Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.02.2017.

Кж1 По1 1/17

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 бр. 1/17
Дана 03.02.2017. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, са вишим саветником Слађаном Лазићем као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези члана 33 и 61 став 1 КЗ и др., одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кв.По1 бр. 490/16 (К.По1 бр. 48/15) од 30.11.2016. године, у седници већа одржаној дана 03.02.2017. године, у смислу члана 447 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Често Драгана, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кв.По1 бр. 490/16 (К.По1 бр. 48/15) од 30.11.2016. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кв.По1 бр. 490/16 (К.По1 бр. 48/15) од 30.11.2016. године, усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па су преиначене само у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде и то: пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 48/15 од 04.03.2016. године, преиначена одлуком Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1 По1 бр. 19/16 од 01.07.2016. године, којом му је због извршења једног продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези члана 61 став 1 КЗ изречена јединствена казна затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју је урачунато време проведено у притвору од 14.10.2014. до 11.02.2014. године, као и време проведено у притвору од 14.12.2015. године па до 14.07.2016. године и пресуда Вишег суда у Зрењанину К.бр. 37/15 од 08.04.2016. године, која је потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 769/16 од 30.06.2016. године којом му је изречена казна затвора у трајању од 3 (три) године, због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, па је првостепени суд узимајући као утврђене казне затвора по наведеним правоснажним пресудама окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 10 (десет) година, у које му је урачунао време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 48/15 од 04.03.2016. године, а по решењу Основног суда у Прокупљу КПП бр. 39/14 од 16.10.2014. године, који се окривљеном рачуна од 14.10.2014. године, када је лишен слободе, па до 11.12.2014. године када му је притвор укинут решењем Вишег суда у Београду - Посебно одељење КПП По1 бр. 33/14 од 11.12.2014. године, као и време проведено у притвору по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 48/15 - Кв.По1 бр. 658/15 од 15.12.2015. године којим је остављена на снази одлука о одређивању притвора на основу одредбе члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, одређена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 48/15 од 07.10.2015. године, а који притвор му се рачуна од 14.12.2015. године када је лишен слободе па надаље, као и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 48/15 од 04.03.2016. године, док су у осталом делу наведене пресуде остале неизмењене.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио осуђени због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешне примене материјалног права и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и врати на поновно одлучивање или да се побијана пресуда преиначи и изрекне јединствена казна затвора у краћем трајању.

Поднеском Ктж.бр. 1/17 од 10.01.2017. године Тужилаштво за организовани криминал предложило је да се жалба осуђеног одбије као неоснована.

Разматрајући побијану пресуду из списа предмета, поводом изјављене жалбе, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је у седници већа одржаној дана 03.02.2017. године, у смислу члана 447 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Често Драгана, нашао:

Жалба је неоснована.

Наиме, иако осуђени у жалби наводи као законске основе битне повреде одредаба кривичног поступка, из садржине његове жалбе се да закључити да се пресуда побија у суштини због одлуке о кривичној санкцији и указује да првостепени суд није у довољној мери узео у обзир олакшавајуће околности, да је млад човек, да је први пут на издржавању казне и да је постао отац малолетног детета.

Међутим, изнети жалбени наводи су оцењени као неосновани, јер је првостепени суд правилно прихватио оцену олакшавајућих и отежавајућих околности датих у правноснажним пресудама и осуђеног АА правилно осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 10 (десет) месеци, у које му је урачунао време проведено у притвору, као и време проведено на издржавању казне. Околност да је осуђени постао отац малолетног детета, а која није узета у обзир приликом доношења побијане пресуде, код напред наведених околности, по оцени овог суда није од утицаја на другачију одлуку, због чега је изјављена жалба оцењена као неоснована.

Имајући у виду напред наведено, на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење донео је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар,      Председник већа-судија,
Слађан Лазић, с.р.      Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)