Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.07.2019.

Кж По1 Пои 8/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж По1 Пои 8/19
02.07.2019. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење за организовани криминал, у већу састављеном од судија: Бојане Пауновић, председника већа, Милимира Лукића и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са вишим саветником Јеленом Савић, записничарем, у поступку привременог одузимања имовине власника окривљеног АА и трећег лица АА1, одлучујући о жалби пуномоћника власника окривљеног АА и трећег лица АА1, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Посебног одељења за организовани криминал Пои-По1.бр. 2/19 од 08.03.2019. године, на рочишту одржаном дана 28.06.2019. године у смислу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Велимира Голубовића, власника окривљеног АА, трећег лица АА1 и њиховог пуномоћника, адвоката АБ, након већања и гласања, дана 02.07. 2019. године, једногласно је донео:


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба пуномоћника власника окривљеног АА и трећег лица АА1, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани кримиинал Пои-По1.бр. 2/19 од 08.03.2019. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Пои-По1.бр. 2/19 од 08.03.2019. године, на основу члана 25 став 1 и члана 26 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр. 6/18 од 24.01.2019. године за привремено одузимање имовине, па се од окривљеног АА, са ближим подацима као у изреци решења, привремено одузима : - земљиште површине аа; - новчана средства у износу од 37.500,00 евра, одузета по потврди о привремено одузетим предметима МУП РС ДП ОП-ПИ Бор Ку.бр. 230-424/18 од 11.05.2018. године и путничко моторно возило аа1, док се од трећег лица АА1, са ближим подацима као у изреци решења, супруге окривљеног АА, одузима стан аа2 Привремено одузимање имовине у складу са чланом 34 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела траје најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине, с тим што је у складу са чланом 34 став 3 истог закона суд најмање једном годишње по службеној дужности приспитује донету одлуку и у оправданим случајевима може ту одлуку укинути или је заменити мером забране располагања привремено одузетом имовином, при чему ће имовином у складу са чланом 9 истог закона управљати Дирекција за управљање одузетом имовином.

Против наведеног решења, жалбу је изјавио пуномоћник власника окривљеног АА и трећег лица АА1, адвокат АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, усвоји жалбу пуномоћника и укине привремено одузимање имовине.

Апелaциони суд у Београду, Посебно одељење, у смислу одредбе члана 30 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, одржао рочиште, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Велимира Голубовића, власника окривљеног АА, трећег лица АА1 и њиховог пуномоћника, адвоката АБ, на коме је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, у оквиру основа, дела и правца побијања, који су истакнути у изјављеној жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је неоснована.

По оцени Апелациoног суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд поступио када је усвојио захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр. 6/18 од 24.01.2019. године за привремено одузимање имовине од власника окривљеног АА и трећег лица АА1, о чему су у образложењу побијаног решења дати довољно јасни и аргументовани разлози, због чега су супротни жалбени наводи пуномоћника, којима се оспорава правилност и законитост побијаног решења, оцењени као неосновани.

Наиме, жалбом пуномоћника власника окривљеног и трећег лица, адвоката АБ се истиче да је ожалбено решење донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка, јер исто не садржи разлоге о одлучним чињеницама, а разлози наведени у образложењу су противречни и нејасни.

Међутим, по налажењу овог суда, изрека побијаног решења је разумљива, садржи све чињенице и околности прописане одредбом члана 26 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, а у образложењу решења су о свим одлучним чињеницама дати правилни, довољни и јасни разлози, због чега су овакви жалбени наводи, оцењени као неосновани.

Надаље, у жалби се истиче да нису испуњени кумулативни услови из члана 25 став 2 тачка 2 и 4 Закона о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, односно да не постоје основи сумње да је имовина власника проистекла из кривичног дела и да не постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине, те је нетачно наведено да би се предметним станом могло лако располагати, будући да је у листу непокретности уписана забрана отуђења и оптерећења предметне непокретности, а на захтев тужилаштва. Дакле, овакво стицање предметног стана од стране трећег лице би било без правног дејства, при чему се ни за путничко моторно возило, које је одузето критичном приликом, не пружају јасни разлози у прилог потреби привременог одузимања.

С тим у вези, у жалби се истиче да суд није дао јасне разлоге о томе да је имовина која је одузета од окривљеног проистекла из кривичног дела, будући да је  неспорно током поступка утврђено да је предметна непокретност стечена на основу уговора  о купопродаји непокретности, и то од новца, који је по уговору о зајму од 20.04.2015. године, окривљени позајмио од СС, у износу од 18.000,00 евра. У вези стицања новца у износу од 37.500,00 евра, који је према потврди одузет од окривљеног, жалбом се истиче да се ради о новцу који је стечен од стране СС1, таште окривљеног, те је нејасно зашто се овај износ не доводи у везу са законитим приходима окривљеног. У том смислу се жалбом указује да би привременим одузимањем имовине била угрожена егзистенција породице, пре свега малолетног детета, због чега је предложио да се привремено одузимање имовине укине.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд утврдио да су испуњени законски услови за примену одредбе члана 25 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којом је прописано да суд решењем одређује привремено одузимање имовине ако постоје основи сумње да је физичко или правно лице извршило кривично дело из члана 2. овог закона, ако постоје основи сумње да је имовина власника проистекла из кривичног дела, ако вредност имовине прелази износ од 1.500.000,00 динара и ако постоје разлози који оправдају потребу за привременим одузимањем из члана 23. став 1., док је ставом 3. овог члана прописано да ће суд решењем одбити захтев јавног тужиоца ако нису испуњени услови из става 2. истог члана.

Наиме, правилно је првостепени суд, анализом доказа достављених од стране Тужилаштва за организовани криминал, ценећи их појединачно и у међусобној повезаности једног са другим, те доводећи их у везу са доказима достављеним од стране пуномоћника власника окривљеног и трећег лица, утврдио да предметна имовина нема покриће у законитим приходима власника окривљеног АА и трећег лица АА1.

Током поступка је неспорно утврђено да је власнику окривљеном АА одузет новац у износу од 37.500 евра, те утврђено да је окривљени власник  земљишта и приземне породичне стамбене зградеаа3, које је стекао Уговором о купопродаји од 23.04.2015. године за купопродајну цену од 150.000,00 динара, док из Уговора од 24.06.2015. године произлази да вредност предметне непокретности износи 11.300 евра, а затим да је власник путничког моторног возила марке ааа1 које је по рачуну “Ауто промета” од 07.07.2015. године плаћено 1.825.952,00 динара, док је треће лице АА1, супруга окривљеног, власник стана аа2, који је стекла Уговором о купопродаји од 22.07.2009. године за купопродајну цену од 31.000 евра, а које чињенице не споре ни окривљени ни треће лице.

С тим у вези, суд је у првостепеном поступку извео доказе који се односе на висину законитих прихода окривљеног АА, трећег лица АА1, родитеља трећег лица - СС2 и СС1, те исте довео у везу са висином вредности имовине која је предмет овог поступка, имајући притом у виду и потрошачку корпу за предметни период, правилно налазећи да вредност предметне имовине нема покриће у законитим приходима окривљеног и трећег лица.

Наиме, власник окривљени АА током поступка није учинио вероватним да је предметну непокретност на Борском језеру, стекао тако што је позајмио новац од СС, како се то жалбом истиче, нити да је исту стекао од зараде и уштеђевине, будући да окривљени у свом исказу није помињао зајам од СС, а сам уговор о зајму и признанице нису оверени, нити је наведени зајам покретпљен неким другим доказима. При томе, суд је у склопу напред изнетог ценио и висину прихода СС према подацима РФ ПИО и Пореске управе, те правилно нашао да није учињено вероватним да новац у износу од 37.500 евра који је одузет од окривљеног, као ни аутомобил марке аа2 који је купљен 2015. године за цену од 1.825.952,00 динара, стечен законитим приходима, као и делом од поклона родитеља АА1,  а делом од уштеђевине и отпремнине коју је примио 2016. године. Наиме, према изводу текућег рачуна АА код “Поштанске штедионице” од 29.07.2016. године произлази да је регистрована безготовинска уплата од стране “Заштите” Бор на име отпремнине од 469.017,66 динара, те да је дана 26.03.2018. године, СС1, мајци АА1 уплаћен новац у износу од 951.210,00 динара на име накнаде за експропријацију. Међутим, напред наведени износи, у свом збиру, представљају далеко мању суму од 37.500 евра, а није учињено вероватним да је део новца од 37.500,00 евра управо новац добијен на име накнаде за експропријацију који потиче од родитеља трећег лица, те да је исти поклоњен трећем лицу, посебно имајући у виду чињеницу да се ради о новцу који је исплаћен након куповине предметне непокретности и путничког аутомобила.

Надаље, током поступка није учињена вероватним ни чињеница да је предметни стан, који се води на треће лице - АА1, стечен законитим приходима, као и делом од поклона родитеља и уштеђевине. Наиме, током поступка је утврђено да је оцу трећег лица СС2, исплаћен новац на име отпремнине 2006. године у висини од 397.370,81 динара, а 2013. године новац у износу од 441.516,00 динара на име експропријације непокретности. Међутим, имајући у виду чињеницу да је предметни стан купљен за износ од 31.500 евра, и то подизањем кредита од 24.000 евра, те чињеницу да је купљен 2009. године, као и законите приходе трећег лица у том периоду, током поступка није учињено вероватним да је предметни износ, који је отац трећег лица добио на име отпремнине и експропријације био довољан за превремену отплату стамбеног кредита “Комерцијалној банци” у износу од 22.094,41 евра, која је извршена 17.06.2014. године, нити да  је  тим новцем  плаћен део купопродајне цене 2009. године, а имајући у виду несразмеру између наведених износа новца и купљене непокретности. Притом, током поступка није доказано да је новац који је отац трећег лица добио управо поклоњен трећем лицу, при чему је новац од накнаде за експроприсано земљиште, који је добила мајка трећег лица, СС1, исплаћен 2018. године, те исти није могао бити искоришћен за превремену отплату стамбеног кредита.

Такође, жалбени наводи пуномоћника, у којима истиче да ниједна чињеница утврђена током поступка не пружа основ закључку да је на треће лице пренета имовина проистекла из кривичног дела, те да време куповине овог стана не коегзистира са периодом извршења кривичних дела која се окривљеном стављају на терет, оцењени су као неосновани, будући да је имовина  која је предмет одузимања стечена за време трајања брака између окривљеног и трећег лица, те имајући у виду законите приходе окривљеног и трећег лица у периоду од 2004. до 2016. године, као и остале изведене доказе, правилан је закључак првостепеног суда да током поступка није учињено вероватним да је предметна имовина купљена од законтих прихода и уштеђевине окривљеног и трећег лица, односно поклона родитеља трећег лица, те да постоје основи сумње да је предметна имовина проистекла из кривичног дела, а да је предметни стан који се води на треће лице АА1 пренет на њу од стране њеног супруга, окривљеног АА.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд нашао да су у конкретном случају испуњени сви законски услови за привремено одузимање имовине ближе наведене у изреци решења чија вредност прелази износ од 1.500.000,00 динара у смислу одредбе члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, а о чему је дао јасне, уверљиве и непротивречне разлоге на странама 9.,10.,11. и 12. образложења решења, које у свему као правилне, прихвата и овај суд. 

Неосновани су и жалбени наводи пуномоћника да не постоји опасност од отуђења предметне имовине, имајући у виду да из списа предмета произлази постојање основане сумње да је окривљени извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 КЗ и злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези са чланом 35 КЗ, те узевши у обзир висину прописане казне за кривична дела која се окривљеном стављају на терет, правилно је првостепени суд нашао да је оправдана потреба за привременим одузимањем имовине, односно да постоји вероватноћа да би касније одузимање имовине било отежано или онемогућено, и то у ситуацији уколико би треће лице, односно окривљени као власник, располагао својом имовином, што би отежало даљи поступак привременог, односно трајног одузимања имовине, нарочито ако се има у виду чињеница да се предметна имовина релативно лако може отуђити.

Стога су супротни жалбени наводи пуномоћника, којима се суштински понављају наводи изнети у одговору на захтев о привременом одузимању имовине, а које је првостепени суд имао у виду приликом доношења побијаног решења, уз изношење сопствене анализе доказа прикупљених у досадашњем току поступка, без утицаја на другачију одлуку и као такви оцењени неоснованим.

Следом изнетог, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је на основу одредбе члана 32 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, као и одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, донео одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник      Председник већа-судија
Јелена Савић,с.р.           Бојана Пауновић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)