Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.02.2019.

Кж По1 Пои 2/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж По1 Пои 2/19
12.02.2019. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Мирјане Поповић, председника већа, Зорана Савића и Милене Рашић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у поступку привременог одузимања имовине према власнику-окривљеном АА и власнику-трећем лицу АА1, одлучујући о жалби пуномоћника власника-окривљеног АА и власника-трећег лица АА1, адв. АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои-По1 бр.9/18 од 17.12.2018. године, у седници већа одржаној дана 12.02.2019. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба пуномоћника власника-окривљеног АА и власника-трећег лице АА1, адв. АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои-По1 бр.9/18 од 17.12.2018. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои-По1 бр.9/18 од 17.12.2018. године, на основу члана 25 став 1 и члана 26 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, са изменама и допунама, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр.6/18 од 21.11.2018. године, за привремено одузимање имовине, па је привремено одузето од окривљеног АА, новац у износу од 5.000 евра, одузет по потврди о привремено одузетим предметима МУП РС, Дирекција полиције, ОП-ПИ Бор Ку.бр.424/18 од 11.05.2018. године, пољопривредно земљиште аа и аа1, потез плац, стан аа2, те путничко моторно возило аа3. Наведеним решењем, од трећег лица АА1, брата окривљеног АА, привремено су одузети, стан аа4, пословни простор аа5, стан аа6, аа7 и пословни простор аа8. Привремено одузимање имовине, у складу са чланом 34 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама, траје најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине, с тим што, у складу са чланом 34 став 3 истог закона, суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује донету одлуку и у оправданим случајевима може ту одлуку укинути или је заменити мером забране располагања привремено одузетом имовином, при чему ће имовином, у складу са чланом 9 истог закона, управљати Дирекција за управљање одузетом имовином.

Против напред наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио пуномоћник власника-окривљеног АА и власника-трећег лица АА1, адв. АБ, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине ожалбено решење о привремено одузетој имовини.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, на основу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, одржао је рочиште, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића и пуномоћника власника-окривљеног АА и власника-трећег лица АА1, адв. АБ, а у одсуству уредно обавештених власника-окривљеног АА и власника-трећег лица АА1, те је, након читања списа предмета Вишег суда у Београду Пои-По1 бр.9/18 заједно са свим прибављеним доказима, те разматрања списа предмета и изјављене жалбе, као и изјашњења заменика Тужиоца за организовани криминал и пуномоћника власника-окривљеног АА и власника-трећег лица АА1, нашао:

- жалба је неоснована.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно је поступио првостепени суд када је, на основу одредби чланова 25 став 1 и 26 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, усвојио захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр.6/18 од 21.11.2018. године, за привремено одузимање имовине од власника-окривљеног АА и власника- трећег лица АА1, ближе наведене у изреци првостепеног решења.


Првостепени суд је, у складу са одредбом члана 25 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, утврдио испуњеност услова неопходних за доношење решења којим се одређује привремено одузимање имовине, а то су, у конкретном случају, постојање основане сумње да је власник-окривљени АА извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 у вези става 2 КЗ и кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ, која му се стављају на терет наредбом Тужилаштва за организовани криминал о спровођењу истраге Кти.бр.9/18 од 12.05.2018. године, потом постојање основа сумње да је имовина власника-окривљеног АА и власника-трећег лица АА1 проистекла из кривичног дела, те да вредност имовине прелази износ од 1.500.000,00 динара, као и да постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем.

У односу на власника-окривљеног АА, из списа предмета произилази да је од истог одузет новац у износу од 5.000 евра, по потврди о привремено одузетим предметима МУП РС, Дирекција полиције, ОП-ПИ Бор Ку.бр.424/18 од 11.05.2018. године, да је пољопривредно земљиште, аа, стекао Уговором о купопродаји од 09.03.2011. године, за износ од 9.000,00 динара, да је непокретност аа1 стекао по Уговору о купопродаји од 09.05.2011. године, за цену од 2.000 евра, потом да је непокретност у сивој фази аа2 стекао на основу Уговора о купопродаји Ов.I бр.175289-2013 од 25.09.2013. године, за купопродајну цену од 750.000,00 динара, те да је аа3 стекао 21.04.2017. године, за цену која по отпремници ДОО “Ауто центар Стефан” Бор број 14/17 износи 2.100.000,00 динара.

Одредбом члана 3 став 1 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, те је првостепени суд правилно утврдио да је напред наведена имовина власника- окривљеног АА у очигледној несразмери са његовим и његове породице законитим приходима.

Наиме, из извештаја Јединице за финансијске истраге, Службе за борбу против организованог криминала, Управе криминалистичке полиције од 09.08.2018. године, утврђено је да законити приходи АА и његове супруге АА2, у периоду од 2003. до краја 2017. године, износе укупно 82.172,66 евра (приходи из радног односа и приходи ван радног односа, у износу од 81.186,56 евра и приходи по основу родитељског додатка, у износу од 1.044,10 евра), као и да просечна потрошачка корпа за наведени период, за двочлану породицу у периоду од 2003. до 17.05.2016. године, трочлану породицу у периоду од 07.05.2016. године до 28.05.2018. године и четворочлану породицу у периоду од 28.05.2018. године па надаље, колико је бројала породица АА, износи 90.323,64 евра, плаћени порези износе 2.895,29 евра, што указује да су АА и АА2 имали укупне минималне трошкове живота од 93.318,93 евра.

Вредност покретне и непокретне имовине, која је стечена у периоду од 2003. до 2018. године, износи 66.208,35 евра, у коју вредност је урачуната и предрачунска вредност радова на реконструкцији стамбене просторије у Сокобањи, из Решења о одобрењу Одељења за урбанизам, стамбено-комуналне делатности и грађевинарство општинске управе Сокобања од 31.05.2011. године, при чему је, код вредности стана аа2, узета у обзир његова тржишна вредност.

Стављајући у однос, са једне стране расположива новчана средства, која представљају разлику између законитих прихода и трошкова живота, и са друге стране вредност стечене имовине, утврђено је да постоји очигледна несразмера, између расположивих прихода и имовине, у укупном износу од 77.254,62 евра.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилан је став првостепеног суда да није пружен доказ да новац, у износу од 5.000 евра, одузет од АА, по потврди о привремено одузетим предметима МУП РС, Дирекција полиције, ОП-ПИ Бор Ку.бр.424/18 од 11.05.2018. године, потиче из законитих прихода, односно да је реч о новцу АА1, овде трећег лица, како то указује пуномоћник у одговору на захтев о привременом одузимању имовине Тужилаштва за организовани криминал, што је истакао и сам окривљени АА приликом саслушања пред замеником Тужиоца за организовани криминал дана 18.09.2018. године, при чему наведену околност треће лице АА1, приликом испитивања пред замеником Тужиоца за организовани криминал дана 18.09.2018. године, није навео. Осим тога, о чему ће касније бити више речи, у односу на власника-треће лице АА1, ради се о имовини за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела и да је иста пренета на њега као треће лице, у смислу члана 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

У односу на пољопривредно земљиште у аа и непокретност у аа1, власник-окривљени АА је навео да је исте стекао новцем који је добио на име накнаде нематеријалне штете, међутим, како то правилно закључује првостепени суд, неспорно да је окривљени 2004. године, на име наплате за накнаду нематеријалне штете, приходовао 481.000,00 динара, што по просечном курсу евра за 2003. годину од 65,00 динара износи 7.400 евра, а не 17-18.000 евра, како је то истакао у свом исказу власник-окривљени АА, при чему суду није приложио доказ да је седам година након исплате накнаде штете, управо тим новцем купио непокретности у аа1 и аа, а имајући у виду, како је то утврђено из резултата финансијске истраге, тј. табеларно упоредног приказа прихода и имовине у еврима, власника-окривљеног АА и његове супруге АА2, са два малолетна детета, у периоду од 2009. до 2011. године када су предметне непокретности стечене, у ком табеларном приказу су урачунати утврђени трошкови живота (потрошачка корпа, стил живота и порез), потом укупни расположиви приходи и вредност стечене имовине, да је разлика између укупно расположивих прихода и стечене имовине приказана у негативном салду, који представља несразмеру, и то 2011. када су купљене предметне непокретности, у износу од -8.708,15 евра.

Даље, у односу на стан у Београду у ул.Тунелска бр. 25, за који је власник- окривљени АА навео да је купљен од кредита који је подигао, правилан је закључак првостепеног суда да стоји чињеница да је окривљеном 04.11.2011. године, по Уговору о кредиту број 2650000000142125959, одобрен кредит у “Reiffeisen banci” у износу од 753.250,60 динара, међутим окривљени није пружио доказ да је две године након подизања кредита, управо тим новцем платио наведени стан. При томе, у Уговору о купопродаји Ов.I бр.1755289-2013 од 25.09.2013. године, по коме је АА купио стан аа2, наведена је купопродајна цена од 750.000,00 динара, што представља противвредност од 6.537 евра, на основу чега се може израчунати цена 1 м2 стана у вредности од 186,77 евра/м2, што је нереално ниска цена за наведену локацију, јер је на истој локацији, на истој адреси и треће лице АА1, брат власника-окривљеног АА, купио стан, на основу предуговора Ов.I бр.23223/2013 и то стан површине 38,09 м2, за који је у предуговору опредељена цена од 30.000 евра, на основу чега је израчуната цена 1 м2 стана од 787,61 евра, што представља реалну тржишну цену за наведену локацију, па је, на основу напред наведеног, тржишна вредност стана, који је АА купио, а чија површина износи 35 м2, по тржишној вредности 1 м2 од 787,61 евра, износи 27.566,35 евра. Са друге стране, на основу већ напред наведеног табеларно упоредног приказа прихода имовине у еврима породице власника-окривљеног АА, за период од 2009. до 2013. године када је стечена предметна непокретност, разлика између укупно расположивих прихода и стечене имовине приказана је негативним салдом, који значи несразмеру, и то за 2013. годину, када је купљена предметна непокретност, у износу -28.265,16 евра.

Такође, за возило марке аа3, власник-окривљени АА је навео да га је стекао тако што је дао возило “_” и доплатио 5.000 евра. Међутим, предметно возило стечено је куповином на основу рачуна – отпремнице ДОО “Ауто центар Стефан” Бор број 14/17 од 21.04.2017. године, по купопродајној цени од 2.100.000,00 динара, што по средњем курсу НБС на дан 21.04.2017. године, од 123,54 динара/евро, износи 16.999 евра. При томе, из већ напред наведеног и објашњеног табеларно упоредног приказа прихода и имовине у еурима породице власника- окривљеног АА, произилази за 2017. годину, када је предметно возило купљено, да је негативни салдо, који представља несразмеру, у износу од -21.544,16 евра. При томе, негативни салдо, који представља несразмеру, и то у износу од -12.474,77 евра, утврђен је за 2014. годину, када је купљено возило “VW Tuareg" за купопродајну цену од 11.700 евра, које возило се водило на супругу власника-окривљеног АА, АА2.

Даље, неспорно је да је домаћинство власника-окривљеног АА регистровано као пољопривредно газдинство, да поседује и сточни фонд, али је правилан став првостепеног суда да исти није пружио доказ да је приходима оствареним од продаје пољопривредних и животињских производа или продајом стоке стицао неке од предметних непокретности. При томе, пољопривредно газдинство мора имати и расходе, а укупни минимални трошкови живота породице власника - окривљеног АА, у периоду од 2003. до краја 2017. године, износи 93.318,93 еура, који када се доведу у везу са законитим приходима од 82.172,66 еура доводе до разлике у износу од 77.254,62 еура несразмере између расположених прихода и имовине. У вези са изнетим је и чињеница да је кредит, који је власник-окривљени АА узео од “Raiffeisen bank” у износу од 753.250,60 динара, морао бити месечно сервисиран и уредно отплаћен.

Пуномоћник власника-окривљеног АА, истицао је и чињеницу да је АА, иза смрти своје мајке, наследио средства од неисплаћених пензија и новац на динарским и девизним рачунима Еуро банке, међутим и имовина стечена наслеђивањем узета је као податак приликом израде извештаја о резултатима финансијске истраге о имовини, законитим приходима, начину и трошковима живота власника-окривљеног АА и повезаних лица, као и податак који се односи на приходе оца власника-окривљеног АА, АА3, по основу немачке пензије.

Имајући у виду све наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, у конкретном случају утврђено је постојање основане сумње да имовина која је од власника-окривљеног АА првостепеним решењем привремена одузета, проистиче из кривичног дела, у смислу законске претпоставке из члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, као и да је предметна имовина у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, те постојање вероватноће да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, на шта указује и околност, изнета од стране заменика Тужиоца за организовани криминал, да је власник-окривљени АА, дана 06.01.2019. године отуђио путничко моторно возило аа3, које је предмет привременог одузимања имовине, за шта је власник-окривљени АА показао и уговор који је закључен са купцем који ради у _, али је полицији, приликом обављеног разговора, бака наводног купца рекла да њој није познато ништа везано за предметно возило и да наводни купац поседује друго возило, из којих разлога је за предметним путничким возилом расписана потрага.

У односу на власника-треће лице АА1, према утврђеном чињеничном стању исти је стан аа1 стекао Уговором о купопродаји непокретности од 04.12.2012. године, за купопродајну цену од 190.000,00 динара, потом пословни простор на Борском језеру стекао је Уговором о купопродаји од 04.04.2013. године, за купопродајну цену од 95.000,00 динара, а за стан аа6, према предуговору о купопродаји непокретности од 13.02.2013. године, договорена је купопродајна цена у износу од 30.000 еура, док је приземну пословну зграду аа7 стекао Уговором о купопродаји непокретности од 13.02.2015. године, за купопродајну цену од 600.000,00 динара, те је пословни простор аа8, стекао Уговором о продаји непокретности од 14.02.2017. године, за 4.300 еура.

Из извештаја Јединице за финансијске истраге, Служба за борбу против организованог криминала, Управе криминалне полиције од 09.08.2018. године, утврђено је да законити приходи власника-трећег лица АА1 и његове супруге Перић Невенке, у периоду од 2003. до краја 2017. године, износе 33.327,47 еура, а потичу од прихода из радног односа, прихода ван радног односа и прихода од самосталне делатности у износу од 17.827,47 еура и прихода од кредита у износу од 15.000 еура. Са друге стране, у наведеном периоду АА1 и АА4 имали су укупне минималне трошкове живота од 52.877,47 еура, док вредност непокретне имовине (станови и локали), која је стечена у периоду од 2003. до 2018. године, износи 86.078 еура, у коју вредност имовине није укључена вредност стана аа9, који је АА4 стекла 2002. године на основу Уговора о поклону Ов. 1628/02 од 19.08.2002. године, који је закључен са оцем АА5.

Стављајући у однос, са једне стране расположива новчана средства, која представљају разлику између законитих прихода и трошкова живота и са друге стране вредност стечене имовине, утврђено је да постоји очигледна несразмера између расположивих прихода и имовине у укупном износу од 105.627,69 еура.

Приликом испитивања пред замеником Тужиоца за организовани криминал дана 18.09.2018. године, власник-треће лице АА1 навео је да је радио у погону “_” од 1986. године до 2004.-2005. године, да је радио и у производњи месарског папира са фолијом “_”, као и да је отворио кафић, па трафику и маркет СЗТУР, ноћни бар “_”, те да се бавио трговином аутомобила и позајмљивао је новац, истичући да је од трговине аутомобилима купио непокретности аа5, као и аа6, док је приземну пословну зграду у Бору купио новцем који потиче од позајмице од пријатеља, продајући и ауто, а да је пословни простор аа8 купио за 4.000 еура.

Међутим, како то произилази из финансијског извештаја, власник-треће лице АА1 нема овлашћење за продају аутомобила, односно није обављао регистровану делатности, при чему не постоје подаци о трошковима стицања наведених возила, а у купопродајним уговорима са купцима су најчешће приказиване нереално ниске цене у односу на тржишне и процењене од стране Пореске управе – Филијала Бор, због чега није могуће утврдити нето приход који је остварен по овом основу, који би био законит под условом да се ради о обављању регистроване делатности.

Такође, чињенице које су истакли и власник-треће лице АА1 и његов пуномоћник, да је био и предузетник и власник ноћног клуба, узете су као податак приликом израде извештаја о резултатима финансијске истраге о имовини, законитим приходима, начину и трошковима живота власника-трећег лица АА1 и његове супруге АА4, као повезаних лица са власником-окривљеним АА.

У погледу Уговора о давању у закуп непокретности, који су достављени у циљу доказивања прихода од издавања пословних простора аа7 и на аа5, ради се о непокретностима које су управо предмет привременог одузимања од власника - трећег лица АА1, које су купљене 2015, односно 2013. године, а у овом поступку је предмет утврђивања законитих прихода власника-трећег лица АА1 и његове супруге, те стављање у однос тих законитих прихода и трошкова живота са вредностима стечене имовине, између осталог управо тих непокретности које је потом власник-треће лице АА1 издао у закуп. Стим у вези и Уговор о закупа стана аа9, који је АА4, супруга трећег лица АА1, који уговор иначе није оверен, што не би представљало сметњу да су за његову тачност приложени, односно предложени други докази, не представља чињеницу која је од утицаја на потпуност и тачност утврђивања података о законитим приходима, с обзиром да из наведеног уговора о закупу произилази да је исти закључен дана 30.09.2016. године, на период од месец дана уз могућност продужења, и то за 300 еура, а како је то већ напред речено, предмет овог поступка су непокретности стечене 2012. за 190.000,00 динара, 2013. за 95.000,00 динара и договорену купопродајну цену од 30.000 еура, 2015. за 600.000,00 динара и једна 2017. године за 4.300 еура.

Такође, у погледу тврдње власника-трећег лица АА1 да је новац позајмио од Бусић Славише, за коју тврдњу је доствљен Уговор о позајмици од 03.08.2015. године, који није оверен, а из којег произилази да је АА1 од СС позајмио износ од 30.000 еура, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, за тачност ове тврдње није предложен доказ, при чему је датум наводног уговора о позајмици 2015. године, а у конкретном случају ради се о имовини која је, како је то већ речено, стечена 2012. 2013. и 13.02.2015. године, осим пословног простога аа8 који је купљен 14.02.2017. године. У сваком случају, за период од 2003. године до краја 2017. године, утврђено је постојање очигледне несразмере између расположивих прихода и имовине власника-трећег лица АА1 и његове супруге АА5, у укупном износу од 105.627,69 еура.

Имајући у виду све изнето, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилан је закључак првостепеног суда да предметна имовина власника-трећег лица АА1 нема упориште у законито стеченим приходима, те да се, у складу са чланом 3 став 1 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, ради о имовини за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела и да је иста пренета на треће лице АА1, у смислу члана 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Када се наведено сагледа у склопу са постојањем основане сумње да је власник-окривљени АА, брат власника-трећег лица АА1, извршио кривична дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 у вези става 2 КЗ и злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ, те са висином прописане казне затвора за наведена кривична дела, то се може извести закључак да све изнето објективно и значајно може утицати на треће лице, као формалног власника предметне имовине, која је предмет привременог одузимања, да до доношења коначне одлуке суда о одузимању, располаже имовином на прикривен начин, лично или преко овлашћеног лица, и тако отежа или онемогући њено касније одузимање, нарочито ако се има у виду чињеница да се предметна имовина релативно лако може отуђити.

У изјављеној жалби пуномоћника власника-окривљеног АА и власника-трећег лица АА1, адв. АБ истиче се да је суштина одредби члана 25 став 1 и члана 26 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама, да се односе само на имовину која је проистекла из извршења кривичног дела, а у конкретном случају није утврђено извршење кривичног дела од стране окривљеног, те да је окривљени АА, коме се привремено одузима имовина, сву имовину стекао знатно пре времена за које се води кривични поступак против њега за одређено кривично дело, те је и треће лице АА1 највећи део имовине стекао пре периода означеног као инкриминисане радње од стране АА, а по наредби о спровођењу истраге, као и да АА1 никаква средства није користио од АА, нити је са њим имао било какве пословне везе и односе.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, изнетим жалбеним наводима не доводи се у сумњу законитост и правилност првостепеног решења.

Наиме, оцена о доказаности постојања околности из којих произилази основана сумња да имовина окривљеног проистиче из кривичног дела, не везује се за конкретно кривично дело, за које је у току кривични поступак против окривљеног (удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 у вези става 2 КЗ и злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ, по наредби Тужилаштва за организовани криминал о спровођењу истраге Кти.бр. 9/18 од 12.05.2018. године), нити за временски период који је означен као време извршења предметних кривичних дела. Према одредби члана 23 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, захтев јавног тужиоца за привремено одузимање имовине, између осталог, садржи и околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, док је одредбом члана 3 тачка 2 наведеног закона прописано шта се сматра имовином проистеклом из кривичног дела, односно да је то имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, а власником се, у смислу одредбе члана 3 тачка 4 наведеног закона сматра окривљени, окривљени сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице. Сходно изнетом, у поступку за привремено одузимање имовине, а поводом кривичног поступка против окривљеног лица због кривичних дела из члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, чињенице које јавни тужилац доказује јесу постојање основане сумње о очигледној несразмери између законитих прихода окривљеног или трећег лица и имовине која је предмет захтева, као и постојање опасности да би касније одузимање те имовине било отежано или онемогућено. С тим у вези, криминално порекло наведене имовине јесте законска претпоставка, коју окривљени или треће лице може да побија и доказује да је имовину законито стекао, па је стога без значаја да ли је стечена у време или пре извршења кривичног дела за које тече кривични поступак.

Имајући у виду наведено, у поступку за привремено одузимање имовине суд се бави само утврђивањем основане сумње да је имовина окривљеног или трећег лица, у очигледној несразмери са његовим законитим приходима и основане сумње да је иста проистекла из кривичног дела, односно одузимање имовине проистекле из кривичног дела везује се за кривични поступак, а не за кривично дело, тј. услов за покретање поступка одузимања имовине проистекле из кривичног дела је да се води кривични поступак, тако да је за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела довољно учинити вероватним одређене претпоставке везане за несразмерност између исте и законитих прихода окривљеног, односно трећег лица, па се суд, у конкретном случају, бави само основаном сумњом да је имовина у очигледној несразмери са законитим приходима окривљеног или трећих лица, те првостепена одлука, у том случају, има карактер привремене мере, те циљ да спречи да евентуално одузимање одређене имовине буде отежано или онемогућено.

Пошто се изјављеном жалбом пуномоћника власника-окривљеног АА и власника-трећег лица АА1, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, не доводи у питање законитост и правилност одлуке првостепеног суда, којом је усвојен захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр. 6/18 од 21.11.2018. године, за привремено одузимање имовине, то је жалба одбијена као неоснована.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 32 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник      Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић, с.р.    Мирјана Поповић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)