Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.10.2014.

Кж1 По1 1/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 1/14
Дана: 13.10.2014. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа и судија Милимира Лукића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и Председника Апелационог суда у Београду, судије Душка Миленковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојне дроге из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама: Тужиоца за организовани криминал, бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3, бранилаца окривљеног АА3, адвоката АБ4 и АБ5, бранилаца окривљеног АА4, адвоката АБ4 и АБ5, браниоца окривљених АА3 и АА4, адвоката АБ6 и окривљених АА3 и АА4, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.81/2013 од 06.11.2013. године, по одржаном претресу дана 17. септембра 2014. године у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Горана Марјановића, браниоца окривљеног АА адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његовог браниоца адвоката АБ3, окривљених АА4 и АА3 и њихових бранилаца адвоката АБ4, адвоката АБ4 и АБ5, а дана 13. октобра 2014. године донео следећу


П Р Е С У Д У

1. ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, заједничке жалбе бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2 и браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.81/2013 од 06.11.2013. године, у односу на окривљеног АА, АА1 и АА2, ПОТВРЂУЈЕ.

2. УСВАЈАЊЕМ жалби: окривљеног АА3, окривљеног АА4, и њихових бранилаца адвоката АБ4, АБ5, и адвоката АБ6, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.81/2013 од 06.11.2013. године, тако што Апелациони суд у Београду, окривљене АА3 и АА4, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде,

на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку


ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

Да су:

у периоду од децембра 2010. године, до априла 2011. године, као припадници организоване криминалне групе, коју је организовао окривљени АА, заједно са АА5, који је у СР Немачкој правноснажно осуђен поводом истог догађаја, заједно са наведеним окривљенима и окривљеним АА2 и АА6, а који је правноснажно осуђен поводом истог догађаја у СР Немачкој, и више других НН лица, припадника организоване криминалне групе, а која организована криминална група је у поменутом временском периоду деловала споразумно у међународним размерама на територији Републике Македоније, Републике Црне Горе, Републике Србије и СР Немачке, у циљу вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, за које се може изрећи казна затвора од 20 година, а све ради стицања незаконите финансијске користи, у стању урачунљивости и свесни дела и његове забрањености, те да су извршење овог дела хтели, да су неовлашћено куповали ради продаје, преносили, посредовали у куповини и продавали супстанце проглашене за опојну дрогу – марихуану, односно да су окривљени АА3 и АА4 неовлашћено посредовали у куповини ради продаје и преноса опојне дроге на други начин – поступали по упутствима АА5, и да су од осталих окривљених и других лица која су била укључена у те активности прикупљали информације о активностима у вези са предметном неовлашћеном трговином опојном дрогом марихуаном и да су информације преносили АА5, а такође да су и обезбеђивали превоз осталим припадницима ове групе од једног места извршења до другог, те да је окривљени АА4 неовлашћено ради преноса опојне дроге проналазио лица, преко којих је АА5 у Републику Црну Гору окривљеном АА1 слао новац за исплату накнаде возачима камиона за договорене транспорте опојне дроге марихуане, да је окривљени АА3 дана 15.12.2010. године, заједно са окривљенима АА5, АА и АА2, путничким возилом којим је он управљао отпутовао у Републику Македонију на састанак са НН Албанцем, са којим је договорено да од њега неовлашћено купе ради неовлашћене продаје у Републици Србији и СР Немачкој већу количину опојне дроге - марихуане, и да се та опојна дрога превезе камионом из Републике Албаније у Републику Црну Гору, а затим даље транспортовала у Републику Србију и у СР Немачку, и да је окривљени АА3 преко мобилног телефона претплатнички број _ који користи окривљени АА у два наврата разговарао са испоручиоцем опојне дроге марихуане НН Албанцем, који је користио телефонски број _ и то дана 23.12.2010. године, у 22:39:28 часова, и 27.12.2010. године у 20:26:54 часа, и да се код тог НН Албанца информисао када ће се извршити планирана друга испорука опојне дроге марихуане у СР Немачку, те да је у тим разговорима поменути НН Албанац саопштио окривљеном АА3 да ће возач камиона отићи у Републику Албанију по марихуану дана 03.01.2011. године, а да ће наручена марихуана бити у СР Немачкој дана 06.01. или 07.01.2011. године, и да је потом окривљени АА3 то пренео АА5, а и да је дана 05.01.2011. године, окривљени АА4 затражио од свог пријатеља СС4 из Земуна да се одмах јави АА5, који је истог дана преко СС4 авионом послао у Подгорицу новац у износу од 10.000 еура окривљеном АА1, који је тај новац предао НН возачу камиона, ангажованом од стране поменутог НН Албанца, ради транспорта опојне дроге марихуане из Албаније у СР Немачку, а окривљени АА4 да је на захтев АА5 истог дана у 10:34:04 часа, у телефонском разговору са окривљеним АА1 који је том приликом користио мобилни телефон СС4 са претплатничком картицом број _, утврдио да је СС3 окривљеном АА1 заиста предао наведени новчани износ и да је потом о томе обавестио АА5, и да је знао да је наведени новчани износ намењен за финансирање неовлашћене трговине опојном дрогом марихуаном, након чега је истог дана окривљени АА телефоном саопштио НН Албанцу који је користио телефонски број 38269864415 да ће се примопредаја опојне дроге марихуане у СР Немачкој извршити у граду Меинталу, у близини Франкфурта, а поменути НН Албанац телефоном обавестио АА5 и окривљеног АА, да им је спремио и спаковао укупно 166 килограма опојне дроге марихуане, а потом на позив окривљеног АА у СР Немачку дана 11.01.2011. године, отпутовао и окривљени АА1 и да је авионску карту до СР Немачке купио и одвезао га на аеродром “Никола Тесла” у Београду окривљени АА4, на захтев АА5, а да је дана 12.01.2011. године, у 20:58:32 часа АА5 у телефонском разговору обавестио окривљеног АА3 да су преузели и обезбедили опојну дрогу марихуану и дана 24.01.2011. године, окривљени АА3 у вечерњим часовима уочи договорене испоруке телефоном позвао АА6С, супругу АА6, како би се информисао да ли поменути договор још увек важи и да је информацију о томе пренео АА5,

-чиме би извршили кривично дело неовлашћене производње и стављања у промет опојне дроге из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика.

Трошкови кривичног поступка у односу на окривљене АА3 и АА4, падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.81/2013 од 06.11.2013. године, окривљени АА, АА1, АА2, АА3 и АА4, оглашени су кривима због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојне дроге из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, па их је суд применом наведеног законског прописа као и одредби члана 4, 42, 45 и 54 Кривичног законика, а у односу на окривљеног АА2, АА3 и АА4, применом и одредби члана 56, 57 и 63 Кривичног законика осудио и то: окривљеног АА и АА1 на казне затвора у трајању од по 10 година, а окривљене АА2, АА3 и АА4 на казне затвора у трајању од по 7 година, у које казне им се урачунава време проведено у задржавању, притвору и примени мере забране напуштања стана уз електронски надзор, почев од 20.04.2011. године, па до другачије одлуке суда.

Истом пресудом, на основу члана 91 и 92 Кривичног законика, окривљени АА, АА1, АА2, АА3 и АА4 обавезани су да солидарно на име остварене противправне имовинске користи у буџет Републике Србије уплате износ од 200.000 еура, у динарској противвредности по курсу Народне банке Србије на дан уплате, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Наведеном пресудом, одлучено је да ће се о трошковима кривичног поступка одлучити накнадно посебним решењем.

Против наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због одлуке о кривичним санкцијама из члана 441 став 1 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, преиначи пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.81/2013 од 06.11.2013. године, тако што ће окривљенима изрећи казне затвора у дужем временском трајању,

-браниоци окривљеног АА, заједничком жалбом, адвокати АБ и АБ1, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због битне повреде одредаба кривичног поступка и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, имајући у виду жалбене разлоге и аргументе, првостепену пресуду укине и својим поступањем у складу са одредбама Законика о кривичном поступку омогући поново разматрање свих релевантних чињеница и околности а тиме и потпуно и законито решавање овог кривично-правног случаја. Браниоци су тражили да буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 тачка 1 у вези члана 438 став 1 тачка 9 и став 2 тачка 1, 2 и 3 Законика о кривичном поступку и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 Законика о кривичном поступку, у вези члана 440 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду, усвоји жалбу браниоца окривљеног АА1 изјављену против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.81/2013 од 06.11.2013. године и пресудом о усвајању жалбе ослободи окривљеног. Бранилац је тражио да буде обавештен о седници већа,

-бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона, због одлуке о кривичној санкцији, због одлуке донете у смислу одредбе члана 91 и 92 Кривичног законика о солидарном обавезивању окривљеног АА2 са осталим окривљенима да на име противправне имовинске користи уплати 200.000 еура у динарској противвредности у корист буџета Републике Србије, са предлогом да Апелациони суд у Београду сходно члану 449 Законика о кривичном поступку отвори претрес као и да о седници већа у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку обавести окривљеног АА2, као и његовог браниоца,

-окривљени АА3, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду и отвори главни претрес на који ће га позвати, како би све објаснио,

-окривљени АА4, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбену пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.81/13 од 06.11.2013. године, након што ће отворити претрес преиначити тако што ће окривљеног АА4 ослободити од оптужбе за извршено кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика,

-браниоци окривљеног АА3, заједничком жалбом, адвокати АБ4 и АБ5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због погрешне примене материјалног права, због одлуке о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и одлуке о санкцији, са предлогом да другостепени суд у складу са одредбом члана 446 став 2 Законика о кривичном поступку закаже главни претрес и по одржаном претресу и изведеним доказима побијану пресуду преиначи и окривљеног АА3 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, или да пресуду преиначи у погледу правне квалификације и одлуке о казни, те одлуке о одузимању имовинске користи. Браниоци су тражили да буду обавештени о седници већа,

-браниоци окривљеног АА4, заједничком жалбом, адвокати АБ4 и АБ5, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због битне повреде одредаба Законика о кривичном поступку, због погрешне примене материјалног права, због одлуке о казни и одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбену пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.81/13 од 06.11.2013. године, након што отворити претрес пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА4 ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика или пак измени правну квалификацију и окривљеног огласи кривим за кривично дело из члана 346 Законика о кривичном поступку. Браниоци су тражили да буду обавештени о седници већа или главном претресу заједно са окривљеним, и

-бранилац окривљеног АА3 и АА4, адвокат АБ6, због битне повреде одредаба Законика о кривичном поступку, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде одредаба Кривичног законика и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду ослободи окривљеног АА3 и АА4 због недостатка доказа или да преиначи првостепену пресуду тако што ће их осудити за кривично дело из члана 346 став 5 у вези става 4 у вези става 2 Кривичног законика, а у односу на кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика их ослободи од оптужбе услед недостатка доказа. Бранилац је тражио да заједно са окривљенима АА3 и АА4 буде обавештен о седници већа.

Тужилац за организовани криминал, у свом поднеску Ктж.бр.3/14 од 15.01.2014. године, предложио је да Апелациони суд у Београду, жалбе бранилаца окривљених АА, адвоката АБ и АБ1, жалбу браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3, жалбу окривљеног АА4, жалбе бранилаца окривљених АА4 и АА3, адвоката АБ4 и АБ5 и АБ6, жалбу браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2 и жалбу окривљеног АА3, изјављене против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.81/13 од 06.11.2013. године, одбије као неосноване, а да жалбу Тужиоца за организовани криминал изјављену против наведене пресуде, усвоји и пресуду К-По1.бр.81/13 од 06.11.2013. године, преиначи у делу одлуке о кривичним санкцијама, тако што ће свим поменутим окривљенима изрећи казне затвора у дужем трајању.

Најпре, увидом у списе предмета Вишег суда у Београду, Посебно одељење утврђује се да је Виши суд у Београду, Посебно одељење донео првостепену пресуду К-По1.бр.67/11, којом су окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА4 оглашени кривим за извршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ и осуђени на казне затвора и то окр. АА и АА1 у трајању од по 10 година, окр. АА2, АА3 и АА4 на казне затвора у трајању од по 7 година, а њима се у изречене казне затвора од по 7 година урачунава време проведено у задржавању, притвору и примени мера забране напуштања стана уз електронски надзор почев од 20.04.2011. године па надаље до другачије одлуке суда, а сва петорица окривљених су обавезани да на име остварене противправне имовинске користи уплате износ од 200.000 еура, солидарно, у корист буџета Републике Србије у динарској противвредности по курсу Народне банке Србије на дан уплате, у року од 30 дана од правноснажности пресуде и под претњом принудног извршења, а о трошковима ће се одлучити посебним решењем, а ова пресуда је укинута решењем Апелационог суда у Београду Кж1 По1 10/13 од 21.06.2013. године.

Поводом изјављених жалби на другу првостепену пресуду К-По1.бр.81/13 од 06. новембра 2013. године, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, побијану првостепену пресуду, изјављене жалбе, предлог ТОК-а поводом изјављених жалби, дат у напред наведеном писменом поднеску ТОК-а, наводе које су на седници већа дали заменик ТОК-а, браниоци окривљених и окривљени, након чега је отворио претрес пред другостепеним судом, с обзиром је првостепена пресуда једном била укинута, налазећи да је чињенично стање делимично, погрешно или непотпуно утврђено.

Другостепени суд је ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања на одржаном претресу поновио доказе који су изведени пред првостепеним судом, извео доказ непосредним саслушањем сведока АА4, чије саслушање је одбијено пред првостепеним судом, оценио наводе у жалбама и у предлогу ТОК-а, наводе странака и бранилаца у завршеној речи, па је нашао да ваља одлучити као у изреци ове пресуде под I и II, односно да првостепену пресуду на основу чињеничног стања које је утврђено пред другостепеним судом у односу на окривљеног АА3 и АА4 треба преиначити и на основу члана 423 став 1 тачка 1 ЗКП-а ослободити оптужбе за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, те да трошкови поступка у односу на њих двојицу падну на терет буџетских средстава и да буду ослобођени обавезе плаћања противправне имовинске користи у износу од 200.000 еура, на тај начин су уважене жалбе: окривљеног АА4, окривљеног АА3 и њихових бранилаца, а жалбе ТОК-а, браниоца окривљеног АА2, бранилаца окривљеног АА и АА1 одбијене као неоснована и пресуда у односу на њих потврђена, а о чему ће у даљем делу образложења бити детаљно наведени разлози за овакву одлуку суда.

У склопу изнетог у претходном ставу, жалбени наводи окривљених и њихових бранилаца који се односе на битне повреде одредаба кривичног поступка, начелно су у датој процесној ситуацији, када је пред другостепеним судом одржан претрес на основу поново оцењених и изведених доказа и утврђивања чињеничног стања од стране другостепеног суда, немају значај истакнутих битних повреда поступка с обзиром да је другостепени суд утврдио чињенично стање, на начин који ће бити исказан у даљем делу образложења ове пресуде и тиме су по налажењу Апелационог суда битне повреде у овој процесној ситуацији безпредметне.

Потом, у даљем делу образложења, Апелациони суд у Београду, а поводом оспоравања правилности и потпуности утврђеног чињеничног стања претходно исказује следећа закључивања:

Полазећи од чињенице да су окривљени оглашени кривим да су извршили кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, другим речима да је дело из члана 246 став 1 КЗ извршено од стране организоване криминалне групе, која је у члану 112 став 35 КЗ дефинисана као група од три или више лица која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора у трајању од 4 или више година ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.

То значи да делатност организоване криминалне групе код извршења једне од радњи из члана 246 став 1 КЗ мора бити конкретизована у односу на сваког члана организоване криминалне групе које врши дело из члана 246 став 1 КЗ.

Те радње могу представљати радње саизвршилаштва из члана 33 КЗ или радње подстрекавања из члана 34 КЗ или помагања из члана 35 КЗ, другим речима:

-ако чланови организоване криминалне групе код кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, заједнички изврше кривично дело односно учествују у радњи извршења са умишљајем или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то дело, а уколико неко од чланова организоване криминалне групе учествује у помагању у извршењу кривичног дела казниће се казном прописаном за то дело или блажом казном.

-као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давање савета или упутства како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено, трагова кривичног дела и предмета прибављених кривичним делом.

Дакле, кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ може бити извршено од стране припадника организоване криминалне групе на следећи начин:

а) сваки члан организоване криминалне групе заједнички учествује у радњи извршења кривичног дела или свако од чланова организоване криминалне групе остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно доприноси извршењу овог кривичног дела, а то даље значи да извршилац овог кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ није само један члан организоване криминалне групе већ сва лица која припадају организованој криминалној групи.

У вези датог у претходном ставу Апелациони суд истиче и следеће:

-да за постојање саизвршилаштва није потребно да сви саизвршиоци учествују у свим делатностима из којих се састоји радња извршења кривичног дела;

-да је за постојање саизвршилаштва битан услов свест о заједничкој сарадњи у извршењу радње и она мора постојати код свих саизвршилаца, другим речима саизвршиоци морају да знају да заједно извршавају одређену делатност; а свест о сарадњи је само свест о заједничкој акцији то јест о заједничкој сарадњи;

-да није потребно да сви саизвршиоци учествују од самог почетка у извршењу радњи кривичног дела;


-да саизвршилаштво може настати у току извршења кривичног дела;

б) под саучесништвом у ужем смислу подразумева се делатност лица која својом радњом извршења само доприносе извршењу кривичног дела, а саизвршилаштво у ужем смислу обухвата помагање подстрекавањем,

Подстрекавање представља умишљајну вољу неког лица да учини кривично дело и са гледишта узрочности подстрекавање није узрок већ услов последице и делатност подстрекавања се састоји у навођењу другог ради стварања одлуке да нешто учини, а у кривично-правном смислу подстрекавање је навођење управљено на стварање одлуке за извршење кривичног дела, значи одлука извршиоца да изврши кривично дело мора бити последица навођења.

Помагање је умишљајно доприношење односно омогућавање једном лицу да изврши кривично дело, а помагање, са гледишта узрочности није узрок већ услов последица и помагање је усмерено на омогућавање другом да изврши кривично дело и делатност помагања може се састојати било у омогућавању извршења дела било у стварању услова да извршилац предметном радњом проузрокује последицу; радња помагања може се извршити од једног или више лица, и за постојање помагања није неопходно да извршилац кривичног дела зна за делатност помагача.

С обзиром на временски однос помагање се може извршити пре извршења кривичног дела (претходно помагање) и за време извршења радње кривичног дела, а само у једном случају помагање се може извршити после извршења радње кривичног дела и да та радња буде помагање, а не самостално кривично дело, а то је случај ако помагач ствара услове да после радњи извршења дела олакша наступање последице која треба да наступи услед предузете радње извршења.

Дакле, извршење најмање једне од алтернативно постављених радњи извршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ од стране организоване криминалне групе претпоставља следеће: да у извршењу овог кривичног дела учествују најмање три лица, да група постоји одређено време и да делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од 4 или више година ради стицања финансијске или друге користи,

-да радње извршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ могу извршити истовремено сви чланови организоване криминалне групе или пак да један члан или њени чланови групе извршавају радњу извршења кривичног дела а да други пре или у току извршења радње умишљајно помажу у извршењу те радње, или да накнадно после извршења радње извршења помажу својом делатношћу наступању последица.

Надаље, другостепени суд, поводом чињеничног стања утврђеног од стране првостепеног суда у односу на радње извршења кривичног дела за које су оптужени АА, оптужени АА2, оптужени АА1, оптужени АА3 и оптужени АА4 оглашени кривим, а које је оспорено у жалбама браниоца оптуженог АА, адвоката АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1, браниоца окривљеног АА2, бранилаца окривљеног АА3 и АА4, адвоката АБ4 и АБ5, окривљеног АА3 и окривљеног АА4, другостепени суд поновном оценом доказа који су изведени пред првостепеним судом и саслушањем у својству сведока АА4 на претресу пред другостепеним судом, исказује следећа чињенична утврђења:

Да је на неколико дана после 11. јануара 2011. године, у Франкфурту на паркингу код царинске испоставе у близини Hanuaer Land Strasse од стране НН возача камиона који је преко Италије стигао у Немачку из камиона од стране оптуженог АА, и оптуженог АА1, преузета опојна дрога - марихуана, коју је послао НН Албанац, а ову опојну дрогу су по преузимању претоварили у друго возило, а након тога оптужени АА, оптужени АА1, окривљени АА2 и окривљени АА5 опојну дрогу превезли у место Salzbah, у близини Франкфурта и сместили у складиште у улици _, које им је на располагање ставио АА7, а овај превоз је обављен тако што је транспортним возилом управљао оптужени АА, а испред њега својим путничким возилом ишао оптужени АА6, а за њима оптужени АА1, оптужени АА2 и оптужени АА5, и по доласку до складишног простора где их је сачекао оптужени АА7 истоварили и сместили опојну дрогу марихуану, а сутрадан по ускладиштењу сусрели су се окривљени АА6, оптужени АА2, оптужени АА и оптужени АА5 са АА7 и након тога отишли до складишног простора где су претходно сместили опојну дрогу и где је извршена замена браве на капији хале, један кључ од хале задржао код себе АА7, а други кључ је узео оптужени АА6;

У односу на ову количину опојне дроге, другостепени суд је утврдио да је након неколико дана од ускладиштења марихуане, у Франкфурту код супермаркета “Bauhaus” дошло до сусрета између оптуженог АА5, оптуженог АА2 и оптуженог АА6 са Франком Обером и на том састанку је постигнут договор око продаје предметне марихуане која је из Албаније преко Италије камионом довежена и ускладиштена у наведени складишни простор АА7.

Укупно је од допремљене количине од 165 или 166 килограма Франку Оберу продато 64 килограма, и он је за то исплатио 119.000 евра.

Наведено чињенично стање другостепени суд утврђује увидом у пресуде Покрајинског суда у Ханау, Kls.4414 ЈS 1328/11, која се односи на оптуженог АА6, пресуду Кls.4414 ЈS 20674/14, која се односи на АА5 и пресуду Кls.4414 ЈS 7804/11, а које пресуде су донете на основу споразума о признању кривице.

Дакле, другостепени суд утврђује да је од НН Албанца испоручено укупно 165 или 166 килограма марихуане,

Другостепени суд изнето у претходном ставу, опредељује из разлога што се у наведеним немачким пресудама оперише са цифрама од 165 килограма, а из исказа АА5, саслушаног у својству сведока, утврђује се да је он определио количину марихуане испоручене и преузете у СР Немачкој на 166 килограма, што по налажењу другостепеног суда ова несагласност око количине опојне дроге – марихуане је за коначну одлуку небитна; да је СС6 продато 64 килограма, а потом је другостепени суд увидом у наведену пресуду Покрајинског суда у Ханау, у односу на АА6 утврдио да је од стране полиције на лицу места и у складишном простору АА7 одузето 50 килограма марихуане, а да је кроз ову пресуду констатовано да је нестало 5 килограма од укупно испоручене количине марихуане.

Потом, другостепени суд утврђује да је по претходном договору окривљеног АА, оптуженог АА5 са НН Албанцем од стране НН Албанца дана 23. децембра 2010. године у Црној Гори оптужени АА1 сачекао камион којим је из Албаније допремљена опојна дрога марихуана, а након тога, пошто је пронашао возача са камионом и кога је ангажовао за превоз марихуане из Црне Горе за Београд, по добијању новца у износу од 8.500 евра који му је послао окривљени АА5, предао наведену суму евра непознатом возачу камиона, а потом, он, АА1, по налогу окривљеног АА допутовао у Београд, па су окривљени АА1 и оптужени АА дана 30. децембра 2010. године, код Кванташке пијаце од НН возача преузели 49 килограма опојне дроге марихуане и ту дрогу ускладиштили на непознатом месту, а овако чињенично стање другостепени суд утврђује увидом у транскрипте снимљених разговора између оптуженог АА и оптуженог АА1 и то: разговор између оптуженог АА и оптуженог АА1 (дана 23. и 24. децембра 2010. године), када окривљени АА1 обавештава окривљеног АА да возач неће да крене док му се не плати гориво, гаражирано све заједно” терет осам и по, неће брате испод” (разговор од 26. децембра 2010. године); да се ради о количини од 55 кг, 5,6 бензинца (а не 80 килограма, како је било планирано), што произилази из разговора од 23. децембра 2010. године; у разговору оптуженог АА са АА1 наводи да ће да му посуди новац и да он, АА1 долази авионом у Београд ради преузимања пошиљке (што произилази из разговора од 24. децембра 2010. године); разговор између оптуженог АА и АА5 од 26. децембра 2010. године, у ком разговору се окривљени АА обраћа АА5 за помоћ, а то произилази из питања АА5 окривљеном АА “неће да крене, па да овде добије” и добијања одговора “Једино кад види паре код мене, тад ће кренути”; на чињеници да је окривљени АА5 новац обезбедио код СС а што произилази из разговора између њих двојице од 26. децембра 2010. године, када АА5 од СС тражи помоћ. Након овога, 28. децембра 2010. године, окривљени АА1 авионом стиже у Београд, а што се утврђује увидом у евиденцију о проласку државне границе – улаз “Аеродром Београд” , где га је сачекао оптужени АА, а новац за возача је претходно послат авионом, а што произилази из транскрипта разговора од 27 и 28. децембра 2010. године; на чињеници да у разговору између АА1 и лица званог “мм” , (телефон _) у ком разговору оптужени АА1 том лицу саопштава да ће му послати нови број на који треба да га зову када дрога стигне, а у следећем разговору диктира број, на разговору између тог лица и АА1, када саговорник АА1 саопштава да за пола сата буде на Кванташкој пијаци, на разговору између АА1 и возача од 30. децембра 2010. године, када се и АА1 возач јавља са телефона 063/832-13-80 и договарају се да се нађу на улазу у капију, на чињеници да су окривљени АА1 и АА допремљену дрогу преузели у Београду и измерили количину, а што произилази из разговора од 30. децембра 2010. између оптуженог АА и НН Албанца, у ком разговору окривљени АА НН Албанцу говори да је испоручено 49 килограма, а да НН Албанац одговара да је послао 56 кг и да је том разговору присутан и АА1, а мањак испоручене опојне дроге окривљени АА1 говори лицу које је допремило из Албаније у Црну Гору опојну дрогу.

Дакле, на бази изнетог, у претходном, другостепени суд утврђује да је од стране оптуженог АА и окривљеног АА1 у Београду, код Кванташке пијаце преузето 49 кг марихуане, а ово чињенично утврђење суд заснива на транскриптима разговора који су вођени између оптуженог АА и оптуженог АА1, оптуженог АА и АА5, након ког разговора је оптужени АА5 од СС, обезбедио 8.500 евра, на транскриптима разговора између оптуженог АА1 и лица званог “мм”, на транскриптима разговора између возача камиона и АА1, и на транскрипитима разговора између окривљеног АА и НН Албанца, а које доказе је другостепени суд поново ценио, а чија садржина је у битном наведена у образложењу првостепене пресуде (бројеви телефона и речи које су у тим разговора употребљене), а из којих је првостепени суд, истоветно као и другостепени суд, извео закључке о начину испоруке и пријема опојне дроге марихуане у количини од 49 килограма у Београду.

Притом, претходно чињенично утврђење се не доводи у сумњу чињеницом да у пресретнутим разговорима се опојна дрога – марихуана и њена количина, како првостепени суд, а и другостепени закључују, означавају у преносном смислу, (5,6 бензинца “евра”), ово због тога што је ноторна чињеница да у телефонским комуникацијама, када је у питању планирање и извођење недозвољених радњи од стране учесника разговора, предмети и недозвољене радње, на које се разговор односи, не означавају се правим именом, већ речима које имају преносно значење, као што је то случај у овом предмету.

Утврђујући предмет извршења кривичног дела, а на начин исказан у претходном делу, које је окривљенима стављено на терет, другостепени суд утврђује да су предметне количине опојне дроге (165 или 166 кг марихуане у СР Немачкој и 49 кг у Београду), неовлашћено набављане од стране организиоване криминалне групе и да су ову криминалну групу организовали окривљени АА5 и окривљени АА, а да су у радњама неовлашћеног преношења, пријема и ускладиштења, као и припадници групе, учествовали и окривљени АА2, окривљени АА1 и оптужени АА5 и оптужени АА, а овакво своје закључивање се заснива:

-на пресудама Покрајинског суда у Ханау Клс.4414 ЈС 2674/10 у односу на АА5, Клс. 4414 -ЈС 1328/11 у односу на АА6, Клс. 4414 -ЈС 7804/11 у односу на окривљеног АА7, из којих се утврђује да је окривљени АА5 са окривљеним АА одржао састанак са АА6 у Немачкој, на којем су учествовали окривљени АА2, АА1 и АА, да је АА6 требао да пронађе лице које ће преузети опојну дрогу у Немачкој, да је након тог састанка окривљени АА6 ступио у контакт са СС6, да је са њим уговорио да он налази купце за опојну дрогу, да је окривљени АА6 од АА7 изнајмио халу у Салзбаху ради ускладиштења дроге, и да су након тога у преузимању и смештају марихуане у Немачкој, по њеном допремању камионом из Албаније преко Италије, учествовали окривљени АА2, оптужени АА, окривљени АА5, оптужени АА6 и АА7 и да су по пријему опојне дроге и смештају у халу за ускладиштење, коју је уступио АА7, се до хале наредног дана по ускладиштењу окривљени АА2, окривљени АА и АА5 се са АА6 и АА7 одвезли до хале где су променили браву и да је након тога вршена продаја;

-на чињеници да је АА5, саслушан у својству сведока на претресу пред другостепеним судом у овом поступку, између осталог посведочио: да је дана 09. децембра 2010. године ишао са окривљеним АА2 и окривљеним АА за Немачку, да су се вратили 15. децембра 2010. године у Србију, и њих тројица, са АА3 продужили за Македонију, а што се потврђује увидом у евиденцију о преласку државне границе;

-на чињеници да је АА5 посведочио да је у Македонији у једној кафани разговарао са лицем чије име и презиме не зна и да је то особа од које су тражили да им помогне око повраћаја претходно продатог аутомобила, да је та особа тражила противуслугу – да му помогну око продаје “траве” у Немачкој, да је он након тога контактирао свог кума АА6 и обавестио га о понуди за продају “траве”, да је он, АА6, након тога, њега, окривљеног АА5, обавестио да то може да се одради;

-на чињеници да је сведок АА5 посведочио да је након тога ишао за Немачку ради договора о купопродаје “траве”;

-на чињеници да је са њим тада кренуо и окривљени АА2;
-на чињеници да је сведок АА5 посведочио, да је по доласку у Немачку и добијања обавештења од АА6 о пријему и преузимању марихуане о томе обавестио лице из Македоније и да је марихуана стигла око 20. јануара 2011. године;

-на чињеници да је сведок АА5 у битном посведочио да је у Немачку стигло 165 или 166 кг марихуане и да је она смештена у магацин АА7 од стране АА7 и АА6, и да је АА7 сам заменио браву на складишном простору;

-на чињеници да је АА5 посведочио да је продато 90 кг марихуане, а да је остало пронашла и одузела полиција.

-на чињеници да је АА5 посведочио да је на десет дана пре допремања марихуане у Немачку дошао и окривљени АА1.

Дакле, полазећи од наведених пресуда Покрајинског суда у Ханау, у односу на АА5, АА6 и АА7, те утврђеног чињеничног стања у односу на пријем и преузимање опојне дроге у Београду на Кванташкој пијаци у количини од 49 кг, суд извлачи и следеће закључивање:

а.)да је у Републици Македонији између НН Албанца, као продавца са једне стране, оптуженог АА, АА5 и АА2, као купаца са друге стране, постигнут договор о неовлашћеном набављању, продаји и испоруци опојне дроге, да је након тога оптужени АА5 о постигнутом договору обавестио АА6 у Немачкој и да је потом, а на начин утврђен у претходном делу образложења ове одлуке, извршена испорука опојне дроге марихуане у Београду у количини од 49 кг и у Немачкој у количини од 165 или 166 кг;

Изнето закључивање другостепеног суда не доводи се у сумњу чињеницом да је сведок АА5 навео да оптужени АА2 нема везе са предметном испоруком опојне дроге и одбраном окривљеног АА2 када сагласно, као АА5 наводи да је у Немачку ишао јер му је АА5 дуговао 30.000 евра и да је требао да му у Немачкој врати ту суму, а да је у Немачку ишао и због куповине аутомобила, јер се бавио увозом половних аутомобила у Србију, ово из разлога што другостепени суд налази, а полазећи од транскрипта разговора од 16. децембра 2010. године између АА5 и АА2, из којих се утврђује да је АА5 са АА2 коментарисао свој претходни разговор са АА6, а који разговор између АА6 и АА5 се односио на захтев АА5 према АА6 да му овај потврди да је продаја сигурна и да је тада АА2 питао да ли ће ићи горе, значи за Немачку, и полазећи од транскрипта разговора од 21. децембра 2010. године између АА5 и АА2, када разговарају о поласку камиона, и у ком разговору АА5 окривљеном АА2 саопштава да ће тога дана сазнати када ће камион поћи, а притом се окривљени АА2 интересује чиме ће се ићи, то другостепени суд, а поводом негирања АА2 да је имао било какве везе са набављањем и продајом предметне опојне дроге изводи следеће закључке:

б.)да је окривљени АА2 присуствовао разговору у Македонији са НН лицем, када је постигнут договор око куповине опојне дроге - марихуане, и да је он са АА и АА5 учествовао у постизању договора око куповине и испоруке опојне дроге и да је он прихватио овај договор као свој, сасвим извесно, а да он није са окривљеним АА и АА5 уговорио куповину и испоруку дроге, извесно је да се он 16. децембра 2010. године не би код АА5 интересовао, а након што су њих двојица коментарисали разговор обављен истог дана између АА5 и АА6, када ће се ићи (мислећи на одлазак у Немачку), и не би се у разговору између њега и АА5 поново интересовао и питао када ће се ићи, другим речима, ово интересовање окривљеног АА2 код АА5, у разговорима од 16. и 21. децембра 2010. године, по налажењу другостепеног суда, несумњиво даје основ за закључивање да је окривљени АА2 учесник договора око набавке и продаје опојне дроге, јер да је био заинтересован само за одлазак у Немачку ради преузимања 30.000 еура од АА5, како њих двојица сагласно наводе, извесно је да у разговору се не би интересовао када ће поћи камион за Немачку и када ће они ићи тамо.

Дакле, другостепени суд налази да АА5 неверодостојно сведочи када негира да окривљени АА2 има везе са марихуаном, и када наводи да је АА2 са њим отишао у Немачку како би му он, АА5, вратио новац који му је дуговао, и да је окривљени АА2 ишао у Немачку ради куповине кола, дакле, да није предузимао никакве радње у вези са предметном марихуаном, ово из разлога изнетих у претходном, а потом и из разлога што другостепени суд налази да АА5 није дао ваљано објашњење за ову своју тврдњу, наводећи да се у пресуди Покрајинског суда у Ханау која се односи на АА6, наводи да је окривљени АА2 учествовао у прихватању и смештају дроге само зато што је АА6 као учесник у прихватању дроге навео и окривљеног АА2 како би себи олакшао положај, а што се тиче навода оптуженог АА2 у пресуди која се односи у односу на њега, и где је наведено да су окривљени АА2 и окривљени АА1 учествовали у радњи прихватања и смештаја дроге, сведок АА5 је навео да је његов бранилац у његово име то навео, и да је он дао примедбу на то, али да му је речено да то нема никаквог значаја, па изнета објашњења сведока АА5 суд не прихвата и налази да оваквим сведочењем сведок АА5 настоји да помогне окривљеном АА2 и АА1 како би избегли кривичну одговорност.

Суд је ценио и наводе сведока АА5, да је у Македонији разговарао са лицем за које мисли да је црногорске националности, ово из разлога што суд налази, а полазећи од утврђеног у претходном, и полазећи од чињенице да се увидом у транскрипте разговора који су током овог поступка цењени, се несумњиво утврђује да је оствариван контакт са НН лицем преко албанског оператера, па у вези изнетог, суд утврђује да је марихауна испоручена из Албаније, а на начин објашњен у претходном делу образложења.

Коначно, а поводом испоруке опојне дроге у СР Немачку, другостепени суд утврђује да је 05. јануара 2011. године АА5 преко СС4 авионом послао 10.000 евра АА1, који је овај новац предао НН возачу камиона, који је камионом пребацио робу из Албаније у СР Немачку, а што се утврђује увидом у транскрипте разговора који се односе на распитивање окривљеног АА2 за лет од Тивта за Подгорицу, на транскрипт разговора од 05. јануара 2011. године између АА5 и НН Аце, из транскрипта разговора у коме пита да ли има неког у Подгорици јер треба да пошаљу паре “10.000, да доле неки наш другар узме,“ из транскрипата разговора од 05. јануара 2011. године између АА4 и СС4 у коме га АА4 обавештава да њега, СС4, у колима чека АА5, и транскрипта разговора између АА5 и АА у коме га АА5 обавештава да је СС3 отишао у Подгорицу, и разговора у коме СС3 обавештава АА5 да је слетео у Подгорицу и на чињеници да се увидом у евиденцију о преласку државне границе за СС4 види да је 05. јануара прешао границу, а што потврђује и сведок СС3, који је посведочио да је однео новац који му је дао АА5, да му је АА5 купио карту. Следом тога, и полазећи од транксрипта разговора између АА4 и АА1, суд закључује да је окривљени АА1 примио новац 10.000 евра у Републици Црној Гори које му је послао АА5 преко сведока СС4 и да је тим новцем платио возача камиона.

Потом, другостепени суд, а у вези испоруке опојне дроге у Републику Немачку, утврђује да су 07. јануара 2011. године оптужени АА, АА5 и АА2 изнајмили рент-а-кар возило марке “Мерцедес” и да су кренули за Немачку и овим возилом које је изнајмљено на месец дана отишли у Немачку ради преузимања опојне дроге, а о изнајмљивању возила, који окривљени не споре, сведочили СС1 и СС2, и да су оптужени АА, АА2 и АА5 стигли у Немачку 08. јануара 2011. године, а што се утврђује увидом у пресуду Покрајинског суда у Ханеу, у односу на АА6.

Притом, суд, а полазећи од транскрипта разговора који су имали 07. јануара АА и НН Албанац, који га обавештава о испоруци у Немачкој, и који му наводи у разговору да је дрога на путу у “И”, другостепени суд закључује да су окривљени АА5, АА2 и АА отпутовали рент-а-кар возилом у Немачку ради пријема опојне дроге у количини од 165 или 166 кг коју је послао НН Албанац, сходно договору постигнутом у Републици Македонији.

Надаље, а у вези испоруке опојне дроге у Републику Немачку, суд утврђује да је дана 11.01.2011. године у Републику Немачку дошао и АА1, а што се утврђује увидом у евиденцију о преласку државне границе-излаз из Републике Србије у 12,20 часова, као и увида у транскрипт разговора између АА5 и АА4, где АА5 налаже АА4 да му купи карту за Франкфурт и разговор где га АА4 обавештава о времену полетања, а увидом у транскрипт разговора од 16.01.2011. године, се види да је окривљени АА1 стигао у Немачку.

Дакле, на бази изнетог у претходном суд утврђује да су у Републику Немачку, а поводом испорука 165 или 166 кг марихуане путничким рент-а-кар возилом марке “Мерцедес” отпутовали АА2, АА5 и АА и да су у Немачку стигли 08. јануара 2011. године, а да је у Немачку ради прихвата опојне дроге дана 11. јануара 2011. године дошао и окривљени АА1, па с обзиром на то, суд прихвата утврђења из пресуда немачких судова, чији су бројеви наведени у претходном делу образложења, да су у прихвату и ускладиштењу опојне дроге марихуане у Немачкој у складишни простор који им је обезбедио АА7, учествовали АА5, АА6, АА2 и АА1, и да је количина по приспећу ускладиштена у складишни простор који је обезбедио АА7.

Дакле, на бази транскрипата разговора, које је првостепени суд детаљно цитирао у образложењу своје одлуке, а кроз образложење ове пресуде се позива и овај суд на њих, и полазећи од чињенице да исказ сведока АА5 не треба прихватити као веродостојан, када негира учешће АА2 у набављању и преузимању опојне дроге у Немачкој, а на бази разлога изнетих у претходном делу образложења ове пресуде, то Апелациони суд у Београду налази да треба прихватити утврђење Покрајинског суда у Ханеу, исказаног у пресудама у односу на АА6, АА7 и АА5, да су у набавци дроге која је допремљена у Немачкој учествовали АА5, АА, АА2, АА1, АА6 и АА7, а на начин исказан у односу на оптуженог АА, АА2, АА1 у претходном делу образложења ове пресуде и у првостепеној пресуди, а у односу на АА5, АА6 и АА7 у пресудама Покрајинског суда у Ханеу.

Закључивање првостепеног и другостепеног суда да је у радњама неовлашћеног набављања и преузимања опојне дроге учествовао и АА2, не доводи се у сумњу чињеницом да се окривљени АА2 вратио у Србију 23. јануара 2011. године, како он то наводи у својој одбрани. Ово из разлога што првостепени суд налази, а полазећи од исказа сведока АА5, да је опојна дрога у Немачку стигла око 20. јануара 2011. године, да је тачно утврђење у напред наведеним пресудама Покрајинског суда у Ханеу, да је у преузимању опојне дроге у Немачкој учествовао и оптужени АА2, а следећи закључак другостепеног суда јесте тај да је оптужени АА2, након прихватања опојне дроге и ускладиштења у магацин, који је обезбедио АА7, се вратио у Србију, али та чињеница не искључује његову кривичну одговорност.

Утврђујући да су у преузимању робе у Немачкој учествовао окривљени АА, АА1, АА5, АА2, АА6 и АА7, а на начин исказан у претходном делу образложења ове пресуде, по налажењу Апелационог суда, ирелевантно је, код неспорно утврђене чињенице да је након ускладиштења марихуане у магацин АА7 на истом замењена брава, ко је ту замену извршио неопосредно у физичком смислу, другим речима, одлучујуће је да је са свешћу и знањем свих оптужених извршена ова замена, како би се преузета марихуана обезбедила, а ирелевантно је ко је у физичком смислу то урадио, па су са тих разлога жалбени наводи да није на поуздан начин утврђено ко је непосредно извршио ову замену, од стране другостепеног суда оцењени неоснованим и небитним.

С обзиром на утврђено у претходном делу образложења, неосновани су жалбени наводи бранилаца окривљеног АА2, АА и АА1, који се односе на неправилност чињеничног стања у односу на ову тројицу оптужених, су оцењени неоснованим, с обзиром да је другостепени суд, истоветно као и првостепени суд, утврдио да су окривљени АА2, АА1 и АА учествовали својим радњама у извршењу дела које им је стављено на терет и за које су оглашени кривим првостепеном пресудом. Осим тога, Апелациони суд оцењује неоснованим жалбене наводе браниоца окривљеног АА1, да првостепени суд није на поуздан начин утврдио о ком АА1 се ради. Ово из разлога што се увидом у правоснажно решење Вишег суда у Подгорици утврђује да је одбијено изручење АА1, али имајући у виду да у решењу Вишег суда у Подгорици се наводе истоветни подаци за АА1 – да је рођен у _ _. године, од оца _ и мајке _, рођене _, то Апелациони суд утврђује да се ради о истој особи, без обзира да ли има пребивалиште у Републици Црној Гори или у Републици БиХ, а то даље значи да су жалбени наводи браниоца окривљеног АА1 да није утврђено тачно о ком АА1 се ради, неосновани, а разлог неизручења окривљеног АА1 није због тачно неутврђеног идентитета тог лица, већ из разлога наведених у образложењу решења Вишег суда у Подгорици, јер нису испуњени услови из члана 7-а став 1 Уговора између Републике Црне Горе и Републике Србије и Уговора о изменама и допунама Уговора између Републике Црне Горе и Републике Србије о изручењу.

Коначно, након изнетог у претходном, другостепени суд утврђује да су окривљени АА5 и окривљени АА осмислили план да из Албаније набављају веће количине марихуане коју би преко Црне Горе транспортовали у Србију и Немачку, а у циљу неовлашћене продаје и дрогу по приспећу складиштили, а након ускладиштења је та дрога неовлашћено продавана, при чему је улога окривљеног АА била да обезбеди лице од кога ће дрогу да купују (НН Албанца), а АА5 да обезбеди купце што је и чинио преко АА6, да су у непосредном контакту са добављачем НН Албанцем у Македонији уговорили испоруку, да су осталим члановима давали конкретна задужења, да је окривљени АА са оптуженим АА1, чији задатак је био да у Републици Црној Гори ангажује возача камиона ради транспорта опојне дроге у Србију и да у Црној Гори плати возача камиона који је возио дрогу из Црне Горе у Србију и да плати возача који је дрогу превозио до Савезне Републике Немачке, а у Србији учествовао са окривљеним АА у прихвату пошиљке, те у СР Немачкој су оптужени АА, АА2 и АА1 заједно са АА5, АА6 и АА7 преузели опојну дрогу коју им је преко Италије испоручио НН Албанац камионом, а затим је са АА7 ускладиштили, након чега је продато 90 кг, а остатак пронађен и одузет.

Правном анализом утврђеног чињеничног стања, другостепени суд, истоветно као и првостепени, налази да се у радњама окривљеног АА, АА1 и АА2 стичу сви како субјективни тако и објективни елементи кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези став 1 Кривичног законика и да су кривично одговорни, а притом, Апелациони суд закључује поводом правне оцене дела и следеће:

Кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ је у тренутку закључења споразума између продавца и купца, а то даље значи да су радњу извршења извршили АА и АА2 заједно са АА5, када су у Републици Македонији се сагласили да им НН Албанац испоручи марихуану и да та испорука буде у Србији и Немачкој, а да су радње АА1 и АА2 у склопу извршења кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ радње помагања и да су оне битно допринеле извршењу овог кривичног дела, а то даље значи: АА1 ангажовањем возача у Црној Гори за превоз марихуане до Београда – Кванташке пијаце и плаћањем возача камиона који су робу возили у Србију и Немачку у битном допринео наступању последице претходног споразума о купопродаји и испоруци опојне дроге који је постигнут између оптуженог АА, АА5 и АА1, да је у битном допринео реализацији овог договора када је у Немачкој и у Србији учествовао у прихватању испоручене дроге, а то исто важи и за оптуженог АА2, који је у Немачкој учествовао у прихвату опојне дроге.

Осим тога, ради се о организованој криминалној групи и из разлога што су окривљени АА и АА5 осмислили план за неовлашћену набавку и продају опојне дроге марихуане, место набавке и испоруке опојне дроге у континуитету, а чланови групе су били АА2, АА1, АА6 и АА7, конкретним радњама свесно и вољно извршили радње у оквиру организоване криминалне групе, а на начин исказан у претходном делу образложења.

Окривљени АА и АА2 и АА1 су кривично одговорни за ово дело, били су свесни противправности дела и дело су извршили у урачунљивом стању и са директним умишљајем.

Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљене АА, АА1 и АА2, жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал, којима се пресуда побија у наведеном делу и у којима се истиче да је првостепени суд окривљенима изрекао благе казне, не ценећи у довољној мери све чињенице и околности као ни тежину извршеног кривичног дела и последице истог, као и жалбене наводе бранилаца окривљених у којима се истиче да је првостепени суд окривљенима изрекао престроге казне, Апелациoни суд у Београду оцењује неоснованим, из разлога што је правилно првостепени суд одлучујући о врсти и висини кривичне санкције ценио све околности прописане одредбом члана 54 Кривичног законика. Односно правилно је од првостепени суд од отежавајућих околности на страни окривљених ценио количину опојне дроге, висину остварене противправне имовинске користи и изражену упорност приликом предузимања инкриминисаних радњи, организаторску улогу окривљеног АА, а у односу на окривљеног АА и АА2 и чињеницу да су раније долазили у сукоб са законом иако не због истоврсних кривичних дела, као и када на страни окривљеног АА, није нашао олакшавајуће околности, правилно ценећи на страни окривљеног АА1 од олакшавајућих околности његову ранију неосуђиваност, а у односу на АА2 чињеницу да је породична човек, отац малолетног детета као и бројност предузетих радњи, правилно налазећи да исте имају карактер посебно олакшавајућих околности, и да у односу на окривљеног АА2 има места примени одредбе члана 56 и 57 Кривичног законика, те је правилном оценом како олакшавајућих тако и отежавајућих околности, окривљене АА и АА осудио на казне затвора у трајању од по 10 (десет) година, као и када је окривљеном АА2 ублажио казну испод законом прописаног минимума, осуђујући га на казну затвора у трајању од 7 (седам) година, правилно налазећи да ће се казнама затвора у наведеном трајању на окривљене у довољној мери може утицати да убудуће не врши иста или слична кривична дела као и да ће се истима у потпуности остварити свхра кажњавања и изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 и 42 Кривичног законика.

Применом одредбе члана 63 Кривичног законика, правилно је првостепени суд у изречену казну окривљеном АА2 урачунао време проведено у притвору као и време проведено у кућном притвору уз примену електронског надзора.

Такође, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд применио и одредбу члана 91и 92 Кривичног законика када је окривљене обавезао да у буџет Републике Србије, солидарно уплате износ од 200.000 еура у динарској противвредности на дан уплате, имајући у виду да наведени износ представља новац који су окривљени заједничким деловањем прибавили као противправну имовинску корист која није пронађена код истих, а који износ је утврђен као известан и минимално остварен продајом опијата, због чега су жалбени наводи браниоца окривљеног АА2, у делу којим се пресуда побија због обавезивања окривљеног да солидарно накнаде износ, оцењени неоснованим.

2.) Испитујући побијану пресуду у односу на окривљене АА3 и АА4, по налажењу Апелационог суда у Београду, основано се жалбама како окривљених, тако и њихових бранилаца, указује да првостепени суд оценом изведених доказа, није извео правилан закључак када је нашао да се у радњама окривљеног стичу елементи кривичног дела за које их је огласио кривим - из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ.

Наиме, закључак првостепеног суда да је окривљени АА3 преко мобилног телефона претплатнички број 38269980013 који је користио окривљени АА, у два наврата разговарао са испоручиоцем опојне дроге марихуане поменутим НН Албанцем који је користио телефонски број 38269864415 и то дана 23.12.2010. године, у 22:39:28 часова, и 27.12.2010. у 22:26:54 часа, како би се код тог НН Албанца информисао када ће се извршити планирана друга испорука опојне дроге марихуане у СР Немачку, у ком разговору је поменути НН Албанац саопштио окривљеном АА3 да ће возач камиона отићи у Републику Албанију по марихуану 03.01.2011. године, те да ће наручена марихуана бити у СР Немачкој 06.01. или 07.01.2011. године, што је потом окривљени АА3 пренео АА5, а АА5 дана 28.12.2010. године, обавестио о томе окривљеног АА2 у телефонском разговору вођеном у 19:37:30 часова, као и да је дана 05.01.2011. године, окривљени АА4 затражио од свог пријатеља СС4 из Земуна да се одмах јави АА5 који је истог дана преко СС4 авионом посао у Подгорицу новац у износу од 10.000 евра окривљеном АА1, који је тај новац предао НН возачу камиона ангажованом од стране поменутог НН Албанца ради транспорта опојне дроге марихуане из Албаније у СР Немачку, а окривљени АА4, на захтев АА5 истог дана у 10:34:04 часа у телефонском разговору са окривљеним Владимиром АА1 који је том приликом користио мобилни телефон СС4 са претплатничком картицом број _ утврдио да је СС3 окривљеном АА1 заиста предао наведени новчани износ и потом о томе обавестио АА5, при чему је знао да је наведени новчани износ намењен за финансирање неовлашћене трговине опојном дрогом марихуаном, након чега је истог дана окривљени АА телефоном саопштио НН Албанцу који користи телефонски број _ да ће се примопредаја опојне дроге марихуане у СР Немачкој извршити у граду Маинталу у близини Фанкфурта, а поменути Албанац телефоном обавестио АА5 и окривљеног АА да им је спремио и спаковао укупно 166 килограма опојне дроге, а потом позвао окривљеног АА у СР Немачку дана 11.01.2011. године, где је отпутовао и окривљени АА1, коме је авионску карту до СР Немачке купио и одвезао га на аеродром Никола Тесла у Београду окривљени АА4, на захтев АА5, при чему је знао да окривљени АА1 путује у СР Немачку ради преузимања опојне дроге марихуане и дана 12.01.2011. године, у телефонском разговору вођеном у 22.58:30 часова, АА5 обавестио окривљеног АА3 да су преузели и обезбедили опојну дрогу марихуану, из чега суд закључује да се у радњама окривљених АА3 и АА4 стичу сва битна обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, јер су окривљени као чланови организоване криминалне групе битно допринели извршењу предметног кривичног дела, се по налажењу овог суда не може прихватити, овог због тога што је Апелациони суд у Београду поновном оценом изведених доказа нашао да треба усвојити жалбе окривљеног АА4 и АА3 и њихових бранилаца и побијану пресуду у односу на окривљене преиначити и ослободити их од оптужбе, налазећи да током поступка није доказано да се у радњама окривљених стичу елементи предметног кривичног дела – 246 став 4 у вези става 1 КЗ.

  У претходном делу образложења је наведено да радње припадника организоване криминалне групе уколико се оне правно оцењују као помагање, морају у битном да допринесу остварењу непосредне радње извршења, у конкретном случају неовлашћеног набављања, преношења и пријема предметне количине опојне дроге и по налажењу Апелационог суд у Београду радње које су окривљенима АА3 и АА4 стављене на терет, могу се правно оцењивати само као припадништво организованој криминалној групи, односно могу имати за последицу правну оцену да се ради о кривичном делу удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 1 КЗ. Ово због тога што окривљени АА3 и АА4 нису непосредно уговарали набавку предметне количине опојне дроге, потом, нису учествовали у прихватању и продаји опојне дроге, а како ТОК се није жалио на претходну првостепену пресуду у погледу правне оцене дела, када је првостепени суд нашао да кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ конзумира кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела, то у поновном поступку није било места оглашавању кривим окривљеног АА3 и АА4 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 1 КЗ, а радње које су они предузели и које су им стављене на терет –АА3 да је 15. децембра са АА, АА2 и АА5 путничким возилом ишао за Републику Македонију на састанак са НН Албанцем, а при том није учествовао у разговору са тим лицем а што неспорно произилази из изведених доказа, и разговор АА3 преко телефона са АА и НН Албанцем ради информисања када ће бити извршена испорука марихуане у СР Немачку, те преношење садржине разговора од стране АА3 АА5, те радња АА4 да је СС4 рекао да се јави АА5 и разговор АА4 са АА1 ради утврђивања да ли је примио новац који му је послао АА5 и обавештавање АА5 о тој чињеници, и одвожење АА1 на аеродром “Никола Тесла” у Београду и куповина авионске карте, и разговора АА3 са АА6С по налажењу Апелационог суда немају значај помагања у кривично-правном смислу, већ само могу представљати основ за закључивање да су они били припадници организоване криминалне групе и да за те радње су могли бити оглашени кривим за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 1 КЗ, али, већ је речено у претходном делу, ова могућност је искључена с обзиром да на прву првостепену пресуду жалбом Тужиоца за организовани криминал није се нападала претходна првостепена пресуда у том правцу.

   Са тих разлога је уважавањем жалби окривљених АА3 и АА4 и њихових бранилаца првостепена пресуда преиначена у односу на њих и окривљени ослобођени за кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, јер није доказано да су извршили ово дело.

  У овом поступку цењени су и остали изведени докази и остали жалбени наводи из изјављених жалби, па и по налажењу другостепеног суда, су с обзиром на изнето у претходном делу образложења, небитни за одлуку у овој кривично-правној ствари, па са тих разлога посебно нису коментарисани кроз образложење.

Применом одредбе члана 265 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, одлучио је да трошкови кривичног поступка у односу на окривљене АА3 и АА4 будући да су исти ослобођени од оптужбе, падају на терет буџетских средстава суда.

  Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, применом одредбе члана 457 и 459 Законика о кривичном поступку, одлучио је као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Стојан Петровић, с.р.      Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)