Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.02.2019.

Кж По1 Пои 1/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж По1 Пои 1/19
13.02.2019. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Милимира Лукића, председника већа, Наде Зец и мр Сретка Јанковића, чланова већа, са вишим саветником Јеленом Мијушковић, као записничарем, у кривичном поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела окривљеног АА и др., одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећих лица А1 и АА2, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Пои-По1.бр. 7/18 од 14.12.2018. године, након рочишта одржаног у смислу члана 30 Закона о одузимању имовине простекле из кривичног дела, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА, трећих лица АА1 и АА2 и браниоца окривљеног и пуномоћника трећих лица, адвоката АБ, дана 13.02.2019. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећих лица АА1 и АА2, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Пои-По1.бр. 7/18 од 14.12.2018. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Пои-По1.бр. 7/18 од 14.12.2018. године, на основу члана 25 став 1 и члана 26 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр. 6/18 од 05.11.2018. године за привремено одузимање имовине, па је од окривљеног АА привремено одузет новац у износу од 78.600 евра, који му је привремено одузет по потврди МУП РС-ДП-УКП од 10.05.2018. године, од трећег лица АА1 је привремено одузет стан површине 80м2, на четвртом спрату, у Бору, ул. Војводе Радомира Путника бр. 6/20, на кат. парцели број 3972/2 Брестовац, КО Бор, чија вредност према купопродајном уговору износи 14.000 евра, а од трећег лица АА2 је привремено одузето путничко моторно возило марке аа1, произведено 2012. године, чија вредност према рачуну износи 819.600,00 динара. Истим решењем, одређено је да привремено одузимање имовине, у складу са чланом 34 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, траје најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине, с тим што, у складу са чланом 34 став 3 истог закона, суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује донету одлуку и у оправданим случајевима може ту одлуку укинути или је заменити мером забране располагања привремено одузетом имовином, при чему ће имовином у складу са чланом 9 истог закона управљати Дирекција за управљање одузетом имовином.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА и пуномоћник трећих лица АА1 и АА2, адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због повреде закона и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, с предлогом да другостепени суд усвоји жалбу и у целини укине решење о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао рочиште у смислу члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА, трећих лица АА1 и АА2 и браниоца окривљеног и пуномоћника трећих лица, адвоката АБ, на ком је саслушао окривљеног и испитао трећа лица, па је, након што је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и изјављеном жалбом, нашао:

-жалба је неоснована.

Жалбом браниоца окривљеног и пуномоћника трећих лица, адвоката АБ, побија се правилност првостепеног решења тако што се најпре истиче да је погрешан закључак првостепеног суда да окривљени није пружио доказ да је новац у износу од 78.600 евра стекао на законит начин и указује да му у поступку који је претходио доношењу побијаног решења није омогућено да у присуству браниоца да изјаву о пореклу наведеног новца. Осим тога, наведено је да АА1 не може имати статус трећег лица у смислу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, с обзиром да није окривљени на њу пренео имовину проистеклу из кривичног дела, већ је право својине на стану аа, стекла на основу закљученог уговора о купопродаји, исплатом купопродајне цене из средстава добијених од родитеља као мираз. Такође је истакнуто да суд није дао јасне и довољне разлоге за закључак да постоји основана сумња да је имовина наведена у изреци решења проистекла из кривичног дела, имајући у виду да је неправилан закључак суда да окривљени није доказао да је средства за куповину путничког моторног возила аа1 прибавио по основу зајма од СС, који је испитан у својству сведока то потврдио, као и закључак да у поступку није учињено вероватним да је треће лице АА1 купила предметни стан у Бору од средстава добијених од својих родитеља РРи РР1, јер је животно и логично да породице у сеоским срединама производе храну и тиме уштеде новац, као и будући да се продаја дрвних сортимената врши неформалним уговорима. Још је наведено да у конкретном случају не постоји вероватноћа да ће евентуално касније одузимање имовине бити онемогућено или отежано, имајући у виду да окривљени и трећа лица нису ни на који начин покушали да располажу имовином након што је окривљени лишен слободе.

Међутим, супротно наводима жалбе, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд на основу изведених доказа утврдио све одлучне чињенице од утицаја на доношење правилне и законите одлуке о захтеву Тужиоца за организовани криминал ОИК.бр. 6/18 од 05.11.2018. године за привремено одузимање имовине и у образложењу решења дао јасне, довољне и аргументоване разлоге за свој закључак да су у односу на окривљеног АА и трећа лица АА1 и АА2, испуњени сви кумулативно прописани услови из члана 25 у вези члана 23 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела за привремено одузимање имовине која је предмет наведеног захтева, и то од окривљеног АА новца у износу од 78.600 евра, од трећег лица АА1 стана површине 80м2, у Бору, ул. Војводе Радомира Путника бр. 6/20, чија вредност према купопродајном уговору износи 14.000 евра, а од трећег лица АА2 путничког моторног аа1, произведеног 2012. године, чија је вредност према рачуну 819.600,00 динара (противвредност 6.830 евра).

Наиме, правилно је најпре нашао првостепени суд да из списа предмета произлазе основи сумње да је окривљени АА извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ и кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ, као и да вредност имовине која је предмет привременог одузимања у овом поступку прелази износ од 1.500.000,00 динара.

Осим тога, полазећи од неспорних чињеница да је новац у износу од 78.600 евра потврдом МУП РС-ДП-ПУ Бор бр. Ку 230-424/18 од 10.05.2018. године привремено одузет од окривљеног АА, да је треће лице АА1 АА1 стан аа, према уговору о купопродаји од 08.03.2018. године, купила за купопродајну цену од 14.000 евра, као и да је окривљени АА право својине на путничком моторном возилу “аа1, стекао 31.03.2017. године куповином од АЦ Миленијум Београд за купопродајну цену у износу од 819.600,00 динара, а да је, потом, уговором о поклону од 04.04.2018. године право својине на наведеном возилу пренео на свог сина АА2, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд, на основу доказа у списима предмета, закључио да постоје основи сумње да је имовина окривљеног, која је предмет захтева за привремено одузимање имовине, проистекла из кривичног дела, као и да је имовина трећих лица која је предмет наведеног захтева такође проистекла из кривичног дела окривљеног, а потом пренета на трећа лица.

Ценећи, с тим у вези, наводе жалбе браниоца окривљеног и пуномоћника трећих лица којима се оспорава закључак првостепеног суда да постоје основи сумње да је имовина ближе опредељена у диспозитиву ожалбеног решења проистекла из кривичног дела, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је нашао да су исти неосновани, имајући у виду да из доказа у списима предмета произлази очигледна несразмера између законитих прихода и имовине окривљеног и чланова његове породице. Наиме, имајући у виду да из извештаја МУП РС-ДП-УКП-Службе за борбу против организованог криминала-Јединице за финансијску истрагу од 03.08.2018. године произлази да укупни законити приходи окривљеног и чланова његове породице-супруге АА1 и сина АА2, из радног односа и ван радног односа, у периоду од 2003. године до 2018. године, према подацима Пореске управе, који су повољнији од података РФ ПИО, износе 9.020.528,10 динара (противвредност 88.806 евра), а да је просечна потрошачка корпа за период од 2003. године до 2017. године износила за једног члана домаћинства 2.566.636,00 динара (противвредност 25.575 евра), дакле за трочлану породицу 7.699.908,00 динара (противвредност 76.725 евра), те да је окривљени у наведеном периоду имао расходе и на име отплата кредита, а да укупна вредност имовине која је предмет захтева за привремено одузимање имовине износи 99.430 евра, то је, по оцени овог суда, на основу наведеног јасно да постоји очигледна несразмера између законитих прихода и имовине окривљеног и чланова његове породице, па да, сходно томе, постоје основи сумње да је имовина која је предмет привременог одузимања у овом поступку проистекла из кривичног дела.

С тим у вези, у погледу новца у износу од 78.600 евра, који је од окривљеног АА претресом стана привремено одузет, овај суд је имао у виду да се у поступку који је претходио доношењу ожалбеног решења окривљени није изјаснио о пореклу наведене имовине, а да је приликом саслушања на рочишту одржаном пред овим судом за одлучивање о жалби против првостепеног решења навео да предметни новац потиче од 500 кованица из 1. или 2. века нове ере, које је детектором за метал пронашао почетком априла 2018. године на подручју Звездана код Зајечара, тачније на путу за Феликс Ромулијану, закопане у ћупу, и то 150 златних и 350 сребрних, а које је продао лицу, чије име је рекао да не може да каже, за износ новца од 85.000 евра, који је држао у стану, при чему је посебно истакао да нико није знао да је пронашао кованице, па оваквим наводима окривљеног није поклонио веру оцењујући да су животно нелогични и неуверљиви, додатно када се има у виду да је у овом поступку терет доказивања на одбрани, а да окривљени овакве своје наводе није поткрепио одговарајућим доказима.

Ценећи правилност побијаног решења у односу на треће лице АА1 која је, испитана на рочишту одржаном пред овим судом у смислу члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, изјавила да остаје у свему код изјаве дате пред замеником Тужиоца за организовани криминал, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је нашао да се неосновано изјављеном жалбом указује да је неправилан закључак првостепеног суда да у поступку није учињено вероватним да је треће лице АА1 стан у Бору купила од средстава добијених од својих родитеља РР и РР1 на име мираза, будући да је РР исплаћена отпремнина и да је остварио право на новчану накнаду од НСЗ Филијала Зајечар у трајању од 24 месеца, као и с обзиром да су родитељи АА1 остваривали приходе од продаје дрвних сортимената. Ово с тога, што је првостепени суд у образложењу решења дао јасне, довољне и аргументоване разлоге за свој закључак, истичући да је РР отпремнину остварио 2008. године, те накнаду за незапослене 2008. и 2010. године, док је предметна непокретност купљена тек 2018. године, а да, везано за чињеницу да су родитељи АА1 власници већих површина под шумом, суду није пружен ни један доказ да су по основу продаје дрвних сортимената нешто приходовали, додатно имајући у виду, по налажењу овог суда, чињеницу да је животно нелогично да супруга окривљеног купује стан у Бору, у ситуацији када је окривљени већ стекао двособан стан у Бору, ул. Кестенова бр.11, који задоваљава стамбене потребе њихове трочлане породице, и то новцем из дугорочног стамбеног кредита, чији претежни део још увек није отплатио, као и чињеницу да из извештаја МУП РС-ДП-УКП-Службе за борбу против организованог криминала - Јединице за финансијску истрагу од 03.08.2018. године произлази да РР и РР1својим законито оствареним приходима нису покривали ни трошкове просечне потрошачке корпе за двочлану породицу, тако да исти нису могли новчано помоћи својој ћерки, односно с обзиром да су у периоду од 2003.године до 2017. године, према подацима РФ ПИО, који су повољнији у односу на податке Пореске управе, РР и РР1 остварили укупну зараду у износу од 4.489,585,00 динара (противвредност 45.405 евра), а да су трошкови просечне потрошачке корпе за двочлану породицу у том периоду износили 5.133.272,00 динара (противвредност 51.150 евра), услед чега је без утицаја на другачији закључак и чињеница да је РР1 остварила 2011. године приход и на име продаје њиве 4. класе, површине 0.16.58 ha у износу од 20.000,00 динара.

Имајући у виду наведене разлоге првостепеног суда на основу којих је закључено да није доказано да је АА1 стан аа, чија вредност према купопродајном уговору износи 14.000 евра, купила од новчаних средстава својих родитеља, супротно наводима жалбе, правилно је такође закључио првостепени суд да АА1 у односу на наведени стан има статус трећег лица у смислу члана 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, односно да је наведена непокретност прибављена средствима њеног супруга окривљеног АА која проистичу из кривичог дела.

Такође, правилно је нашао првостепени суд да није доказано да је АА новац за куповину путничког моторног возила аа1, произведено 2012. године, који је уговором о поклону од 04.04.2018. године пренео на свог сина АА2, који је испитан на рочишту одржаном пред овим судом у смислу члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела изјавио да остаје у свему код изјаве дате пред замеником Тужиоца за организовани криминал, обезбедио позајмицом 7000 евра од СС, имајући у виду да, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, нема ниједног другог доказа у погледу наведене чињенице осим исказа сведока СС који је испитан пред замеником Тужиоца за организовани криминал потврдио овакве наводе, при чему је истакао да о томе нису сачинили уговор, а који исказ се не може прихватити, с обзиром да је животно нелогично и неуверљиво да о позајмици тако великог новчаног износа сведок и окривљени нису сачинили уговор или признаницу, нити успоставили одређено средство обезбеђења, додатно будући да сведок није могао да се сети ни да ли је предаји новца присуствовало неко лице.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је имао у виду да се изјављеном жалбом такође истиче да у конкретном случају не постоји вероватноћа да ће евентуално касније одузимање имовине бити онемогућено или отежано јер окривљени, као ни трећа лица нису на било који начин покушали да располажу имовином од лишења слободе окривљеног, па је нашао да су исти неосновани, имајући у виду да се, по налажењу овог суда, разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине огледају у чињеница да је окривљени АА путничко моторно возило аа, произведено 2012. године, купио дана 31.03.2017. године, а да је, непосредно пре него што је против њега дана 12.05.2018. године поднета наредба о спровођењу истраге, због кривичних дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ и злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ, исти поклонио свом сину трећем лицу АА2 уговором о поклону од 04.04.2018. године.

Сходно свему наведеном, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је применом одредбе члана 32 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у вези члана 467 став 4 ЗКП донео одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар        Председник већа-судија
Јелена Мијушковић, с.р.      Милимир Лукић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)