Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.10.2019.

Кж-Пои 7/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж-Пои 7/19
03.10.2019. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, Омера Хаџиомеровића и мр Сретка Јанковића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Мирјане Новић, записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 61 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Пои. 11/18 од 10.06.2019. године, након одржаног рочишта у присуству браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештених јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и окривљеног АА, дана 03.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду Пои. 11/18 од 10.06.2019. године.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем одбијен је захтев јавног тужиоца ВЈТ у Београду Оик. 5/18 од 24.12.2018. године, допуњен дана 31.12.2018. године за привремено одузимање имовине од власника окривљеног АА покретних ствари из сефа број 560 у “Raiffeisen bank” а.д., експозитури у Београду, улица Теразије број 27, које су побројане у изреци првостепеног решења.

Против наведеног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због погрешно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона, са предлогом да другостепени суд побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или га преиначи тако што ће усвојити захтев јавног тужиоца за привремено одузимање имовине од окривљеног АА.

Апелациони суд у Београду је одржао рочиште у одсуству уредно обавештених јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и окривљеног АА, а у присуству браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, на ком је размотрио списе, испитао побијано решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, па је имајући у виду жалбене наводе и предлоге, нашао.

Жалба је неоснована.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд одбио захтев јавног тужиоца за привремено одузимање имовине од окривљеног, налазећи да у конкретном случају није испуњен услов који је прописан одредбом члана 25 став 2 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, односно да не постоје основи сумње да је имовина окривљеног АА проистекла из кривичног дела, те да не постоји очигледна несразмера између законитих прихода окривљеног и чланова његове породице и вредности имовине чије је привремено одузимање тражено. Првостепени суд је ценио чињеницу да укупни нето приходи окривљеног АА из радног односа и ван радног односа у периоду од 2003. до 2017. године износе 155.214 евра, а његови расходи у истом периоду 25.575 евра, што значи да управо постоји позитивна разлика између његових прихода и расхода и то у корист прихода, тачније да његови легални приходи знатно превазилазе његове расходе и да је наведена разлика довољна за легално стицање имовине која је предмет захтева за привремено одузимање.

По налажењу Апелационог суда у Београду правилно је првостепени суд оценио да укупна имовина није у очигледној несрамери са законитим приходима, те да не постоје основи сумње да је управо ова имовина коју тужилац захтева да се привремено одузме од окривљеног проистекла из кривичног дела о чему је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге у побијаном решењу.

Јавни тужилац само на другачији начин након изведених доказа изводи закључак и тврди да сама чињеница да је лице извршило кривично дело уз основе сумње да је имовина власника проистекла из кривичног дела и да вредност прелази од 1.500.000,00 динара су кумулативно испуњени те представљају услов за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела. Међутим, овакви жалбени наводи су неосновани, с обзиром да је првостепени суд правилно анализирао да ли постоји очигледна несразмера, која је услов да би се у односу на окривљеног привремено одузела имовина, те закључио да иста није утврђена те да нема услова да се усвоји захтев јавног тужиоца.

Како јавни тужилац у поднетој жалби не наводи ниједну чињеницу која би довела у сумњу правилност првостепеног решења, већ уопштеном формулацијом оспорава побијано решење указујући на битну поведу одредаба кривичног поступка, и позива се на одредбу члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, Апелациони суд у Београду је жалбу јавног тужиоца оценио као неосновану, те је исту, применом одредбе члана 467 став 4 ЗКП, одбио.

Записничар-саветник      Председник већа-судиja
Мирјана Новић,с.р.        Синиша Важић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)