Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.01.2012.

Кж1 По1 1/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 1/12
Дана 27.01.2012. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење за борбу против организованог криминала, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Савке Гогић, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским помоћником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела тешког убиства у покушају из чл. 114 тачка 3 КЗ у вези члана 30 и 33 КЗ, одлучујући о жалби браниоца осуђеног АА, адв. АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1 бр. 593/11 од 30.11.2011. године, у седници већа одржаној дана 27.01.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца осуђеног АА, адв. АБ и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв-По1 бр. 593/11 од 30.11.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв-По1 бр. 593/11 од 30.11.2011. године усвојен је предлог браниоца осуђеног АА, адв. АБ, па су само у погледу одлуке о казни преиначене правноснажне пресуде и то: Окружног суда у Суботици К.бр. 47/05 од 05.09.2008. године, која је у односу на тада оптуженог АА преиначена у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр. 2/10 од 01.02.2011. године, тако што је тада оптужени АА, због кривичног дела тешког убиства у покушају из члана 114 тачка 3 КЗ у вези члана 30 и 33 КЗ за које је оглашен кривим осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 10 месеци и пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П. бр. 13/06 од 26.05.2008. године, која је постала правноснажна дана 17.06.2009. године, а којом је тада оптужени АА оглашен кривим да је починио продужено кривично дело тешке крађе из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1 у вези тачке 2 КЗ, у вези члана 33 КЗ, кривично дело недозвољеног држања оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ и кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 став 2 у вези става 1 КЗ, за која је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 3 месеца у коју му се урачунава време проведено у притвору од 19.04.2002. године, па до 27.09.2002. године и од 27.05.2008. године од 00,45 часова, па до часа истог дана када је осуђени спроведен на издржавање казне затвора по пресуди Окружног суда у Суботици К.бр. 47/05 од 05.09.2008. године (пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр. 2/10 од 01.02.2010. године), и у периоду од 09.05.2006. године, па до 26.05.2008. године, по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење КП.бр.13/06 од 26.05.2008. године, која је постала правноснажна дана 17.06.2009. године, као и време које је провео на издржавању казне затвора по пресуди Окружног суда у Суботици К.бр.47/05 од 05.09.2008. године, у периоду од 27.05.2008. године, па до 19.10.2011. године, те по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр. 13/06 од 26.05.2008. године, од дана 19.10.2011. године, па до дана правноснажности ове пресуде.

Против те пресуде жалбу је изјавио бранилац осуђеног АА, адв. АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи тако што ће осуђеном АА изрећи јединствену казну затвора у краћем временском трајању, односно да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр.5/12 од 12.01.2012. године предложио је да се жалба браниоца осуђеног АА, адв. АБ, као неоснована одбије и првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу чл. 447 став 1 ЗКП у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, на којој је размотрио списе предмета заједно за побијаном пресудом коју је испитао у смислу одредбе члана 451 став 1 и 2 ЗКП, па је по оцени жалбених навода и предлога и става Тужиоца за организовани криминал датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Бранилац осуђеног АА у жалби наводи да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, указујући да је првостепени суд тиме што је у изреци побијане пресуде навео да се у погледу одлуке о казни преиначавају правноснажне пресуде Окружног суда у Суботици К.бр.47/05 од 05.09.2008. године и Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.13/06 од 26.05.2008. године, исту учинио противречном датим разлозима о одлучној чињеници – правноснажним пресудама које је у погледу одлуке о казни преиначио и без понављања кривичног поступка јер је на стр. 3 пасус други образложења побијане пресуде навео да се у погледу одлуке о казни преиначава пресуда Окружног суда у Сремској Митровици К.бр.47/05 од 05.09.2008. године. Такође, побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, бранилац осуђеног АА у жалби указује да су у образложењу побијане пресуде изостали јасни разлози о одлучним чињеницама истицањем да првостепени суд није навео које околности на страни окривљеног је ценио приликом одмеравања јединствене казне за кривична дела у стицају.

Одредбом члана 608 Законика о кривичном поступку (“Службени гласник РС” бр.72 од 28. септембра 2011. године), прописано је да овај Законик ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се од 15. јануара 2013. године, изузев у поступцима за кривична дела организованог криминала или ратних злочина који се воде пред посебним одељењем надлежног суда у ком случају се примењује од 15. јануара 2002. године.

Одредбом члана 607 Законика о кривичном поступку (“Службени гласник РС” бр. 72 од 28. септембра 2011. године), прописано је да даном почетка примене овог Законика престаје да важи Законик о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и “Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 85/05-др закон, 115/05, 49/07, 20/09-др закон, 72/09 и 76/10).

Одредбом члана 603 Законика о кривичном поступку (“Службени гласник РС”, бр. 72 од 28. септембра 2011 године), прописано је да ће се истрага која је на дан почетка примене овог Законика у току довршити по одредбама Законика о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и “Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 85/05-др закон, 115/05, 49/07, 20/09-др закон, 72/09 и 76/10), а да ће се даљи ток поступка спровести по одредбама овог Законика.

Одредбом члана 604 став 1 Законика о кривичном поступку (“Службени гласник РС”, бр. 72 од 28. септембра 2011. године), прописано је да ће се законитост радњи предузетих пре почетка примене овог Законика оцењивати по одредбама Законика о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и “Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 85/05-др закон, 115/05, 49/07, 20/09-др закон, 72/09 и 76/10).

Следствено цитираним законским одредбама, а имајући у виду да је одредбом члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а прописано да битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је изрека пресуде неразумљива, што се жалбом браниоца осуђеног не оспорава, то Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да се у тренутку одлучивања о жалби браниоца осуђеног АА изнетим жалбеним наводима првостепена пресуда побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, којом је, између осталог, прописано да битна повреда одредаба кривичног поступка постоји и ако је изрека пресуде противречна сама себи или су разлози пресуде противречни изреци, или ако пресуда нема уопште разлога или у њој нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања или су ти разлози потпуно нејасни и у знатној мери противречни, па због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Међутим, по оцени Апелационог суда, Посебно одељење, првостепени суд тиме што је у изреци побијане пресуде навео да се у погледу одлуке о казни преиначава пресуда Окружног суда у Суботици К.бр.47/05 од 05.09.2008. године, док је на стр. 3 пасус други образложења побијане пресуде, испитујући испуњеност услова за преиначење правноснажних пресуда и без понављања кривичног поступка навео да је осуђени АА кривично дело из касније пресуде Окружног суда у Сремској Митровици К.бр.47/05 од 05.09.2008. године извршио у ноћи између 08. и 09.09.2001. године, дакле, пре него што је ступио на издржавање казне затвора по раније изреченој правноснажној пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.13/06 од 26.05.2008. године, разлоге побијане пресуде о чињеници која је предмет доказивања – правноснажној пресуди која је преиначена и без понављања кривичног поступка није учинио противречним изреци пресуде, будући да су у изреци ожалбене пресуде тачно и јасно наведене правноснажне пресуде које су у погледу одлуке о казни преиначене и без понављања кривичног поступка, док је првостепени суд на страни 3, пасус други образложења побијане пресуде, позивајући се на тачан број и датум правноснажне пресуде која је преиначена у погледу одлуке о казни и без понављања кривичног поступка К.бр.47/05 од 05.09.2008. године, очигледном омашком навео да је пресуда донета од стране Окружног суда у Сремској Митровици, а не од стране Окружног суда у Суботици, како је то правилно означио у изреци ожалбене пресуде, због чега је управо могуће испитати законитост и правилност побијане пресуде.

Осим тога, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, а супротно жалбеним наводима браниоца осуђеног АА да првостепени суд у образложењу побијане пресуде није навео које околности на страни окривљеног је ценио приликом одмеравања јединствене казне за кривична дела у стицају, првостепени суд је на страни 3, пасус трећи образложења ожалбене пресуде навео да је приликом одмеравања јединствене казне осуђеном за кривично дело у стицају имао у виду и све олакшавајуће и отежавајуће околности које су узете у обзир приликом одмеравања појединачне казне затвора, дакле, имао је у виду и ценио све околности које су постојале у време доношења правноснажних пресуда које су у поступку неправог понављања кривичног поступка преиначене у погледу одлуке о казни, због чега је Апелациони суд, Посебно одељење а имајући у виду и да у захтеву за понављање кривичног поступка није наведена ниједна околност која није већ правилно утврђена у редовном поступку, а која би могла бити предмет разматрања и оцене од стране првостепеног суда, нашао да су разлози дати у образложењу побијане пресуде о чињеницама које су предмет доказивања јасни, довољни и непротивречни, због чега је управо могуће испитати законитост и правилност побијане пресуде.

Стога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, неоснованим оцењује супротне жалбене наводе браниоца осуђеног АА којима се, по налажењу овога суда, а како је то већ образложено, првостепена пресуда побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања бранилац осуђеног АА у жалби не указује конкретно које чињенице које су предмет доказивања је првостепени суд погрешно и непотпуно утврдио, већ образложење овог жалбеног основа своди на оспоравање одлуке о казни, о чему ће у одговарајућем делу образложења ове пресуде бити речи.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о изреченој јединственој казни осуђеном АА, која се жалбом његовог браниоца побија као строга, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је правилно првостепени суд у неправом понављању кривичног поступка, примењујући одредбе о одмеравању јединствене казне за кривична дела у стицају, осуђеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 3 месеца, уз урачунавање времена проведеног у притвору и времена проведеног на издржавању казне затвора, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, тако одмерена казна затвора осуђеном АА у трајању од 8 година и 3 месеца уз урачунавање времена проведеног у притвору и времена проведеног на издржавању казне затвора, а како је то дато у изреци првостепене пресуде, сразмерна је степену кривице осуђеног и нужна да изрази друштвену осуду за кривична дела у питању, али и довољна за остварење законом прописане сврхе кажњавања.

Приликом одмеравања јединствене казне за кривична дела у стицају првостепени суд је имао у виду и ценио све околности од утицаја на висину казне, које су постојале у време доношења правноснажних пресуда које су у поступку неправог понављања кривичног поступка преиначене у погледу одлуке о казни, а које околности су правилно утврђене у редовном поступку, па како се жалбом браниоца осуђеног АА не указује на неке друге околности које би биле од утицаја на још блаже кажњавање, то је иста оцењена као неоснована.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за борбу против организованог криминала је одлучио као у изреци ове пресуде.


Записничар        Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић, с.р.    Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)