Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.02.2014.

Кж 2 По1 63/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж 2 По1 63/14
Дана 27.02.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића и Наде Зец, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић, записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 и 61 Кривичног законика, одлучујући о жалби Тужилаштва за организовани криминал, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои По1 бр. 9/13 (Кв - По1 бр. 15/14) од 29.01.2014. године, у седници већа одржаној дана 27.02.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужилаштва за организовани криминал, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои По1 бр. 9/13 (Кв - По1 бр. 15/14) од 29.01.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои По1 бр. 9/13 (Кв - По1 бр. 15/14) од 29.01.2014. године, усвојени су приговори браниоца окривљеног и пуномоћника трећег лица власника АА1, адвоката АБ и трећег лица власника АА1 од 29.11.2013. године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, одређено решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои По1 9/2013 од 22.10.2013. године.

Против наведеног решења жалбу је изјавило Тужилаштво за организовани криминал, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд преиначи ожалбено решење тако што ће одбити као неосноване приговоре браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ и приговор трећег лица власника АА1 или да наведено решење укине, а предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал поднела је АА1, са предлогом да другостепени суд поднету жалбу одбије као неосновану.

Окривљени АА поднео је, такође, суду одговор на жалбу, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одбије поднету жалбу као неосновану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе заједно са побијаним решењем и то у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, па је имајући у виду наведено, нашао:

Жалба је неоснована.

По налажењу овог суда, правилно је првостепени суд усвојио приговоре браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица власника АА1, адвоката АБ, као и трећег лица власника АА1, па укинуо привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела које је одређено решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои По1 9/2013 од 22.10.2013. године.

Првостепени суд је након извођења доказа, разматрања поднетих приговора, саслушања окривљеног АА на рочишту одржаном дана 10.12.2013. године, те увидом у Уговор о удруживању личних средстава ради изградње стана и међусобним правима и обавезама који је закључен 26.11.2002. године између Стамбене задруге „_“ из Београда и АА, у правноснажну пресуду Првог основног суда у Београду 5 П2.бр.3703/12 од 17.05.2013. године, те извештаја МУП РС–УКП–СБПОК-Јединица за финансијске истраге, као и осталих писаних доказа, нашао да нема довољно доказа о постојању основане сумње да привремено одузета имовина проистиче из кривичног дела, у конкретном случају кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 и 61 КЗ, за које постоји оправдана сумња да је окривљени извршио у временском периоду од септембра 2007. године до марта 2010. године.

Другостепени суд је мишљења да у ситуацији када законити приходи превазилазе саму вредност имовине, као што је то у конкретном случају, првостепени суд заузео правилан став, те усвојио приговоре браниоца окривљеног и пуномоћника трећег лица, као и самог трећег лица АА1, налазећи да имовина, тачније њена вредност која је била предмет одузимања не превазилази примања која окривљени има, нити постоји довољно доказа да би се закључило да управо наведена предметна непокретност представља имовину која је проистекла из кривичног дела.

Апелациони суд у Београду је имао у виду жалбене наводе Тужилаштва за организовани криминал, да су окривљени АА и треће лице АА1 у току брака стекли власништво и над другим некретнинама, те да упоређивањем законитих прихода свих лица са једне стране и вредности некретнина и износа орочених девизних средстава са друге стране, произилази да из законитих прихода није могла бити стечена сва описана имовина чији су власници окривљени, али је такве наводе овај суд оценио као неосноване и без утицаја на доношење другачије одлуке у овој кривично-правној ствари, с обзиром на то да је у конкретном случају предмет одлуке био искључиво стан бр. 45, површине 41,93 м2, који се налази у улици Сарајевска бр. 40 у Београду, те се овај суд није упуштао у испитивање других евентуалних непокретности које окривљени и треће лице поседују.

Тужилац у жалби истиче и то да у конкретном случају није потребно доказивати да имовина потиче из кривичног дела које се окривљеном ставља на терет и због којег се води кривични поступак, већ да је било потребно утврдити да између вредности имовине и законитих прихода власника постоји очигледна несразмера, које чињенице је управо првостепени суд утврдио и ценио, те нашао да у конкретном случају, када се има у виду и одбрана окривљеног АА и извештај МУП РС – УКП – СБПОК – Јединица за финансијске истраге, сви изведени докази указују на то да очигледне несразмере између вредности имовине и законитих прихода власника не постоји.

Имајући у виду јасне и аргументоване разлоге првостепеног суда, који жалбом Тужилаштва за организовани криминал нису доведени у сумњу, Апелациони суд у Београду је жалбу Тужилаштва за организовани криминал одбио као неосновану, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП.

ЗАПИСНИЧАР     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Мирјана Новић, ср     Верољуб Цветковић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)