривљеним АА4 да му омогући куповину пословног простора у _ чији је власник ДП „Народна лутрија“ по знатно нижој цени, наводећи да из одбрана окривљених произлази да су потписали уговор о купопродаји, као и анекс што по мишљењу првостепеног суда указује на то да су били присутни приликом овера својих потписа, те да све активности везане за потписивање уговора и анекса указују на нужне контакте између окривљених и на њихов договор. Првостепени суд у образложењу истиче да је на постојање договора указивала и чињеница да је окривљени АА4 започео поступак оглашавања јавне продаје непокретности пре него што је уопште процена завода урађена, са објашњењем да су све радње окривљеног АА4 управо биле у функцији остварења договора постигнутог између окривљеног АА2 и АА4.

Међутим, овако дати разлози су нејасни и недовољни да би се на несумњив начин могао проверити закључак суда везано за постојање договора. Првостепени суд, а на шта се основано и жалбама бранилаца окривљеног АА4 и окривљеног АА2 указује, није аргументовано образложио свој закључак да је дошло до договора између окривљених АА2 и АА4 да се продаја пословне зграде бр. 2 у Његошевој у Пожаревцу изврши тако да цена буде испод тржишне вредности, нити је навео из којих доказа произлази такав закључак.

Управо такав пропуст довео је до битне повреде одредаба кривичног поступка, с обзиром на то да је првостепени суд био у обавези да изведене доказе анализира и да сваки за себе цени у смислу одредбе члана 419 ЗКП. Ово тим пре што је окривљени АА2 у својој одбрани навео да никакав договор са окривљеним АА4 није имао, а да су се видели само код потписивања уговора, негирајући на тај начин било какав контакт, а првостепени суд управо везано за постојање договора на страни 92 образложења пресуде наводи да је из изведених доказа – одбране окривљених несумњиво утврђено да је постојао договор између окривљених. По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, овакви разлози се за сада не могу прихватити, управо из разлога што првостепени суд не даје јасне и аргументоване разлоге везане за само постојање договора, нити утврђује када је дошло до контакта и договора окривљених; где су се нашли и шта је договорено, а што основано указује и бранилац окривљеног АА4 у жалби на страни 4. Такође се истом жалбом основано указује да је за сада остало нејасно образложење суда везано за чињенице које се тичу саме радње коју је окривљени предузео као овлашћено лице, с обзиром на то да је поступао по одлукама Управног одбора који је и донео одлуку да се изврши продаја спорне непокретности „Српска круна“ још 2001. године, те да је даље о свему везано за ту продају обавештавао и Скупштину ДП „Народна лутрија“.

Испитујући основаност жалбе окривљене АА6 и њеног браниоца, Апелациони суд у Београду је утврдио да се основано у жалбама истих истиче да првостепени суд није дао јасне разлоге о чињеницама које су предмет доказивања. Наиме, окривљеној АА6 је стављено на терет да је наредила СС1, радници Завода да захтев за процену заведе у деловодник као да је примљен дана 22.09.2002. године, дакле, пре него што је Завод купио окривљени АА1, па је захтев заведен под тим датумом и под бројем 265/1, иако је под тим датумом и бројем већ раније заведен други документ, а потом одредила архитекту Завода – окривљеног АА7 да изврши процену тржишне вредности предметне непокретности, ради њене продаје на лицитацији, а све да би са умишљајем помогла окривљеном АА4.

Дакле, нејасан је закључак првостепеног суда да је окривљена АА6 са умишљајем помогла окривљеном АА4 у извршењу кривичног дела, с обзиром да окривљена АА6 негира извршење кривичног дела, а суд чињеницу да је окривљена АА6 знала да је процена тржишне вредности објекта у улици Његошевој бр. 2 испод тржишне цене изводи из разговора обављеног између окривљеног АА1 и АА2. По оцени другостепеног суда овакви разлози су недовољни, тим пре што по мишљењу овог суда наведени телефонски разговори садржани у транскрипту нису такве природе, нити су тако јасни да би првостепени суд, а без довођења у везу са другим доказима на основу истих извео наведени закључак.

Када је у питању окривљени АА7, којем је стављено на терет извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 у вези са чланом 35 Кривичног законика,за које је и оглашен кривим, првостепени суд не даје аргументоване разлоге које би другостепени суд као такве могао да прихвати, те да на основу њих провери правилност донетог закључка. Наиме, првостепени суд не прихвата одбрану окривљеног АА7, јер је из изведених доказа, како то наводи на страни 91, утврдио да је процена тржишне вредности објекта у улици _, коју је он урадио и потписао, далеко нижа од стварне тржишне вредности. Овакво образложење по налажењу другостепеног суда није довољно да би се испитала правилност закључка када је у питању постојање доказа везано за овог окривљеног и за радње које су му стављене на терет. Првостепени суд, када је у питању помагање окривљеног АА7, не даје аргументоване разлоге на основу којих доказа утврђује да је окривљени АА7 помогао окривљеном АА4, тим пре што је окривљени АА7 у својој одбрани рекао да окривљеног АА4 и не познаје.

Првостепени суд дајући разлоге за свој закључак у односу на окривљене АА6 и АА7 на страни 95 наводи и то да су окривљени стварањем услова за извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја и то окривљена АА6, сачињавајући и потписујући процену вредности непокретности која је власништво „Народне лутрије“, а окривљени АА7 вршењем процене наведене непокретности, а ради њене продаје, били свесни да на овај начин помажу одређеном лицу – одговорном лицу које врши продају ове непокретности, по цени знатно нижој од тржишне те да је небитна чињеница да ли они то лице као помагачи познају. Међутим, овакав закључак Апелациони суд у Београду, Посебно одељење не може прихватити, с обзиром на то да чињеница да ли се окривљени познају или не сама за себе не представља доказ да су окривљени предузимајући одређене радње помагали у извршењу кривичног дела, али таква чињеница мора да се доведе у везу и са другим доказима како би се на несумњив начин утврдило постојање умишљаја на страни окривљених да помогну у извршењу кривичног дела. Управо у вези са тим, другостепени суд налази да првостепени суд није дао разлоге зашто сматра да су окривљени АА6 и АА7 били свесни да својим радњама остварују услове окривљеном АА4 за извршење кривичног дела.


2.- разлози који се односе на став I тачка 1.2 првостепене пресуде

2.1. - Питање одговорног лица

Питање својства одговорног лица је остало недовољно разјашњено и када је у питању окривљени АА5, који је ставом I тачка 1.2 изреке ожалбене пресуде оглашен кривим што је „као одговорно лице – шеф Одсека за утврђивање јавних прихода Републичке управе јавних прихода – Филијала Пожаревац са умишљајем, свестан да је његово дело забрањено, у стању урачунљивости искористио свој службени положај, те прибавио имовинску корист предузећу „АА2“, чиме је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези са ставом 1 и 3 Кривичног законика.

Основано се у жалби браниоца окривљеног АА5 указује управо на то да је својство одговорног лица када је у питању окривљени АА5 неутврђено, те да првостепени суд није дао разлоге зашто сматра да окривљени АА5 има својство „одговорног лица“ у смислу одредбе члана 112 став 5 Кривичног законика, а посебно имајући у виду да је у међувремену дошло до измене Кривичног законика, управо када се ради о дефинисању појма „одговорног лица“ и када се ради о субјекту извршења код кривичног дела из члана 359 Кривичног законика, утолико што одговорно лице више не може бити извршилац овог кривичног дела.

Наиме, када се има у виду чињеница да је окривљени АА5 радње кривичног дела које су му стављене на терет предузимао као запослени у државном органу са јавним овлашћењима, нејасан је закључак првостепеног суда да је он поступао у својству „одговорног лица“.


3.- разлози који се односе на став I тачка 2 првостепене пресуде

3.1. - Питање одговорног лица

Испитујући правилност закључка првостепеног суда везано за окривљене АА2, АА1, АА3 и АА8 у односу на радње које су описане под тачком 2 става I изреке пресуде, а чију правилност браниоци окривљених у жалбама оспоравају, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је мишљења да је првостепени суд и у том делу учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, јер је дао недовољне разлоге о чињеници – питању одговорног лица а која је предмет доказивања.

Наиме, првостепени суд је окривљене АА2, АА1, АА3 и АА8 огласио кривим јер су као одговорна лица и то окривљени АА2, АА1 и АА3 као чланови конзорцијума и сувласници предузећа „АА1“, а окривљени АА8 као директор АД „АА1“ предузели радње кривичног дела за које су и оглашени кривим. Међутим, првостепени суд не наводи зашто и на основу чега изводи закључак да они имају својство одговорних лица. Првостепени суд на страни 183 наводи да су окривљени АА2, АА1 и АА3 одговорна лица јер су им уговором о купопродаји друштвеног капитала поверени послови управљања имовином – инвестирањем у новцу и у материјалним средствима. Приликом извођења оваквог закључка, првостепени суд и не разматра чињеницу да конзорцијум није правно лице, у смислу одредби „Закона о предузећима“, „Закона о привредним друштвима“ и тада важећег „Закона о приватизацији“, нити такву чињеницу доводи у везу са тим да је одговорно лице само оно лице које има нека овлашћења у правном лицу. Такође, да би се на несумњив начин могло утврдити да су окривљени и као сувласници у правном лицу, имали својство одговорних лица, суд је морао да наведено својство утврди. Првостепени суд у току поступка није утврдио, па самим тим није ни дао разлоге у односу на сваког окривљеног понаособ, које су то радње окривљени у предузећу „АА1“ предузимали, односно којим актима и на које радње су били овлашћени, да би се могло говорити о својству одговорног лица. Чињеница да су били сувласници предузећа „АА1“ сама за себе не може говорити о својству одговорног лица, с обзиром да се суд у току поступка није бавио конкретним радњама које су окривљени у предузећу предузимали, а поготово ако се има у виду измена Кривичног законика до које је у међувремену дошло када се ради о дефинисању појма „одговорног лица“ у члану 112 став 5 Кривичног законика који искључује могућност да власник предузећа самом том чињеницом буде одговорно лице, већ је одредбом члана 112 став 5 Кривичног законика прописано да се одговорним лицем у правном лицу сматра оно лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица, као и лице којем је фактички поверено обављање тих послова.

Жалбама бранилаца окривљеног АА1 и окривљеног АА3 се управо указује на то да је током поступка неспорно утврђено да ниједан од ових окривљених у спорном периоду као сувласници предузећа „АА1“ АД није учествовао у пословима управљања предузећем, већ да су те послове обављали окривљени АА2 и АА8, те да стога и не могу имати својство „одговорног лица“ у смислу измењеног Кривичног законика који је у том смислу повољнији по окривљене.

3.2. - Битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП - недостатак разлога везано за чињенице које су предмет доказивања

Првостепени суд је пропустио да да јасне и аргументоване разлоге везано за постојање договора на страни окривљених да прикажу да је извршено инвестирање у АД „АА1“, на шта су били обавезни по Уговору о продаји друштвеног капитала, методом јавне аукције. Првостепени суд у прилог утврђеном чињеничном стању цитира исказе саслушаних сведока, али не цени исказе саслушаних сведока, нити анализира из којих тачно исказа произлази тај претходни договор, на шта основано бранилац окривљеног АА2 указује.

С тим у вези, основано и бранилац окривљеног АА1 у жалби указује на то да одбране окривљених АА1, АА8, АА3 и АА2 у погледу претходног договора у односу на ове кривично правне радње и везано за улагања у АД „АА1“ нису оспорени ниједним од изведених доказа, па је нејасно на основу чега првостепени суд извлачи закључак да је претходни договор постојао и да је у току овог кривичног поступка договор доказан.

У прилог томе да првостепени суд не даје довољно јасне и аргументоване разлоге иде и то што без обзира што ни окривљени АА1, ни АА2, ни АА3 не говоре о постојању договора са АА8, па чак ни саслушани сведоци, првостепени суд изводи закључак да је предходни договор између њих постојао. На основу таквих доказа није довољно образложење првостепеног суда на страни 174, да из самог записника о примопредаји произлази да су га потписали окривљени АА8 и АА2, а изјаву окривљени АА3 и то истог датума што указује на њихово синхронизовано поступање и договор.

Такође, првостепени суд везано за набавку телефонских централа, инсталирање и замену телефонске централе уградњом друге телефонске централе, у образложењу пресуде наводи да прихвата све изведене доказе, те на основу истих закључује да је окривљени АА1 приказао да је своју обавезу инвестиционог улагања у стварима извршио уношењем централе марке „Ериксон бизнис фон БП 250“ иако се радило о централи која није била његово власништво. Међутим закључак првостепеног суда је и у том делу нејасан јер суд иако прихвата исказ сведока СС2, који је заправо потврдио наводе из одбране окривљеног АА1, да се са истим договорио да набави једну телефонску централу и да је договорена цена од 12.500 марака, коју је АА1 платио у ратама, а да су централу инсталирали крајем 2003. године, те да је тек у току 2004. године такође по договору са сведоком СС3 централа замењена другом централом марке „Ericsson“, која је инсталирана у „Авали“, закључује да су се у радњама окривљеног АА1 стекла обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја, на начин како је то описано, чак и када је у питању телефонска централа.


4.- разлози који се односе на став I тачка 3 првостепене пресуде

4.1. Питање одговорног лица

Разлози које је Апелациони суд у Београду дао одлучујући по жалбама осталих окривљених по питању својства „одговорног лица“ су од користи и за окривљеног АА9, па је суд поступајући у смислу одредбе члана 454 ЗКП укинуо првостепену пресуду и у односу на овог окривљеног како би првостепени суд у поновном поступку на несумњив начин утврдио својство, овлашћења и радње овог окривљеног које је предузео у предузећу НДМ „Котон“ а што је од значаја за правну квалификацију кривичног дела.

При том ће првостепени суд имати у виду да по ставу Апелационог суда у Београду Законом о изменама и допунама Кривичног законика („Сл. гласник РС“ број 121 од 24.12.2012. године) које су ступиле на снагу 15.04.2013. године није извршена декриминализација кривичног дела злоупотреба службеног положаја у случају када је кривично дело извршено од стране одговорног лица, већ је кривично дело злоупотреба службеног положаја које је предвиђало кривичну одговорност службеног и одговорног лица, сада регулисано кроз два одвојена кривична дела и то кривично дело из члана 359 Кривичног законика и из члана 234 Кривичног законика. Заправо ради се о томе да постоји правни континуитет, то јест да је кривично дело из члана 234 Кривичног законика настало издвајањем одговорног лица као учиниоца из кривичног дела из члана 359 Кривичног законика у засебно кривично дело. При том су радње извршења оба кривична дела исте - искоришћавање, прекорачење овлашћења или невршење дужности, док су извесне промене извршене у погледу последице, утолико што је код кривичног дела из члана 359 Кривичног законика последица кривичног дела постављена врло широко и обухвата „какву корист, какву штету или тежу повреду права другог“, где може потпадати и противправна имовинска корист, то јест штета а код кривичног дела из члана 234 Кривичног законика та последица може бити искључиво противправна имовинска корист, односно имовинска штета, из којих разлога се ради о лакшем кривичном делу како по обележјима кривичног дела, тако и по предвиђеној блажој санкцији.

5. - Закључак

Имајући у виду учињене битне повреде одредаба кривичног поступка на које се основано жалбама окривљених и њихових бранилаца указује, Апелациони суд у Београду је исте усвојио, а пресуду у ставу I тачка 1.1,1.2,2 и 3 укинуо и предмет вратио на поновно суђење.

С обзиром на то да је првостепена пресуда у означеном делу укинута из наведених разлога, који су такве природе да онемогућавају разматрање одлуке о кривичној санкцији, одузимању имовинске користи и о трошковима кривичног поступка, то се Апелациони суд у Београду у овом тренутку није упуштао у оцену навода из жалби Тужилаштва за организовани криминал, окривљених и бранилаца које су изјављене у том правцу.

У поновном поступку првостепени суд ће пре свега отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано, те ће утврдити и дати јасне и аргументоване разлоге везане за својство окривљених, у смислу одредбе члана 112 Кривичног законика, те ће потпуно утврдити чињенично стање, поуздано утврдити одлучне чињенице од значаја за правилно пресуђење у овој кривичноправној ствари, па ће након свестране анализе свих изведених доказа цењених како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности донети правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Имајући у виду све наведено, Апелациони суд у Београду је применом одредби члана 457 и 458 ЗКП донео одлуку као у изреци пресуде.


ЗАПИСНИЧАР     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Мирјана Новић с.р.     Зоран Савић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)