Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.05.2016.

Кж1 По1 10/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 10/16
дана 11.05.2016.године
Б Е О Г Р А Д, Немањина 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Мирјане Поповић, Милене Рашић, Душка Миленковића и Јасмине Васовић, чланова већа, у кривичном поступку против осуђеног АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду СПК-По1.бр.72/15, Кв-По1.бр.664/15 од 03.03.2016.године, у седници већа одржаној дана 11.05.2016.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба осуђеног АА, а пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду СПК-По1.бр.72/15, Кв-По1.бр.664/15 од 03.03.2016.године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду СПК-По1.бр.72/15, Кв-По1.бр.664/15 од 03.03.2016.године, на основу чланова 552 став 1 тачка 1, 553, 554 и 556 став 1 тачка 1 ЗКП, усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па су у делу одлука о казнама преиначене правноснажне пресуде и то: пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење СПК-По1.бр.72/15 од 22.10.2015.године (правноснажна 22.10.2015.године) – којом је АА оглашен кривим због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица у саизвршилаштву из члана 225 став 3 у вези става 1 и чланова 33 и 61 КЗ и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци (у коју му је урачунато време проведено у притвору од 10.07. до 22.10.2015.године), као и на новчану казну од 250.000,00 динара и пресуда Првог основног суда у Београду СПК.бр.510/15 од 19.11.2015.године (правноснажна 19.11.2015.године) – којом је АА оглашен кривим због продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица у саизвршилаштву из члана 225 став 2 у вези става 1 и чланова 33 и 61 КЗ, у стицају са кривичним делом фалсификовање исправе у саизвршилаштву из члана 355 став 2 у вези става 1 и члана 33 КЗ и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци (у коју му је урачунато време проведено у притвору од 22.10.2015.године, па надаље), као и на новчану казну од 150.000,00 динара, па су те казне узете као утврђене и АА је, на основу чланова 4, 42, 45, 54, 60 став 2 тачка 2, 62 став 1 и 63, те чланова 552 став 1 тачка 1, 553, 554 и 556 став 1 тачка 1 ЗКП, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 8 месеци, у коју му је урачунато време проведено на издржавању казне по пресуди Првог основног суда у Београду СПК.бр.510/15 (од 27.11.2015.године, па надаље), као и време проведено у притвору у предмету Првог основног суда у Београду СПК.бр.510/15 (од 22.10. до 27.11.2015.године) и у предмету Вишег суда у Београду, Посебно одељење СПК-По1.бр.72/15 (од 10.07. до 22.10.2015.године). Такође, окривљени је, на основу чланова 4, 42, 48, 50, 51, 60 став 2 тачка 4 и 6, 62 став 1 КЗ и чланова 552 став 1 тачка 1, 553, 554 и 556 став 1 тачка 1 ЗКП, осуђен на јединствену новчану казну од 400.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, или ће у супротном бити замењена казном затвора тако што ће се сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна не може бити дужа од 6 месеци, а ако је изречена новчана казна у износу већем од 700.000,00 динара, казна затвора не може бити дужа од једне године.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио осуђени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешне примене закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, или пак да се преиначи, а њему изрекне казна затвора у краћем трајању.

У поднеску Ктж 11/16 од 28.03.2016.године, заменик тужиоца ТОК је предложио да се жалба осуђеног АА одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, на којој је размотрио спис, заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је након оцене жалбених навода и предлога, као и предлога ТОК, донео одлуку као у изреци ове пресуде, а ово из следећих разлога:

Испитујући првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби осуђеног АА, овај суд је оценио да се првостепена пресуда неосновано побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешне примене закона и одлуке висини јединствене казне затвора.

Наиме, члан 552 став 1 тачка 1 ЗКП прописује да се поступак изрицања јединствене казне покреће на захтев јавног тужиоца или осуђеног или његовог браниоца, ако је против истог осуђеног у две или више пресуда изречено више казни, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају; док члан 62 став 1 КЗ прописује да ће суд, ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започео издржавање казне по ранијој осуди, или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, истом изрећи јединствену казну за кривична дела применом одредбе члана 60 КЗ, узимајући раније изречену казну као већ утврђену, као и да ће се казна или део казне коју је осуђени издржао, урачунати у изречену казну затвора.

Са друге стране, из списа произилази да је АА пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду СПК-По1.бр.72/15 од 22.10.2015.године (правноснажна 22.10.2015.године) оглашен кривим због кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и члана 225 став 3 у вези става 1 и чланова 33 и 61 КЗ и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 10.07. до 22.10.2015.године, као и на новчану казну од 250.000,00 динара; док је пресудом Првог основног суда у Београду СПК бр. 510/15 од 19.11.2015.године (правоснажна 19.11.2015.године) оглашен кривим због кривичног дела из члана 225 став 2 у вези става 1 и чланова 33 и 61 КЗ у стицају са кривичним делом из члана 355 став 2 у вези става 1 и члана 33 КЗ и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 22.10.2015.године, па надаље, као и на новчану казну од 150.000,00 динара.

Притом, према стању у спису, кривично дело за које је АА осуђен пресудом Првог основног суда у Београду СПК број 510/15 од 19.11.2015.године, извршено је у периоду од 09.07. до 31.07.2013.године, а из извештаја Другог основног суда у Београду – Одељење за извршење кривичних санкција и извештаја КПЗ Сремска Митровица број 24-45/15-6132 од 28.12.2015.године, произилази да је 27.11.2015.године из притвора спроведен на издржавање казне затвора по тој пресуди и да иста редовно истиче 22.04.2017.године. Са друге стране, из списа произилази и то да је и пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду СПК По1 бр. 72/15 достављена КПЗ Пожаревац на извршење, да осуђени исту треба да почне да издржава од 22.04.2017.године и да је њен редован истек планиран за 10.07.2019.године.

Стога је првостепени суд правилно нашао да је осуђени АА кривично дело из касније пресуде (СПК број 510/15, правноснажна 19.11.2015.године), извршио пре него што је ступио на издржавање казне по ранијој осуди (СПК По1 бр. 72/15, правноснажна 22.10.2015.године), па је правилно закључио да су у конкретном случају испуњени услови за изрицање јединствене казне. Притом је правилно применио одредбе на које се у првостепеној пресуди позвао, а за своју одлуку да АА осуди на јединствену казну затвора, је дао јасне и довољне разлоге.

Надаље, првостепени суд је, поступајући у складу са одредбом члана 60 став 2 тачка 2 КЗ, АА правилно осуди на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 8 месеци, у коју му је, у складу са одредбама члана 63 КЗ, урачунао време проведено у притвору и на издржавању казне по правноснажној пресуди Првог основног суда у Београду СПК број 510/15 од 19.11.2015.године, као и на јединствену новчану казну од 400.000,00 динара. Приликом одмеравања јединствене казне затвора и јединствене новчане казне, првостепени суд је узео у обзир све чињенице и околности прописане чланом 54 КЗ (које су од важности да кривична санкција буде правилно изабрана, а њена висина правилно одмерена) којe су цењене приликом одмеравања појединачних казни затвора и новчаних казни, које је правилно оценио и дао им одговарајући значај, при чему је као олакшавајуће околности посебно ценио да је АА отац једног детета и да је признао изврешење кривичних дела, а од отежавајућих околности - његов ранији живот и ранију осуђиваност, узевши притом у обзир време које је протекло од те осуде, као и да није у питању затворска казна, већ словна осуда,

Када се узму у обзир околности случаја, личност окривљеног као извршиоца и степен повређивања заштићених добара, осуде на јединствену казну затвора у наведеном трајању и на једнинствену новчану казну у наведеном износу су, и по налажењу овог суда, оправдане. Исте одговарају тежини и последицама извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног, а истовремено су и нужне да се, у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 КЗ, постигне сврха кажњавања из члана 42 КЗ - пошто ће се њоме остварити циљеви индивидуалне превенције (у смислу утицаја на окривљеног да убудуће не врши кривична дела), опште превенције (у смислу васпитног утицаја на друге да не испољавају асоцијално понашање и не чине тешка и друштвено опасна кривична дела), те изразити друштвена осуда за предметна кривична дела и поспешити јачање морала и учвршићавање обавезе поштовања закона.

С обзиром на наведено, Апелациони суд у Београду је нашао да нису основани ни наводи из жалбе који се односе на висину одмерене јединствене казне затвора. Јединствена казна затвора у том трајању је одговарајућа са аспекта сврхе кажњавања, посебно када се има у виду личност осуђеног и чињеницу да се ради о повратнику у извршењу кривичних дела. Са друге стране, то што АА у року проверавања по ранијој условној осуди није чинио кривична дела, је последица претње затворском казном у случају да се у том периоду изврши кривично дело и не може бити цењена на начин на који се то пледира у жалби осуђеног. При свему томе, првостепени суд је у конкретном случају, приликом изрицања јединствене казне, применио управо принцип ''асперације'', који је и прописан одредбама члана 60 став 2 КЗ, јер је повисио најтежу појединчно утврђену казну, али тако да није достигла збир свих појединачно утврђених казни затвора које су биле предмет спајања.

Због напред наведених разлога, Апелациони суд у Београду је, на основу члана 457 ЗКП, одлучио као у изреци.
 
Записничар - саветник      Председник већа – судија
Жак Павловић, с.р.       Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)