Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.04.2016.

Кж1 По1 1/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 1/16
Дана 28.04.2016. године
Б Е О Г Р А Д
ул.Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, судија Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Наде Зец, чланова већа, уз учешће вишег саветника Браниславе Муњић, као записничара, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Тужилаштва за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, браниоца окривљених АА и ААЖ, адвоката АБ, браниоца окривљених АА2 и АА3, адвоката АБ3, бранилаца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и АБ5, окривљеног АА4, његовог браниоца, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ7, окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА9 и његовог браниоца, адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, браниоца окривљеног АА11, адвоката АБ10, браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ11, браниоца окривљене ААЖ, адвоката АБ12, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ12, бранилаца окривљеног АА13, адвоката АБ13 и адвоката АБ14, окривљене АА14 и њеног браниоца, адвоката АБ15, окривљене АА15 и њеног браниоца, адвоката АБ9, бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ16 и адвоката АБ8, изјављеним против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, након јавне седнице већа одржане у смислу чалан 447 ЗКП, у дане 29, 30. и 31. марта и 01. априла 2016. године, дана 28. априла 2016. године једногласно је донео


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, у односу на окривљеног АА1, а пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, у ослобађајућем делу, се ПОТВРЂУЈЕ.

УСВАЈАЊЕМ жалбе браниоца окривљеног АА11, адвоката АБ10, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1 бр.215/10 од 08.07.2014. године, у односу на окривљеног АА11, у погледу одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду, окривљеног АА11, за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у саизвршилаштву у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом одредби члана 4, 42, 45, 54, 56, 57 и 63 Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 26.03.2009. године до 16.07.2009. године, док се жалба браниоца окривљеног АА11, адвоката АБ10, у преосталом делу, као и жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, браниоца окривљених АА и ААЖ, адвоката АБ, браниоца окривљених АА2 и АА3, адвоката АБ3, бранилаца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и АБ5, окривљеног АА4, његовог браниоца, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ7, окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА9 и његовог браниоца, адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ11, браниоца окривљене ААЖ, адвоката АБ12, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ12, бранилаца окривљеног АА13, адвоката АБ13 и адвоката АБ14, окривљене АА14 и њеног браниоца, адвоката АБ15, окривљене АА15 и њеног браниоца, адвоката АБ9, ОДБИЈАЈУ као неосноване, а пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, у ставу I, II (осим у преиначеном делу) , III, IV, VI и VII, се ПОТВРЂУЈЕ.

Усвајањем жалби бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ16 и адвоката АБ8, УКИДА СЕ пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, у ставу V изреке пресуде, и предмет у том делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

I

Првостепена пресуда, изјављене жалбе и поднети одговори

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, ставом I изреке пресуде, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, за које кривично дело му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци. Ставом II изреке пресуде, окривљени АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, окривљени сведок-сарадник АА16, окривљени АА11, АА12 и ААЖ, оглашени су кривим и то окривљени АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9 и АА10, окривљени сведок-сарадник АА16 и окривљени АА11, да су као саизвршиоци извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, а окривљени АА12 и ААЖ продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, за која кривична дела су им утврђене казне затвора и то окривљеном АА казна затвора у трајању од 5 (пет) година, окривљеном АА2 казна затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца, окривљеном АА4 казна затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, окривљеном АА3 казна затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, окривљеном АА6 казна затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, окривљеном АА8 казна затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеном АА9 казна затвора у трајању од 4 (четири) године, окривљеном АА10 казна затвора у трајању од 2 (две) године, окривљеном АА11 казна затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, окривљеном АА12 казна затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеној ААЖ казна затвора у трајању од 1 (једне) године а окривљеном сведок-сараднику АА16 казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци. Ставом III изреке пресуде, окривљена АА14 оглашена је кривом због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, за које дело јој је утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца. Ставом IV изреке пресуде, окривљена АА15 оглашена је кривом због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, за које кривично дело јој је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) године. Ставом V изреке пресуде, окривљени АА5 оглашен је кривим због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, за које кривично дело му је утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца. Ставом VI изреке пресуде, окривљени АА7 оглашен је кривим због извршења продуженог кривичног дела злупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, за које кривично дело му је утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци. Ставом VII изреке пресуде, окривљени АА13 оглашен је кривим због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, па је окривљене осудио и то: окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, окривљеног АА2 на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца, окривљеног АА4 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, окривљеног АА6 на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, окривљеног АА8 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеног АА9 на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, окривљеног АА10 на казну затвора у трајању од 2 (две) године, окривљеног АА11 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, окривљеног АА12 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљену ААЖ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, окривљеног АА7 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеног АА13 на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, окривљену АА14 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца, окривљену АА15 на казну затвора у трајању од 3 (три) године, окривљеног АА5 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца и окривљеног сведока-сарадника АА16 на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци. У смислу одредбе члана 63 Кривичног законика окривљенима је у изречене казне затвора урачунато време проведено у притвору и то: окривљеном АА од 29.12.2011. године до 22.04.2013. године, окривљеном АА2 од 26.03.2009. године до 31.07.2009. године, окривљеном АА4 од 26.03.2009. године до 29.09.2009. године, окривљеном АА3 од 26.03.2009. године до 22.07.2009. године, окривљеном АА6 од 11.09.2009. године до 15.10.2010. године и од 12.05.2011. године до 04.07.2011. године, окривљеном АА9 од 26.03.2009. године до 25.06.2010. године, окривљеном АА10 од 10.06.2009. године до 31.03.2010. године, окривљеном АА11 од 26.03.2009. године до 16.07.2009. године, окривљеном АА12 од 26.03.2009. године до 26.03.2010. године, окривљеној ААЖ од 31.03.2009. године до 26.03.2010. године, окривљеном АА7 од 08.07.2009. године до 26.03.2010. године, окривљеном АА13 од 27.05.2010. године до 05.01.2011. године, окривљеној АА14 од 15.10.2010. године до 13.05.2011. године, окривљеној АА15 од 05.10.2010. године до 13.05.2011. године, окривљеном АА5 од 21.07.2009. године до 07.10.2009. године и окривљеном сведоку-сараднику АА16 од 10.03.2010. године до 29.09.2010. године. На основу одредбе члана 261 и 264 Законика о кривичном поступку окривљени су обавезани да суду на име трошкова кривичног поступка плате износ и то: окривљени АА износ од 151.000,00 динара, окривљени АА2 износ од 49.000,00 динара, окривљени АА4 износ од 745.000,00 динара, окривљени АА3 износ од 47.000,00 динара, окривљени АА6 износ од 147.000,00 динара, окривљени АА8 износ од 640.000,00 динара, окривљени АА9 износ од 53.000,00 динара, окривљени АА10 износ од 47.000,00 динара, окривљени АА11 износ од 850.000,00 динара, окривљени АА12 износ од 945.000,00 динара, окривљена ААЖ износ од 54.000,00 динара, окривљени АА7 износ од 47.000,00 динара, окривљени АА13 износ од 46.000,00 динара, окривљена АА14 износ од 49.000,00 динара, окривљена АА15 износ од 430.000,00 динара, окривљени АА5 износ од 46.000,00 динара, као и да на име паушала плате износ од по 50.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. На основу одредбе члана 264 став 4 Законика о кривичном поступку, окривљени сведок-сарадник АА16 ослобођен је обавезе да надокнади трошкове кривичног поступка. На основу одредбе члана 91 и 92 Кривичног законика, а у вези одредбе члана 538 и 541 Законика о кривичном поступку, обавезани су окривљени АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, ААЖ и окривљени сведок-сарадник АА16 да на име прибављене имовинске користи солидарно исплате у буџет Републике Србије новчани износ од 505.885.585,00 динара и новчани износ од 3.207.046,00 динара, као и да сви наведени окривљени и окривљени сведок-сарадник, као и окривљена АА14, АА15 и АА5 на име прибављене имовинске користи солидарно исплате у буџет Републике Србије новчани износ од 63.834.632,00 динара, а све ово у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. На основу одредбе члана 91 и 92 Кривичног законика, а у вези одредбе члана 538 и 541 Законика о кривичном поступку, обавезани су окривљени АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, ААЖ, АА13 и окривљени сведок-сарадник АА16 да на име прибављене имовинске користи солидарно исплате у буџет Републике Србије износ од 347.175.158,50 динара и износ од 22.160.116,50 динара, док је окривљени АА7 обавезан да на име прибављене имовинске користи исплати износ од 2.983.745,00 динара, као и да заједно са свим наведеним окривљенима и окривљеним сведок-сарадником учествује у солидарној исплати износ од 186.756.036,00 динара и износа од 11.920.598,00 динара у корист буџета Републике Србије, а све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом VIII изреке пресуде, на основу одредбе члана 422 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку у вези одредбе члана 103 став 1 тачка 7 Кривичног законика и одредбе члана 104 став 6 Кривичног законика, према окривљенима АА1, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, ААЖ, АА14, АА15 и окривљеном сведок-сараднику АА16, одбијена је оптужба да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика. Ставом IX изреке пресуде, на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку, окривљени АА1 ослобођен је од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези одредбе члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика у вези одредбе члана 33 Кривичног законика. На основу члана 265 став 1 Законика о кривичном поступку одређено је да трошкови кривичног поступка у погледу кривичног дела за које је оптужба одбијена, као и кривичног дела за које је донета ослобађајућа пресуда, падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 у вези члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 ЗКП и одлуке о кривичној санкцији из члана 437 став 1 тачка 4 ЗКП у вези члана 441 ЗКП, у односу на све окривљене, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, у односу на окривљеног АА1 укине пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку, а у односу на остале окривљене преиначи тако што ће их осудити на казне затвора у дужем временском периоду, док ће окривљеног сведока-сарадника АА16 ослободити од казне;

-бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ16, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешне примене материјалног права, погрешно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни, одлуке о одузимању имовинске користи и одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и пресуду Вишег суда у Београду К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године укине и предмет врати на поновни поступак и одлуку или да наведену пресуду укине само у односу на окривљеног АА5 и предмет у односу на њега врати на поновни поступак и одлуку или да окривљеног АА5 ослободи од оптужбе за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 став 1 и 5 КЗ, по оптужници Тужилаштва за организовани криминал у Београду Ктс.бр.4/09 од 25.09.2009. године, измењеној дана 14.12.2010. године, да на 11.04.2011. године и дана 04.06.2013. године. Бранилац је замолио Апелациони суд у Београду да га заједно са окривљеним АА5 обавести о месту и времену одржавања седнице када се буду одлучивало о жалби, ради присуства, а на основу члана 447 став 2 ЗКП;

-окривљени АА8, из свих законских разлога, са предлогом да га суд ослободи од оптужбе;

-бранилац окривљеног АА12, адвокат АБ11, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и одлуке о исплати имовинске користи и трошкова кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године или да донесе ослобађајућу пресуду и окривљеног АА12 ослободи с обзиром да није доказано да је извршио кривично дело које му се ставља на терет;

-бранилац окривљеног АА11, адвокат АБ10, због повреде кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 3 ЗКП, одлуке о казни из члана 441 став 1 ЗКП и одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, у смислу члана 447 ЗКП, закаже седницу већа на коју ће позвати браниоца и након тога пресуду Вишег суда у Београду – Посебног одељења К.По1.бр.21/12 од 31.03.2014. године, преиначи на основу члана 459 ЗКП, у смислу навода жалбе тако што ће окривљеном АА11 изрећи блажу казну затвора испод законског минимума за предметно кривично дело и ослободити га обавезе да накнади трошкове кривичног поступка;

-бранилац окривљене ААЖ, адвокат АБ12, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни и одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и ослободи окривљену ААЖ, јер радње које јој се стављају на терет нису радње помагања, нису кривично дело, или да пресуду укине и предмет врати на поновни поступак и одлуку надлежном суду. Бранилац је захтевао да на основу члана 447 ЗКП, буде обавештен о седници већа, односно претреса пред другостепеним судом;

-бранилац окривљеног АА7, адвокат АБ12, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни и одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине ожалбену пресуду и предмет врати на поновни поступак и одлуку надлежном суду. Бранилац је захтевао да на основу члана 447 ЗКП, буде обавештен о седници већа, односно претреса пред другостепеним судом;

-бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ9, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9 и решењем укине пресуду у побијаном делу и предмет достави на надлежност Вишем суду у Лесковцу, као и да на основу члана 447 став 2 ЗКП, о седници другостепеног жалбеног већа обавести окривљеног АА10 и његовог браниоца, адвоката АБ9;

-бранилац окривљене АА15, адвокат АБ9, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу као основану и решењем укине пресуду у побијаном осуђујућем делу и предмет достави на надлежност Вишем суду у Лесковцу, као и да, на основу члана 447 став 2 ЗКП, о седници другостепеног жалбеног већа обавести окривљену АА15 и њеног браниоца, адвоката АБ9;

-бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ8, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године и предмет врати истом суду на поновно суђење и одлуку, а уколико не прихвати предлог одбране и не укине првостепену пресуду у целини, предлаже да првостепену пресуду укине делимично, у делу који се односи на окривљеног АА9 и врати првостепеном суду у укинутом делу на поновни поступак и одлуку. Бранилац је предложио да Апелациони суд у Београду одржи претрес и затражио да буде обавештен о одржавању претреса или седнице већа, у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку;

-бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ8, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважавањем жалбе делимично преиначи пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, у односу на окривљеног АА5, у ставу V изреке, тако да изрека гласи да се окривљени АА5 ослобађа оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 5 Кривичног законика. Бранилац је такође предложио да Апелациони суд у Београду одржи претрес и замолио да буде обавештен о одржавању претреса или седнице већа, у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку;

-бранилаца окривљеног АА8, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о трошковима поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду или да исту преиначи и окривљеног АА8 ослободи оптужбе или да исту преиначи и изрекне блажу казну. Бранилац је у жалби захтевао да на основу члана 447 став 2 ЗКП, Апелациони суд у Београду о одржавању седнице већа обавести окривљеног и његовог браниоца;

-бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ6, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљеног АА4 ослободити од оптужбе, а уколико закључи да то баш никако не може учинити, у том случају да му изрекне блажу кривичну санкцију и ослободи га обавезе уплате било какве противправне имовинске користи у буџет у било ком износу, јер ту корист није ни прибавио и због његовог сиромашког права ослободи га плаћања свих трошкова кривичног поступка. Бранилац је замолио Апелациони суд да га позове да присуствује седници већа када се буде одлучивало о жалбама на пресуду;

-бранилац окривљеног АА13, адвокат АБ13, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији и мери одузимања имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА13 ослободити од оптужбе или је укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Бранилац је предложио да буде позван на седницу већа Апелационог суда у Београду;

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1, због повреде одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног законика, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и одлуке о трошковима поступка, са предлогом да другостепени суд преиначи пресуду и окривљеног АА ослободи од одговорности и обавезе плаћања накнаде на име имовинске користи или да пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

-бранилац окривљених АА2 и АА3, адвокат АБ3, због погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, уважи жалбу, побијану пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења, укине и предмет врати на поновни поступак и одлучивање првостепеном суду или пак да исту преиначи у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљеном АА2 и окривљеном АА3 изрећи блаже казне. Бранилац је такође предложио да о седници већа Апелационог суда у Београду буде обавештен окривљени и његов бранилац ради присуствовања истој;

-бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ7, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, закаже јавну седницу, о чијем ће одржавању, у смислу члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку, обавестити окривљеног и браниоца, те да, након њеног одржавања, отвори главни претрес и донесе пресуду којом ће уважити жалбу браниоца окривљеног АА6 и преиначити првостепену пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, а за случај да претходно изнети предлог не буде прихваћен одбрана предлаже да суд донесе решење којим ће уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА6 укинути побијану пресуду и предмет вратити првостепеном суду на поновно одлучивање, а уколико ниједан од претходних предлога не буде прихваћен, предложио је да другостепени суд донесе пресуду којом ће уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА6 преиначити првостепену пресуду у погледу одлуке о казни тако што ће окривљеном изрећи блажу казну и тако што ће га ослободити дужности плаћања трошкова кривичног поступка;

-браниоци окривљеног АА2, адвокати АБ4 и АБ5, због битне повреде одредаба ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, усвоји жалбу браниоца окривљеног АА2, укине пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да исту пресуду преиначи тако што ће окривљеном АА2 изрећи казну затвора у краћем временском трајању. Браниоци су замолили да заједно са окривљеним буду обавештени о седници већа другостепеног суда;

-бранилац окривљеног АА13, адвокат АБ14, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу, укине пресуду Вишег суда у Београду – Посебно одељење К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године и предмет врати на поновно одлучивање истом суду. Бранилац је затражио да га Апелациони суд у Београду позове на седницу већа;

-бранилац окривљене АА14, адвокат АБ15, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 у вези члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 437 став 1 тачка 2 у вези члана 439 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 ЗКП и одлуке о кривичној санкцији и другим одлукама из члана 437 став 1 тачка 4 у вези члана 441 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду у смислу члана 455 став 1 тачка 3 ЗКП усвоји жалбу и укине првостепену пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење или да усвоји жалбу и преиначи првостепену пресуду тако што ће се окривљена ослободити изречене казне затвора, трошкова и паушала поступка, уз предлог да се закаже седница већа на коју ће позвати окривљену АА14 и њеног браниоца;

-окривљена АА14, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и преиначи оспорену пресуду тако што ће је ослободити изречене казне затвора, трошкова и паушала поступка, као и солидарне исплате прибављене имовинске користи у износу од 63.834.632,00 динара, и да суд закаже седницу већа на коју ће позвати њу и њеног браниоца;

-окривљени АА9, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене Кривичног законика, са предлогом да другостепени суд уважи жалбу и у односу на њега укине пресуду Вишег суда у Београду – Посебног одељења К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године;

-окривљени АА4, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи првостепену пресуду или да му изрекне много блажу кривичну санкцију и ослободи га обавезе уплате било какве противправне имовинске користи у буџет Републике Србије у било ком износу, јер ту корист није ни прибавио и да га због сиромашког права ослободи плаћања паушала, такси и свих других трошкова кривичног поступка;

-бранилац окривљених АА и ААЖ, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и 438 став 2 тачка 2 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 1 и тачка 2 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу у целости и преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљене АА и ААЖ ослободити од оптужбе услед непостојања доказа да су учинили кривично дело које им се оптужним актом ставља на терет или да првостeпену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. Такође је затражио да окривљени буду обавештени о датуму и времену одржавања јавне седнице ради присуства;

-окривљена АА15, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, без навођења жалбеног предлога.

У одговору на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ16, предложио је да се наведена жалба у односу на окривљеног АА5 одбије.

У одговору на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ7, предложио је да Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, закаже јавну седницу, о чијем ће одржавању у смислу члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку, обавестити окривљеног и браниоца, те да наведену жалбу одбије као неосновану, а да усвоји жалбу одбране.

У одговору на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ6 предложио је да се наведена жалба одбије као неоснована, а да Апелациони суд у Београду на седницу већа позове браниоца, адвоката АБ6, када се буде одлучивало о жалби.

У одговору на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, бранилац окривљене АА14, адвокат АБ15, предложио је да се наведена жалба одбије као неоснована.

Тужилаштво за организовани криминал је, поднеском Ктж.бр.3/16 од 03.02.2016. године, предложило да Апелациони суд у Београду одбије као неосноване жалбе бранилаца и окривљених, изјављене против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.215/10 од 08.07.2014. године, а да наведену пресуду укине у односу на окривљеног АА1, а у односу на остале окривљене побијану пресуду преиначи тако што ће окривљене АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, АА7, АА13, ААЖ, АА14, АА15 и АА5 осудити на казне затвора у дужем временском периоду, при чему ће окривљеног сведока-сарадника АА16 ослободити од казне.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, у складу са одредбама члана 447 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јасмине Милановић Ганић, окривљених АА2, АА3, АА9, АА10, АА7, АА13, АА14, АА15 и АА5, бранилаца, адвоката АБ3, АБ16, АБ10, АБ12, АБ9, АБ8, АБ2, АБ6, АБ13, АБ7, АБ14, АБ15 и АБ5, а у одсуству уредно обавештених окривљених АА12, АА11, ААЖ, АА8, АА4, АА6 и АА и браниоца, адвоката АБ11, за коју се по заменичком пуномоћју јавио адвокат АБ17, на којој је размотрио списе предмета, па је након разматрања навода и предлога из изјављених жалби, одговора на жалбу датих поводом жалбе Тужиоца за организовани криминал, предлога Тужиоца за организовани криминал исказаног у поднеску Ктж.бр.3/16 од 05.02.2016. године, објашњења које су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни окривљени и њихови браниоци поводом изјављених жалби и одговора на жалбу, а након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, нашао:

-жалба Тужиоца за организовани криминал, у односу на ослобађајући део пресуде, је неоснована.

-жалба браниоца браниоца окривљеног АА11, адвоката АБ10, у погледу одлуке о казни је основана, док су наведена жалба у преосталом делу, као и жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, браниоца окривљених АА и ААЖ, адвоката АБ, браниоца окривљених АА2 и АА3, адвоката АБ3, бранилаца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и АБ5, окривљеног АА4, његовог браниоца, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ7, окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА9 и његовог браниоца, адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ11, браниоца окривљене ААЖ, адвоката АБ12, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ12, бранилаца окривљеног АА13, адвоката АБ13 и адвоката АБ14, окривљене АА14 и њеног браниоца, адвоката АБ15, окривљене АА15 и њеног браниоца, адвоката АБ9, неосноване.

-жалбе бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ16 и адвоката АБ8, су основане.

II

Оспоравање првостепене пресуде у ослобађајућем делу

Жалбом Тужиоца за организовани криминал, првостепена пресуда се у ослобађајућем делу, у односу на окривљеног АА1, оспорава због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а, наводећи да је изрека ожалбене пресуде у наведеном делу неразумљива.

Међутим, Апелациони суд у Београду, супротно напред наведеним жалбеним наводима, налази да је побијана пресуда у ослобађајућем делу јасна и разумљива, да су дати довољни и правилни разлози о свим одлучним чињеницама, да пресуда у том делу не садржи противречности, ни међусобне, ни у односу на садржину изведених доказа, као и да је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао јасне и правилне разлоге за своју одлуку.

При том стоји чињеница да је првостепени суд у изреци ожалбене пресуде пропустио да наведе личне податке за окривљеног АА1, међутим по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, овај недостатак сам за себе не представља битну повреду одредаба кривичног поступка због које би првостепена пресуда у наведеном делу морала бити укинута.

Побијајући првостепену пресуду у ослобађајућем делу због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тужилаштво истиче да је нелогично да окривљеном АА1, који је дугогодишњи привредник и предузетник, као одговорном лицу, директору предузећа "АА" и “АА1”, није било познато да је предузеће куповало било какве текстилне машине и по то основу остваривало право на повраћај ПДВ-а, а потписивао је пословну документацију.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, изнете жалбене наводе оцењује неоснованим и налази да је правилан закључак првостепеног суда да у конкретном случају није доказано да је окривљени АА1 извршио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика.

Наиме, и по оцени овога суда, окривљени АА1 је доследно у својој одбрани тврдио да се искључиво бавио трговином и продајом кафе, као и да никада није имао пословне контакте ни са једном фирмом која је наведена у оптужници, а такође је тврдио да је послове у вези са кафом лично водио, док је син АА водио послове у вези са трговином нафтом и нафтним дериватима, као и све друге послове, а њему није било познато да је предузеће куповало било какве текстилне машине и да је по том основу остваривало право на повраћај ПДВ-а.

Правилно је, по налажењу овога суда, првостепени суд овакве наводе одбране окривљеног АА1 прихватио, будући да су исти у потпуности потврђени одбранама окривљених АА, АА2 и АА11, као и окривљеног – сведока сарадника АА16, која лица се по својим улогама и радњама у оквиру криминалне групе налазе међу главним припадницима криминалне групе и која су као таква била упозната са готово свим аспектима рада криминалне групе, тј.конкретно окривљени – сведок сарадник АА16, као и окривљени АА2 и АА11, били су децидни и потпуно сагласни у томе да окривљени АА1 није предузимао било које радње у оквиру криминалне групе, нити за криминалну групу, па самим тим ни радње које су му стављене на терет.

При том је правилно првостепени суд посебно ценио чињеницу да је окривљени сведок сарадник АА16 у потпуности признао све радње које су му стављене на терет, док су окривљени АА2 и АА11 такође признали све радње извршења које су им стављене на терет а у вези са продуженим кривичним делом злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, па како су се исти искрено држали пред судом и значајно допринели утврђивању кључних чињеница у овом кривичном поступку, то је правилно првостепени суд дао легитимитет наводима ових окривљених којима је потврђена одбрана окривљеног АА1.

Правилно је првостепени суд чињеницу да се окривљени АА1 искључиво бавио пословима у вези са кафом и да са осталим окривљенима није остваривао пословне контакте било какве природе, утврдио из одбрана окривљених АА9 и АА10, који такође у својим исказима ни на који начин нису довели у везу окривљеног АА1 са инкриминисаним радњама које су предмет овог поступка, па када се имају у виду искази окривљених АА, АА2, АА11, АА9 и АА10, као и оптуженог – сведока сарадника АА16, али и искази окривљених АА4, АА3, АА6, АА8, АА12 и ААЖ, који такође ни на који начин нису довели у везу окривљеног АА1 са инкриминисаним радњама које су предмет овог поступка, а имајући у виду и све остале доказе изведене у овом кривичном поступку, правилно је првостепени суд закључио да Тужилаштво за организовани криминал у овом кривичном поступку није доказало да је окривљени АА1 извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, па је стога правилно окривљеног АА1, на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку, ослободио од оптужбе да је извршио наведено кривично дело.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је код таквог стања ствари, где није на несумњив начин могло бити утврђено да је окривљени АА1 извршио кривично дело које му је стављено на терет, у потпуности прихватио став првостепеног суда у погледу оцене одбране окривљеног и оцене свих доказа изведених током поступка, као и став суда у погледу недостатка доказа за закључак да је овај окривљени извршио кривично дело које му је стављено на терет, за који свој став је првостепени суд дао јасне, непротивуречне, довољно аргументоване и за Апелациони суд у Београду у потпуности прихватљиве разлоге, због којих се супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал показују неосновани.

III

Оспоравање првостепене пресуде у осуђујућем делу
1. - Оспоравање првостепене пресуде у погледу битних повреда одредаба кривичног поступка

Жалбама браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, браниоца окривљених АА и ААЖ, адвоката АБ, браниоца окривљених АА2 и АА3, адвоката АБ3, бранилаца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и АБ5, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ7, окривљеног АА8 и његовог браниоца адвоката АБ2, окривљеног АА9 и његовог браниоца адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ11 и браниоца окривљене ААЖ, адвоката АБ12, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ12, бранилаца окривљеног АА13, адвоката АБ13 и адвоката АБ14, окривљене АА14 и њеног браниоца, адвоката АБ15, окривљене АА15 и њеног браниоца, адвоката АБ9, првостепена пресуда се оспорава због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП-а, наводећи да је изрека пресуде нерезумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, да су у пресуди изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, док су разлози који су дати нејасни и у знатној мери противречни, док у погледу чињеница које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника, због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, ове жалбене наводе оцењује неоснованим, јер је по налажењу овога суда, изречена пресуда, осим у односу на став V изреке, јасна и разумљива и садржи све чињенице и околности које представљају обележје кривичних дела за која су окривљени АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, окривљени сведок сарадник АА16, окривљени АА11, АА12, ААЖ, АА14, АА15, АА7 и АА13 оглашени кривим, а од којих зависи правилна примена закона и одлука у погледу правне квалификације дела, пресуда у односу на ове окривљене не садржи противречности, ни међусобне, ни у односу на садржину изведених доказа, а првостепени суд је у образложењу овог дела ожалбене пресуде дао јасне и правилне разлоге за своју одлуку.

Жалбене наводе браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, да се у уводу ожалбене пресуде не наводи када је и зашто мењана оптужница Тужилаштва за организовани криминал Ктс.бр. 4/09 од 25. септембра 2009. године, већ се наводе четири датума када је поднета оптужница без навођења измене у погледу правне квалификације и чињеничног стања у оптужници, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, оцењује као неосноване, будући да је, по оцени овога суда, у уводу пресуде довољно само навести датум подизања и измене оптужнице.

Жалбени наводи бранилаца окривљених, да првостепени суд не наводи разлоге за заснивање надлежности Посебног одељења Вишег суда у Београду, те да у моменту подизања оптужнице није постојало кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 Кривичног законика, за које је надлежно посебно одељење Вишег суда у Београду, због чега по ставу одбране није могло да суди Посебно одељење, су по оцени овога суда неосновани, будући да изменама и допунама Кривичног законика није извршена декриминализација кривичног дела злоупотреба службеног положаја у случају када је кривично дело извршено од стране одговорног лица, већ је кривично дело злоупотреба службеног положаја које је предвиђало кривичну одговорност службеног и одговорног лица, сада регулисано кроз два одвојена кривична дела, а што значи да је у време извршења кривичног дела постојало кривично дело које је предвиђало кривичну одговорност одговорног лица, па је у том смислу након промене закона чињенични опис радњи извршења кривичног дела подведен под сада важећу правну норму (према запрећеној казни блажу), па се у том смислу и по оцени овога суда не може прихватити тврдња одбране да се окривљени терете за извршење новоуведеног кривичног дела, јер су елементи бића кривичног дела, независно од самог назива и номенклатуре кривичног дела, постојали и у време извршења кривичног дела, као и у време промене закона, о чему првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде даје јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Такође, неосновани су и жалбени наводи браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, да је првостепени суд у образложењу пресуде учинио битну повреду одредаба кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца, које прекорачење се састоји у чињеници да првостепени суд образлаже постојање криминалног плана и реализације, иако не постоји као предмет решавања главне ствари оптужнице, будући да је првостепени суд у односу на одбијајућу пресуду, којом је одбијена оптужба за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, према окривљеном АА10 утврђивао елементе кривице, иако је донео одбијајућу пресуду, чиме је, по ставу одбране, злоупотребио ово право јер се мериторно не може расправљати о кривици кроз одбијајућу процесну пресуду. Ово из разлога што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд то учинио ради свестраног исказивања догађаја поводом кога је покренут предметни кривични поступак, а то што је дошло до застарелости кривичног гоњења за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, а суд и поред тога образлагао и биће овог дела, не значи да је суд прекорачио оптужбу, већ је од одлучујућег значаја да је за ово дело донео правилну одлуку-одбијајући оптужбу за ово дело, па из тих разлога нема ове битне повреде на коју указује бранилац окривљеног АА10.

Потом, како је првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде дао разлоге зашто је одбио предлоге одбране за извођење доказа, које као правилно прихвата и овај суд, то су и жалбени наводи браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, да је првостепени суд повредио право на правично суђење, оцењени као неосновани.

Жалбене наводе бранилаца окривљених, да је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка због тога што је у току главног претреса одлуку о предлогу за додељивање статуса сарадника донело Кривично веће уместо искључиво надлежног судећег већа, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, оцењује као неосноване, јер је судеће веће правилно доставило списе предмета кривичном ванрасправном већу ради одлучивања о предлогу за додељивање статуса сведока сарадника, будући да није било у заседању.

Неосновано се у изјављеним жалбама првостепена пресуда оспорава због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП-а, наводећи да се пресуда заснива на доказу на којем се према одредбама тренутно важећег ЗКП-а не може заснивати, и то на телефонској комуникацији између окривљеног АА и осталих окривљених. Наиме, и по оцени овога суда, тајни надзор и снимање комуникација које су путем телефона обављали окривљени АА, окривљени АА1, окривљени АА9, окривљени АА12 и окривљени сведок сарадник АА16 обављено је по наредбама истражног судије Окружног суда у Београду, Посебног одељења, донетим на основу члана 232 став 1 Законика о кривичном поступку (“Службени гласник РС” бр. 85/2005 од 06.10.2005. године), који је био важећи у време када су те радње предузете, а према којом одредби се и цени законитост ових радњи, сходно прелазним и завршним одредбама – члан 604 тренутно важећег Законика о кривичном поступку, при чему су надзор и снимање вршени у законом одређеним роковима, без њиховог прекорачења, а када се има у виду и да је основ за предузимање овакве посебне доказне радње било постојање основа сумње да су извршена кривична дела одређена у одредби члана 232 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку, те да су након тога окрвиљени процесуирани управо за животне догађаје у погледу којих је и одређен надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација, а за кривично дело које такође спада у кривична дела одређена прецизно одредбом члана 232 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку, односно за кривично дело из посебне надлежности Тужилаштва за организовани криминал, тј.кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 Кривичног законика, то су и по оцени овога суда посебне доказне радње предузете на законит начин, а самим тим и доказни материјал који је настао на основу ових наредби законит је и валидан доказ у овом кривичном поступку, о чему првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде даје јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Стога су и жалбени наводи окривљене АА15 и њеног браниоца адвоката АБ9, да окривљена АА15 није процесуирана у законском року од шест месеци након завршетка њеног прислушкивања, те да стога разговори који су настали њеним прислушкивањем не могу бити коришћени у овом кривичном поступку, оцењени као неосновани, будући да и по ставу овога суда, како то правилно налази првостепени суд, од стране Тужилаштва за организовани криминал и нису били предложени као докази разговори који су настали непосредним прислушкивањем окривљене АА15, већ искључиво разговори који су настали прислушкивањем осталих окривљених, односно пре свега окривљеног АА, а чије прислушкивање је, како је то већ напред речено, учињено на законит начин, а међу тим разговорима су и разговори које је окривљени АА водио са окривљеном АА15.

2. - Оспоравање чињеничног стања и примене закона у односу на став I изреке пресуде

Жалбама бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ1 и адвоката АБ, првостепена пресуда се у односу на окривљеног АА оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, указивањем да нема ниједног доказа да је окривљени АА створио план деловања да припадници криминалне групе постају власници привредних друштава и да се истовремено налазе друга лица која би пристајала да постану власници, нити има било каквог доказа да су та привредна друштва била под његовом контролом и да је он контролисао и давао налоге другим лицима и сачињавао пословну документацију. Жалбом браниоца адвоката АБ такође се истиче да је чињенично стање погрешно утврђено будући да је првостепени суд исто засновао на незаконито прибављеним доказима и то снимљеним телефонским разговорима и СМС порукама.

Изнете жалбене наводе овај суд оцењује као неосноване, и по оцени овога суда, у погледу кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 Кривичног законика, из става I изреке пресуде, када је реч о чињеничним наводима везаним за постојање криминалне групе, правилно је првостепени суд одлучне чињенице на несумњив начин утврдио на основу исказа АА16, датог у својству сведока сарадника, делом на основу исказа окривљених АА2, АА4, АА3, АА6, АА8 и АА11, материјалних доказа пронађених претресом пословних просторија Привредног друштва “АА” и куће АА16, снимљених телефонских разговора, који су, како је то већ напред речено, прибављени на законит начин, свеукупног налаза и мишљења судског вештака економско-финансијске струке ВВ, као и налаза и мишљења судског вештака машинске струке ВВ1, дајући у образложењу ожалбене пресуде, на странама 74.-84., јасне детаљне и у довољној мери аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Стога је правилно првостепени суд, оцењујући напред наведене доказе, несумњиво утврдио да је окривљени АА, неутврђеног дана, у другој половини 2007. године, организовао криминалну групу са циљем да ради непосредног стицања финансијске користи врши кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, на начин детаљно описан у изреци ожалбене пресуде, у ставу I, те да су припадници те криминалне групе постали окривљени АА2, АА17, према коме је кривични поступак раздвојен, АА4 и АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, ААЖ, АА15 и окривљени сведок сарадник АА16, те да је окривљени АА створио јасан план деловања ове криминалне групе, одредио улоге сваког од припадника криминалне групе у остварењу тог плана, а које улоге и задатке у оквиру остваривања тог плана су и предузимали припадници ове криминалне групе.

Како је и по оцени овога суда окривљени АА дело учинио у урачунљивом стању, са директним умишљајем, дакле био је свестан свог дела и хтео је његово извршење, а био је и свестан да је његово дело забрањено, то су се по правилном налажењу првостепеног суда у његовим радњама стекли сви битни субјективни и објективни елементи кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, док се супротни жалбени наводи бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ1 и адвоката АБ, којима се првостепена пресуда оспорава због повреде закона, оцењују као неосновани.

3. - Оспоравање првостепене пресуде у погледу утврђеног чињеничног стања у односу на став II изреке пресуде

3.1 – окривљени АА

Потом, чињенично стање описано у ставу II изреке побијане пресуде, у односу на окривљеног АА, када је реч о својству које је окривљени АА имао у привредним друштвима “АА” и “АА10”, правилно је првостепени суд најпре пошао од неспорних чињеница да је окривљени АА имао својство одговорног лица у Привредном друштву “АА”, с обзиром на то да ту чињеницу није спорио ни сам окривљени, а ту чињеницу је у свом исказу потврдио и окривљени АА1, који је навео да је као власник Привредног друштва “АА” био уписан његов венчани кум СС6, али да је он имао овлашћење за заступање, као и да је осим њега овлашћење да може да управља овим привредним друштвом имао и његов син СС7, коме је лично дао то овлашћење, при чему је он водио послове у вези са кафом, а СС7 послове у вези са трговином, нафтом и нафтним дериватима, као и све друге послове Привредног друштва “АА”, који нису везани за промет кафе.

Када је у питању спорна чињеница да ли је окривљени АА имао својство одговорног лица у Привредном друштву “Ardnas”, правилно је првостепени суд утврдио из исказа окривљеног АА2, који је био више него изричит да су пословањем Привредног друштва “АА10” руководили АА и “_”, тј. окривљени сведок сарадник АА16, а што је потврдио у свом исказу и окривљени АА11, затим сведок сарадник АА16, окривљени АА9, као и окривљени АА7, о чему првостепени суд даје јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге на странама 84. и 85. образложења ожалбене пресуде.

Утврђено чињенично стање у погледу кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 Кривичног законика, а када је реч о чињеничним наводима који се односе на окривљеног АА, ближе описаним у ставу II изреке пресуде, правилно је првостепени суд одлучне чињенице на несумњив начин утврдио на основу делова исказа окривљеног сведока сарадника АА16, окривљених АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА11, АА12, ААЖ и АА7, сведока СС8 до СС15, СС4 и СС16, као и фотодокументације и друге писане документације из списа предмета, о чему првостепени суд даје детаљне разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странама 85. до 101.

Стога је правилно првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљеног АА који је током поступка био изричит да ни на који начин није учествовао у извршењу кривичног дела које му је стављено на терет и да му није јасно зашто је оптужен, будући да је таква његова одбрана, и по оцени овога суда, у супротности са исказом окривљеног сведока сарадника АА16, деловима исказа окривљених АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА11, АА12, ААЖ и АА7, као и исказима сведока СС8 до СС15, СС4 и СС16, фотодокументацијом и другом писаном документацијом из списа предмета, као и снимљеним телефонским разговорима, које је првостепени суд цитирао у образложењу ожалбеног решења, а који се конкретно односе на постојање кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, као и свеукупним налазом и мишљењем судског вештака економско-финансијске струке ВВ, те налазом и мишљењем судског вештака машинске струке ВВ1, па се стога супротни жалбени наводи бранилаца окривљеног АА, којима се првостепена пресуда у односу на овог окривљеног оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, оцењују као неосновани.

3.2. - окривљени АА2

Неосновано се, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, жалбама бранилаца окривљеног АА2, адвоката АБ3 и адвоката АБ4 и АБ5 првостепена пресуда у односу на окривљеног АА2 оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, и по оцени овога суда, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени АА2 извршио кривично-правне радње, ближе наведене у ставу II изреке ожалбене пресуде.

Утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно засновао на одбрани самог окривљеног АА2, који је признао чињеничне наводе оптужбе, а које признање је потврђено и исказима окривљеног сведока сарадника АА16, деловима исказа окривљених АА3, АА6, АА11 и АА12, као и исказима сведока СС8, СС9, СС10, СС12 и СС16, дајући у образложењу ожалбене пресуде јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге на странама 101-102, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

3.3. - окривљени АА4

Жалбама окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ6, првостепена пресуда се у односу на овог окривљеног оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да је неспорно да је АА4 формално-правно био оснивач, директор и заступник Привредног друштва “АА3”, али да није имао никаквог додира са пословањем предузећа, да му је обећана месечна плата ако посао буде добро ишао, да је његов ангажман трајао укупно непуних 5 месеци, након чега је изашао из свих комбинација, да на његов рачун није уплаћен ниједан динар, да ништа није потписивао, да нема потребне квалификације за приватни бизнис и да остале окривљене не познаје.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени АА4 извршио кривично-правне радње, ближе наведене у ставу II изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странама 105. до 108, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Наиме, правилно је првостепени суд из писане документације прочитане на главном претресу, исказа окривљеног сведока сарадника АА16, као и одбране самог окривљеног АА4, који је потврдио да је пристао на понуду мотивисан финансијским разлозима, да није преузео ни документацију, ни печат предузећа “АА3”, да му је било познато да је његов потпис фалсификован, као и да је пред надлежним државним органима давао изјаве о промету са другим привредним друштвима, иако тог промета није било, правилно је првостепени суд закључио да је овај окривљени, а имајући у виду и његову животну доб и опште образовање, добро знао у шта се упушта пристајући да постане директор Привредног друштва “АА3”, тј. да је био свестан да ће то привредно друштво бити коришћено од стране криминалне групе, односно од стране окривљеног АА, као њеног организатора, за сачињавање пословне документације са неистинитим садржајем, па је стога правилно првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљеног АА4 да му није било познато у које сврхе се користи пословна документација напред наведеног привредног друштва, с обзиром на то да је таква одбрана, и по оцени овога суда, како то правилно налази првостепени суд, дата искључиво у циљу умањења и избегавања његове кривице, па се стога и жалбени наводи окривљеног АА4 и његовог браниоца, оцењују као неосновани.

3.4. - окривљени АА3

Жалбом браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3, првостепена пресуда се у односу на окривљеног АА3 оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да је окривљени АА3 само формално био власник и одговорно лице у Привредном друштву “АА8”, а да суштински није руководио радом и управљањем овим предузећем, док су све фактичке радње у вези са радом и пословањем овог предузећа предузимала друга лица.

Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени АА3 извршио кривично-правне радње, ближе наведене у ставу II изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странама 108. до 111.

Наиме, имајући у виду прочитане писане доказе, затим исказ окривљеног АА2, као и одбрану самог окривљеног АА3, који је потврдио да је прихватио предлог окривљеног АА да купи предузеће “АА8”, мотивисан финансијским разлозима, да је све формалности око преузимања предузећа обавио у Новом Саду, али да том приликом није видео било какву документацију, нити печат, а уколико су и постојали да их је онда сигурно узео окривљени АА, који му је иначе том приликом рекао да га не зове и да ће га увек када буде било потребно позвати неког од његових људи, да за време док је био власник предузећа никада није куповао ни продавао машине, а да оно што је и потписао, потписао је јер му је Радисав, у кога је имао максимално поверење, рекао да треба да потпише, као и да му је било сумњиво што се на његове рачуне уплаћују велики износи новца, али да о томе није ништа питао окривљеног АА, правилно је првостепени суд несумњиво закључио да је окривљеном АА3 било познато, односно да је био свестан да у својству одговорног лица Привредног друштва “АА8” потписује пословну документацију са неистинитом садржином, а на који закључак, по правилном налажењу првостепеног суда, додатно указују пресретнути разговори које је окривљени АА3 водио са окривљеним АА9, а које првостепени суд цитира у образложењу ожалбене пресуде.

Стога правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног АА3 да му није могло бити познато да потписује пословну документацију са неистинитом садржином, и по оцени овога суда, како то правилно налази првостепени суд, таква одбрана окривљеног АА3 дата је искључиво у циљу умањења и избегавања његове кривице.

3.5. - окривљени АА6

Жалбом браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ7, првостепена пресуда се оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да током поступка није доказано да је окривљени АА6 предузео већину радњи за које је неправноснажно оглашен кривим, те да окривљени АА6 није пословао преко предметних привредних друштава, чему у прилог говори чињеница да је статусна документација предузећа одузета од окривљеног сведока сарадника АА16, као и печати тих привредних друштава.

Међутим, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени АА6 извршио кривично правне радње, ближе наведене у ставу II изреке побијане пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге на странама 111 до 113 образложења ожалбене пресуде.

Наиме, правилно је првостепени суд из исказа окривљених АА2 и АА7, као и из одбране самог окривљеног АА6, који је потврдио да је пристао да се предузећа „АА4“ и „АА14“ купе на његово име, да није преузео ни документацију, ни печат тих предузећа, као и да је потписивао уговоре закључене са физичким лицима у вези са продајом машина и у вези тога давао изјаве пред судом иако промета није било, дошао до несумњивог закључка да је окривљени АА6, а имајући у виду његову животну доб и опште образовање, добро знао у шта се упушта пристајући да прво постане власник и директор Привредног друштва „АА4“, а да затим и поред свих лоших искустава које је имао са тим привредним друштвом, као и чињенице да се исто нашло у блокади, пристане да буде власник и директор Привредног друштва „АА14“, у коме се, као и у претходном привредном друштву, ништа није питао, већ је исто функсионисало под контролом окривљеног АА, тј. да је био свестан чињенице да се његова привредна друштва користе да се кроз пословну документацију прикаже наводни промет кога уствари није било, а све у циљу да се омогући остваривање права на ПДВ, односно да је био свестан чињенице да учествује у сачињавању документације са неистинитим садржајем.

Стога је правилно првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљеног АА6 да му није било познато да је кроз пословну документацију Привредног друштва „АА4“ приказана фиктивна продаја четири текстилне машине Привредном друштву „АА13“, односно да није сачињавао пословну документацију Привредног друштва „АА14“, као и да по налогу окривљеног АА није сачињавао пословну документацију Привреднот друштва "АА1" са неистинитим садржајем, у којој је приказивана продаја нафте и нафтних деривата Привредном друштву „АА18“, будући да је таква његова одбрана, и по оцени овога суда, како то правилно налази првостепени суд, дата искључиво у циљу умањења и избегавања његове кривице.

Такође, правилно је првостепени суд износ подигнутог новца утврдио из налаза и мишљења сталног судског вештака економско-финансијске струке.

3.6. - окривљени АА8

Жалбама окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката АБ2, првостепена пресуда се у односу на овог окривљеног оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да је окривљени АА8 доведен у заблуду и да му је све било погрешно представљено, да није узео никакав новац, да није прибавио противправну имовинску корист, да није потписао ниједан налог за исплату, да је погрешно утврђена чињеница да је у Пореској управи давао изјаве, јер је све изјаве диктирао у записник књиговођа АА9, који је узимао бланко пуномоћја од окривљеног АА8 и који је заиста давао изјаве.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени АА8 извршио кривично правне радње, ближе наведене у ставу II ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странама 113 до 116.

Наиме, правилно је првостепени суд из писаних доказа прочитаних на главном претресу, исказа окривљеног – сведока сарадника АА16, окривљених АА6, АА11, АА12 и ААЖ, као и одбране самог окривљеног АА8, који је у својој одбрани потврдио да је пристао на понуду да преузме предузеће „АА5“, мислећи да је то добро за његову породицу, да није преузео ни документацију, ни печат предузећа „АА5“, као и да није преузимао пошту предузећа, да је отворио рачуне у банкама, али да се није интересовао да ли постоје неке промене на истима, као и да је пред надлежним државним органима давао изјаве о промету са другим привредним друштвима, иако тог промета није било, несумњиво закључио да је овај окривљени, а имајући у виду и његову животну доб и опште образовање, добро знао у шта се упушта, пристајући да постане директор Привредног друштва „АА5“, тј. да је био свестан да ће то привредно друштво бити коришћено од стране криминалне групе, односно од стране окривљеног АА, као њеног организатора, за сачињавање пословне документације са неистинитим садржајем, па је стога правилно закључио када није прихватио одбрану окривљеног АА8 да је мислио, посебно након куповине фирме у суду, да је све то легано, а никада пре није имао фирму, па није знао како она послује, с обзиром на то да је таква одбрана, и по оцени овога суда, дата искључиво у циљу умањења и избегавања његове кривице, због чега се и жалбени наводи окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката АБ2, да је овај окривљени доведен у заблуду и да му је све било погрешно представљено, оцењују као неосновани.

3.7. - окривљени АА9

Неосновано се, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, жалбама окривљеног АА9 и његовог браниоца адвоката АБ8, првостепена пресуда у односу на овог окривљеног оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, и по налажењу овога суда, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени АА9 извршио кривично правне радње, ближе наведене у ставу II изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странама 116 до 124.

Наиме, правилно је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд из делова исказа окривљеног АА11 и окривљеног сведока сарадника АА16, као и цитираних пресретнутих разговора, несумњиво утврдио да је окривљени АА9 у свему поступао у договору са окривљеним АА и да је приликом контроле привредних друштава обухваћених оптужницом од стране радника Пореске управе – Филијала Лесковац, давао савете окривљеном АА или непосредно власницима и директорима привредних друштава код којих је вршена контрола, шта да изјаве пред надлежним органима у вези пословања и куповине текстилних машина и друге робе и откупа пољопривредних производа.

Такође, да је окривљени АА9 књижио рачуне и отпремнице привредних друштава обухваћених оптужницом у које је уношена неистинита садржина о продаји текстилних машина, нафте, нафтних деривата и друге робе, као и да је сачињавао пореске пријаве за наведена привредна друштва у којима су исказивани и рачуни са неистинитим садржајем о куповини текстилних машина, на основу којих је Привредним друштвима „АА“, „АА13“, „АА12“, „АА10“ и „АА1“, извршен повраћај ПДВ-а, односно умањена пореска обавеза, правилно је првостепени суд утврдио имајући у виду исказе окривљеног АА11 и окривљеног сведока сарадника АА16, као и цитиране пресретнуте разговоре, из којих, и по оцени овога суда, несумњиво произлази да је окривљеном АА9 било познато да између привредних друштава обухваћених оптужницом не постоји било какав промет, а што пре свега произлази из пресретнутих телефонских разговора које првостепени суд цитира у образложењу ожалбене пресуде, па се стога супротни жалбени наводи окривљеног АА9 и његовог браниоца, адвоката АБ8, да наведени разговори немају било какав значај у односу на кривичну одговорност окривљеног АА9, оцењују као неосновани.

Закључак првостепеног суда да су у пореским пријавама које је сачињавао окривљени АА9, исказивани и рачуни са неистинитим садржајем о куповини текстилних машина на основу којих је Привредним друштвима „АА“, „АА13“, „АА12“, „АА10“ и „АА1“ извршен повраћај ПДВ-а, односно умањена пореска обавеза, потврђен је и налазом и мишљењем сталног судског вештака економско-финансијске струке ВВ.

Такође, закључак првостепеног суда да је окривљени АА9, по претходном договору са окривљенима АА и АА2, сачинио фактуре Приведног друштва „АА9“, у којима је неистинито приказана куповина линије за производњу прашкастих материјала и пружни транспортер капацитета 2000 литара, по ком основу је Привредно друштво „АА12“ остварило право на повраћај ПДВ-а, и по оцени овога суда потврђен је исказом окривљеног АА2, о чему првостепени суд даје јасне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде.

Правилно је првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљеног АА9, који је током поступка био изричит да је у свему поступао у складу са законом и правилима књиговодствене струке и да му ни на који начин није било познато да се у конкретном случају ради о фиктивном промету и докуметнацији са неистинитом садржином, будући да је таква његова одбрана, и по оцени овога суда, у супротности пре свега са исказима окривљених АА11 и АА2, исказом окривљеног сведока сарадника АА16, бројним пресретнутим телефонским разговорима у којима је један од саговорника окривљени АА9, као и са налазом и мишљењем сталног судског вештака економско-финансијске струке ВВ.

3.8. - окривљени АА10

Жалбом браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, првостепена пресуда се у односу на овог окривљеног оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да у току доказног поступка није изведен ниједан доказ који би могао да укаже на постојање плана и договора за извршење кривичног дела између окривљеног АА10 са окривљенима АА и АА9.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени АА10 извршио кривично-правне радње, ближе наведене у ставу II изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде на странама 124-129.

Наиме, да је окривљени АА10 књижио пословну документацију – рачуне и отпремнице привредних друштава “АА8”, “АА3”, “АА2”, "АА1" и “АА4”, у које је уношена неистинита садржина о продаји текстилних машина, нафте и нафтних деривата и друге робе, као и да је сачињавао пореске пријаве за наведена привредна друштва, али и за привредна друштва “АА”, “АА13” и “АА12”, у којима су приказиване и фактуре са неистинитим садржајем, по ком основу је од стране Пореске управе – Филијале Лесковац, вршен повраћај ПДВ-а, односно неосновано умањивана пореска обавеза наведеним привредним друштвима, правилно је првостепени суд утврдио из пресретнутих телефонских разговора у којима је један од саговорника окривљени АА10, и по оцени овога суда разговори које првостепени суд цитира у образложењу ожалбене пресуде на странама 126 и 127, не само да указују да је окривљени АА10 књижио пословну документацију предузећа обухваћених оптужницом са неистинитим садржином, већ како то правилно налази првостепени суд, указују да му је та чињеница била позната и да је чак шта више учествовао у договарању како да се та документација сачини, односно како иста треба да гласи како би се остварило право на повраћај ПДВ-а.

Такође, закључак првостепеног суда да су у пореским пријава које је сачињавао окривљени АА10 исказивани и рачуни, тј.фактуре са неистинитим садржајем о куповини текстилних машина на основу којих је привредним друштвима “АА”, “АА13”, “АА12” и “АА1” извршен повраћај ПДВ-а, односно умањена пореска обавеза, потврђен је и налазом и мишљењем сталног судског вештака економско-финансијске струке ВВ.

Да је окривљени АА10 давао податке окривљеном АА12 и окривљеном сведоку сараднику АА16 о стању дуговања и потраживања наведених привредних друштава, иако му је било познато да они немају својство одговорног лица у наведеним привредним друштвима, правилно је првостепени суд утврдио из исказа окривљеног АА9, при чему је имао у виду и одбрану коју је у вези са наведеним окривљени АА10 дао у предкривичном поступку и која је у том делу у потпуној сагласности са наводима окривљеног АА9, дајући у образложењу ожалбене пресуде јасне и довољно аргументоване разлоге за овакво своје закључивање.

И по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, како то правилно закључује првостепени суд, напред наведени докази несумњиво указују да је окривљени АА10, као одговорно лице – оснивач књиговодствене агенције “Профи”, поступајући по плану и договору са окривљеним АА и окривљеним АА9, вршио кривично-правне радње ближе наведене у ставу II изреке ожалбене пресуде, о чему је првостепени суд дао јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Правилно је првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљеног АА10 да је у свему поступао у складу са законима и рачуноводственим стандардима, будући да је таква његова одбрана, и по оцени овога суда, у супротности са исказима окривљених АА4, АА3, АА8 и АА9, окривљеног – сведока сарадника АА16, бројним пресретнутим телефонским разговорима у којима је један од саговорника окривљени АА10, као и са налазом и мишљењем сталног судског вештака економско-финансијске струке ВВ, и по оцени овога суда, како то правилно налази првостепени суд, таква његова одбрана срачуната је на избегавање и умањење његове кривице.

3.9. - окривљени АА12

Неосновано се, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, жалбом браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ11, првостепена пресуда у односу на овог окривљеног оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, и по налажењу овога суда, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање, када је нашао да је окривљени АА12 извршио кривично-правне радње, ближе наведене у ставу II изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странама 131 – 135.

Наиме, да је окривљени АА12, делујући у оквиру криминалне групе, сачињавао пословну документацију привредних друштава “АА3”, “АА2”, “АА8”, “АА9”, “АА7”, “АА1”, “АА5”, “АА10” и “АА11”, са неистинитом садржином, исту потписивао и оверавао печатима наведених привредних друштава који су се налазили у пословним просторијама привредног друштва “АА” и у одсуству окривљеног АА прузимао новац од физичких лица која су исти подизала са својих текућих рачуна по основу купопродаје текстилних машина, правилно је првостепени суд утврдио из исказа окривљеног сведока сарадника АА16, окривљених АА11 и АА2, као и из већег броја пресретнутих разговора које је окривљени АА12 водио са већим бројем лица, и по оцени овога суда, управо из неких од пресретнутих разговора које првостепени суд цитира у образложењу ожалбене пресуде произлази да окривљени АА12 није имао улогу “потрчка”, како је то тврдио у својој одбрани, а на шта се и жалбом његовог браниоца указује, већ да му је било добро познато како функционише криминална група чији је био припадник, па је стога правилно првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљеног АА12 да је у конкретном случају имао само улогу “потрчка”, те да се некад дешавало да изради неку фактуру по налогу окривљеног АА, при чему исту није потписивао, није оверавао печатима разних привредних друштава, нити му је било познато да се у документацију уноси неистинита садржина, као и да се никада није десило да је од некога преузео новац, будући да је таква његова одбрана, и по оцени овога суда, како то правилно налази првостепени суд, дата искључиво у циљу умањења и избегавања његове кривице.

3.10. - окривљена ААЖ

Жалбама бранилаца окривљене ААЖ, адвоката АБ12 и адвоката АБ, првостепена пресуда се оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да окривљена ААЖ није знала, нити је могла знати суштину пословања између привредних друштава, као и физичких лица, односно да није знала никакве појединости о пословању свог супруга.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљена ААЖ извршила кривично-правне радње, ближе наведене у ставу II изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странама 135 – 137.

Наиме, да је окривљена ААЖ, поступајући по налозима окривљеног АА, у пословним просторијама привредног друштва “АА”, заједно са окривљеним АА и окривљеним АА12, сачињавала пословну документацију привредних друштава: "АА3", “АА2”, “АА8”, “АА”, "АА4", “АА1”, “АА5” и “АА10” са неистинитом садржином-уговора о куповини и продаји текстилних машина са физичких лицима, фактуре, отпремнице и налоге за исплату и исту потписивала и оверавала печатима привредних друштава, а такође у више наврата од окривљеног АА11 и других физичких лица, на чије рачуне је исплаћиван новац, преузимала новац и предавала га окривљеном АА, правилно је првостепени суд утврдио из исказа окривљеног АА11 и исказа окривљеног – сведока сарадника АА16, при чему је сама окривљена ААЖ, дана 14.09.2009. године, приликом саслушања од стране истражног судије, навела које фактуре је потписала за предузеће “АА”, односно шта је све попуњавала за привредна друштва “АА2”, “АА1”, “АА8” и “АА5”, а такође је приликом изношења одбране на главном претресу навела да се дешавало да у брзини потпише неки документа за предузеће “АА”, иако за тако нешто није била овлашћена, па је стога правилно првостепени суд закључио када није прихватио измењену одбрану окривљене ААЖ да у конкретном случају није ништа потписивала, већ да је искључиво механички радила оно што јој се каже, будући да је, и по оцени овога суда, како то правилно налази првостепени суд, таква њена одбрана дата искључиво у циљу умањења и избегавања кривице.

4. - оспоравање првостепене пресуде у погледу примене закона у односу на став II изреке пресуде

Првостепени суд је анализом изведених доказа, о чему је у образложењу ожалбене пресуде, на странама 137. до 159. дао јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, несумњиво утврдио да су у периоду од друге половине 2007. године, до марта 2009. године, поступајући по плану и договору из става I оптуженице, окривљени АА, као одговорно лице Привредних друштава “АА” и “АА10”, коме је од стране одговорних лица тих привредних друштава – оснивача и директора АА1 и АА18, поверено вршење послова управљања и руковођења пословањем наведених привредних друштава, окривљени АА2, као одговорно лице – оснивач, директор и заступник Привредног друштва “АА13” и одговорно лице Привредног друштва “АА12”, коме је од стране оснивача наведеног привредног друштва СС, поверено вршење послова управљања и руковођења тим привредним друштвом, окривљени АА17, према коме је кривични поступак раздвојен, као одговорно лице – оснивач, директор и заступник Привредног друштва “АА2”, окривљени АА4, као одговорно лице, оснивач, директор и заступник Привредног друштва "АА3", окривљени АА3, као одговорно лице – оснивач, директор и заступник Привредног Друштва “АА8”, окривљени АА6, као одговорно лице – оснивач, директор и заступник Привредних друштава "АА4" и “АА14”, окривљени АА8, као одговорно лице – оснивач, директор и заступник Привредног друштва "АА5", окривљени АА9, као одговорно лице – овлашћени књиговођа књиговодствене агенције “АА6”, окривљени АА10, као одговорно лице – оснивач књиговодствене агенције “АА6”, окривљени АА11, као одговорно лице – оснивач, директор и заступник Привредног друштва “АА7”, окривљени – сведок сарадник АА16, као одговорно лице – оснивач, директор и заступник Привредног друштва “АА16” и одговорно лице – заступник Привредног друштва “АА11”, по овлашћењу оснивача и директора СС5, искоришћавањем својих положаја, на начин како је то детаљно описано у изреци ожалбене пресуде, прибавили себи и другима противправну имовинску корист у износу који вишеструко прелази износ од 1.500.000,00 динара, и то за себе у износу од најмање 505.855.585,00 динара, што представља износ уплаћеног новца на рачуне привредних друштава под контролом криминалне групе, по основу неистинито приказаног промета робе и услуга и новца који је са рачуна ових привредних друштава неосновано пребациван на рачуне физичких лица, за правна лица под контролом криминалне групе у износу од 67.041.678,00 динара и то по основу неоснованог умањења пореске обавезе и неоснованог повраћаја ПДВ-а и за окривљеног АА13 у износу од 347.175.158,50 динара, а у чему су им са умишљајем помогли окривљени АА12 и ААЖ.

При том су и по оцени овога суда, власници привредних друштава, и то конкретно окривљени АА4, АА3, АА6 и АА8, добро знали да је документација њихових привредних друштава фалсификована, односно да је промет фиктивног карактера, с обзиром и да су одлазили у органе пореске управе и давали изјаве за које су знали да нису истините, те да су несумњиво и подизали новац са својих рачуна као физичка лица, а такође на основу фиктивног промета, па је стога потпуно јасно да су исти били упознати са тиме да се све напред наведене радње у оквиру криминалне групе предузимају ради остваривања противправне имовинске користи, а што је првостепени суд несумњиво утврдио из изведених и прихваћених доказа и о чему је у образложењу ожалбене пресуде дао јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге, због којих се супротни жалбени наводи ових окривљених и њихових бранилаца да нису знали да ће све наведене радње бити предузете у циљу остваривања противправне имовинске користи, како за себе тако и за друге, оцењени као неосновани.

Такође, када је у питању карактер радњи које су предузели окривљени АА9 и АА10, тј. да је окривљени АА9 књижио документацију за коју је знао да је фиктивна, давао савете како да се сачини та документација, као и какве изјаве да се дају органима пореске управе, док је окривљени АА10 књижио фиктивну документацију, тј. документацију за коју је знао да је фиктивна и за коју је знао да ће се употребити пред надлежним државним органима, и по оцени овога суда, како то правилно закључује првостепени суд, ови окривљени су наведене радње предузимали у циљу остваривања противправне имовинске користи, док су жалбени наводи окривљеног АА9 и његовог браниоца, адвоката АБ8 и браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, да се евентуално може радити о радњама помагања, оцењују као неосновани.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд из свих изведених и прихваћених доказа несумњиво утврдио да су окривљени АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11 и окривљени сведок сарадник АА16, приликом предузимања наведених радњи извршења, поступали као саизвршиоци у смислу члана 33 Кривичног законика, будући да су својим појединачним радњама, при чему је сваки од њих појединачно прихватао радње другог окривљеног као своје, учествовали у остварењу заједничког плана да искоришћавањем својих положаја прибаве себи и другима противправну имовинску корист која вишеструко прелази износ од 1.500.000,00 динара, а у чему су им са умишљајем помогли окривљени АА12 и ААЖ, који су сачињавањем пословне документације са неистинитом садржином, односно преузимањем новца од физичких лица, створили услове окривљенима АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11 и окривљеном сведоку сараднику АА16 да изврше кривично дело, а како у конкретном случају постоји временски континуитет у предузимању радњи извршења сваког појединачног кривичног дела, да постоји истоврсност предмета дела, односно да је свако посебно кривично дело извршено на потпуно истоветан начин, као и да постоји јединствени умишљај на страни свих окривљених, то су по правилном налажењу првостепеног суда испуњени услови прописани одредбом члана 61 Кривичног законика за постојање правне конструкције продуженог кривичног дела у односу на све напред наведене окривљене као и окривљеног сведока сарадника.

Како су окривљени АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12 и ААЖ, као и окривљени сведок сарадник АА16, дела учинили у урачунљивом стању, поступајући са директним умишљајем, дакле били су свесни свог дела и хтели су његово извршење, а били су и свесни да је њихово дело забрањено, то је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон, када је нашао да су се у њиховим радњама стекли сви субјективни и објективни елементи бића кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица и то у радњама окривљених АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11 и окривљеног сведока сарадника АА16 – продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, у вези члана 33 и 61 став 1 и 5 Кривичног законика, а у радњама окривљених АА12 и ААЖ – продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 став 1 и 5 Кривичног законика.

Стога се супротни жалбени наводи окривљених и њихових бранилаца, којима се првостепена пресуда оспорава због повреде кривичног закона, оцењују као неосновани.

5. Оспоравање утврђеног чињеничног стања и примене закона у погледу става III изреке пресуде

Жалбом окривљене АА14 и њеног браниоца, адвоката АБ15, првостепена пресуда се оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да окривљена АА14 није знала, нити је могла знати да потписивањем предметних решења чини кривично дело, будући да је Одељење теренске контроле надлежно за обављање послова теренске контроле, док су инспектори тог одељења једини овлашћени да спроводе теренску контролу и доносе записнике о тој контроли, одлучујући о поднетим примедбама против записника, да израђују првостепена решења и да се изјашњавају по жалбама које су поднете од стране обвезника, све под непосредним надзором шефа одсека и начелника одељења, у ком поступку су дужни да се стриктно држе правила опорезивања, да поштују прописане процедуре, те да су инспектори дужни да приликом контроле ПДВ-а утврде да ли су примљени и издати рачуни евидентирани у одговарајућим евиденцијама и да ли су пореске евиденције усклађене са књиговодственим евиденцијама, па су у том смислу они и извршили спорне контроле, о чему су се изјашњавали инспектори у овом поступку, из чега се може закључити да су они самостално, без икаквог утицаја окривљене АА14 донели записнике по којима је централа Пореске управе одобрила повраћај ПДВ-а по решењима које је окривљена потписала, па остаје спорно питање да ли је окривљена у моменту потписивања знала да се радило о спорним повраћајима ПДВ-а и да ли је евентуално могла да одбије да потпише припремљена решења. Такође, жалбама се наводи да је неосновано првостепени суд закључио да је окривљена АА14 потписала решења о повраћају ПДВ-а иако је знала да је предузећу “АА” био одузет ПИБ од стране Пореске управе – Филијала Лесковац, будући да не постоји пореска ситуација у којој би уопште било могуће да се неком привредном субјекту врати ПДВ ако исти не поседује ПИБ. Такође, жалбама се наводи да суд није узео у обзир да су се сва спорна предузећа, осим предузећа “АА13”, за април 2008. године, налазила на листи “Б”, по којој је требало извршити повраћај ПДВ-а без контроле, а за контролу су пребачени на састанцима на које су начелник и шеф теренске контроле донели већ припремљене листе обвезника.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљена АА14 извршила кривично-правне радње, ближе наведене у ставу III изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странама 161 до 166.

Наиме, и по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, како то правилно закључује првостепени суд, искази сведока СС17, исказа сведока СС18, СС19, СС20 и СС21, које првостепени суд цитира у образложењу ожалбене одлуке, у међусобној повезаности су са цитираним исказом окривљеног АА5, несумњиво указују на закључак да је окривљена АА14 у периоду од априла до септембра месеца 2008. године, поступајући у својству службеног лица – директора Филијале “А” Лесковац, Регионални центар Ниш, Министарство финансија – Пореска управа, искоришћавањем свог службеног положаја, прибавила имовинску корист привредним друштвима под непосредном контролом криминалне групе, чији је организатор окривљени АА, у укупном износу од 63.834.632,00 динара, а на штету буџета Републике Србије, на тај начин што је, након што су одговорна лица привредних друштава “АА13”, “АА”, “АА10”, “АА1” и “АА12”, по налогу окривљеног АА, поднели пореске пријаве у којима је захтеван повраћај ПДВ-а, а по основу куповине текстилних машина и статичних укопних резервоара од привредних друштава “АА2”, “АА8”, "АА1", "АА3", "АА5", “АА10” и “АА9”, иако је од стране радника теренске контроле Пореске управе – Филијала Лесковац упозорена да вредност машина и резервоара на основу којих је захтеван повраћај ПДВ-а не одговара вредности исказаној у фактурама, већ да је иста вишеструко увећана и иако јој је било познато да је од стране Пореске управе – Филијала Лесковац, Привредном друштву “АА” одузет ПИБ и да се сва напред наведена привредна друштва налазе на тзв. “А” листи, што подразумева обавезну контролу пословања, потписала решење о повраћају ПДВ-а, након чега је Привредним друштвима “АА13”, “АА”, “АА10”, “АА1” и “АА12”, извршен повраћај ПДВ-а.

Стога је правилно првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљене АА14 да је увек поступала у складу са законом, као и да јој није било познато да вредност машина и укопних резервоара, на основу којих је захтеван повраћај ПДВ-а, не одговара вредности исказаној у фактурама, већ да су ти износи вишеструко увећани, будући да је, и по оцени овога суда, таква њена одбрана дата искључиво у циљу умањења и избегавања њене кривице, јер је иста у супротности са напред наведеним и прихваћеним доказима, док се супротни жалбени наводи окривљене АА14 и њеног браниоца, адвоката АБ15, оцењују као неосновани.

Како у конкретном случају постоји временски континуитет у предузимању радњи извршења сваког појединачног кривичног дела, и како постоји истоврсност предмета дела, односно како је свако посебно кривично дело (свака радња повраћаја ПДВ-а појединачним предузећима представља засебно кривично дело) извршено на потпуно истоветан начин, те како постоји и јединствени умишљај на страни окривљене, то су по правилном налажењу првостепеног суда испуњени услови прописани одредбом члана 61 Кривичног законика за постојање правне конструкције продуженог кривичног дела у односу на окривљену АА14.

Стога је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, у потпуности прихватио став првостепеног суда у погледу оцене одбране окривљене АА14 и оцене свих доказа изведених током поступка, при чему је првостепени суд исказе наведених сведока, као и исказ окривљеног АА5 критички анализирао, ценио сваки појединачно и довео их у међусобну везу повезивањем чињеница које неспорно произлазе из наведених исказа и за свој став дао јасне, недвосмислене, довољно аргументоване и за Апелациони суд у Београду у свему прихватљиве разлоге, и на тако правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон када је нашао да су се у радњама окривљене АА14 стекли сви субјективни и објективни елементи бића продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, правилно налазећи да је окривљена АА14 дело учинила у урачунљивом стању, поступајући са директним умишљајем, дакле да је била свесна свог дела и хтела његово извршење, док се супротни жалбени наводи окривљене и њеног браниоца, којима се првостепена пресуда оспорава због повреде кривичног закона, оцењују као неосновани.

6. Оспоравање утврђеног чињеничног стања и примене закона у погледу става IV изреке пресуде

Жалбама окривљене АА15 и њеног браниоца адвоката АБ9 првостепена пресуда се оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да радње за које је окривљена АА15 оглашена кривом током доказног поступка нису доказане.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљена АА15 извршила кривично правне радње, ближе наведене у ставу IV изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странама 167 до 177.

Наиме, да је окривљена АА15, искоришћавањем свог службеног положаја и невршењем своје службене дужности прибавила привредним друштвима под контролом криминалне групе чији је организатор окривљени АА, имовинску корист у укупном износу од 63.834.632,00 динара, на тај начин што је, знајући да окривљени АА преко припадника криминалне групе, фактички руководи пословањем привредних друштава „АА“, „АА2“, „АА15“, „АА16“, „АА4“, „АА13“, „АА3“, „АА8“, „АА5“, "АА1", „АА12“, „АА10“ и „АА14“ и знајући да је у пословним књигама ових привредних друштава на основу сачињене пословне документације са неистинитом садржином неистинито приказан промет нафте и нафтних деривата, текстилних машина, пољопривредних производа и друге робе, о томе није обавестила Сектор за контролу, а што је у супротности са упутством о координацији послова Сектора пореске полиције и Сектора за контролу које је донео директор Пореске управе, лично или преко припадника криминалне групе, окривљеног сведока сарадника АА16, обавештавала окривљеног АА о именима привредних друштава („АА“, „АА2“, „АА15“, „АА16“, „АА4“), која ће бити предмет њене контроле, као и када ће се вршити контрола од стране других радника Одељења Пореске полиције Лесковац, о радњама које ће она предузети у предкривичном поступку, о лицима од којих ће узети изјаве и на које околности, о пословној документацији која ће бити предмет контроле, како би окривљени АА и припадници криминалне групе могли прикрити доказе о извршеном кривичном делу, а потом по налогу окривљеног АА, иако је знала да привредна друштва нису остваривала никакав законит приход, избегавала да поднесе против одговорних лица тих привредних друштава кривичне пријаве, или је пак избегавала да поднесе кривичне пријаве са тачно утврђеним износом утајеног пореза, па је тако израдила нацрт кривичне пријаве због кривичног дела пореска утаја из члана 229 Кривичног законика према окривљеном – сведоку сараднику АА16, а због пословања предузећа „АА15“, на знатно мањи износ утајеног пореза од износа који је утврдила приликом контроле, те обавестила своје надређене да у пословању Привредног друштва „АА4“ нема неправилности, па је тек након што је од стране својих надређених упозорена на неправилности у свом раду, а после протека одређеног временског периода, поднела кривичне пријаве у вези са пословањем наведених предузећа, а након што је Привредним друштвима „АА13“, „АА“, "АА1", „АА10“ и „АА12“, већ извршен повраћај ПДВ по основу неистинито приказане куповине текстилних машина и друге робе у укупном износу од 63.834.632,00 динара и када је већ са рачуна ових привредних друштава новац подигнут и када су наведена привредна друштва већ била продата држављанима Босне и Херцеговине, а чиме је у пореским контролама правдано непостојање документације, знајући да у тренуцима када подноси кривичне пријаве по добијеним упутствима од стране својих надређених, износ утајеног пореза не може бити наплаћена од стране Пореске управе, правилно је првостепени суд утврдио из исказа сведока сарадника АА16, већег броја пресретнутих разговора које је ова окривљена водила пре свега са окривљеним АА, писаних доказа прочитаних на главном претресу и то службених белешки које је дана 30.01.2008. године, односно дана 15.08.2008. године, сачинила СС22 помоћник начелника Регионалног одељења Пореске полиције Ниш, затим из исказа сведока СС22, СС1 и СС21, које исказе је правилно првостепени суд прихватио, имајући у виду да су исти дати на крајње детаљан и непристрасан начин, при чему су потврђени и другим изведеним доказима.

Да је окривљена АА15 кривичне пријаве против окривљених лица напред наведених привредних друштава подносила тек након што је Приведним друштвима „Ћела комерц“, „АА“, „АА1”, „АА10“ и „АА12“, извршен повраћај ПДВ и то по основу неистинито приказане куповине текстилних машина и друге робе, тек након што је са рачуна наведених привредних друштава новац подигнут и тек што су напред наведена привредна друштва продата држављанима Босне и Херцеговине, а на који начин је у пореским контролама правдано непостојање документације, при чему је знала да у тренуцима када подноси кривичне пријаве по добијеним упутствима од стране својих надређених, износ утајеног пореза не може бити наплаћен од стране Пореске управе, правилно је првостепени суд утврдио из писане документације у списима предмета, ближе наведене на странама 173 до 175 образложења ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне и довољно аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Када се притом има у виду да је окривљена АА15 у својству инспектора Пореске полиције, кривичне пријаве против одговорних лица Привредних друштава „АА“, „АА2“, „АА15“ и „АА10“ подносила тек у периоду од 29.08.2008. године до 26.11.2008. године, како то произлази из наведене писане документације, дакле након што је Привредним друштвима „АА“, „АА13“, "АА1", „АА10“ и „АА12“ још крајем јула и почетком августа исте године извршен повраћај ПДВ-а и то по основу неистинито приказане куповине текстилних машина и друге робе и након што је са рачуна тих привредних друштава новац и подигнут, као и да су током јула, авсгуста и септембра месеца 2008. године са држављанима Босне и Херцеговине потписивани уговори о иступању и приступању оснивача и о преносу оснивачких права и улога у привредних друштвима која су под контролом криминалне групе, при чему су ти уговори садржавали клаузулу да купац преузима комплетну пословну документацију предузећа, то је по оцени овога суда, а имајући у виду исказ окривљеног сведока сарадника АА16, правилно првостепени суд закључио да је све то чињено како би се надлежни порески органи онемогућили да изврше увид у комплетну пословну документацију и утврде право стање ствари, односно како би се онемогућила наплата пореза од стране Пореске управе.

Дакле, и по оцени овога суда, како то правилно налази првостепени суд, искази окривљеног сведока сарадника АА16, искази сведока СС22, СС1 и СС21, пресретнути разговори између окривљене АА15 и окривљеног АА, службене белешке коју је сачинила СС22, помоћник начелника Регионалног одељења Пореске управе Ниш, као и писана документација, несумњиво указују на закључак да је окривљена АА15 извршила кривично правне радње ближе наведене у ставу IV изреке ожалбене пресуде, па је стога правилно првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљене АА15 да је свој посао радила савесно и да је увек поступала у складу са законом, да јој није било познато да је у пословним књигама привредног друштва чијим пословањем је фактички руководио окривљени АА, неистинито приказан промет нафте и нафтних деривата, текстилних машина, пољопривредних производа и друге робе, да је са АА обављала искључиво службене разговоре и да никада није поступала по његовим налозима, нити му је преносила било какве службене информације, да јој од стране претпостављених никада нису стављане примедбе у вези са контролом предузећа „АА15“ и „АА4“, с обзиром на то да је таква њена одбрана, и по оцени овога суда, како то правилно налази првостепени суд, искључиво дата у циљу умањења и избегавања њене кривице, будући да је таква њена одбрана у супротности са напред изведеним доказима.

Како у конкретном случају постоји временски континуитет у предузимању радње извршења сваког појединачног кривичног дела, како постоји истоврсност предмета дела, односно како је свако посебно кривично дело извршено на потпуно истоветан начин, те како постоји јединствени умишљај на страни окривљене, то су по правилном налажењу првостепеног суда испуњени услови прописани одредбом члана 61 Кривичног законика за постојање правне конструкције продуженог кривичног дела у односу на окривљену АА15.

Имајући у виду све напред наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење у потпуности је прихватио став првостепеног суда у погледу оцене одбране окривљене АА15 и оцене свих наведених доказа, при чему је првостепени суд све изведене доказе критички анализирао, ценио сваки појединачно и довео их у међусобну везу повезивањем чињеница које неспорно произлазе из изведених доказа и за свој став дао јасне, недвосмислене, довољно аргументоване и за Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, у свему прихватљиве разлоге, и на тако правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон када је нашао да су се у радњама окривљене АА15 стекли сви субјективни и објективни елементи бића кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, док се супротни жалбени наводи окривљене АА15 и њеног браниоца адвоката АБ9, којима се првостепена пресуда у односу на ову окривљену оспорава због повреде кривичног закона, оцењују као неосновани.

Наиме, како је изменама и допунама Кривичног законика из 2009. године само прецизирана постојећа пракса да се под појмом „друго лице“ подразумева не само физичко већ и правно лице (Седница Кривичног одељења ВКС Србије од 31.3.2014. године) то су неосновани наводи жалби браниоца окривљене АА15, адвоката АБ9, да се кривичним делом злоупотреба службеног положаја имовинска корист прибавља себи или другом физичком, а не и правном лицу.

7. Оспоравање утврђеног чињеничног стања и примене закона у погледу става VI изреке пресуде

Жалбом браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ12, првостепена пресуда се оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да окривљени АА7 није ни учествовао у куповини текстилних машина, нити је знао за те чињенице, нити је био упознат да је нафту платио добављачима, а шта су та привредна друштва даље чинила са тим новцем на рачуну њему није познато, нити је био дужан да зна, а предметну нафту уз разлику у цени по литру, испоручио је Привредном друштву “АА17” коју је исто даље продавало на својој пумпи, док је Привредно друштво “АА18” платило и све законом предвиђене обавезе, као што је порез, ПДВ и све остале обавезе, те да суд погрешно констатује у пресуди да промета није било, при чему је одбио предлог одбране да се у својству сведока саслушају возачи СС3 и СС23, који су превозили нафту иако нису били наведени у отпремницама, чиме је чињенично стање остало погрешно и непотпуно утврђено.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени АА7 извршио кривично-правне радње, ближе наведене у ставу VI изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложење ожалбене пресуде, на странама 183 до 188.

Наиме, да је окривљени АА7, поступајући по претходном договору са окривљеним АА и окривљеним АА13, потписивао и печатом оверавао рачуне привредних друштава под непосредном контролом криминалне групе, а у којима је приказивана фиктивна куповина нафтних деривата његовог привредног друштва, од тих привредних друштава сачињавао фактуре свог предузећа у којима је приказивао лажну продају нафте и нафтних деривата Привредном друштву “АА17”, по ком основу је то привредно друштво извршило уплату на рачун Привредног друштва “АА18”, да би затим Привредно друштво “АА18” извршило уплату новца наводним добављачима нафтних деривата и то привредним друштвима "АА1", "АА5", АА”, АА2”, “АА13”, “АА14” и “АА10”, која се налазе под контролом криминалне групе, на који начин је учествовао у прибављању противправне имовине користи окривљеном АА13, власнику Привредног друштва “АА1” у износу од 186.756.036,00 динара, а реч је о износу који преостаје од уплаћеног износа од 201.660.095,00 динара, тако што је поменути износ новца враћен окривљеном АА13, али тек након што је окривљени АА7 за Привредно друштво “АА18” задржао на име противправне имовинске користи разлику између набавне и продајне цене нафтних деривата приказане у фактурама у укупном износу од 2.983.745,00 динара, односно након што је на основу закључених уговора о купопродаји текстилних машина са рачуна привредних друштава под контролом криминалне групе подигнут новац уз задржавање провизије од 6% од стране окривљеног АА и припадника криминалне групе, а што износи 11.920.598,01 динара, при чему је на описани начин окривљени АА7 учествовао и у прибављању противправне имовинске користи окривљеном АА и припадницима криминалне групе у наведеном износу од 11.920.598,01 динара, правилно је првостепени суд утврдио из исказа окривљеног АА2 који је између осталог истакао да између предузећа “АА18” и његовог предузећа “Ћела комерц” никада није било било каквог промета робе, да он том предузећу никада није слао било какву робу, већ им је само достављао отпремнице и фактуре које су сачињавали АА12 и ААЖ. Наводи окривљеног АА2 да није постојао промет робе са предузећем “АА18”, и да су том предузећу достављане фактуре са неистинитом садржином, потврђен је и деловима одбране окривљеног АА3, који је износећи своју одбрану на главном претресу био децидан да ништа не зна о наводном пословању његовог предузећа “АА8” са предузећем “АА18”, као и да не познаје власника тог предузећа, а такође су потврђени деловима одбране окривљеног сведока сарадника АА16 који је навео да је сав промет између предузећа обухваћених оптужницом био фиктиван, те да је фиктивне уговоре, као и фактуре, радио АА12, а дешавало се да му помогне и ААЖ. Да између привредних друштава “АА1”, "АА5", АА”, "АА2", “АА13”, “АА14” и “АА10”, као добављача и Привредног друштва “АА18”, као купца, односно између Привредног друштва “АА18” као добављача и Привредног друштва “АА17” као купца, у конкретном случају није било промета и да је самим тим сачињавана пословна документација – фактуре са неистинитом садржином, правилно је првостепени суд утврдио и из исказа сведока СС24 и СС25, као и из писане документације – отпремница које се налазе у списима предмета.

Да је на описани начин окривљеном АА13, власнику Привредног друштва “АА17”, а на основу фиктивног промета враћен новац у износу од 186.756.036,00 динара, који је претходно умањен за износ који је окривљени АА7 задржао као разлику између набавне и продајне цене нафтних деривата, приказане у фактурама, у укупном износу од 2.983.745,00 динара, односно након што је од стране окривљеног АА и припадника криминалне групе задржана провизија од 6% а што износи 11.920.598,01 динара, правилно је првостепени суд утврдио из исказа окривљеног сведока сарадника АА16, који је у свом исказу био изричит да је суштина оваквог поступања била да се након уплате подигне новац, при чему је АА задржавао 6%, а остатак новца је враћен уплатиоцу, тј. оном предузећу које је испоставило фактуру за наводни промет робе, као и из исказа окривљеног АА11, који је навео да је чуо да је после наведених трансакција АА задржавао 6% од укупне суме новца.

Имајући у виду све напред наведено, правилно је првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљеног АА7, који је био изричит да је између привредних друштава “АА1”, "АА5", АА”, "АА2", “АА13”, “АА14” и “АА10”, као добављача и Привредног друштва “АА18” као купца, односно да је између Привредног друштва “АА18” као добављача и Привредног друштва “АА17” као купца, постојао стваран промет нафтом и нафтним дериватима, те да је по том основу потписивао и печатом оверавао рачуне напред наведених добављача и пребацивао новац на њихове пословне рачуне и то након што би новац по основу реалног промета нафтом и нафтним дериватима на рачун Привредног друштва “АА18” био пребачен са пословног рачуна Привредног друштва “АА17”, будући да су ови наводи окривљеног АА7 у супротности пре свега са исказима окривљених АА2, АА3, АА11, окривљеног сведока сарадника АА16, као и сведока СС24 и СС25, као и са напред наведеном писаном документацијом, и то рачунима – отпремницама.

Правилно је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд закључио да је окривљени АА7 критичном приликом поступао као саизвршилац у смислу члана 33 Кривичног законика, заједно са окривљенима АА и АА13, односно да је између њих постојао претходни договор, да су заједнички доприносили радњи извршења, а свако од њих је прихватио радње овог другог као своје, а како у конкретном случају постоји временски континуитет у предузимању радњи извршења сваког појединачног кривичног дела, постоји истоврсност предмета дела, односно свако посебно кривично дело извршено је на потпуно истоветан начин, па како постоји и јединствени умишљај на страни окривљеног, то су по правилном налажењу првостепеног суда испуњени услови прописани одредбом члана 61 Кривичног законика за постојање правне конструкције продуженог кривичног дела у односу на окривљеног АА7.

Стога, имајући у виду да је, и по оцени овога суда, окривљени АА7 дело учинио у урачунљивом стању, поступајући са директним умишљајем, дакле био је свестан свог дела и хтео је његово извршење, а био је и свестан да је његово дело забрањено, те да је у конкретном случају учествовао у прибављању противправне имовинске користи за себе и друге у износу који прелази 1.500.000,00 динара, то је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио кривични закон, када је нашао да су се у његовим радњама стекли сви субјективни и објективни елементи бића продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, у вези члана 33 и 61 став 1 и 5 Кривичног законика, док се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ12, којима се првостепена пресуда у односу на овог окривљеног оспорава због повреде кривичног закона, оцењују као неосновани.

8. Оспоравање утврђеног чињеничног стања и примене закона у погледу става VII изреке пресуде

Жалбама бранилаца окривљеног АА13, адвоката АБ13 и адвоката АБ14, првостепена пресуда се оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводећи да окривљени АА13 није могао имати сазнање о радњама и пословима које је обављао АА, нити је могао да зна да роба коју добија није испоручена од предузећа које исту фактурише, да се из налаза и мишљења судског вештака економско-финансијске струке виде само износи који су исплаћивани са рачуна привредних друштава чији су власници припадници криминалне групе, али се не види ко је вршио уплате на рачуне тих привредних друштава, осим уплате од 369.335.275,00 динара, коју је извршило Привредно друштво “АА17”, а за остатак од 489.090.331,00 динара суд није утврдио ко је и по ком основу уплатио наведени износ. Жалбама се наводи да је привредно друштво “АА17” уплате вршио сукцесивно и то како би му купци исплаћивали испоручено гориво, а на разлици у цени остваривало добит, па је новац на рачуну привредног друштва био новац остварен прометом нафте и нафтних деривата те да је у конкретном случају нејасно шта представља противправну имовинску корист.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени АА13 извршио кривично-правне радње ближе наведене у ставу VIII изреке ожалбене пресуде, дајући за такво своје закључивање јасне, детаљне и довољно аргументоване разлоге у образложењу ожалбене пресуде, на странам 188-193.

Наиме, да је окривљени АА13, поступајући по претходном договору са окривљеним АА и окривљеним АА7, потписао и печатом оверавао рачуне и отпремнице привредних друштава “АА18”, “АА1”, "АА3", “АА5”, “АА2”, “АА13”, “АА8” и “АА”, те у посебним књигама свог привредног друштва “АА17” приказивао набавку нафтних деривата од наведених привредних друштава, иако се те набавке у стварности нису дешавале, те по том фиктивном основу вршио уплате на рачун тих привредних друштава, као својих наводних добављача, при чему је новац у износу од 198.676.350,00 динара, који је уплаћен на рачун привредног друштва “АА18” пребачен на рачуне привредних друштава под контролом криминалне групе, да би затим целокупан износ од 369.335.275,00 динара, који је уплаћен на рачуне привредних друштава под контролом криминалне групе, а по основу фиктивне набавке нафтних деривата, био подизан са пословних рачуна привредних друштава под контролом криминалне групе и то по основу сачињених уговора о продаји текстилних машина са физичким лицима и уз задржавање провизије од 6% за окривљеног АА и припаднике криминалне групе, те затим враћен окривљеном АА13, на који начин је он за себе прибавио противправну имовинску корист у укупном износу од 347.175.158,50 динара, односно окривљеном АА и припадницима криминалне групе прибавио противправну имовинску корист у износу од 22.160.116,50 динара, правилно је првостепени суд утврдио из исказа окривљеног АА2 који је у свом исказу између осталог навео да између предузећа “АА17” и његовог предузећа “АА13” никада није било било каквог промета робе, да он том предузећу никада није слао било какву робу већ им је само достављао отпремнице и фактуре које су сачињавали АА12 и ААЖ, а који наводи кривљеног АА2 да није постојао промет робе са предузећем “Голуб петрол” и да су том предузећу достављене фактуре са неистинитом садржином, су и по оцени овога суда потврђени деловима одбране окривљеног АА3, као и окривљеног сведока сарадника АА16, а што је правилно првостепени суд утврдио и из исказа саслушаних сведока СС24 и СС25, као и писаном документацијом, отпремницама које се налазе у списима предмета.

Да је на описани начин на основу фиктивног промета са рачуна привредног друштва “АА17” на рачуне привредног друштва “АА18” и привредних друштава под контролом криминалне групе укупно пребачено 369.335.275,00 динара, те да је тај новац подизан по основу сачињених уговора о продаји текстилних машина са физичким лицима уз задржавање провизије од 6% за окривљеног АА и припаднике криминалне групе, као и да је затим преостали новац у износу од 347.175.158,50 динара, враћен окривљеном АА13, правилно је првостепени суд утврдио из исказа окривљеног сведока сарадника АА16, који је изричито у свом исказу навео да је суштина оваквог поступања била да се након уплате подигне новац, при чему је окривљени АА задржавао 6%, а остатак новца је враћен уплатиоцу, тј.оном предузећу које је испоставило фактуру за наводни промет робе, као и из исказа окривљеног АА11, који је у свом исказу навео да је чуо да је после наведених трансакција окривљени АА задржавао 6% од укупне суме новца.

Из свих напред наведених доказа правилно је првостепени суд закључио да је новац са рачуна привредног друштва “АА18” пребачен на рачуне привредних друштава под контролом криминалне групе, а по основу фиктивног добављања нафтних деривата и то у укупном износу од 198.676.350,00 динара, те да је након тога целокупан износ од 369.335.275,00 динара, који је уплаћен на рачуне привредних друштава под контролом криминалне групе, а по основу фиктивне набавке нафтних деривата, подизан са пословних рачуна привредних друштава под контролом криминалне групе и то по основу сачињених уговора о продаји текстилних машина са физичким лицима, уз задржавање провизије од 6% од укупне суме за окривљеног АА и припаднике криминалне групе, те затим тако умањен враћен окривљеном АА13, на који начин је он за себе прибавио противправну имовинску корист у укупном износу од 347.175.158,50 динара, односно противправну имовинску корист окривљеном АА и припадницима криминалне групе у износу од 22.160.116.50,00 динара.

Стога је правилно првостепени суд закључио када није прихватио одбрану окривљеног АА13 да је између наведених привредних друштава постојао стваран промет нафтом и нафтним дериватима, да су му наведени добављачи гориво допремали директно на бензинску пумпу у Шапцу, које је он затим продавао у велепродаји и малопродаји, као и да је он по том основу лично потписивао отпремнице, док су сва плаћања ишла преко рачуна, будући да је оваква његова одбрана у супротности пре свега са исказима окривљених АА2, АА3, АА11, окривљеног сведока сарадника АА16, као и сведока СС24 и СС25, као и са напред наведеном писаном документацијом, и то рачунима – отпремницама.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд из свих изведених и прихваћених доказа несумњиво утврдио да је окривљени АА13 поступао као саизвршилац у смислу члана 33 Кривичног законика, заједно са окривљенима АА и АА7, односно да је између њих постојао претходни договор, да су заједнички доприносили радњи извршења, а сваки од њих је прихватао радње овог другог као своје, а како у конкретном случају постоји временски континуитет у предузимању радње извршења сваког појединачног кривичног дела, како постоји истоврсност предмета дела, односно како је свако посебно кривично дело извршено на потпуно истоветан начин, те како постоји и јединствени умишљај на страни окривљеног, то су по правилном налажењу првостепеног суда испуњени услови прописани одредбом члана 61 Кривичног законика за постојање правне конструкције продуженог кривичног дела у односу на окривљеног АА13.

Како је и по оцени овога суда окривљени АА13 дело учинио у урачунљивом стању, поступајући са директним умишљајем, дакле био је свестан свог дела и хтео његово извршење, а био је и свестан да је његово дело забрањено, као и да је његовим радњама прибављена противправна имовинска корист за себе и другога у износу који прелази 1.500.000,00 динара, то је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон, када је нашао да су се у радњама окривљеног АА13 стекли сви субјективни и објективни елементи бића кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 став 1 и 5 Кривичног законика.

Стога се супротни жалбени наводи бранилаца окривљеног АА13, адвоката АБ13 и адвоката АБ14, којима се првостепена пресуда оспорава због повреде кривичног закона, оцењују као неосновани.

9. Оспоравање одлука о кривичним санкцијама

По налажењу Апелационог суда у Београду, неосновано се жалбама Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, браниоца окривљених АА и ААЖ, адвоката АБ, браниоца окривљених АА2 и АА3, адвоката АБ3, бранилаца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и АБ5, окривљеног АА4, његовог браниоца, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ7, окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА9 и његовог браниоца, адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ9, браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ11, браниоца окривљене ААЖ, адвоката АБ12, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ12, бранилаца окривљеног АА13, адвоката АБ13 и адвоката АБ14, окривљене АА14 и њеног браниоца, адвоката АБ15, окривљене АА15 и њеног браниоца, адвоката АБ9, првостепена пресуда у односу на окривљене АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА12, ААЖ, АА7, АА13, АА14, АА15 и окривљеног сведока-сарадника АА16, оспорава због одлуке о кривичној санкцији.

Насупрот жалбеним наводима, Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд, приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи напред наведеним окривљенима, правилно, у смислу члана 54 Кривичног законика, ценио све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена и истима дао адекватан значај када је окривљеном АА за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, док му је за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 став 1 и 5 Кривичног законика, утврдио казну затвора у трајању од 5 (пет) година, а затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, затим када је за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, окривљеног АА2 осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца, окривљеног АА4 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, окривљеног АА6 на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, окривљеног АА8 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеног АА9 на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, окривљеног АА10 на казну затвора у трајању од 2 (две) године, затим за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 став 1 и 5 Кривичног законика окривљеног АА12 осудио на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, а окривљену ААЖ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, окривљеног АА7 осудио на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеног АА13 осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика окривљену АА14 осудио на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца, а окривљену АА15 осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године, док је окривљеног сведока-сарадника АА16 за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 став 1 и 5 Кривичног законика, применом одредбе члана 504т став 2 Законика о кривичном поступку, осудио на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, у које казне им је урачунао време проведено у притвору, налазећи да ће се овако изреченим ефективним казнама затвора у свему остварити сврха кривичних санкција и кажњавања, прописана одредбом члана 4 и 42 Кривичног законика.

Напред наведене разлоге у свему као правилне прихвата и Апелациoни суд у Београду, налазећи да је првостепени суд дао правилан значај свим околностима од утицаја на кривичну санкцију и да ће се само ефективним казнама затвора, у наведеном трајању, према овим окривљенима у потпуности остварити сврха кажњавања, предвиђена одредбом члана 42 Кривичног законика, у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика, као и да су овако одмерене казне нужне, али и довољне мере кривичноправне заштите, сразмерне тежини извршених кривичних дела, степену кривице окривљених, околностима под којима су дела извршена, јачини угрожавања заштићеног добра, личности окривљених и њиховим личним приликама.

Стога се супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал као и жалбени наводи окривљених и њихових бранилаца, оцењују као неосновани.

Међутим, по оцени Апелациoног суда у Београду, основано се жалбом браниоца окривљеног АА11, адвоката АБ10, првостепена пресуда оспорава због одлуке о казни.

Према налажењу Апелациoног суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је правилно од отежавајућих околности на страни окривљеног АА11 ценио бројност радњи у којима је учествовао, као и чињеницу да је радњама у којима је он учествовао прибављена противправна имовинска корист у износу од више стотина милиона динара, а што је далеко изнад цензуса од 1,5 милиона динара за најтежи облик кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, док је од олакшавајућих околности на страни овог окривљеног суд ценио његову старосну доб, чињеницу да до сада није долазио у сукоб са законом, да је реч о породичном човеку, оцу два пунолетна детета, као и чињеницу да је у потпуности признао извршење продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика.

Међутим, Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење, налази да првостепени суд није у довољној мери ценио олакшавајуће околности на страни овог окривљеног, а пре свега чињеницу да је у потпуности признао извршење кривичног дела које му је стављено на терет, чиме је значајно допринео расветљавању чињеничног стања.

Стога, имајући у виду напред наведене олакшавајуће околности, дајући им карактер нарочито олакшавајућих околности, а при том ценећи степен кривице окривљеног, тежину извршеног кривичног дела, јачину угрожавања заштићеног добра, личност окривљеног, као и његове личне прилике, Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење, налази да у односу на окривљеног АА11 има места примени члана 56 и 57 Кривичног законика, па је усвајањем жалбе браниоца окривљеног, адвоката АБ10, првостепену пресуду преиначио у погледу одлуке о казни, тако што је окривљеног АА11, за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези члана 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом одредби члана 4, 42, 45, 54, 56 и 57 Кривичног законика, осудио на казну затвора испод границе прописане законом, у трајању од 1 (једне) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору, налазећи да је овако изречена казна нужна, али и довољна мера кривичноправне заштите, и да ће се ефективном казном затвора, у наведеном трајању, у односу на окривљеног АА11 остварити сврха кажњавања, прописана одредбом члана 42 Кривичног законика, у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика, тј. да ће се казном затвора у наведеном трајању на овог окривљеног у довољној мери утицати да убудуће не врши иста или слична кривична дела, као и на друге да не чине кривична дела.

Правилно је, по налажењу Апелациoног суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд у смислу одредбе члана 261 и 264 Законика о кривичном поступку, обавезао окривљене АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, ААЖ, АА7, АА13, АА14 и АА15 да плате трошкове кривичног поступка, ближе наведено у изреци првостепене пресуде, који трошкови се односе на трошкове ангажовања бранилаца по службеној дужности, трошкове довођења у суд, путне трошкове сведока, трошкове машинског вештачења, трошкове економско-финансијског вештачења и трошкове графолошког вештачења, а такође је правилно првостепени суд обавезао ове окривљене да плате суду на име паушала износ од по 50.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, правилно при том имајући у виду дужину и сложеност предметног кривичног поступка, као и материјалне прилике ових окривљених, док се супротни жалбени наводи окривљених и њихових бранилаца, којима се првостепена пресуда оспорава због одлуке о трошковима кривичног поступка, оцењују као неосновани.

Како је одредбом члана 91 став 1 Кривичног законика прописано да нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом, то је правилно првостепени суд на основу цитиране законске одредбе, као и члана 92 Кривичног законика и члана 538 и 541 Законика о кривичном поступку, обавезао окривљене АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, ААЖ и окривљеног сведока-сарадника АА16 да на име прибављене имовинске користи солидарно исплате у буџет Републике Србије новчани износ од 505.885.585,00 динара и новчани износ од 3.207.046,00 динара, као и да сви напред наведени окривљени и окривљени сведок-сарадник заједно са окривљенима АА14 и АА15 на име прибављене имовинске користи солидарно исплате у буџет Републике Србије новчани износ од 63.834.632,00 динара, а све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, с обзиром на то да је, како је то већ напред речено, несумњиво утврђена висина имовинске користи коју наведени окривљени и окривљени сведок-сарадник прибавили извршењем предметних кривичних дела. Такође, правилно је првостепени суд на основу напред цитираних законских одредби обавезао окривљене АА, АА2, АА4, АА3, АА6, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, ААЖ, АА13 и окривљеног сведока-сарадника АА16 да на име прибављене имовинске користи солидарно исплате у буџет Републике Србије износ од 347.175.158,50 динара и износ од 22.160.116,50 динара, док је окривљени АА7 обавезан да на име прибављене имовинске користи исплати износ од 2.983.745,00 динара, као и да заједно са свим напред наведеним окривљенима и оптуженим сведоком-сарадником учествује и солидарно исплати износ од 186.756.036,00 динара и износ од 11.920.598,00 динара, у корист буџета Републике Србије, а све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, будући да је несумњиво утврђена висина имовинске користи коју су наведени окривљени и окривљени сведок-сарадник прибавили извршењем предметних кривичних дела, док се супротни жалбени наводи окривљених и њихових бранилаца, којима се првостепена пресуда оспорава због одлуке о одузимању имовинске користи, оцењују као неосновани.

Приликом одлучивања, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је разматрао и остале наводе и предлоге из изјављених жалби странака, па је нашао да нису од битног утицаја на чињенично и правно закључивање у овој кривично правној ствари, с обзиром на изнето у претходном делу образложења пресуде, па из тих разлога се посебно не исказују у образложењу ове одлуке.

VI

Разлози за усвајање жалби и укидање првостепене пресуде
у односу на окривљеног АА5

Основано се жалбама бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ16 и адвоката АБ8, истиче да је побијана пресуда у односу на окривљеног АА5 донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, јер су у пресуди изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, док су разлози који су дати међусобно противречни, што је довело до погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а на које повреде су основано у својим жалбама указали браниоци окривљеног АА5, адвокат АБ16 и адвокат АБ8, па се, у смислу члана 458 ЗКП, укидање првостепене пресуде у односу на окривљеног АА5 показује нужним.

Наиме, првостепени суд окривљеног АА5 оглашава кривим да је у периоду од априла до септембра месеца 2008. године, у Лесковцу, као службено лице – шеф Одсека за теренску контролу правних лица у Пореској управи – Филијала Лесковац, невршењем своје службене дужности прибавио имовинску корист привредним друштвима под контролом криминалне групе чији је организатор био оптужени АА, у укупном износу од 63.834.632,00 динара, а на штету буџета Републике Србије, на тај начин што је, у стању урачунљивости, свестан свога дела, да је исто забрањено, а чије извршење је хтео, након што су одговорна лица предузећа “АА13”, “АА”, “АА10”, “АА1” и “АА12” поднели пореске пријаве у којима је захтеван повраћај ПДВ по основу куповине машина и статичких уклопних резервоара од привредних друштава “АА2”, “АА8”, “АА1”, "АА3”, "АА5", “АА10” и “АА9”, дао налог за теренску контролу ових привредних друштава и одредио инспекторе који ће да врше контролу а потом одобрио записник о извршеној теренској контроли без свеобухватне провере ових привредних друштава и њихових добављача и иако је од стране радника теренске контроле Пореске управе – Филијала Лесковац упозорен да вредност машина на основу којих је захтеван повраћај пореза не одговара вредности исказаној у фактурама, већ да је иста вишеструко увећана, након чега су на основу записника о извршеној теренској контроли у којима нису утврђене никакве неправилности, а по његовом савету, донета решења о повраћају ПДВ привредним друштвима “АА13”, “АА”, “АА10”, “АА1” и “АА12”, прибавивши на овај начин привредним друштвима под контролом криминалне групе чији је организатор окривљени АА имовинску корист у износу од 63.834.632,00 динара, а на штету буџета Републике Србије, а по основу неосновано извршеног повраћаја ПДВ.

Свој закључак да је окривљени АА5 од стране радника теренске контроле Пореске управе – Филијала Лесковац, упозораван да вредност машина на основу којих је захтеван повраћај пореза не одговара вредности исказаној у фактурама, већ да је иста вишеструко увећана, првостепени суд заснива на исказу сведока СС26, датом у предкривичном поступку у својству грађана, о чему је, на основу члана 504в и члана 504ј тада важећег Законика о кривичном поступку сачињена службена белешка о обавештењу примљеном од грађана, а у коју је суд извршио увид на главном претресу, у коме је овај сведок навела да је налоге да спроведе теренску контролу предузећа “АА”, “АА1”, “АА10” и “АА13”, добила од АА5, шефа теренске контроле, као и да су исти били потписани од стране АА14, директора Филијале Лесковац, да је приликом контроле рада предузећа “АА13” приметила да је рачун о набавци машина највеће вредности због чега је тражила да види и физички попише предметне машине, што јој је и омогућено, да су се машине налазиле у складишту у селу аа и биле су науљене, на основу чега је могло да се закључи да је реч о половним машинама, па како је у рачуну била исказана велика вредност предметних машина, обавила је консултацију са шефом, овде окривљеним АА5, коме је скренула пажњу у каквом се стању машине налазе и исказала сумњу да је реална вредност машина много мања од оне исказане у рачуну, међутим од шефа је добила одговор да они не могу знати вредност машина, те да треба да прихвате износ исказан у рачуну, па је по извршеној контроли урадила записник који је доставила шефу, а исти је потписао записник без било каквих исправки. Такође, и приликом контроле предузећа “АА1”, сведок је навела да је од шефа, окривљеног АА5, опет добила сугестију да прихвати фактурну вредност машина, и као у претходном случају изашла је на лице места, пописала машине и затим упозорила шефа, окривљеног АА5, да се ради о старим машинама, да су у лошем стању и чија је реална вредност много мања од оне исказане у рачуну, али јој је шеф опет рекао да је за њих битно само оно што стоји у рачуну и да они не утврђују вредност, већ да треба да прихвате вредност из рачуна, што је и учинила у записнику. Када је реч о контроли предузећа “АА10”, сведок је навела да су јој пажњу привукле машине које су набављене од предузећа “АА2” и за које је исказана изузетно велика фактурна вредност, због чега је инсистирала да их види, па ју је књиговођа, окривљени АА9, одвео у магацин у коме је пописала предметне машине, након чега је обавестила шефа, окривљеног АА5, да је вредност машина много велика, да исте не поседују техничку документацију, као и да су умотане у фолију, што јој је онемогућило да види одакле су, а шеф, окривљени АА5 јој је и у овом случају рекао да се базира на формалној исправности рачуна и да не улази у друге детаље.

Првостепени суд ове наводе сведока СС26, да је окривљени АА5 био упознат са контролама које су спроводили запослени у теренској контроли – Филијала Лесковац, да му је од стране запослених било предочено да је реална вредност машина много мања од вредности исказане у рачунима добављача, као и да му је предочавана садржина записника о извршеној теренској контроли, прихвата, будући да су исти потврђени исказима сведока СС17, СС18, СС27 и СС28 (раније _).

Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, овакав закључак првостепеног суда се за сада не може прихватити.

Наиме, сведок СС26 приликом саслушања у истражном поступку навела је да није изразила сумњу у вредност машина, јер јој није било сумњиво, јер су машине могле да буду и скупље и јефтиније, с обзиром да не зна колико то вреди, док је овај сведок на главном претресу навела да у тренутку спорних контрола она лично није могла да претпостави да је вредност опреме која је била предмет купопродаје у фактурама вишеструко увећана, те је до другачијих сазнања дошла знатно касније када су оснивачи контролисаних правних лица притворени и покренута против њих кривична истрага, коју промену исказа сведока СС26 првостепени суд не прихвата, налазећи да иста није дала никакве животне и логичне разлоге, већ да је овако измењене исказе очигледно дала у циљу да олакша положај окривљеног АА5, дугогодишњег колеге и непосредног претпостављеног, налазећи да је исказ сведока СС26 дат у преткривичном поступку потврђен исказима сведока СС17, СС18, СС27 и СС28.

При том, из списа предмета произлази да су сведоци СС2 и СС18, како у преткривичном поступку, тако и у истрази, изјавиле да су заједно са окривљеним АА5, дана 02.09.2008. године одлазиле у канцеларију директора АА14 како би је информисале о томе да оне нису у могућности да саме утврде вредност резервоара и да из тих разлога траже везану контролу код предузећа "АА5", док такође из списа предмета произлази да је према потврди Пореске управе, Филијала Лесковац, за АА5 о коришћењу годишњег одмора у 2008. години, овај окривљени од 01.09.2008. године, закључно са 19.09.2008. године, био на годишњем одмору.

Такође, свој закључак да је окривљени АА5 у својству службеног лица – шефа Одсека за теренску контролу правних лица у Пореској управи – Филијала Лесковац, дао налог за теренску контролу предметних привредних друштава и одредио инспекторе који ће да врше контролу, заснива између осталог на исказима сведока СС20 и СС19, при чему ови сведоци у својим исказима наводе да је налоге за контроле искључиво давала директор ПУ Филијале у Лесковцу, овде окривљена АА14 и да је она одређивала инспекторе који ће вршити контролу, као и правна лица која ће бити контролисана, па како се окривљеном АА5 ставља на терет да је прибавио имовинску корист привредним друштвима под контролом криминалне групе чији је организатор окривљени АА у укупном износу од 63.834.632,00 динара, за који износ је несумњиво утврђено да је повраћај ПДВ одобрила окривљена АА14, а при чињеници да на записницима о извршеној контроли нема потписа окривљеног АА5, из образложења ожалбене пресуде остаје нејасно ко је дао налог за теренску контролу предметних привредних друштава, ко је одредио инспекторе који ће да врше контролу, као и да ли је окривљени АА5 у предметном периоду био на годишњем одмору, па како се у погледу ових одлучних чињеница које су од значаја за правилно и потпуно утврђење чињеничног стања у образложењу ожалбене пресуде изостали разлози, док су разлози који су дати нејасни и међусобно противречни, то је првостепена пресуда у односу на окривљеног АА5 заснована на битним повредама одредаба ЗКП из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, због којих је и чињенично стање утврђено у првостепеној пресуди у односу на овог окривљеног доведено у сумњу, а на које повреде се основано жалбама бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ8 и адвоката АБ16 указује, због којих је првостепена пресуда у том делу морала бити укинута.

У поновном поступку у односу на окривљеног АА5 првостепени суд ће отклонити наведене повреде, тј. на главном претресу ће извести све потребне и неопходне доказе, из којих ће на несумњив начин утврдити све одлучне чињенице и правилно их оценити, када ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и довољно аргументоване разлоге, при чему ће имати у виду и остале жалбене наводе бранилаца окривљеног, које овај суд није ценио, будући да је првостепена пресуда у односу на окривљеног АА5 укинута због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

На основу свега напред наведеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, применом одредби члана 457, 458 став 1 и 459 став 1 Законика о кривичном поступку, донео је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Бранислава Муњић с.р.      Верољуб Цветковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)