Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.06.2019.

Кж По1 Пои 9/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж По1 Пои 9/19
06.06.2019. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, Омера Хаџиомеровића и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Мирјане Јанковић Недић, са записничарем Сањом Булатовић, у кривичном предмету против окривљеног АА и др, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 2 КЗ и злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези са чланом 34 КЗ, одлучујући о жалбама пуномоћника трећих лица АА1 до АА4 адвоката АБ и пуномоћника трећег лица – власника АА3 и АА3, адвоката АБ1, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои.По1 бр. 3/19 од 12.04.2019. године, на рочишту одржаном дана 06.06.2019. године, у смислу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у присуству трећих лица АА1 и АА3, те пуномоћника трећих лица, адвоката АБ и адвоката АБ1, а у одсуству уредно обавештених Тужиоца за организовани криминал и трећих лица АА2 и АА1, донео је


Р Е Ш Е Њ Е
I
Поводом жалби пуномоћника трећих лица АА1 до АА4, адвоката АБ и пуномоћника трећих лица АА3 и АА4, адвоката АБ1, ПРЕИНАЧАВА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои.По1 бр. 3/19 од 12.04.2019. године,

тако што се трећим лицима АА1, супрузи окривљеног АА, АА2, мајци окривљеног, АА3, брату окривљеног и АА4, снахи окривљеног, ЗАБРАЊУЈЕ РАСПОЛАГАЊЕ и то:

1) трећем лицу АА1 пословним простором аа.

2) трећем лицу АА2, новчаним средством у износу од 10.018,18 евра на девизном рачуну у “Raiffeisen bank” а.д. Београд број _.

3) трећем лицу АА3 пословним зградом аа1, приземном породичном стамбеном зградом аа2, пословним простором аа3а и пословним простором аа4.

4) трећем лицу АА4 пословним простором аа5, стан аа6, станом аа7, пословним простором аа8.
II

OДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе пуномоћника трећих лица АА1, АА2, АА3 и АА4, адвоката Аб и пуномоћника трећих лица АА3 и АА4, адвоката АБ1,


О б р а з л о ж е њ е

1)Првостепено решење

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељење Пои.По1 бр.3/19 од 12.04.2019. године на основу члана 25 став 1 и члана 26 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр. 6/18 од 09.11.2018. године за привремено одузимање имовине, па је

од трећег лица АА1 супруге окривљеног АА привремено одузет пословни простор аа.
од трећег лице АА2, мајке окривљеног АА привремено су одузета новчана средства у износу од 10.018,18 еура на девизном рачуну у “Raiffeisen bank” а.д. Београд број _.

од трећег лица АА3, брата окривљеног АА привремено је одузета пословна зграда аа1, приземна породична стамбена зграда аа2, пословни простор аа3а, пословни простор аа3а и пословни простор аа4.

од трећег лица АА4, снаје окривљеног АА привремено је одузет пословни простор аа5, стан аа6, стан аа7, пословни простор аа8.

Такође је одлучено да привремено одузимање имовине у складу са чланом 34 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама траје најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине, с тим што у складу са чланом 34 став 3 истог закона, суд најмање једном годишње по службеној дужности преспитује донету одлуку и у оправданим случајевима може ту одлуку укинути или је заменити мером забране располагања привремено одузетом имовином, при чему ће имовином у складу са чланом 9 истог закона управљати Дирекција за управљање одузетом имовином.

2)Изјављене жалбе.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

Пуномоћник трећих лица АА1, АА2, АА34 и АА4, адвокат АБ из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду Посебно одељење уважи жалбу пуномоћника и побијано решење преиначи тако што ће одбити захтев за привремено одузимање имовине истовремено захтевајући да буде позван на седницу већа.

Пуномоћник трећих лица АА3 и АА4, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка са предлогом да Апелациони суд у Београду Посебно одељење усвоји жалбу власника и одбије захтев тужилаштва за привремено одузимање имовине, у смислу члана 32 став 1 тачка 1 и 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је рочиште у смислу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела дана 22.02.2019. године на којем је у одсуству уредно обавештених Тужиоца за организовани криминал и трећих лица АА2 и АА1, а у присуству, пуномоћника трећих лица АА1, АА2, АА3 и АА4, адвоката АБ и пуномоћника трећих лица АА3 и АА4, адвоката АБ1, саслушао трећа лица АА4 и АА3 и након што је извршио увид у доказе који су спроведени пред Вишим судом у Београд и у списе првостепеног суда, донео одлуку као у изреци решења.

Жалбама пуномоћника трећих лица АА1 до АА4, адвоката АБ, као и пуномоћника трећих лица АА3 и АА4, адвоката АБ1 побија се првостепено решење због битне повреде одредаба кривичног поступка тако што се истиче да првостепени суд није дао јасне разлоге и није образложио одлучне чињенице да је имовина власништво трећих лица проистекла из кривичног дела, већ само паушлано наводи да се изјаве трећих лица не могу прихватити јер су дате у циљу помагања окривљеном АА. С тим у вези у изјављеним жалбама наводи се да првостепени суд у побијаном решењу није поступио по примедбама из решења Апелационог суда у Београду Кж По1-Пои 4/19 22.02.2019. године, те да је нелогична, али и правно и животно неприхватљива ситуација да се према окривљеном АА примени блажа мера у односу на трећа против којих се нити води, нити се икада водио кривични поступак, а која су у поднетом захтеву означена као трећа лица.

По мишљењу подносилаца жалби, у конкретном случају нису ипуњени услови да се од поменутих трећих лица привремено одузме имовина која је ближе и означена у изреци побијаног решења имајући у виду пре свега одредбу члана 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела који трећим лицем сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела.

3)Разлози за преиначење решења и одбијање жалби пуномоћника трећих лица

По налажењу овог суда правилно је првостепени суд имајући у виду све доказе у списима предмета, нашао да су у конкретном случају испуњени услови из члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, а то је да у конкретном случају постоји основана сумња да је власник - окривљени АА извршило кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ и кривично дело злоупуотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 КЗ, која су му наредбом Тужилаштва за организовани криминал Кти.бр. 9/18 од 12.05.2018. године стављена на терет, потом постојење основа сумње да је имовина власника - окривљеног АА и власника – трећих лица АА1 до АА4 проистекла из кривичног дела, те да вредност имовине прелази износ од 1.500.000,00 динара и да постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем (члан 23 став 1).

Што се тиче власника окривљеног АА доказано је постојање основане сумње да имовина која је предмет привременог одузимања и то: породична стамбена аа3а са припадајућим земљиштем који су према изведеним доказима стечени на основу уговора о купопродаји куће и земљишта закљученог 05.05.2003. године, пословни простор аа3 који је стечен на основу уговора о куповини и продаји 02.09.2004. године, стан и гаража у ул. аа9 који су стечени на основу уговора о купопродаји непокретности 26.03.2009. године са анексом од 06.10.2009. године, стан аа10 који је стечен на основу уговора о купопродаји стана од 04.05.2011. године, пословни простор у аа11 који је стечен на основу уговора о купопродаји стана 12.09.2012. године, новчана средства у износу од 10.000,00 евра и 34.545,34 евра на два девизна рачуна ,,Raiffeisen bank” a.d. Београд, путничко моторно возило “Mercedes Benz” стечен 05.02.2018. године, моторцикл марке “Vespa” стечен 27.06.2017. године које чињенице не споре ни окривљени власник ни његов пуномоћник, проистиче из кривичног дела, односно доказано је да је вредност наведене имовине која је предмет захтева у очигледној несразмери са законитим приходима власника имовине, те је решењем Апелационог суда у Београду Кж По1-Пои 4/19 22.02.2019. године, власнику - окривљеном АА забрањено да истом располаже.

У односу на треће лице АА1, супругу окривљеног АА утврђено је да је иста пред замеником Тужиоца за организовани криминал дана 20.09.2018. године навела да је са супругом, окривљеним АА држала бутик спортске опреме од 2004. године, где је радила, да је имала плату од око 20.000,00 динара, да им је од зараде бутика остајало често око 500 евра месечно, да поседује локал у власништу који је добила на поклон од девера и који изнајмљује за 1.600 евра месечно, затим да је из извода листа непокретности аа утврђено да је АА1 уписана као власник пословног аа, са обимом удела 1/1, док је из Уговора о поклону пословног простора закљученог дана 05.05.2017. године између АА3, као поклонодавца и АА1, као поклонопримца утврђено да је АА1 стекла власништво над пословним простором, локалом аа. Надаље је из Уговора о закупу закљученог дана 19.07.2017. године утврђено да је иста издала у закуп наведене локале аа. године за месечни износ од 1.600 евра, а из потврде УР Бор од 03.10.2018. године утврђено је да је АА1 од 01.02.2010. године до 15.12.2014. године остварила нето зараду у износу од 1.142.652,00 РСД, у ком периоду је била у сталном радном односу, док је из потврде ДОО “"АА"” Бор утврђено да је АА1 од 16.12.2014. године до 31.08.2018. године остварила нето зараду у износу од 997.344,00 динара и да је од 16.12.2014. године у сталном радном односу.

Предмет привременог одузимања имовине у односу на треће лице АА1 представља два пословна простора, која је према напред изведеним доказима стекла доброчиним правним послом, Уговором о поклону од трећег лица АА3, рођеног брата окривљеног АА, супруге АА1.

Из списа произлази да је предмет финансијске истраге била и имовина АА3, брата окривљеног, те је првостепени суд најпре нашао да АА3, с обзиром на висину законитих прихода, а о чему су дати детаљнији разлози у делу побијаног решења који се односи на АА3, није учинио вероватним да је предметне непокретности стекао законитим приходима, већ је у својој изјави само навео да је локал површине 200 м2 поклонио братовој деци, односно преписао на снаху, пошто су деца малолетна, а што је учинио 2017. године.

Имајући у виду да је предмет финансијске истраге била имовина повезаних лица, у конкретном случају и супруге окривљеног и брата окривљнеог, да из доказа произлази да је пословни простор аа, брат окривљеног, треће лице АА3 стекао Уговором о купопродаји који је закључен дана 16.03.2016. године, док му је дана 12.04.2017. године решењем о употребној дозволи Општинске управе Бор дозвољена употреба пословног простора са ознаком број _, који након тога, већ 05.05.2017. године доброчиним правним послом, поклања АА1, супрузи окривљеног АА, па како током поступка није учињено вероватним да је непокретности које су предмет уговора о поклону брат окривљеног – треће лице АА3, стекао из законитих прихода, то је правилан закључак првостепеног суда да постоји основана сумња да се ради о имовини окривљеног АА, чији део је остао као власништво његовог брата, а део је поклоњен супрузи окривљеног.

Упркос сагласним изјавама трећих лица и окривљеног АА, те упркос начину стицања предметних пословних простора од стране АА1, првостепени суд је, и по оцени овог суда, правилно закључио да су наведени искази срачунати на помоћ окривљеног АА како предметна имовина не би била одузета, из чега следи постојање основане сумње да су наведене непокретности проистекле из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА и да су исте пренете на треће лице АА1 у смислу одредбе члана 3 став 1 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама.

У односу на треће лице АА2, мајку окривљеног АА, утврђено је да је иста испитана пред замеником Тужиоца за организовани криминал дана 20.09.2018. године, којом приликом је навела да је 20 година радила у РТБ “Бор”, да је последњих 15 година у инвалидској пензији, да је са супругом заједно привређивала, да је супруг радио у _ 6 година, а у слободно време је радио грађевину, те да је водио породичне финансије, помагао је и деци, да су она и супруг купили два стана од којих је један адаптиран у локал, да је стан у _ њен супруг оставио АА, овде окривљеном, као и 50.000 евра, од ког новца су купили викендицу док је остатак новца остао АА како би о њој бринуо, а новац на њеном рачуну у износу од 10.000 евра потиче од отпремнине покојног супруга.

Из извештаја “Raiffeisen banke” утврђено је да АА2 на рачуну поседује 10.018,18 евра.

Предмет привременог одузимања у односу на треће лице АА2 представља новац у наведеном износу, те према оцени првостепеног суда постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем истог.

Ово стога, што треће лице АА2 наводи да предметни новац потиче од отпремнине покојног супруга, ПП, а на шта указује и пуномоћник трећег лица, међутим за ове тврдње суду није пружен ниједан доказ, упркос чињеници да се о исплати отпремнине води евиденција, без обзира на који начин је исплаћена. Из наведених разлога, а имајући у виду стање у списима предмета првостепени суд је извео правилан закључак да је предметни новац на рачуну трећег лица АА2 новац окривљеног АА, за који окривљени нема доказ да га је стекао на законит начин, те да је исказ трећег лица АА2 срачунат на помоћ окривљеном АА, а о чему су у образложењу побијаног решења дати детаљнији разлози.

У односу на треће лице АА3, брата окривљеног АА, предмет привременог одузимања представљају пословна зграда аа3а од 07.12.2006. године, аа3, који су према изведеним доказима стечени на основу Уговора о купопродаји од 23.08.2013. године, два пословна простора аа3а, стечена на основу Уговора о купопродаји пословног простора од 16.03.2016. године и пословни простор аа4, који је према изведеним доказима стечен на основу Уговора о купопродаји непокретности од 23.08.2016. године, што не спори нити треће лице, нити његови пуномоћници.

Према оцени Апелационог суда у Београду, првостепени суд је у побијаном решењу правилно закључио да изведеним доказима, АА3 није учинио вероватним да су непокретности на Борском језеру број 8 плаћене, односно компензоване са три аутомобила, да је преуређење гаража у ул. Тимочке дивизије у пословну зграду урађено законитим приходима, да су пословни простори аа (од којих су два пословна простора уговором о поклону поклоњени АА1), стечени законитим приходима, те да је пословни простор аа5 купљен средствима са текућег рачуна из кредита банке и од продаје аутомобила, будући да за то суду нису пружени докази, иако су као валидни докази прихваћени уговори о продаји две дизалице 2009. године, у укупном износу од 530.000,00 динара. Осим тога, суду нису пружени ни докази да је треће лице АА3 новац који је приходовао од пословања привредних друштава чији је власник, заједно са супругом АА4 улагао у предметне непокретности.

Такође, суд је имао у виду да је према Уговору о зајму закљученом 01.11.2008. године, АА4 позајмио од СС новац у износу од 35.000 евра са роком враћања од 5 година, али како овај уговор није оверен, то исти за суд није прихватљив као доказ да је треће лице АА3 позајмио новац у износу од 35.000 евра са наведеним роком враћања.

Што се тиче трећих лица АА4, снаје окривљеног АА иста је испитана пред замеником тужиоца за организовани криминал дана 20.09.2018. године, те је у свом исказу навела да је у радном односу од 1994. године са мањим прекидима, да је најпре радила у продавници и то 1999. године, када је са супругом отворила бутик и продавницу обуће где су радили до 2006. године, да су 2004. године отворили другу продавницу СТР “АА1” за прехрану, да су 2015. године отворили кафе играоницу “АА2”, да је зарађивала у бутику можда неких 500 евра, наводећи да не може тачно да определи приходе “АА3” и играонице, да је власник два локала аа8 коју је купила 2016. године за 42.000,00 евра од новца у износу од 80.000,00 евра који је добила од оца који је преминуо 2014. године, да у улици _ има две гараже које су реконструисане у локале 2014. године и које су плаћене за 930.000,00 динара, као и да је од оца наследила кућу у _, земљиште на селу и станове у Београду у улици _, коју је њен отац купио.

Предмет привременог одузимања од трећег лица АА4 представљају три пословна простора и два стана, од којих је пословни простор у Бору, улици аа5 стечен на основу уговора о купопродаји закљученог између СС2, као продавца и АА4, као купца закљученог дана 24.09.2014. године, по купопродајној цени од 930.000,00 динара, а који уговор је оверен од стране Основног суда у Бору, Ов.бр. 4-44/14 од 24.09.2014. године, затим два пословна простора аа8, заједно са припадајућим паркинг местима испред локала који су стечени на основу уговора о купопродаји непокретности закљученог између СС1 као продавца и АА4 као купца, по купопродајној цени од 42.000,00 еура, који уговор је оверен од стране јавног бележника дана 23.05.2016. године, док су два стана у Београду, оба у улици аа6 стечена оставинским решењем Основног суда у Бору Ов.бр. 561/14 од 26.09.2014. године, иза смрти оца, пок. ПП1, дакле, добричним правним послом, што се не спори нити од стране трећег лица, нити њених пуномоћника.

Првостепени суд је према подацима Републичког фонда ПИО ценио висину прихода трећих лица АА3 и њеног супруга, трећег лица АА2, а такође је ценио и на основу изведених доказа и висину прихода родитеља АА3, ПП2 и ПП1, као и исказе трећег лица АА4 и трећег лица АА3, који су сагласни у својим казивањима, али како суду није пружен доказ да су предметни пословни простор у Бору, као и два пословна простора у Београду стечени законитим приходима, нити је пружен доказ да је треће лице АА4 од оца добила 80.000,00 еура и да је пословни простор у Бору купила средствима од сопственог бизниса, како је тврдила у свом исказу, при чему није учињено вероватним ни да је сада покојни ПП1, који је дуги низ година био у инвалидској пензији, законитим приходима стекао два стана у улици аа8, у априлу месецу 2014. године, то је и по оцени Апелационог суда у Београду, правилан закључак првостепеног суда да постоји основана сумња да су предметне непокретности проистекле из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА и да су три пословна простора пренета на треће лице АА4, а два стана на њеног оца, сада пок. ПП1 као и да је предметне станове, након смрти оца, треће лице АА4 стекла након смрти оца, треће лице АА4 стекла по окончаној оставинској расправи.

  Према одредби члана 23 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, захтев јавног тужиоца за привремено одузимање имовине, између осталог, садржи и околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, док је одредбом члана 3 тачка 2 наведеног закона прописано шта се сматра имовином проистеклом из кривичног дела, односно да је то имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, а власником се, у смислу одредбе члана 3 тачка 4 наведеног закона сматра окривљени, окривљени сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице. Сходно изнетом, у поступку за привремено одузимање имовине, а поводом кривичног поступка против окривљеног лица због кривичних дела из члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, чињенице које јавни тужилац доказује јесу постојање основане сумње о очигледној несразмери између законитих прихода окривљеног или трећег лица и имовине која је предмет захтева, као и постојање опасности да би касније одузимање те имовине било отежано или онемогућено. С тим у вези, криминално порекло наведене имовине јесте законска претпоставка, коју окривљени или треће лице може да побија и доказује да је имовину законито стекао, па је стога без значаја да ли је стечена у време или пре извршења кривичног дела за које тече кривични поступак.

Имајући у виду наведено, у поступку за привремено одузимање имовине суд се бави само утврђивањем основане сумње да је имовина окривљеног или трећег лица, у очигледној несразмери са његовим законитим приходима и основане сумње да је иста проистекла из кривичног дела, односно одузимање имовине проистекле из кривичног дела везује се за кривични поступак, а не за кривично дело, тј. услов за покретање поступка одузимања имовине проистекле из кривичног дела је да се води кривични поступак, тако да је за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела довољно учинити вероватним одређене претпоставке везане за несразмерност између исте и законитих прихода окривљеног, односно трећег лица, па се суд, у конкретном случају, бави само основаном сумњом да је имовина у очигледној несразмери са законитим приходима окривљеног или трећих лица, a првостепена одлука, у том случају, има карактер привремене мере, те циљ да спречи да евентуално одузимање одређене имовине буде отежано или онемогућено.

С обзиром на све наведено, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је поступајући по примедбама из напред наведеног решења Апелационог суда у Београду правилно закључио да се ради о трећим лицима и то АА1, супрузи окривљеног АА, АА2, мајци окривљеног АА, АА3, брата окривљеног и АА4, снахе окривљеног у смислу одредбе члана 3 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, која су повезана са окривљеним АА, дакле, ради се о жени, мајци, брату и снахи окривљеног, при чему из списа произлази да су наведена лица кроз разне активности била укључена у послове улагања и располагања имовином окривљеног, а такође се не може занемарити ни временски период у коме је имовина стечена, а посебно да су вредности имовине окривљеног и повезаних лица у очигледној несразмери са законитим приходима власника имовине, при чему трећа лица суду нису пружила доказе о приходима на које се позивају у својим изјавама пред ТОК-ом.

Дакле, у одсуству доказа да су предметне непокретности стечене законитим приходима, ценећи, надаље, да постоји основана сумња да су непокретности ближе наведене у изреци решења проистекле из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА и да су пренете на напред наведена трећа лица у смислу члана 3 став 1 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама, а што када се сагледа са околношћу да постоји основана сумња да је окривљени АА извршио кривична дела која су му стављена на терет, висином запрећене казне за наведена кривична дела, то је првостепени суд, и по оцени овог суда, насупрот наводима жалби пуномоћника трећих лица извео правилан закључак да изнете околности могу објективно и значајно утицати на трећа лица као формалне власнике предметних непокретности које су предмет одузимања да до доношења одлуке суда о одузимању, располаже истом на прикривен начин, лично или преко овлашћеног лица и тако отежа или онемогући њено касније одузимање.

Одредбом члана 34 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, прописано је да привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела престаје ако: 1) јавни тужилац не поднесе захтев за трајно одузимање у року из члана 38 став 1 овог закона; 2) пре истека рока из тачке 1 овог става буде правноснажно укинуто и 3) буде замењено мером забране располагања привремено одузетом имовином. У ставу 3 истог члана је прописано да суд до доношења захтева за трајно одузимање имовине може по службеној дужности или на захтев странака преиспитати одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела и у оправданим случајевима ту одлуку укинути или заменити мером забране располагања привремено одузетом имовином.

Чланом 35 став 2 истог закона прописано је да ће решење о мери забране располагања привремено одузетом имовином из члана 34 став 3 суд донети ако се појаве околности које указују да се и том мером може обезбедити трајно одузимање имовине, па је имајући у виду све изнето, пре свега напред цитирану одредбу члана 35 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је поводом жалби пуномоћника трећих лица АА1 до АА4, адвоката АБ и пуномоћника трећих лица АА3 и АА4, адвоката АБ1, побијано решење преиначио и у односу на трећа лица изрекао меру забране располагања имовином на начин како је то ближе описано у изреци овог решења, а посебно имајући у виду да је суд током поступка дужан да се стара о томе да се не примењује тежа мера уколико се иста сврха може постићи и блажом мером.

Имајући у виду овако донету одлуку жалбени предлог пуномоћника трећих лица да се одбије захтев тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине, оцењен је као неоснован.

  Сходно наведеном, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, у вези члана 33 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци решења

Записничар-саветник      Председник већа-судија
Мирјана Јанковић-Недић,с.р.      Синиша Важић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)