Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.07.2019.

Кж Пои 5/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж Пои 5/19
04.07.2019. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Омера Хаџиомеровића, председника већа, Синише Важића и мр Сретка Јанковића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у поступку привременог одузимања имовине власника – трећих лица АА и АА1, одлучујући о жалби пуномоћника власника-трећих лица АА и АА1, адв. АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Пои бр.3/19 од 18.04.2019. године, у седници већа одржаној дана 04.07.2019. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба пуномоћника власника-трећих лица АА и АА1, адв. АБ, па се УКИДА решење Вишег суда у Београду Пои бр.3/19 од 18.04.2019. године, и предмет упућује првостeпеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Пои бр.3/19 од 18.04.2019. године, усвојен је захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик.бр.12/17 од 07.12.2017. године, за привремено одузимање имовине, па се од АА и АА1 привремено одузима, и то од власника – трећег лица АА непокретност – стан аа; непокретност – стан аа1; непокретност – двособан стан аа2, на којој је иста сувласник са уделом 1/2 и новчана средства на девизном рачуну, који се води код Banca Intesa AD Beograd, рачун бр.33-302-0002128, а од власника – трећег лица АА1, непокретност – двособан стан аа2, на којој је исти сувласник са уделом 1/2; новчана средства на девизном рачуну, који се води код Banca Intesa AD Beograd, рачун бр._ и новчана средства на девизним рачунима, који се воде код банке Societe Generale, Банка Србија АД Београд и то рачун бр._ и рачун бр._.

Против напред наведеног решења, благовремено је жалбу изјавила пуномоћник власника-трећих лица АА и АА1, адв.АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погршне примене материјалног права, са предлогом да другостeпени суд у целости укине привремено одузимање имовине у односу на трећа лица – власнике АА и АА1, или евентуално решење укине и предмет врати првостeпеном суду на поновно одлучивање.

Апелациoни суд у Београду, на основу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, одржао је рочиште, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, а у присуству власника-трећег лица АА и пуномоћника власника-трећих лица АА и АА1, адв. АБ, те у одсуству уредно обавештеног власника-трећег лица АА1, па је, након читања списа предмета Вишег суда у Београду Пои бр.3/19, заједно са свим прибављеним доказима, те разматрања списа предмета и изјављене жалбе, као и изајшњења пуномоћника власника-трећих лица АА и АА1 и власника-трећег лица АА, нашао:

-жалба је основана.

Првостепени суд је, образлажући своју одлуку, којом је привремено, од власника- трећих лица АА и АА1, одузео имовину ближе наведену у ставу I и II изреке првостeпеног решења, навео да је у периоду од 2003. године до 2017. године (првих шест месеци 2017. године) четворочлана породица АА0 (против кога се води кривични поступак због извршења кривичног дела из члана 246 став 1 у вези члана 33 КЗ), остварила укупне приходе у износу од 69.581 евра, а укупне трошкове за наведени период је имала у износу од 97.668 евра, по основу чега произилази да су укупни трошкови били већи од укупних прихода за износ од 28.087,00 динара, те да у односу на власника-треће лице АА0, да је исти за 2001. и 2002. годину остварио укупан приход од 413.762,96 динара, а у периоду од 2003. године до 2017. године (првих шест месеци 2017. године) остварио приход запосленог лица у укупном износ од 9.184.332,00 динара (98.934 евра), а у односу на власника-треће лице АА да је за 2001. и 2002. годину остварила укупан приход од 14.189,00 динара, а у период од 2003. године до 2017. године (првих шест месеци 2017. године), остварила приход запосленог лица у укупном износ од 3.532,410,00 динара (32.431 евро), те да је у периоду од 2003. године до 2017. године (првих шест месеци 2017. године), двочлана породица АА1 остварила приход у износу од 131.389 евра, а укупне трошкове за наведени период је имала у износу од 140.904 евра (на рачунима имају 5.894,74 евра и 26.904,98 долара), дакле утврђено је да су укупни трошкови били већи од укупних прихода за износ од 8.831 евра, као и да су, у периоду од 2003. године до 2017. године (првих шест месеци 2017. године), четворочлана продица АА0 и двочлана породица АА1 оствариле приходе у износу од 200.950 евра, а укупне трошкове за наведени период су имали у износу од 237.868 евра (на рачунима имају 5.894,74 евра и 26.904,98 долара), и да су укупни трошкови били већи од укупних прихода за износ од 36.918 евра.

Такође се, у образложењу првостeпеног решења, наводи да је утврђено да је, у периоду од 2003. године до 2007. године, када су купљена наведена два стана у Новом Саду, четворочлана породица АА0 и двочлана породица АА1 оствариле приходе у износу од 50.615 евра, а укупне трошкове за наведени период су имале у износу од 79.490 евра. Укупни трошкови били су већи од укупних прихода за износ од 28.875 евра. При куповини наведеног стана на Златибору 2010. године, утврђено је да је четворочлана породица АА0 и двочлана породица АА1 оствариле приходе у износу од 105.397 евра, а укупне трошкове за наведени период су имале у износу од 149.044 евра. Дакле, укупни трошкови били су већи од укупних прихода за износ од 43.647 евра.

На крају, првостeпени суд наводи да постоји очигледна несразмера између законитих прихода и расхода и четворочлане продице оптуженог АА0 и двочлане породице-родитеља оптуженог, АА1 и АА, из ког разлога постоје основи сумње да је имовина власника-трећих лица (родитеља оптуженог) проистекла из кривичног дела.

Међутим, према оцени већа Апелациoног суда у Београду, на шта се основано указује жалбом пуномоћника власника-трећих лица АА и АА1, а имајући у виду одредбу члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којим је прописано да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, те одредбу члана 3 тачка 8 наведеног закона, којим је прописано да се трећим лицем сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, првостeпени суд у свом решењу, у односу на власнике-трећа лица АА и АА1, није дао довољне и јасне разлоге, који се односе на претходно питање основа стицања имовине која се одузима побијаним решењем, те да ли је, напред наведена имовина власника-трећих лица, у очигледној несразмери са њиховим законитим приходима.

Наиме, из списа предмета произилази да је власник-треће лице АА1 сувласник са уделом од 1/2 једнособног стана од 32,8m² _ који је купљен дана 12.08.2010. године за цену од 40.000 евра, чији је сувласник другог дела наведеног стана супруга АА, која је и власник предметног стана у аа, чија је цена 25.750 евра, плаћена закључењем уговора о купопродаји некретнине у изградњу од 01.09.2007. године, који је оверен у Основном суду у Новом Саду Ов3 бр.5315/2010, као и стана аа1, чија је цена 25.750 евра плаћена закључењем уговора о купопродаји некретнине у изградњи 01.09.2007. године, који је оверен у Основном суду Новом Саду Ов3 бр.5316/2010. С тим у вези, било је неопходно утврдити висину законитих прихода, као и расходе власника-трећих лица АА и АА1, до 2007. године, односно 2010. године, када су предметне непокретности купљене, и то од периода 1974. године, када су ова лица, како то произилази из образложења првостeпеног решења, односно на основу извршених провера у РФ ПИО, почела да раде и остварују приходе, утврђујући при томе, и узимајући у обзир, и приходе власника-трећих лица АА и АА1 до 2007. и 2010. године, по другим основима, као што је наслеђивање, накнада штете по пресуди суда, на шта се основано указује изјављеном жалбом.

У вези са изнетим нејасно је, на шта се такође основано указује изјављеном жалбом, на основу којих параметара првостeпени суд, приликом утврђивања законитих прихода власника-трећих лица, полази од 2003. године, а не од временског периода када су ова лица почела да стичу приходе по основу зараде, као и ван радног односа.

С обзиром да су предметне непокретности стечене 2007., односно 2010. године, имајући при томе у виду и новчана средства са девизних рачуна власника-трећих лица, основно је питање висине законских прихода власника-трећих лица АА и АА1 до 2007., односно 2010. године, када су предметне непокретности купљене, а у односу на новчана средства са девизних рачуна, до половине 2017. године, када је покренут кривични поступак против њиховог сина АА0, због кривичног дела извршеног 01.07.2017. године, да би се на тај начин несумњиво могло утврдити да ли, у конкретном случају, постоји очигледна несразмера између законских прихода која су стекли власници-трећа лица АА и АА1 до тренутка куповине предметних непокретности и стицања новчаних средстава, који се привремено одузимају.

Наиме, у поступку привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела доказује се постојање основа сумње да је вредност имовине, која је предмет захтева, у очигледној несразмери са законитим приходима власника, односно мора се доказати постојање одређене имовине и значајне диспропорције између те имовине и законитих примања власника, где није реч о обичној или малој несразмери, већ о знатној несразмери. С тим у вези, према оцени Апелациoног суда у Београду, паушално је и потпуно нејасно образложење првостeпеног суда да је у периоду од 2003. године до 2007. године, када су купљена наведена два стана у Новом Саду, четворочлана продица АА0 и двочлана породица АА1 оствариле приходе у износу од 50.615 евра, те да су укупни трошкови били већи од укупних прихода за износ од 28.875 евра, а да при куповини предметног стана _. године, четворочлана породица АА0 и двочлана породица АА1 оствариле су приходе у износу од 105.397 евра, а да су укупни трошкови били већи од укупних прихода за износ од 43.647 евра, при чему, како то произилази из списа предмета, брак између АА0 и СС склопљен је 2007. године, а деца су рођена 2008. и 2011. године, док су власници-трећа лица АА и АА1 проходе остваривали и пре 2003. године, који приходи нису били предмет утврђења у овом поступку, чиме је остало неутврђено колики су били законити приходи које су власници-трећа лица АА и АА1 остварили до тренутка куповине предметних непокретности и стицања новчаних средстава на девизним рачунима.

Такође, како се у конкретном случају ради о власницима-трећим лицима, а одредбом члана 3 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, прописано је да се трећим лицем сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, по оцени већа Апелациoног суда у Београду, на шта се основано указује у изјављеној жалби пуномоћника власника-трећих лица, првостeпени суд у образложењу свог решења уопште не образлаже на основу којих чињеница цени да се ради о, у складу са цитираном законском одредбом, трећим лицима, односно да је имовина, која је предмет привременог одузимања и која је проистекла из кривичног дела, пренета на ова трећа лица.

Имајући у виду неопходност испуњења услова да би се донело решење којим се одређује привремено одузимање имовине, а ти услови су постојање основа сумње да је физичко или правно лице извршило кривично дело из члана 2 предметног закона, потом да постоји основ сумње да је имовина власника проистекла из кривичног дела, као и да вредност имовине прелази износ од 1.500.000,00 динара и на крају да постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем, који сви услови морају бити испуњени, Апелациoни суд у Београду налази да је, у првостeпеном решењу, изостало јасно и аргументовано образложење да се, у конкретном случају, ради о имовини власника која је проистекла из кривичног дела, односно да се ради о имовини власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, које образложење мора бити утемељено на несумњиво утврђеним укупним приходима и расходима власника, у периоду пре стицања предметне имовине, утврђујући их, не само на основу извештаја јединице за финансијске истраге, већ и на основу других веродостојних доказа из којих несумњиво произилази и могу се утврдити околности да ли су власници-трећа лица имали приходе, те потом довести у везу законите приходе ових лица, и то од 1974., односно 1975. године, када су, према подацима РФ ПИО трећа лица почела да раде, и њихове расходе, и утврдити да ли имовина, која је предмет захтева за привременим одузимањем, у односу на њену вредност и време стицања, представља имовину која је у очигледној несразмери са приходима власника-трећих лица АА и АА1.

Наиме, тек након несумњивог утврђивања да власници-трећа лица, својим законитим приходима, нису могли да прибаве имовину, која је предмет привременог одузимања, а постоје основи сумње да је АА0 извршио кривично дело из члана 246 став 1 у вези члана 33 КЗ и да је предметна имовина проистекла из кривичног дела, односно да је иста у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, утврђеним у периоду од почетка стицања законитих прихода, па до куповине предметних непокретности 2007. и 2010. године, тј. стицања новчаних средстава на девизним рачунима, од стране његових родитеља, овде власника-трећих лица, и потом утврђивања разлога који оправдавају потребу за привременим одузимањем, суд може одредити привремено одузимање имовине на основу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

С обзиром на све изнето, Апелациoни суд у Београду је, уважавањем жалбе пуномоћника власника-трећих лица АА и АА1, првостeпено решење укинуо и предмет упутио првостeпеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, првостeпени суд ће поступити по примедбама и налозима изнетим у овом решењу, те ће на несумњив начин утврдити, у одговарајућем временском периоду, прходе и расходе власника-трећих лица, као и окр. АА0 и његове породице, као и околности да ли је предметна имовина у очигледној несразмери са законитим приходима наведених лица, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациoни суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар – саветник     Председник већа – судија
Росанда Џевердановић Савковић,с.р.   Омер Хаџиомеровић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)