Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.01.2011.

Кж1 По1 1/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 1/11
Дана 28.01.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Савке Гогић, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијски сарадником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА и др., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 256 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1 бр.111/10 (Кп.бр.4/08)-Кв-По1 бр.1494/10 од 08.12.2010. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, донео је дана 28.01.2011. године


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1бр.111/10 (Кп.бр.4/08)-Кв-По1 бр.1494/10 од 08.12.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.111/10 (Кп.бр.4/08)-Кв-По1 бр.1494/10 од 08.12.2010. године одбијен је као неоснован предлог за спајање казни осуђеног АА, по пресудама Окружног суда у Београду – Посебног одељења К.П.бр.4/08 од 10.07.2009. године, којом је осуђен на казну затвора у трајању од десет година, у коју казну му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 29.11.2007. године, до правноснажности пресуде, и Окружног суда у Новом Пазару К.бр.50/96 од 21.11.1996. године, којом је осуђен на казну затвора у трајању од пет година и шест месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору почев од 28.08.1996. године, када је лишен слободе, па надаље.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио осуђени АА без навођења основа побијања, а из образложења жалбе произлази да се жали због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се жалба уважи и да му се изрекне јединствена казна по правноснажним пресудама Окружног суда у Београду, Посебног одељења, Кп.бр.4/08 од 10.07.2009. године и Окружног суда у Новом Пазару К.бр.50/96 од 21.11.1996. године.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску КТЖ.бр.10/10 од 17.01.2011. године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу осуђеног АА и пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1 бр.111/10 (Кп.бр.4/08)-Кв-По1 бр.1494/10 од 08.12.2010. године, потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Побијаном пресудом, као и поступком који је претходио доношењу исте нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је њоме повређен кривични закон на штету осуђеног, а на које повреде Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени, поводом жалбе у смислу члана 380 ЗКП-а, пази по службеној дужности.

По оцени овога суда, правилно је првостепени суд у побијаној пресуди утврдио чињенично стање и правилно применио кривични закон када је нашао да у конкретном случају нису испуњени законски услови из члана 62 КЗ за одмеравање јединствене казне осуђеном АА.

Ово стога што је осуђени АА кривично дело по пресуди Окружног суда у Београду, Посебног одељења К.П.бр.4/08 од 10.07.2009.године, а чије спајање тражи, извршио у другој половини 2007.године, односно након 12.05.2002.године, када је према извештају Казнено-поправног завода Ниш, Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде Републике Србије од 17.08.2010. године, издржао казну по пресуди Окружног суда у Новом Пазару К.бр.50/96 од 21.11.1996. године.

Како је одредбом члана 62 КЗ прописано да ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, суд ће изрећи јединствену казну за сва кривична дела применом одредбе члана 60 наведеног закона, узимајући ранију изречену казну као већ утврђену, с тим да ће се казна или део казне коју је осуђени издржао урачунати у изречену казну затвора, те како је осуђени кривично дело по пресуди Окружног суда у Београду, Посебног одељења од 10.07.2009. године, извршио након што је издржао казну затвора по пресуди Окружног суда у Новом Пазару К.бр.50/96 од 21.11.1996. године – након 12.05.2002. године, како је то напред наведено, то у конкретном случају нису испуњени услови за одмеравање јединствене казне осуђеном прописани одредбом члана 62 КЗ, како је то правилно нашао првостепени суд.

Следствено томе, супротни жалбени наводи осуђеног АА, као и предлог из ове жалбе да му се изрекне јединствена казна по наведеним правноснажним пресудама, оцењени су као неосновани, имајући у виду напред наведене јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда да у конкретном случају нису испуњени законски услови за одмеравање јединствене казне осуђеном лицу прописани одредбом члана 62 КЗ, које у свему као правилне прихвата и овај суд. И жалбени наводи осуђеног да је отац четворо малолетне деце, да му је супруга незапослена, да живи у заједници са његовом мајком која има 76 година, као и да је лоше финансијске ситуације, иако се ради о значајним околности, којима се евентуално указује на неки други институт и који евентуално могу бити предмет оцене у другом поступку, су без утицаја на законитост и правилност побијане пресуде.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП-а, донета је одлука као у изреци пресуде.


Записничар,      Председник већа-судија,
Александра Симић, с.р.     Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)