Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.06.2011.

Кж1 По1 11/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 11/11
Дана 23.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Александре Златић и Mирјане Поповић, Душка Миленковића и Вучка Мирчића, чланова већа, са вишим судијским сарадником-записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела отмица у саизвршилаштву из члана 64 став 4 у вези става 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ-а, решавајући по жалби Тужиоца за организовани криминал изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.297/10 од 14.02.2011.године, у седници већа одржаној у смислу члана 375 ЗКП-а дана 23.06.2011.године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића, браниоца окривљеног АА-адвоката АБ по заменичком пуномоћју за адвоката АБ1, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.297/10 од 14.02.2011.године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о же њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.297/10 од 14.02.2011.године, окривљени АА је на основу одредбе члана 355 тачка 2 ЗКП-а ослобођен од оптужбе да је као саизвршилац извршио кривично дело отмице из члана 64 став 4 у вези става 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ-а.

Првостепеном пресудом је одлучено да трошкови кривичног поступка падну на терет буџета Републике Србије.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде Кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржи претрес потпуно и правилно утврди чињенично стање и окривљеног АА огласи кривим за кривично дело отмице из члана 64 став 4 у вези става 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ-а те да му изрекне казну по закону, одузме имовинску корист и обавеже на плаћање трошкова кривичног поступка.

Бранилац окривљеног АА-адвокат АБ1 је суду доставио одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал са предлогом да се иста одбије као неоснована и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.297/10 од 14.02.2011.године, потврди. У одговору на жалбу бранилац окривљеног је ставио захтев да као бранилац окривљеног АА у смислу члана 375 ЗКП-а буде обавештен о седници већа када се о жалби буде одлучивало.

Тужилаштво за организовани криминал је у писменом изјашњењу Ктж.бр.120/11 од 26.04.2011.године предложило да се жалба Тужилаштва за организовани криминал изјављена против пресуде Вишег суда у Београду-Посебно одељење К.По1.бр.297/10 од 14.02.2011.године уважи те да након одржаног главног претреса првостепени суд окривљеног АА огласи кривим због кривичног дела отмице из члана 64 став 4 у вези става 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ-а, те да му изрекне казну по закону, одузме имовинску корист и обавеже на плаћање трошкова кривичног поступка.

Апелациони суд у Београду Посебно одељење, одржао је седницу већа, у смислу члана 375 ЗКП-а, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића, те браниоца окривљеног АА-адвоката АБ који се јавио по заменичком пуномоћју за адвоката АБ1, и на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбом и одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, става заменика Тужиоца за организовани криминал изнетог на седници већа као и става браниоца окривљеног АА-адвоката АБ, нашао:

Жалба Тужилаштва за организовани криминал је неоснована.

Првостепена пресуда, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде Кривичног закона, на које Апелациони суд у Београду Посебно одељење, поводом жалбе пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП-а.

Жалбом Тужилаштва за организовани криминал побија се првостепена пресуда по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тачка 11 ЗКП-а и истиче да је изрека ожалбене пресуде противречна датим разлозима о одлучним чињеницама, при чему у образложењу пресуде нису дати довољни нити јасни разлози о одлучној чињеници посебно исказу сведока оштећеног ББ, а постоји и знатна противречност између разлога у образложењу пресуде и садржине записника, због чега се за сада не може прихватити чињенични и правни закључак првостепеног суда да није доказано да је радњама које су му стављене на терет окривљени АА остварио сва законска обележја кривичног дела отмице, за које је првостепеном пресудом ослобођен од оптужбе. Такође се у жалби истиче да су дати разлози првостепеног суда о одлучним чињеницама о поступању окривљеног АА супротни садржини изведених доказа у току поступка а посебно утврђеним одлучним чињеницама у правноснажној пресуди Окружног суда у Београду К.П.8/03 од 12.07.2004. године, која је прочитана и изведена као доказ, при чему првостепени суд није дао разлоге у погледу одлучних чињеница, које је утврдио супротно од истоветних одлучних чињеница које су правноснажно утврђене у претходном кривичном поступку за осуђене у истом кривично-правном догађају.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, изнете жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал оцењује као неосноване и налази да је првостепени суд о свим чињеницама важним за пресуђење дао довољно јасне, аргументоване разлоге које у погледу одлучних чињеница па и оних које се односе на оцену исказа сведока оштећеног ББ дао довољно јасне и непротивречне разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, при чему је првостепени суд и у погледу одлучних чињеница а које се односе на поступање окривљеног АА, у свему правилно и потпуно утврдио, и зашта је такође првостепени суд у образложењу пресуде а у погледу ове одлучне чињенице дао разлоге које као непротивречне и јасне прихвата и овај суд а који се жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, не доводе у сумњу и оцењују као неосновани.

Жалбом Тужилаштва за организовани криминал побија се првостепена пресуда и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и истиче да је одбрана окривљеног АА оповргнута изведеним доказима на главном претресу, а који су, како појединачно тако и у својој укупности директно супротни одбрани окривљеног. Такође се у жалби истиче да је првостепени суд био дужан да оштећеном предочи ранији исказ, укаже на одступање и затражи објашњење а затим да пажљивом, брижљивом оценом тог дела исказа оштећеног са главног претреса од 14.02.2011. године изведе закључак да је наведени део исказа оштећеног настао највероватније услед утицаја окривљених на њега, да промени исказ а и да сагласно свим изведеним доказима да јасне и непротивречне разлоге о том делу исказа и посебно образложи због чега исти прихвата као истинит. При том суд не даје оцену овог дела исказа оштећеног, који је у очигледној супротности са његовом тврдњом да у свему отаје при ранијим исказима које је давао на главном претресу. Сходно томе, суд није утврдио зашто оштећени није раније помињао суђење у Македонији, нити је изводио доказе ради утврђивања тих чињеница а посебно да ли се наведени кривични поступак води, у којој фази је и да ли је оштећени давао исказ у том поступку и да ли је евентуално променио сведочење по наговору ВВ. У жалби се такође указује да анализирајући делове исказа оштећеног и сведока који се односе на идентитет отмичара, може се закључити да су они сасвим извесно препознали окривљене ГГ, ДД и сада покојног ПП, као учиниоце кривичног дела које је предмет поступка. Правилном оценом изведених доказа, те повезивањем чињеница које се на основу њих могу утврдити, долази се до закључка да је оштећени ББ раније веродостојно износио своја сећања о критичном догађају, осим казивања да постоји могућност да је окривљеног АА погрешно препознао , што је изнео тек на задњем претресу од 14.02.2011. године, па се сходно напред наведеном указује и предлаже да првостепени суд одржи претрес, потпуно и правилно утврди чињенично стање а након чега ће окривљеног АА огласити кривим за напред наведено кривично дело а сходно тужиочевом жалбеном предлогу, при чему се указује да је због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, првостепени суд у конкретном случају повредио и кривични закон у корист окривљеног, када је закључио да нема доказа да је исти извршио кривично дело за које је првостепеном пресудом ослобођен од оптужбе.

Насупрот овим жалбеним наводима, и по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилан је закључак првостепеног суда да изведеним доказима, а имајући у виду одбрану окривљеног АА, те исказ оштећеног ББ, у конкретном случају није доказано да је окривљени АА извршио кривично дело које му је стављено на терет, са којих разлога је првостепени суд правилном применом одредбе чл. 355 тачка 2 ЗКП-а окривљеног ослободио од оптужбе за напред наведено кривично дело.

Наиме, првостепени суд је правилном анализом, оценом изведених доказа, а имајући у виду одбрану окривљеног АА, те исказ оштећеног ББ, правилно закључио да у конкретном случају није доказано да је окривљени АА извршио кривично дело отмице у саизвршилаштву из чл. 64 ст. 4 у вези ст. 1 КЗ РС у вези члл. 22 ОКЗ-а, обзиром да изведеним доказима у овом кривичном поступку оптужба у конкретном случају није доказана.

Наиме, окривљени АА је током поступка негирао извршење кривичног дела, наводећи да му о кривичном делу ништа није познато, као ни о осталим саокривљенима и оштећеном, те да је 2005. године од пријатеља сазнао да је његова слика објављена на сајту, а што се уверио преко интернета, да је ангажовао пријатеља адвоката који га је обавестио да се води поступак пред Специјалним судом, да је исти у односу на њега раздвојен, те је стога сматрао да је суд вероватно увидео да он са кривичним делом нема никакве везе, те да се за даљи ток поступка није интересовао до дана лишења слободе. У својој одбрани је навео да је један од осумњичених у свом исказу помињао неког “СС”, без ближих детаља, наводећи да он сигурно није то лице.

У исказу оштећеног, ББ, насупрот овако доследној одбрани окривљеног, уочава се читав низ контрадикторности и нелогичности, како у ожалбеној пресуди правилно и истиче првостепени суд. Тужилаштво за организовани криминал се у жалби позива на чињенице утврђене правноснажном пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К.П. 8/03 од 12.07.2004.године. У тој пресуди утврђене чињенице, а које прихвата у побијаној пресуди и Виши суд у Београду, Посебно одељење, говоре да се лице АА први пут појављује када оштећеног пребацују из куће СС1 и СС2 у кућу СС3, у Врњачкој бањи, где га заједно са осталима наизменично чува. Приликом његове предаје брату, наводи да је видео крупнијег отмичара код возила у којем је превезен, а када се приближио возилу у којем се налазио брат, видео је ситнијег отмичара и још једно лице. Такође је из његовог исказа утврђено да је при препознавању у Лесковцу препознао ГГ, ПП, ДД, али и још једно лице које није међу тада присутним окривљенима. Из записника о препознавању лица од 19.06.2003.године, види се да је оштећени препознао, мада не са апсолутном сигурношћу, и ЂЂ, полицајца СУП-а Лесковац, а истом приликом је ЕЕ указао такође на ЂЂ или ЖЖ, такође полицајца СУП-а Лесковац, као на другу особу присутну приликом предаје оштећеног.

На записнику о главном претресу од 15.03.2010.године, оштећени наводи да сад није сигуран, али мисли да је окривљеног, који је тада изгледао другачије, видео два пута, приликом примопредаје и када му је донео бруфен, прво вече када је стигао у Србију. То је директно супротно утврђеној чињеници да се лице по имену АА први пут појављује када оштећеног пребацују из куће СС1 и СС2 у кућу СС3, у Врњачкој бањи.

На записнику о главном претресу од 19.04.2010.године оштећени наводи да је окривљеног видео и један пут када нису узели новац, а најбоље приликом размене, наводећи да се ради о лицу које је управљало возилом марке „Мерцедес“. То је директно супротно његовом исказу који је био основ доношења правноснажне пресуде где је навео да је том приликом са крупнијим отмичарем био човек који је возио „Мерцедес“ када је први пут ушао у њега, а то је тренутак када су прешли границу, када се, према изреци те пресуде лице АА, још и не појављује.

Приликом свих описа лица по имену АА гледајући при томе окривљеног, оштећени је наводио да није сигуран да је то исто лице, потенцирајући да личи по физиономији, а да га заправо препознаје по карактеристичним очима, не наводећи по чему су исте специфичне. Међутим, на главном претресу 14.02.2011.године, оштећени наводи да је сигуран да је ВВ особа коју је описивао, да га је препознао по лику и очима, „као карактеристично нешто“ са очима.

Правилно је код ових чињеница првостепени суд закључио да се на исказу оштећеног не може на несумњив начин утврдити да је управо окривљени лице које се у правноснажној пресуди помиње по имену АА, тим пре што из исказа окривљеног ПП исти је именован само именом СС, окривљени ГГ је навео да познаје неког АА, али не доводећи га у везу са конкретним догађајима, СС2, је са ДД видео једно њему непознато лице, али ни ГГ ни СС2 не препознају окривљеног, како то првостепени суд правилно утврђује из записника о препознавању лица, те је жалбени навод тужиоца, да првостепени суд није поступио по налогу из ожалбеног решења и саслушао ова лица као сведоке, неоснован, јер исти не води потпунијем утврђивању чињеница, већ непотребном одуговлачењу поступка.

Неосновани су и жалбени наводи да је првостепени суд требао да утврди у којој је фази и да ли се против ВВ води поступак у Македонији, те да по потреби и њега саслуша, тим пре што такав предлог није ни истакнут у току овог поступка, иако је терет доказивања кривице окривљеног првенствено на Тужиоцу, а ово с тога што на основу недоследних исказа оштећеног, у одсуству материјалних и било каквих других доказа, првостепени суд правилно примењује начело „in dubio pro reo“ и окривљеног основано ослобађа оптужбе налазећи да није доказано да је извршио кривично дело које му је стављено на терет.

Са свега изложеног Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци пресуде, на основу одредбе члана 388 ЗКП-а.

Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Тања Славковић, с.р Зоран Савић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)