Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.06.2013.

Кж1 По1 10/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 10/13
Дана 21.06.2013. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића, Наде Зец и вршиоца функције Председника суда судије Душка Миленковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, решавајући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, бранилаца окривљеног АА2, адвоката АБ3 и АБ4, бранилаца окривљеног АА3, адвоката АБ5 и адвоката АБ6, браниоца окривљених АА3 и АА4, адвоката АБ7 и бранилаца окривљеног АА4, адвоката АБ5 и АБ6 и окривљеног АА2, изјављеним нпротив пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.67/11 од 07.02.2013. године, у седници већа одржаној дана 21. јуна 2013. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Горана Марјановића, окривљеног АА2, окривљеног АА3 и окривљеног АА4, као и бранилаца окривљених и то адвоката АБ1, адвоката АБ2, адвоката АБ3, адвоката АБ5, адвоката АБ7, адвоката АБ6 и адвоката АБ4, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е

I

Усвајањем жалби браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3, окривљеног АА2, бранилаца окривљеног АА3, адвоката АБ5 и АБ6, браниоца окривљених АА3 и АА4, адвоката АБ7, бранилаца окривљеног АА4, адвоката АБ5 и АБ6, бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, а поводом наведених жалби и жалбе браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, на основу члана 454 ЗКП-а и у односу на окривљеног АА1, , УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.67/11 од 07.02.2013.године, и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

II

Према окривљенима АА2, АА3 и АА4, ПРОДУЖАВА СЕ ПРИТВОР, одређен решењем истражног судије Вишег суда у Београду, Посебног одељења Ки-По1.бр.21/11 од 21.04.2011. године, по законском основу из члана 211 став 1 тачка 1 и 3 Законика о кривичном поступку, и исти по овом решењу може трајати до наредне одлуке првостепеног суда.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.67/11 од 07.02.2013. године, окривљени АА, АА1, АА2, АА3 и АА4 оглашени су кривима за извршење кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, и осуђени су и то: окривљени АА и АА1 на казне затвора у трајању од по 10 година; а окривљени АА2, АА3 и АА4 на казне затвора у трајању од по 7 година, у које казне им се урачунава време проведено у задржавању и притвору почев од 20.04.2011. године, па надаље до другачије одлуке суда. На основу члана 91 и 92 Кривичног законика окривљени АА, АА1, АА2, АА3 и АА4 обавезани су да солидарно, на име остварене противправне имовинске користи у буџет Републике Србије уплате износ од 200.000,00 (двеста хиљада) евра у динарској противвредности по курсу НБС на дан уплате, у року од 30 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, и одређено је да ће о трошковима кривичног поступка бити одлучено накнадно посебним решењем.

Против наведене пресуде благовремено су жалбе изјавили:

-тужилац за организовани криминал, због одлуке о кривичним санкцијама, из члан 441 став 1 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени преиначи пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.67/11 од 07.02.2013. године, тако што ће окривљенима изрећи казне затвора у дужем временском трајању,

-браниоци окривљеног АА, адвокати АБ и АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни и мери одузимања противправне имовинске користи, са предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати првостепеном суду са налогом и упутствима која би била сагласна наводима жалбе. Браниоци су тражили да буду обавештени о седници другостепеног већа када се буде одлучивало о жалби,

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 тачка 1 у вези члана 438 став 2 тачка 2 и 3 Законика о кривичном поступку, због повреде кривичног закона из члана 437 тачка 2 Законика о кривичном поступку, у вези члана 439 тачка 1 Законика о кривичном поступку, и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 Законика о кривичном поступку, у вези члана 440 Законика о кривичном поступку, са предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно суђење. Бранилац је тражио да буде обавештен о седници другостепеног већа,

-браниоци окривљеног АА2, адвокати АБ3 и АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због одлуке о кривичној санкцији, те одлуке донете у смислу одредаба члана 91 и 92 Кривичног законика о солидарном обавезивању окривљеног АА2 са осталим окривљенима оглашеним кривима, да на име противправне имовинске користи уплате 200.000,00 евра у динарској противвредности у корист буџета Републике Србије, са предлогом: 1) да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, да се у смислу одредаба члана 447 став 2 и став 4 Законика о кривичном поступку о седници већа другостепеног суда обавесте окривљени АА2, те његови браниоци адвокати АБ3 и АБ4, с тим да председник већа другостепеног суда нареди да се обезбеди непосредно присуство АА2 на седници већа, 2) или да веће другостепеног суда одржи претрес по основу одредбе члана 449 Законика о кривичном поступку, те да се на претресу у присуству окривљеног АА2, његових бранилаца и овлашћеног тужиоца, изведу докази саслушањем сведока: СС, рођен _. године, који се налази на адреси _, СС1, рођен _, СС2, рођен _, (ближи подаци за сведока налазе се у спису првостепеног суда К-По1.бр.66/12, где је пред већем судије Снежане Јовановић у кривичном предмету против АА5 и др., за 24.04.2013. године, заказано саслушање СС2 као сведока путем видео линка у том кривичном предмету), да се прибави пресуда немачког суда поводом које се напред наведени сведок СС1 налази на издржавању казне, да се прочитају писани докази прибављени од стране првостепеног суда, а који су примљени код првостепеног суда у жалбеном року, а у жалбеном року, о чему су странке у овом кривичном поступку обавештене дописом првостепеног суда од 27.03.2013. године, а који представљају доказе прибављене од стране немачких државних органа – тужилаштва и полиције, и који су у фази истицања рока за жалбу – непреведени са немачког и енглеског језика и садрже у себи податке о боравку окривљеног АА2 у СР Немачкој, коришћењу хотела, смештаја, вршењу полицијског претреса возила и хотела и др., у време опредељено оптужницом ТОК-а, односно у време опредељено изреком побијане пресуде првостепеног суда, сви напред опредељени докази који се предлажу у жалби, били су предмет разматрања првостепеног суда, одбијени од стране суда, како се то види на страни 25, први и трећи пасус побијане пресуде, чињеница која се истиче у смислу члана 436 став 4 Законика о кривичном поступку и уколико првостепени суд у смислу одредаба члана 443 став 2 Законика о кривичном поступку нађе да треба поново отворити претрес у фази после подношења жалбе предлози из тачке 2 овог дела жалбе подносе се првостепеном суду,

-браниоци окривљеног АА3, адвокати АБ5 и АБ6, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права, одлуке о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и одлуке о казни, уз предлог да другостепени суд одржи седницу већа о којој ће обавестити окривљеног и браниоце, те побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, те евентуално пресуду преиначи и окривљеног АА3 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика,

-бранилац окривљених АА3 и АА4, адвокат АБ7, због битних повреда одредаба Законика о кривичном поступку, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде одредаба КЗ РС и одлуке о казни, са предлогом да се одржи јавна седница на коју ће се позвати окривљени АА3 и АА4 и њихов бранилац АБ7 из Београда, те да Апелациони суд у Београду, ослободи АА3 и АА4 због недостатка доказа или да пресуду Вишег суда у Београду, К-По1.бр.67/11 од 07.02.2013. године, укине и предмет врати на поновно одлучивање,

-браниоци окривљеног АА4, адвокати АБ5 и АБ6, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба Законика о кривичном поступку, погрешне примене материјалног права, одлуке о казни и одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду, ожалбену пресуду Вишег суда у Београду, К-По1.бр.67/11 од 07.02.2013. године, укине у целости и предмет врати првостепеном суду на поновно расправљање и одлучивање или пак исту преиначи тако што ће окривљеног АА4 ослободити од оптужбе за извршење кривичног дела из члана 246 став 4 Кривичног законика, уз молбу да приликом одлучивања о жалби суд закаже јавну седницу на коју ће позвати окривљеног и браниоце,

-окривљени АА2, због битне повреде одредаба поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене закона и одлуке о казни, са предлогом да се пресуда укине и предмет врати на поновно суђење,

На жалбу Тужиоца за организовани криминал одговор су изјавили браниоци окривљеног АА2, адвокати АБ3 и АБ4, у коме су предложили да председник већа Вишег суда у Београду, Посебног одељења, на основу члана 342 став 1 Законика о кривичном поступку, у вези одредбе члана 443 став 1 Законика о кривичном поступку, уложену жалбу одбаци као неблаговремену, а уколико председник већа то не учини да другостепени суд на основу члана 455 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку одбаци уложену жалбу као неблаговремену, а у сваком случају да усвоји жалбу бранилаца окривљеног АА2 од 04.04.2013. године,

Тужилац за организовани криминал у свом поднеску Ктж.бр.9/13 од 15.05.2013. године, предложио је да се жалбе бранилаца окривљених АА3 и АА4, адвоката АБ7, АБ5 и АБ6, адвоката из Београда, жалба бранилаца окривљеног АА, АБ и АБ1 адвоката из Београда, жалба бранилаца окривљеног АА2, АБ3 и АБ4 адвоката из Београда, жалба браниоца окривљеног АА1, АБ2 адвоката из Београда и жалба окривљеног АА2 изјављене против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.67/11 од 07.02.2013. године, којом су окривљени АА, АА1, АА2, АА3 и АА4 оглашени кривим, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези са ставом 1 Кривичног законика и осуђени на казне затвора и то окривљени АА и АА1 у трајању од по 10 година, а окривљени АА2, АА3 и АА4 у трајању од по 7 година, те сви поменути окривљени обавезани да на име имовинске користи прибављене кривичним делом, у буџет Републике Србије солидарно уплате износ од 200.000,00 евра у динарској противвредности, по курсу Народне банке Србије на дан уплате, одбију као неосноване, а да се жалба Тужилаштва за организовани криминал, изјављена против наведене пресуде усвоји и та пресуда преиначи, у делу одлуке о кривичним санкцијама, тако што ће се свим поменутим окривљенима изрећи казне затвора у дужем трајању.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Горана Марјановића, окривљеног АА2, окривљеног АА3 и окривљеног АА4, и бранилаца окривљених, адвоката АБ1, адвоката АБ2, адвоката АБ3, адвоката АБ5, адвоката АБ7, адвоката АБ6 и адвоката АБ4, на којој је размотрио списе предмета, првостепену пресуду, напред наведене жалбе и одговор на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог предлога Тужиоца за организовани криминал поводом изјављених жалби, и наводе које су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни браниоци и окривљени, нашао да ваља одлучити као у изреци решења.

Претходно, а поводом жалбених навода ТОК-а, браниоца окривљених и окривљеног АА2, Апелациони суд исказује следеће:

Изреком првостепене пресуде окр.АА, окр. АА1, окр. АА2, окр. АА3 и окр. АА4 су оглашени кривим за извршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика.

Дакле, оглашени су кривим да је дело из члана 246 став 1 Кривичног законика извршено од стране организоване криминалне групе. Члан 112 став 35 Кривичног законика, одређује да је организована криминална група група од 3 или више лица која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за које је проописана казна затвора од 4 године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.

Основну радњу извршења из члана 246 став 1 Кривичног законика представљају делатности неовлашћене производње, прераде, продаје или нуђења на продају, или ко ради продаје купује, држи или преноси, или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојну дрогу.

Следом изнетог у претходном, значи да делатности организоване криминалне групе код извршења једне од наведених радњи из члана 246 став 1 Кривичног законика мора да буде конкретизована у односу на сваког члана организоване криминалне групе која врши дело из члана 246 став 1 Кривичног законика.

У вези делатности чланова организоване криминалне групе који учествују у извршењу једног или више кривичних дела из члана 246 став 1 Кривичног законика, могу представљати радње саизвршилаштва из члана 33 Кривичног законика, или радње подстрекавања из члана 34 Кривичног законика, или помагања из члана 35 Кривичног законика, а то даље значи следеће:

-ако чланови организоване криминалне групе код кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, заједнички изврше кривично дело, односно учествују у радњи извршења са умишљајем или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то дело, а уколико неко од чланова организоване криминалне групе учествује помагањем у извршењу кривичног дела казниће се казном прописаном за то дело или блажом казном.

-као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давање савета или упутстава како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено, трагова кривичног дела и предмета прибављених кривичним делом.

Према томе, кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 Кривичног законика може бити извршено од стране припадника организоване криминалне групе на следеће начине:

А) Сваки члан организоване криминалне групе заједнички учествује у радњи извршења кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика, или свако од чланова организоване криминалне групе остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно доприноси извршењу овог кривичног дела, а то даље значи да извршилац кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика није само један члан организоване криминалне групе већ сва лица која припадају организованој криминалној групи.

Овде ваља истаћи:

-да за постојање саизвршилаштва није потребно да сви саизвршиоци учесвују у свим делатностима из којих се састоји радња извршења кривичног дела;

-да је за постојање саизвршилаштва битан услов свест о заједничкој сарадњи у извршењу радње и она мора постојати код свих саизвршилаца, другим речима саизвршиоци морају да знају да заједно извршавају одређену делатност; а свест о сарадњи је само свест о заједничкој акцији то јест о заједничкој сарадњи;

-да није потребно да сви саизвршиоци учествују од самог почетка у извршењу радње кривичног дела;

-да саизвршилаштво може настати у току извршења кривичног дела;

Под саучесништвом у ужем смислу подразумева се делатност лица која својом радњом извршења само доприносе извршењу кривичног дела, и саучесништво у ужем смислу обухвата помагање и подстрекавање.

  Подстрекавање представља умишљајну вољу неког лица да учини кривично дело и са гледишта узрочности подстрекавање није узрок већ услов последице и делатност подстрекавања се састоји у навођењу другог ради стварања одлуке да нешто учини, а у кривично-правном смислу подстрекавање је навођење управљено на стварање одлуке за извршење кривичног дела. Другим речима, одлука извршиоца да изврши кривично дело мора бити последица навођења.

Помагање је умишљајно доприношење односно омогућавање једном лицу да изврши кривично дело, а помагање, са гледишта узрочности није узрок већ услов последице, и помагање је усмерено на омогућавање другом да изврши кривично дело и делатност помагања може се састојати било у омогућавању извршења радње кривичног дела било у стварању услова да извршилац предметном радњом проузрокује последицу; радња помагања може се извршити од једног или више лица, и за постојање помагања није неопходно да извршилац кривичног дела зна за делатност помагача.

С обзиром на временски однос помагање се може извршити пре извршења кривичног дела (претходно помагање) и за време извршења радње кривичног дела.

Постоји само један случај када помагање се може извршити после извршења радње кривичног дела а да та радња буде помагање, а не самостално кривично дело, а то је случај ако помагач ствара услове да после радње извршења дела олакша наступање последице која треба да наступи услед предузете радње извршења.

Дакле, извршење најмање једне од алтернативно постављених радњи извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика од стране организоване криминалне групе претпоставља следеће:

-да у извршењу овог кривичног дела учествују најмање три лица, да група постоји одређено време и да делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за које је прописана казна затвора од 4 године или тежа казна ради стицања финансијске или друге користи,

-да радњу извршења кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика могу извршити истовремено сви чланови организоване криминалне групе или пак да један члан или једни чланови групе извршавају радњу извршења кривичног дела а да други пре или у току извршења радње умишљајно помажу у извршењу те радње, или да накнадно, после извршења радње остварење радње извршења помажу својом делатношћу наступање последице.

Изнето у претходним ставовима Апелациони суд чини поводом жалбених навода бранилаца окривљених: окр. АА2, адвоката АБ3, да је првостепена пресуда донета уз битну повреду кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, бранилаца окр. АА4 и АА3, адвоката АБ5 и АБ6, који су наведене битне повреде у изјављеним жалбама конкретизовали, да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, а наиме да је изрека пресуде противречна сама себи и да су разлози пресуде противречни изреци или да пресуда нема уопште разлога, или у њој нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, или су ти разлози потпуно нејасни или у знатној мери противречни, или ако о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде, о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самим тим исправама и записницима, па због тога није могуће испитати правилност и законитост пресуде, док у жалбама осталих бранилаца и окривљеног АА2 се истиче битна повреда поступка, али без прецизирања на који став и тачку Законика о кривичном поступку, се односи битна повреда, а у суштини у тим жалбама се оспоравају разлози и правилност утврђеног чињеничног стања, па у вези изнетог Апелациони суд налази да је жалба браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3 основана у односу на битну повреду из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, а огледа се у следећем:

1. Изрека пресуде не садржи опис чињеница које би се односиле на радње извршења из члана 246 став 1 Кривичног законика и чињенице које би се односиле на поступање лица која су предузимала једну или више од алтернативно постављених радњи из члана 246 став 1 Кривичног законика и чињеница које би се односиле на опис поступања сваког од окривљених (члана организоване криминалне групе) на бази чега би се могло закључивати да ли су они поступали као непосредни извршиоци радњи предметног дела или пак да су њихове радње радње саучесништва у ужем смислу, (помагања) у извршењу кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика.

Начин на који је конципирана форма изреке предметне првостепене пресуде, којом се ствар решава у меритуму, а у односу на оптужене у овом поступку је неприхватљива, с обзиром да је суд био дужан да у опис изреке пресуде, крећући се у границама оптужења, унесе само одлучне чињенице које се односе на радње окривљених, било да су то радње извршења или радње помагања, и то конкретизовано садржински, у односу на сваког од окривљених према месту, времену и начину делања, а у односу на радњу из члана 246 став 1 Кривичног законика.

2. Стоји и битна повреда из члана 368 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, на коју се у жалби браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3 детаљно указује, а у осталим жалбама, осим жалбе браниоца АА1, адвоката АБ2, која оспорава правилност утврђеног идентитета АА1, оквирно указује везујући то за непотпуно и погрешно утврђено чињенично стање, а што произилази из следећег:

-Недостају разлози о одлучним чињеницама и стоји најасноћа и противреченост у односу на одлучне чињенице и у пресуди се оперише “са утврђеним чињеничним стањем” иако оно није исказано на начин како се то захтева чланом 428 став 8 Законика о кривичном поступку, јер суд није изнео чињенице које је утврдио у кривичном поступку (члан 83) и из којих разлога их узима као доказане или недоказане дајући при том нарочиту оцену веродостојности и противречности доказа којим разлозима се руководио при утврђивању да ли су оптужени учинили кривично дело и при примењивању одређених одредаба закона на оптужене за кривично дело.

Дајући разлоге о постојању или непостојању одређених чињеница, првостепени суд је поступао тако што је из појединих транскрипата, који су изведени током доказног поступка узимао само делове, занемарујући остале делове тих транскрипата, а при том делови појединих транскрипата су такви да се не може оценити шта је садржина тих транскрипата, а шта закључивање суда, а на шта се основано у жалбама указује.

Конкретно:

А) на страни 12 у ставу четвртом, првостепени суд наводи “У циљу реализације плана СС у разговорима са СС2 21. новембра 2010. године, и 06. децембра 2010. године, распитује се о могућности проналажења купаца дроге којом приликом га СС2 обавештава да има купца Швабу, док му СС говори да има озбиљну муштерију кога не занима то “помало”. Дана 09. децембра 2010. године, отпутовали су у Немачку СС, окр. АА и окр. АА2 како би посредством СС2 утврдили колику би количину марихуане могли продати, о чему сведочи евиденција о преласку државне границе (излаз Келебија у 00.41), као и пресуда немачког суда у односу на СС2 где се помиње сусрет из децембра 2010. године, као и проналазак СС1 који би марихуану куповао по цени од три до три и по хиљаде евра по килограму.

У истом ставу првостепени суд наводи да је окр. АА у међувремену ступа у контакт са НН Албанцем (исти се помиње у немачкој пресуди) те уговарају састанак у Македонији за 15. децембар 2010. године, о ком састанку су причали и СС и АА3 у разговору од 14.12.2010. године, где СС преноси да долази 15.-ог и да и даље иде доле за Македонију (“ма одо прекосутра даље, па онда доле, па опет назад”) те на АА3 питање одговара да ће и АА2 ићи што потврђује разговор од 15.12.2010. године, из кога се види да са СС и АА3 за Македонију иду и АА и АА2 као и евиденција о преласку државне границе од истог датума.

Потом суд у петом ставу, на страни 12 образложења, наводи да су на том састанку уговорене испоруке за Београд и Немачку, начин испоруке, транспорт, начин комуникације и плаћања, а да то произилази из разговора који су уследили, па првостепени суд наводи датуме разговора од 16. децембра 2010. године, између СС и СС2 путем телефона, разговор од 21. децембра 2010. године, између АА и СС и 22. децембра 2010. године, између СС и СС2, али првостепени суд поводом уводног закључивања исказаног на почетку става петог, стране 12 образложења првостепене пресуде не исказује кроз образложење целокупну садржину транскрипата који се односе на разговоре наведених лица у наведене дане, већ само цитира најкраћи део тих разговора, што по оцени Апелационог суда не може да даје основ за оцену оправданости закључивања првостепеног суда о чињеницама које се односе на радње извршења које су се односиле на уговарање испоруке марихуане за Београд и Немачку, начин испоруке, транспорт, начин комуникације и плаћања, а на шта се основано у жалбама браниоца окривљених и окривљеног АА2 указује.

На истоврстан начин, као на начин исказан у претходном ставу, првостепени суд поступа и када изводи закључивања да је окривљени АА3 од почетка знао за договор око набавке и продаје дроге у Немачкој и да је по налогу СС прибљављао информације о испоруци и преносио повратне поруке; када је реч о закључивању првостепеног суда да су окривљени СС и АА организатори који су осмислили план организације набавке и продаје опијата, да је окривљени СС преко СС2 обезбеђивао купце у Немачкој, а да је окр. АА проналазио добављаче дроге са којима је у сталном контакту и да се старао да се договори о испоруци дроге у потпуности остварују; потом у односу на организацију набавке, транспорта и прихватања опијата за територију Србије; када је реч о делатности окр. АА1; када је реч о транспорту дроге за Немачку и о улози АА4 у радњама које је предузео; и када је реч о догађајима у Немачкој; те када су у питању радње окривљеног АА3 и АА4, а за које су оглашени кривим, а што је све исказано од стране 12, па закључно са страном 22 став три образложења првостепене пресуде.

Дакле, првостепени суд у односу на сваког од овде оптужених не исказује своје конкретно утврђење за радње које је предузео сваки од окривљених у односу на дело које им је стављено на терет оптужним актом, и из којих доказа утврђује чињенично стање које се односи на њихове радње, већ провизорно изводи недоречена своја закључивања и то тако што не цитира прецизно садржину сваког доказа из чије садржине би се могло на несумњив начин оцењивати оправданост закључивања и оправданост чињеничног утврђења првостепеног суда у односу на радње извршења која су стављена на терет окривљенима, већ као што је то исказано у претходном делу из појединих транскрипата узима поједине реченице, и занемарујући остале делове тих транскрипата а при том делови појединих транскрипата су наведени тако да се не може оценити шта је садржина тих транскрипата а шта закључивање суда из њих.

Утврђене битне повреде одредаба кривичног поступка, резултирале су да је чињенично стање непотпуно утврђено у овој кривичној ствари, а на шта се основано у жалбама бранилаца окривљених и окривљеног АА2 указује и због тога је првостепена пресуда морала бити укинута и предмет враћен на поновно суђење усвајањем жалби браниоца окривљеног АА2, окривљеног АА2, бранилаца окривљеног АА3, окривљеног АА4, окривљеног АА, а поводом ових жалби и жалбе браниоца окривљеног АА1 на основу члана 454 Законика о кривичном поступку и у односу на окривљеног АА1.

У поновљеном поступку првостепени суд мора, крећући се у границама оптужења, на несумњив и логичан начин да искаже, а у образложењу поводом тога да да јасне и непротивречне разлоге на начин како то обавезује члан 428 Законика о кривичном поступку, следеће:

-С обзиром да је окривљенима АА, АА1, АА2, АА4 и АА3 стављено на терет извршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, да радње ових окривљених веже за неовлашћено набављање и неовлашћену продају опојне дроге у Савезној Републици Немачкој тако што ће исказати које су радње извршења (неовлашћене продаје), окривљени СС и окр. СС2, те СС1 извршили у Немачкој, а потом за њихове радње определити појединачно за сваког окривљеног у овом поступку сваку радњу која је у вези са радњама СС, СС2 и СС1 у смислу да ли су они са њима саизвршици или саучесници у ужем смислу.

Дакле мора да се на јасан и недвосмислен начин, а што ће се утврдити из немачких пресуда и списа немачких правосудних органа, определити време, место, предмет и остале околности које се односе на радње извршења окр. СС, СС2 и СС1 у СР Немачкој, а потом везати радње окривљених у овом предмету за њихове радње у односу на време и место, предмет и остале околности које се односе на саизвршилаштво или саучесништво у ужем смислу, а све ово сходно наводима Апелационог суда исказаног у претходном делу образложења овог решења, поводом бића кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика. Изнето првостепени суд мора учинити тако што ће се кретати у границама изреке оптужнице поводом које се води овај поступак.

Код својих чињеничних утврђивања у смислу члана 428 став 8 Законика о кривичном поступку, првостепени суд у односу на сваку чињеницу коју је утврдио, а која се тиче бића кривичног дела мора да искаже садржину сваког доказа, а не истргнути део једног доказа, а ово у циљу правилности оцене тог доказа и оправданости чињеничног утврђивања и закључивања суда које изводи из тог доказа.

У поновљеном поступку првостепени суд ће приликом извођења својих чињенично-правних закључивања узети у обзир и остале предлоге из жалби бранилаца окривљених и окривљеног АА2 који овом приликом нису посебно коментарисани с обзиром да је првостепена пресуда морала бити укинута због наведених битних повреда одредаба кривичног поступка.

Будући да је првостепена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање, то је жалба ТОК-а на одлуку о санкцији за сада беспредметна.

II

У смислу члана 458 став 4 Законика о кривичном поступку, будући да је првостепена пресуда укинута, а окривљени АА2, АА4 и АА3 се налазе у притвору, Апелациони суд је нашао да разлози из члана 211 став 1 тачка 1 и 2 Законика о кривичном поступку због којих је према окривљенима одређен и продужен притвор и даље стоје, те је са тих разлога према окривљенима продужио притвор и одредио да исти по овом решењу може трајати до наредне одлуке суда.

Следствено изнетом Апелациони суд у Београду, одлучио је као у изреци овог решења у ставу један и два, на основу члана 458 став 1 и 4 Законика о кривичном поступку.

Записничар        Председник већа-судија
Стојан Петровић       Верољуб Цветковић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)