Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.01.2010.

Кж1 П 4/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 П 4/2010
Дана 12.01.2010. године
Б е о г р а д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Николе Милуновића и Милана Станића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног ЂЂ и др., због кривичног дела злочиначког удруживања из чл.346 ст. 1 КЗ и др., одлучујући о жалбама окривљеног АА и његовог браниоца и бранилаца окривљених ББ, ВВ, ГГ, ДД и ББ1, изјављеним против решења Окружног суда у Београду, Посебног одељења, Кв.П.бр.468/09, К.П. бр.40/09 од 18.12.2009. године, у седници већа одржаној дана 12.01.2010. године, донео је


РЕШЕЊЕ

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе окривљеног АА и његовог браниоца и бранилаца окривљених ББ, ВВ, ГГ, ДД и ББ1, изјављене против решења Окружног суда у Београду, Посебног одељења, Кв.П.бр.468/09, К.П. 6р.40/09 од 18.12.2009. године.


Образложење

Решењем Окружног суда у Београду Окружног суда у Београду, Посебног одељења, Кв.П.бр.468/09, К.П. бр.40/09 од 18.12.2009. године, против окривљених рана ББ, ВВ, ГГ, АА, ДД и ББ1, који се налазе у притвору по решењима истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Ки.П.бр.11/09 од 28.03.2009.године и од 11.09.2009.године, Ки.П.бр.12/09 од 31.03.2009.године, Ки.П.бр.20/09 од 11.06.2009.године и Ки.П.бр.30/09 од 06.08.2009.године, који им се рачуна и то окривљенима АА и ВВ од 26.03.2009.године, окривљеној ДД од 31.03.2009.године, окривљеном ГГ од 10.06.2009.године, окривљеном ББ1 од 08.07.2009.године и окривљеном ББ од 11.09.2009.године, када су лишени слободе, продужен је притвор највише за тридесет дана.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:
- окривљени АА због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да му се жалба усвоји,

- бранилац окривљеног АА, адв. АБ због погрешно утврђеног чињеничног стања са предлогом да се ожалбено решење укине и овај окривљени одмах пусти на слободу,

- бранилац окривљеног ББ, адв. БА1 због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде одредаба Кривичног законика, са предлогом да се жалба усвоји и укине притвор окривљеном ББ,

- бранилац окривљеног ВВ, адв. ВА због погрешне примене одредаба кривичног поступка и погрешно утврђених чињеница важних за одлуку о притвору, са предлогом да се побијано решење преиначи, укине притвор према овом окривљеном и именовани одмах пусти на слободу или да се строжа мера обезбеђења присуства окривљеног замени блажом мером - забраном напуштања боравишта,

- бранилац окривљеног ГГ, адв. ГА због непостојања разлога за притвор, повреде претпоставке невиности из чл. 34 ст. 3 Устава РС, повреде правила поступка и погрешне интерпретације чињеничног стања у спису на штету окривљених, са предлогом да се преиначи побијано решење и мера притвора замени блажом законском мером према окривљеном ГГ - забрана напуштања боравишта из чл. 136 ЗКП и укине притвор као неоснован,

- бранилац окривљене ДД, адв. БА1 због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде одредаба Кривичног законика, са предлогом да се усвоји жалба и укине притвор окривљеној и

- бранилац окривљеног ББ1, адв. БА због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се укине побијано решење сходно наводима жалбе и наложи да се у поновљеном поступку правилно примене одредбе 3KП, а шта значи да се у односу на окривљеног укине притвор, или да суд окривљеном замени притвор мером из чл. 136 ст. 1 ЗКП - тако што ћe му забранити да без одобрења напусти место боравишта, а применом чл. 136 ст. 2 ЗКП окривљеном може бити забрањено посећивање одређених места или састајање или прилажење одређеним лицима или му наложити да се повремено јавља одређеним државним органима.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску КТЖ бр.4/10 од 11.01.2010.године дало мишљење да жалбе окривљеног АА и његовог браниоца и бранилаца окривљених ВВ, ББ1, ГГ, ББ и ДД треба одбити као неосноване и да стоје разлози за продужење притвора против окривљених из разлога наведених у решењу.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу ве~а на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и изјашњења Тужилаштва за организовани криминал датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

Жалбе су неосноване.

Правилно је првостепени суд побијаним решењем продужио притвор против окривљених ББ, ВВ, ГГ, АА, ДД и ББ1 по основу из чл. 142 ст. 1 тач. 1 ЗКП-а, а против окривљених АА, ВВ и ББ и из разлога прописаним одредбом чл.142 ст. 1 тач. 5 3KП-a.

По налажењу овога суда стоје и даље разлози за продужење притвора против окривљених ББ, ВВ, ГГ, АА, ДД и ББ1 по законском основу из чл. 142 ст. 1 тач. 1 ЗКП-а, будући да из списа предмета произилази основана сумња да су окривљени делујући у оквиру организоване криминалне групе за себе прибавили противправну имовинску корист у износу од 486.262.958,00 динара на основу неоснованог пребацивања новца са пословног рачуна правног лица на рачуне физичких лица, противправну имовинску корист у износу од 71.361.733,97 динара по основу неоснованог умањења пореске обавезе и неоснованог повраћаја ПДВ, за окривљеног ЖЖ имовинску корист у износу од 350.623.948,00 динара, а окривљени ББ за себе имовинску корист у износу од 9.512.169,00 динара на име разлике између набавне и продајне цене нафтних деривата приказане у фактурама, те постојања основане сумње да су заједно са окривљенима ДД, ДД1, ЕЕ и ЖЖ, који се налазе у бекству, били у пословним пријатељским односима, а што све и по оцени овога суда представља околности које указују да би окривљени уколико би се нашли на слободи, коришћењем наведене имовине и стечених веза, могли побећи и на тај начин постати недоступним правосудним органима, имајући у виду и да је окривљена ДД супруга окривљеног ЂЂ, а да јој је окривљени ДД1 свекар.

Стога и по налажењу овога суда све напред наведене околности указују да је нужно даље задржавање наведених окривљених у притвору по овом законском основу.

Следствено томе супротни жалбени наводи окривљеног АА и његовог браниоца и бранилаца осталих окривљених којима се оспорава постојање разлога за притвор по законском основу из чл. 142 ст. 1 тач. 1 ЗКП-а, оцењени су као неосновани, имајући у виду напред јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда, које у свему као правилне прихвата и овај суд, а у овим жалбама не наводи се ниједна околност која би била од утицаја на другачију одлуку суда. Имајући у виду напред наведено, то су следствено томе жалбени наводи бранилаца окривљених ВВ, ГГ и ББ1 да се мера притвора против ових окривљених замени блажом законском мером-забраном напуштања боравишта из чл. 136 ЗКП, оцењени као неосновани.

Апелациони суд у Београду налази да стоје разлози за продужење притвора против окривљених ББ, ВВ и АА прописани одредбом чл.142 ст. 1 тач. 5 3KII-а, јер постоји основана сумња да су наведени окривљени извршили кривична дела за која је прописана казна затвора преко десет година, а продужење притвора по овом основу против наведених окривљених је оправдано због посебно тешких околности извршења кривичних дела, које се огледају у постојању основане сумње да су кривична дела извршили у оквиру организоване криминалне групе, у дужем временском периоду, као и у постојању основане сумње да је вршење кривичних дела у оквиру организоване криминалне групе прибављена имовинска корист у износу од 486.262.958,00 динара на основу неоснованог пребацивања новца са пословног рачуна правног лица на рачуне физичких лица и противправна имовинска корист у износу од 71.361.733,97 динара по основу неоснованог умањења пореске обавезе и неоснованог повраћаја ПДВ, на штету буџета Р. Србије, који износи имовинске користи знатно прелазе доњи лимит или имовински цензус неопходан за постојање квалификованог облика основаног кривичног дела злоупотреба службеног положаја.

Дакле, оправдано је продужење притвора према окривљенима ББ, ВВ и АА и по основу чл. 142 ст. 1 тач. 5 ЗКП, како то правилно закључује првостепени суд у побијаном решењу, па су и у овом делу жалбени наводи којима се оспорава постојање разлога за притвор према наведеним окривљенима по овом законском основу оцењени као неосновани. Поред тога треба истаћи да суд није у обавези да приликом одлучивања "о продужењу притвора позива окривљеног и његовог браниоца, сходно чл.142а ЗКП којим је прописано да се једино одлука о одређивању притвора доноси по саслушању окривљеног, а не и о продужењу притвора, како се то неосновано истиче у жалби браниоца окривљеног ГГ.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе чл. 401 ст. 3 ЗКП-а Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар,       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА,
Александра Симић       Слободан Рашић

АС/ЈТ
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)