Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.03.2016.

Кж 1 По1 7/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж 1 По1 7/16
Дана 18.03.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића - председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Милене Рашић - чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић - записничара, у кривичном поступку против осуђеног АА, због продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 у вези са ставом 2 у вези са чланом 33 и 61 Кривичног законика, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења СПК.По1.бр.32/14 - Кв.По1.бр.694/15 од 01.02.2016. године, у седници већа одржаној у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Често Драгана, дана 18.03.2016. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења СПК.По1.бр.32/14 - Кв.По1.бр. 694/15 од 01.02.2016. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне па су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде и то пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, СПК.По1.бр. 32/14 од 02.09.2014. године, којом је осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 8 (осам) месеци и пресуда Основног суда у Кикинди Кв.бр. 114/15 од 07.08.2015. године којом је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 5 (пет) месеци, па је осуђени осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 01.10.2013. године па надаље по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења СПК.По1.бр. 32/14 и време проведено на издржавању казне затвора по наведеним правноснажним пресудама.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио:

- осуђени АА, због одлуке о висини казне, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу и изрекне му блажу осуду.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр. 8/16 од 01.03.2016. године предложило да другостепени суд поднету жалбу одбије као неосновану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Често Драгана, на којој је размотрио списе, побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби осуђеног у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, па је имајући у виду жалбене наводе и предлоге, нашао:

Жалба је неоснована.


По налажењу Апелациног суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд усвојио захтев осуђеног АА, те му преиначио пресуде у погледу одлуке о казни, налазећи да су правноснажним пресудама осуђеном АА изречене казне затвора, а да при том нису примењене одредбе члана 60 Кривичног законика о одмеравању јединствене казне за кривично дело у стицају, па га је, примењујући одредбу члана 552 став 1 тачка 1 ЗКП, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година. Другостепени суд је мишљења да је првостепени суд правилно нашао да је јединствена казна затвора довољна и нужна, те се основано и по оцени овог суда може очекивати да ће се са наведеном казном остварити сврха изрицања кривичних санкција и сврха кажњавања прописане одредбама члана 4 и 42 Кривичног законика.

С обзиром на то да је првостепени суд као утврђене појединачне казне и то по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења СПК.По1.бр. 32/14 од 02.09.2014. године, казну затвора у трајању од 3 (три) године и 8 (осам) месеци, а по пресуди Основног суда у Кикинди Кв.бр. 114/15 од 07.08.2015. године јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 5 (пет) месеци, узео као утврђене и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година, те о наведеном у образложењу дао јасне и аргументоване разлоге, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је жалбене наводе осуђеног којима се указује на то да је једиснтвена казна затвора могла бити мања оценио као неосноване и без утицаја на доношење другачије одлуке у овој кривичноправној ствари. Управо је првостепени суд одмеравајући висину казне имао у виду све околности које су од утицаја на висину казне, те тако од олакшавајућих околности ценио чињеницу да је породичан човек, ожењен, отац једног малолетног детета, а од отежавајућих околности чињеницу да је осуђиван више пута, да се ради о специјалном повратнику који је углавном осуђиван за кривична дела из групе кривичних дела против имовине или пак кривична дела код којих је мотив кривичног дела лукративни, да се ради о лицу без запослења, да не поседује непокретну имовину, те је нашао да је јединствена казна затвора на коју је осуђен сразмерана тежини извршених кривичних дела и степену кривице осуђеног, као и да се са изреченом јединственом казном затвора у конкретном случају може остварити сврха кажњавања.

Имајући у виду изнето, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је применом одредбе члана 457 ЗКП донео одлуку као у изреци пресуде.


Записничар,       Председник већа-судија,
Мирјана Новић,с.р.       Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)