Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.09.2019.

Кж Пои 6/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж Пои 6/19
26.09.2019. године
Београд

 

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Александра Вујичића, председника већа, Бојане Пауновић и Растка Поповића, чланова већа, са самосталним саветником Горданом Ивковић, записничарем, у поступку привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела власника окривљеног АА, по захтеву Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИК.бр.14/17 од 07.12.2017. године, одлучујући о жалби браниоца окривљеног власника, адвоката АБ1, изјављене против решења Вишег суда у Београду ПОИ.бр.5/19 од 18.06.2019. године, након рочишта одржаног у смислу члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, у присуству окривљеног власника АА и браниоца окривљеног власника, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелациoног јавног тужилаштва у Београду, након већања и гласања, дана 26.09.2019. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе браниоца окривљеног – власника АА, адвоката АБ1, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду ПОИ.бр.5/19 од 18.06.2019. године и предмет ВРАЋА првостeпеном суду на поновни поступак и одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду ПОИ.бр.5/19 од 18.06.2019. године, усвојен је захтев ВЈТ у Београду ОИК.бр.14/17 од 07.12.2017. године за привремено одузимање имовине па су од АА привремено одузети : _ (подаци о одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем).

Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавила бранилац окривљеног – власника АА, адвокат АБ1, из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациoни суд у Београду након одржаног рочишта у присуству власника АА и његовог браниоца, усвоји жалбу и у целини укине привремено одузимање имовине.

Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела дана 26.09.2019. године, одржао рочиште у присуству власника – окривљеног АА и браниоца, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, на рочишту је размотрио списе, испитао побијано решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби, у складу са чланом 467 став 1 ЗКП, па је након оцене жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, у цитираном поднеску, нашао:

-жалба је основана.

Наиме, на рочишту одржаном пред овим судом дана 26.09.2019. године, окривљени – власник АА је изјавио да од 1995. године ради непријављено као конобар, да је у периоду од 2004. до 2009. године радио у ресторану “АА” у Смедереву, да је 2009. године изнајмио локал у Смедереву и отворио пицерију, међутим посао није ишао тако да је радио непуну годину дана. Такође је навео да је његов кум 2010. године отишао у Аустрију, отворио фирму за реновирање станова где је он одлазио на по три месеца и радио али непријављено. У погледу непокретности – стана на Златибору изјавио је да је исплатио само капару од 2.000 евра, да је преостали део требао да исплати у ратама, а што није учинио. Обзиром да купопродајну цену никад није исплатио продавац га је тужио и успео у спору пред судом у Смедереву. У погледу возила које је предмет привременог одузимања изјавио је да га је купио 2016. године, а платио 8.000 или 9.000 евра те да је возило купљено од новца који су зарадили он, његов отац и његова супруга.

На одржаном рочишту пуномоћник окривљеног – власника, адвокат АБ, доставио је другостепеном суду извештај са сајта Портал судова -ток предмета, за предмет П.бр.1837/18 Основног суда у Смедереву у којем је назначено да је основ спора раскид уговора, да је тужилац ББ, да је дана 04.04.2019. године донета пресуда због пропуштања која је постала правноснажна 02.07.2019. године, а извршна 11.07.2019.године. Истовремено је истакао да се наведена пресуда односи управо на стан на Златибору и да је том пресудом раскинут уговор о купопродаји непокретности која је предмет привременог одузимања. У погледу предметног возила, бранилац окривљеног – власника је истакао да би у контексту околности да окривљени није власник предметног стана, морало да се обави вештачење вредности возила. Како је раскинут уговор о купопродаји предметне непокретности, сматра да је вредност имовине окривљеног испод износа од 1.500.000,00 динара, због чега нису испуњени услови за привремено одузимање имовине. Осим тога истакао је да не постоји несразмера између прихода и расхода окривљеног када се имају у виду приходи родитеља окривљеног и његове супруге, као и њихови расходи. Предложио да се ожалбено решење укине и врати првостепеном суду на поновни поступак у ком ће се прибавити пресуда Основног суда у Смедереву, као и да се обави вештачење возила.

Оцењујући жалбене наводе, као и наводе изнете на рочишту одржаном пред другостепеним судом, Апелациони суд у Београду је имао у виду да се за сада не може прихватити став првостепеног суда да је окривљени власник предметне непокретности.
Наиме, у односу на непокретност ожалбено решење је обухваћено битном повредом одредаба кривичног поступка, обзиром да решење у односу на овај стан уопште не садржи никакве разлоге, па чак ни утврђење првостепеног суда да је предметни стан, који се ожалбеном одлуком одузима од окривљеног, уопште у његовој својини. И поред чињенице да је АА евидентиран као порески обвезник по основу пореза на имовину физичких лица од 09.05.2017. године за непокретност која је предмет привременог одузимања, овај стан је, према уговору који се налази у списима, окривљени АА купио од продавца ББа по уговора о купопродаји од 09.05.2017. године овереног код јавног бележника СС у Ужицу. Међутим, закључивање првостепеног суда да се ради о власнику предметне непокретности је доведено у питање како жалбеним наводима, тако и наводима са рочишта, а наиме, истицањем окривљеног и његовог браниоца најпре да купопродајна цена никад није исплаћена, а посебно да је по тужби тужиоца ББ правноснажном пресудом Основног суда у Смедереву П.бр.1837/18, купопродајни уговор раскинут. Овај суд је имао у виду и чињеницу да се предметна непокретност у катастру не води ни на окривљеног ни на продавца из купопродајног уговора већ се води на привредно друштво, те како се не може привремено одузимати имовина од невласника, то је првостепено решење у погледу стана, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, морало бити укинуто.

Према ставу већа Апелационог суда у Београду, основано се указује жалбом да првостепено решење нема уопште разлога те у њој нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања па због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде. Наиме ожалбена одлука не садржи све предвиђено чланом 26 ЗОИПКД, а наиме разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима. Даље, основано је изјављеном жалбом оспорен и закључак првостепеног суда да постоје разлози за закључивање првостепеног суда да постоји очигледна несразмера у приходима и расходима окривљеног – власника АА у периоду од 2003. до 2017. године, обзиром да осим изнете садржине исправа које су суду достављене и садржине одговора браниоца на захтев, првостепени суд није дао јасне разлоге о било којој чињеници која је била предмет доказивања. Закључак првостепеног суда да су испуњени услови за привремено одузимање имовине се стога, за сада још увек, не може прихватити као правилан и законит.

  У поновљеном поступку, првостепени суд ће са једнаком пажњом ценити како доказе тужилаштва тако и доказе на које указује окривљени, а у погледу имовине која је предмет поступка за привремено одузимање, потпуно и свестрано утврдити све одлучне чињенице, а што, према налажењу овог суда, у конкретном случају није учињено. С тога ће првостепени суд поступити по примедбама Апелационог суда у Београду, отклониће битну повреду одредаба кривичног поступка, прибавиће пресуду Основног суда у Смедереву на коју је указано на рочишту пред другостепеним судом, тек након чега ће оценом свих изведених доказа бити у могућности да донесе правилан закључак да ли постоје основи сумње да је имовина проистекла из кривичног дела, односно да ли постоји очигледна несразмера између законито стечених прихода окривљеног и имовине коју поседује, а по потреби, у зависности од резултата доказног поступка, обавити вештачење вредности предметног возила, водећи рачуна о испуњености свих услова предвиђених чланом 25 став 2 Закона о одузимању имовине, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Из свих наведених разлога, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења, сагласно члану 467 став 4 ЗКП, у вези члана 33 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Записничар-самостални саветник     Председник већа-судија
Гордана Ивковић с.р.      Александар Вујичић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)