Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.10.2012.

Кж1 По1 11/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 11/12
Дана: 05.10.2012. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића и Наде Зец, чланова већа, са вишим судијским помоћником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету против оптуженог АА и др., због кривичног дела злочиначког удруживања из члана 346 став 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, жалби браниоца оптуженог АА, адв. АБ, жалби браниоца оптуженог АА, адв. АБ1, жалби браниоца оптуженог ББ, адв. АБ1, жалби заједничког браниоца оптужених ВВ и ГГ, адв. ГА, жалби браниоца оптуженог ДД, адв. ДА, жалби браниоца оптуженог ЂЂ, адв. АБ, жалби браниоца оптуженог ЕЕ, адв. ЕА, жалби браниоца оптуженог ЖЖ, адв. ЖА, жалби браниоца оптуженог ЗЗ, адв. ЗА, жалби браниоца оптуженог ИИ, адв. ИА, жалби браниоца оптуженог ЈЈ, адв. ЈА и жалби браниоца оптуженог ЈЈ, адв. ЈА2, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.247/10 од 11.11.2011. године, у седници већа одржаној у смислу члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку, дана 03.10.2012. године, у присуству оптужених АА, ББ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ГГ, ИИ и ЈЈ, заједничког браниоца оптужених АА и ЂЂ, адв. АБ, заједничког браниоца оптужених АА и ББ, адв. Аб1, заједничког браниоца оптужених ВВ и ГГ, адв. ГА, браниоца оптуженог ВВ, адв. ВА, браниоца оптуженог ДД, адв. ДА, браниоца оптуженог ЕЕ, адв. ЕА, браниоца оптуженог ЗЗ, адв. ЗА и бранилаца оптуженог ЈЈ, адв. ЈА1 по заменичком пуномоћју за адв. ЈА и адв. ЈА2, а у одсуству уредно обавештених заменика Тужиоца за организовани криминал, браниоца оптуженог ИИ, адв. ИА и браниоца оптуженог ЈЈ, адв. ЈА и дана 04.10.2012. године у присуству свих лица као и дана 03.10.2012. године, заменика Тужиоца за организовани криминал Мирјане Илић, браниоца оптуженог ЈЈ, адв. ЈА, заједничког браниоца оптужених ВВ и ГГ, адв. ВА по заменичком пуномоћју за адв. ГА и браниоца оптуженог ИИ, адв. ИА1, а у одсуству уредно обавештеног браниоца оптужених ВВ и ГГ, адв. ГА, донео је дана 05.10.2012. године


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца оптуженог АА, адв. АБ, браниоца оптуженог АА, адв. АБ1, браниоца оптуженог ББ, адв. АБ1, заједничког браниоца оптужених ВВ и ГГ, адв. ГА, браниоца оптуженог ДД, адв. ДА, браниоца оптуженог ЂЂ, адв. АБ, браниоца оптуженог ЕЕ, адв. ЕА, браниоца оптуженог ЖЖ, адв. ЖА, браниоца оптуженог ЗЗ, адв. ЗА, браниоца оптуженог ИИ, адв. ИА, браниоца оптуженог ЈЈ, адв. ЈА и браниоца оптуженог ЈЈ, адв. ЈА2 и пресуда Вишег суда у Београду - Посебно одељење К.По1.бр.247/10 од 11.11.2011. године ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.247/10 од 11.11.2011. године, оптужени АА, ББ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, оглашени су кривима да су починили и то: оптужени АА кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 1 Кривичног законика и продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, док су оптужени ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ оглашени кривима да су починили кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, док је оптужени ЂЂ оглашен кривим да је починио продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у саизвршилаштву у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, па су, након што су оптуженима АА, ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ утврђене појединачне казне затвора и то: оптуженом АА за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 1 Кривичног законика у трајању од једне године и шест месеци, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од пет година, оптуженом ББ за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од једне године, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од пет година, оптуженом ВВ за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од десет месеци, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од три године, оптуженом ДД за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од осам месеци, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од три године, оптуженом ЕЕ за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од седам месеци, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од две године и шест месеци, оптуженом ГГ за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од седам месеци, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од две године и шест месеци, оптуженом ЖЖ за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од осам месеци, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од три године и три месеца, оптуженом ЗЗ за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од седам месеци, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од две године и шест месеци, оптуженом ИИ за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од две године и три месеца, а оптуженом ЈЈ за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од седам месеци, а за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од две године и шест месеци, осуђени на јединствене казне затвора и то: оптужени АА у трајању од шест година, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 24.12.2009. године па надаље до упућивања оптуженог у установу за издржавање казне, а најдуже док не истекне време трајања изречене казне, оптужени ББ у трајању од пет година и шест месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 24.09.2010. године до 01.07.2011. године, оптужени ВВ у трајању од три године и шест месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 24.12.2009. године до 28.06.2010. године, оптужени ДД у трајању од три године и пет месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 24.12.2009. године до 28.06.2010. године, оптужени ЕЕ у трајању од две године и осам месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 24.12.2009. године до 23.03.2011. године, оптужени ГГ у трајању од две године и осам месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 24.12.2009. године до 28.06.2010. године, оптужени ЖЖ у трајању од три године и осам месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 24.12.2009. године до 23.03.2011. године, оптужени ЗЗ у трајању од две године и осам месеци, оптужени ИИ у трајању од две године и шест месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 24.12.2009. године до 23.03.2011. године, оптужени ЈЈ у трајању од две године и осам месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 19.02.2010. године до 01.07.2011. године, док је оптужени ЂЂ, због продуженог кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 2 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 24.12.2009. године до 17.02.2010. године. Том пресудом, на основу одредбе члана 87 став 1 и 2 Кривичног законика према оптуженима АА, ВВ и ЕЕ изречена је мера безбедности одузимања предмета и то: од оптуженог АА једног принтера “ХП ласер Џет 1018”, серијског броја _, једног лап-топа “Асус” број _, пет мини ЦД-ова – инсталационих дискова за уређај ТМ-951116-03 и ТМ-951118-01, а од оптужених ВВ и ЕЕ девет лажних платних картица и то: виза картица ТЕЛСТРА на име ОО, две виза картице ЛОЈДС ТСБ на име ОО, картица сиве боје ручно исписана мастер 2889, три виза картице ЛОЈДС ТСБ на име ОО1, виза картица ИНГ на име ОО1, виза картица БРД ГРУПЕ “СОСИЈЕТЕ ЖЕНЕРАЛ” на име ОО1. Истом пресудом, на основу одредби члана 91 и 92 Кривичног законика од оптужених АА, ББ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ одузима се имовинска корист прибављена кривичним делом фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 Кривичног законика у износу од 6.602.873,20 динара, па се оптужени обавезују да солидарно уплате наведени износ у буџет Републике Србије у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења, а од оптуженог АА одузима се један мобилни телефон марке “Нокиа” модел 8800. Том пресудом, на основу одредби члана 193 и 196 Законика о кривичном поступку оптужени су обавезани да у корист буџетских средстава суда на име трошкова кривичног поступка плате и то: оптужени АА износ од 122.698,00 динара, оптужени ББ износ од 187.593,00 динара, оптужени ВВ износ од 21.998,00 динара, оптужени ДД износ од 23.698,00 динара, оптужени ЕЕ износ од 33.588,00 динара, оптужени ГГ износ од 7.998,00 динара, оптужени ЖЖ износ од 7.998,00 динара, оптужени ЗЗ износ од 7.518,00 динара, оптужени ИИ износ од 62.643,30 динара, оптужени ЈЈ износ од 15.518,00 динара, оптужени ЂЂ износ од 15.998,00 динара, а на име паушала сваки од оптужених износ од по 20.000,00 динара, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења. Том пресудом, на основу одредбе члана 355 тачка 2 Законика о кривичном поступку оптужени ЂЂ ослобођен је од оптужбе да је починио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, док је према оптуженима ИИ и ЖЖ, на основу одредбе члана 354 тачка 1 Законика о кривичном поступку одбијена оптужба да су починили по једно кривично дело фалсификовања исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, па је, на основу одредбе члана 197 став 1 Законика о кривичном поступку одлучено да трошкови кривичног поступка који се односе на ослобађајући и одбијајући део пресуде падају на терет буџетских средстава суда.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због погрешно утврђеног чињеничног стања у односу на оптуженог ЂЂ и због одлуке о кривичним санкцијама у односу на све оптужене, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи тако што ће оптуженог ЂЂ огласити кривим да је починио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и за исто му утврдити појединачну казну затвора, па га, узимајући му као утврђену казну затвора у трајању од једне године и шест месеци због кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица у продуженом трајању из члана 225 став 2 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика осудити на јединствену казну затвора у дужем временском трајању и тако што ће оптужене АА, ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ осудити на јединствене казне затвора у дужем временском трајању,

-бранилац оптуженог АА, адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона и због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће овог оптуженог на основу одредбе члана 423 тачка 2 Законика о кривичном поступку ослободити од оптужбе, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-бранилац оптуженог АА, адв. АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због одлуке о кривичној санкцији, и због, а како то произилази из садржине жалбе, повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће овог оптуженог, у смислу одредбе члана 423 тачка 2 Законика о кривичном поступку, ослободити од оптужбе или пак тако што ће му за кривична дела у питању за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврдити појединачне казне затвора у краћем временском трајању и тако што ће га осудити на јединствену казну затвора у краћем временском трајању уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-бранилац оптуженог ББ, адв. АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због одлуке о кривичној санкцији, због одлуке о трошковима кривичног поступка и због, а како то произилази из садржине жалбе, повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће овог оптуженог, у смислу одредбе члана 423 тачка 2 Законика о кривичном поступку, ослободити од оптужбе или тако што ће му за кривична дела у питању за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврдити појединачне казне затвора у краћем временском трајању и тако што ће га осудити на јединствену казну затвора у краћем временском трајању, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-заједнички бранилац оптужених ВВ и ГГ, адв. ГА, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће оптужене ВВ и ВВ ослободити од оптужбе да су починили кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и тако што ће им за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, применом института ублажавања казне, изрећи блажу казну, односно тако што ће оптуженима ВВ и ВВ за кривична дела у питању применом института ублажавања казне утврдити појединачне казне затвора испод законом прописаног минимума за кривична дела у питању и тако што ће им изрећи јединствену казну затвора у краћем временском трајању, уз захтев да она и њени брањеници буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-бранилац оптуженог ДД, адв. ДА, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи тако што ће оптуженог ДД осудити на јединствену казну затвора у краћем временском трајању, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-бранилац оптуженог ЂЂ, адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона и због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће овог оптуженог, на основу одредбе члана 423 тачка 2 Законика о кривичном поступку ослободити од оптужбе, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-бранилац оптуженог ЕЕ, адв. ЕА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона, због одлуке о казни, због одлуке о одузимању имовинске користи и због одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи тако што ће оптуженог ослободити од оптужбе да је починио предметна кривична дела, или тако што ће га осудити на јединствену казну затвора у краћем временском трајању, или пак да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-бранилац оптуженог ЖЖ, адв. ЖА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће овог оптуженог ослободити од оптужбе да је починио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 Кривичног законика и тако што ће га за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика осудити на блажу казну,

-бранилац оптуженог ЗЗ, адв. ЗА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, уз захтев да буде обавештен о седници већа другостепеног суда,

-бранилац оптуженог ИИ, адв. ИА, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће овог оптуженог ослободити од оптужбе, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-бранилац оптуженог ЈЈ, адв. ЈА из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће оптуженог осудити на јединствену казну затвора у краћем временском трајању или пак тако што ће му изрећи условну осуду, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-бранилац оптуженог ЈЈ, адв. ЈА2, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона и због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће оптуженог ослободити од оптужбе да је починио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и тако што ће га за продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика осудити на казну затвора у краћем временском трајању.

Бранилац оптуженог ЈЈ, адв. ЈА2 поднео је одговор на жалбу коју је изјавио Тужилац за организовани криминал, са предлогом да се иста као неоснована одбије.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр.51/12 од 17.05.2012. године предложило је да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење као основану уважи жалбу Тужилаштва за организовани криминал Кт.С.бр.21/09 од 30.03.2012. године и побијану пресуду преиначи тако што ће оптуженог ЂЂ огласити кривим да је починио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и за исто му утврдити казну затвора и тако што ће овог оптуженог, узимајући му као утврђену казну затвора у трајању од једне године и шест месеци због кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица у продуженом трајању из члана 225 став 2 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика из првостепене пресуде осудити на јединствену казну затвора и то у дужем временском трајању и тако што ће оптужене АА, ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ осудити на јединствене казне затвора у дужем временском трајању, а да жалбе бранилаца оптужених и то: оптуженог АА, адв. АБ1 и адв. АБ, оптуженог ББ, адв. АБ, оптуженог ББ, адв. АБ1, оптуженог ВВ, адв. ГА, оптуженог ЂЂ, адв. АБ, оптуженог ДД, адв. ДА, оптуженог ЕЕ, адв. ЕА, оптуженог ГГ, адв. ГА, оптуженог ЖЖ, адв. ЖА, оптуженог ЗЗ, адв. ЗА, оптуженог ИИ, адв. ИА и оптуженог ЈЈ, адв. ЈА2 и адв. ЈА као неосноване одбије.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 451 Законика о кривичном поступку, па је по оцени жалбених навода и предлога, одговора на жалбу који је изјавио Тужилац за организовани криминал, поднетог од стране браниоца оптуженог ЈЈ, адв. ЈА2, става Тужиоца за организовани криминал датог у напред наведеном писменом поднеску и навода странака изнетих на седници већа, нашао да ваља одлучити као у изреци ове пресуде.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, заједнички бранилац оптужених АА и ББ, адв. АБ1 у истоветно датом образложењу овог жалбеног основа у изјављеним жалбама навео је да првостепени суд, тиме што у изреци побијане пресуде није јасно определио којом радњом и на који начин су оптужени АА и ББ остварили законска обележја кривичног дела злочиначког удруживања и то оптужени АА из члана 346 став 1 Кривичног законика, а оптужени ББ из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, тиме што је навео да је оптужени АА поседовао опрему за фалсификовање платних картица и да је исте израђивао, а такође да је лажне платне картице израђивао и оптужени ББ, те да је оптужени ББ ове лажне платне картице и употребљавао као праве, и тиме што у изреци побијане пресуде није навео којим радњама су ови оптужени, као саизвршиоци починили продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, изреку побијане пресуде у погледу описа радњи које се тичу оптужених АА и ББ учинио неразумљивом. Потом је указао да је првостепени суд изреку побијане пресуде учинио неразумљивом и тиме што није навео у којој висини је свако од оптужених радњама које је предузео прибавио противправну имовинску корист. Потом је навео да је првостепени суд и тиме што је у изреци побијане пресуде навео да је оптужени ББ осуђен пресудом Општинског суда у Сомбору због кривичног дела из члана 54, исту учинио неразумљивом, будући да је овом одредбом регулисан институт општег дела Кривичног законика. Даље, заједнички бранилац оптужених АА и ББ у изјављеним жалбама је навео да је првостепени суд, на тај начин што у изреци побијане пресуде није навео када и за које кривично дело су ови оптужени осуђивани, те уколико јесу да ли су казне по изреченим правноснажним пресудама издржали, изреку побијане пресуде учинио неразумљивом.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку бранилац оптуженог АА, адв. АБ у жалби је истакао да је првостепени суд, тиме што је у изреци побијане пресуде навео да је овај оптужени поседовао опрему за израду фалсификованих платних картица исту учинио неразумљивом.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку бранилац оптужених ВВ и ГГ, адв. ГА у жалби је навела да је изрека побијане пресуде у односу на опис радњи које се тичу ових оптужених неразумљива, указивањем да првостепени суд у истој није навео на који начин су ови оптужени постали чланови криминалне групе коју је организовао оптужени АА и на који начин је оптужени ВВ прибавио прештампану белу пластику.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку бранилац оптуженог ЂЂ, адв. АБ у жалби је навео да је првостепени суд тиме што је од овог оптуженог применом члана 91 и члана 92 Кривичног законика одузео имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 Кривичног законика у износу од 6.602.873,20 динара и истога обавезао да наведени новчани износ плати солидарно са осталим саоптуженима, изреку побијане пресуде учинио неразумљивом будући да је првостепени суд оптуженог ЂЂ, на основу одредбе члана 355 тачка 2 Законика о кривичном поступку ослободио од оптужбе да је починио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, бранилац оптуженог ИИ, адв. ИА у жалби је указао да је првостепени суд, на тај начин што је навео да је овај оптужени деловао у оквиру организоване криминалне групе, не наводећи при том задатак и улогу овог оптуженог у оквиру организоване криминалне групе у тачки један изреке побијане пресуде, исту у погледу описа радње која се тиче овог оптуженог учинио неразумљивом. Такође је навео да је првостепени суд тиме што је у изреци под тачком два побијане пресуде навео да је овај оптужени дана 28.07.2009. године купујући робу у ТЦ „Ушће“ употребио лажну платну картицу као праву исту учинио неразумљивом јер ТЦ „Ушће“ као радња не постоји већ овај тржни центар садржи на стотине радњи.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени овога суда, а супротно изнетим жалбеним наводима бранилаца оптужених АА, ББ и ИИ, првостепени суд је у изреци под тачком један побијане пресуде јасно и недвосмислено навео да је оптужени АА у периоду од јула месеца 2009. године до 24. децембра 2009. године организовао криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичних дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, ради стицања финансијске користи, која је постојала одређено време и чији припадници и то оптужени ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ су деловали споразумно, свесно прихватајући активности групе и манифестујући ову припадност извршавањем унапред одређених задатака, па је тако у оквиру планиране активности ове криминалне групе оптужени АА поседовао опрему за израду платних картица – уређај за читање и писање по магнетној писти платних картица, рачунар и ласерски штампач, куповао је путем интернета идентификационе податке за израду лажних платних картица, организовао је плаћање за купљене податке преко “Вестерн јунион” службе, израђивао је лажне платне картице и проналазио власнике, односно раднике на продајним местима који су омогућавали да се на ПОС терминалима инсталираним у продајним објектима употребљавају лажне платне картице као праве, док је оптужени ББ имао задатак да израђује и употребљава лажне платне картице као праве, а оптужени ИИ је имао задатак да употребљава лажне платне картице као праве, дакле, првостепени суд је у изреци под тачком један побијане пресуде несумњиво утврдио да је оптужени АА, на тај начин што је организовао ову криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичних дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика ради стицања финансијске користи и тако што је у циљу реализације планиране активности ове криминалне групе, путем опреме коју је поседовао, на описани начин израђивао лажне платне картице и проналазио власнике, односно раднике на продајним местима у сврху омогућавања употребе ових лажних платних картица као правих на инсталираним ПОС терминалима остварио законска обележја кривичног дела злочиначког удруживања из члана 346 став 1 Кривичног законика, а да су оптужени ББ и ИИ, припадници ове криминалне групе коју је организовао оптужени АА на тај начин што су реализовали задатке ове криминалне групе и то оптужени ББ тако што је израђивао и употребљавао лажне платне картице као праве, а оптужени ИИ тако што је употребљавао лажне платне картице као праве, остварили законска обележја кривичног дела злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика.

С тим у вези, по оцени овога суда, а супротно изнетим жалбеним наводима бранилаца оптужених АА и ББ првостепени суд је на основу доказа које је извео и правилно оценио, а пре свега на основу налаза и мишљења вештака СС који је у овоме навео да датотека рачунара (који је одузет од оптуженог АА) садржи готове податке за израду 10 магнетних писта платних картица и 11 лажних платних картица које су пронађене приликом хапшења оптужених ЕЕ и ВВ, представљају предмете и материјале коришћене за израду лажних платних картица, те да хард диск и УСБ меморије садрже податке који потенцијално могу да се користе за прављење лажних платних картица или пак за неовлашћену трговину са украденим подацима о платним картицама, да 5 мини компакт-дискова (који су одузети од оптуженог АА) представљају инсталационе дискове за уређај “мини 123” и “мини 400” који и по мишљењу вештака ЉЉ имају функцију читача и писача по магнетној писти пластичних картица, а такође и да је могуће да су фолије на картицама које су пронађене приликом хапшења оптужених ЕЕ и ВВ одштампане ласерским штампачем који је пронађен и одузет од оптуженог АА, а да према мишљењу ових вештака пронађени каблови служе за повезивање рачунара и уређаја “мини 123” и “мини 400” јер са једне стране, по мишљењу вештака СС имају серијски број РС 232 ДБС ПОРТ који иде на рачунар, а са друге стране мини УСБ порт који је истог профила као кабл из упутства, а да пронађене 3 батерије “панасоник” представљају тип батерије који је наведен као заменски тип батерије за уређај “мини 123”, при чему и по мишљењу вештака ЉЉ пронађени каблови код оптуженог АА су универзални и могу се користити за повезивање рачунара и уређаја “мини 123” и “мини 400”, а да су “панасоник” батерије стандардне батерије које се користе за напајање малих електронских уређаја, као што се налази и у упутству уређаја “мини 123” и одговарају ономе што тај уређај користи, и правилно је, доводећи у везу изнету садржину ових доказа са садржином разговора које су оптужени АА и ББ водили дана 15.07.2009. године, а у коме је оптужени ББ обавестио оптуженог АА да му је овај донео 5 пластичних картица, све беле без ичега, али да ће он видети са овим његовим да му то офарба, са садржином разговора који су дана 20.07.2009. године водили оптужени ББ и ЕЕ, у коме је оптужени ББ обавестио оптуженог ЕЕ како прави фалсификоване платне картице, те да када се излепи на картицу не може да насними податке јер не може да прође кроз оно, као и са садржином разговора који су дана 21.07.2009. године обавили оптужени ББ и ВВ, када је оптужени ВВ обавестио оптуженог ББ да је све договорио и да ујутру има све у фулу у 10 сати, а оптужени ББ му је, између осталог, рекао: “Да ти покажем брате, много дебело, не може да ми прође кроз оно моје”, несумњиво утврдио, без обзира на чињеницу да уређај за писање по магнетној писти платних картица није пронађен, да је оптужени АА поседовао сву потребну опрему за израду фалсификованих платних картица, те да су оптужени АА и ББ правили лажне платне картице.

Осим тога, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца оптуженог ББ првостепени суд је правилном оценом изведених доказа и то пре свега извештајем о извршеној контроли кретања МУП-а РС, Дирекције полиције од 13.07.2009. године, као и детаљном анализом транскрипата преслушаних разговора који су оптужени ББ и АА водили дана 14.10.2009. године, као и разговора који су ови оптужени водили дана 17.11.2009. године, те на основу одбране са признањем оптуженог ДД у којој је тврдио да је роба која је купована злоупотребом платних картица ишла ББ, коју је он продавао и њему давао новац, те да је по употреби платне картице добијао 300 до 500 еура, несумњиво утврдио да је оптужени ББ и употребљавао лажне платне картице као праве.

Осим тога, по оцени овога суда, а супротно изнетим жалбеним наводима бранилаца оптужених АА и ББ првостепени суд је у изреци под тачком два побијане пресуде јасно навео да су оптужени АА и ББ направили више лажних платних картица и то тако што су идентификационе податке уписане у магнетни запис оригиналне платне картице чији су корисници страна физичка лица – број платне картице, датум важења платне картице и друге сигурносне податке, које је оптужени АА куповао путем интернета на форумима од НН лица, помоћу рачунара и уређаја за читање и писање по магнетној писти платних картица наносили на прештампану белу пластику, коју је набавио оптужени ВВ током јула месеца 2009. године и предао оптуженом ББ, а затим су преко исте прелепљивали провидну пластичну фолију на коју су ласерским штампачем наштампали лажно име и презиме лица корисника картице, број картице и предавали их члановима криминалне групе који су на територији Републике Србије у продајним објектима употребљавали лажне платне картице као праве, плаћајући робу и услуге, а ове лажне платне картице је употребљавао и оптужени ББ.

Такође, по оцени овога суда, а супротно изнетим жалбеним наводима браниоца оптужених ВВ и ГГ, првостепени суд је у изреци побијане пресуде јасно навео којим конкретно радњама су оптужени ВВ и ГГ постали чланови криминалне групе коју је организовао оптужени АА, а која је имала за циљ вршење кривичних дела злоупотребе и фалсификовања платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и то оптужени ВВ тако што је прибављао прештампану белу пластику за израду лажних платних картица, при чему ни сам оптужени ВВ није спорио да је набавио пластичне картице, али је негирао да је исте набавио у циљу израде лажних платних картица, и тако што је употребљавао лажне платне картице као праве, па је тако признао да је у октобру месецу 2009. године и у новембру месецу 2009. године употребио лажне платне картице као праве, а оптужени ГГ тако што је употребљавао лажне платне картице као праве, при чему овај оптужени употребу лажних платних картица у каснијој измењеној одбрани није спорио.

Поред тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог ИИ, адв. ИА да је првостепени суд на тај начин што је у изреци под тачком два побијане пресуде навео да је овај оптужени дана 28.07.2009. године купујући робу у ТЦ „Ушће“ употребио лажну платну картицу учинио неразумљивом у погледу места – продајног објекта у коме је овај оптужени критичном приликом лажну платну картицу употребио као праву, будући да је првостепени суд у изреци под тачком два побијане пресуде јасно навео да је оптужени ИИ критичном приликом употребио као праву лажну платну картицу, купујући робу у ТЦ „Ушће“ у продавници „Биг банг“.

Следствено изнетом, а имајући у виду да је, по оцени овога суда изрека под тачком један и два побијане пресуде разумљива и да садржи јасан и потпун опис чињеница и околности из којих произилазе сва законска обележја како кривичног дела злочиначког удруживања из члана 346 став 1 Кривичног законика за које је оптужени АА оглашен кривим да га је починио, тако и сва законска обележја кривичног дела злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика за које су оптужени ББ, ВВ, ГГ и ИИ оглашени кривима да су га починили, као и законска обележја продуженог кривичног дела злоупотребе и фалсификовања платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика за које су оптужени АА, ББ, ВВ, ГГ и ИИ заједно са осталим саоптуженима оглашени кривима да су га починили у саизвршилаштву, дакле, у вези члана 33 Кривичног законика, Апелациони суд, Посебно одељење супротне жалбене наводе бранилаца оптужених АА, ББ, ВВ, ГГ и ИИ којима се указује да је изрека под тачком један и два побијане пресуде неразумљива, оцењује неоснованим.

Осим тога, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца оптуженог АА и ББ, адв. АБ1, браниоца оптужених ВВ и ГГ, адв. ГА и браниоца оптуженог ЖЖ, адв. ЖА, првостепени суд тиме што у изреци побијане пресуде није навео у којој висини је свако од оптужених радњама које је предузео прибавио противправну имовинску корист, исту није учинио неразумљивом, с обзиром да је намера, као свесна опредељеност радње одређеном циљу, код оптужених АА, ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, ишла за тим да се као резултат њиховог свесног и вољног заједничког деловања ка извршењу радњи предметног кривичног дела оствари последица у виду прибављања противправне имовинске користи за све њих, као групе, због чега је, следом изнетог, без утицаја на постојање бића кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика начин поделе остварене имовинске користи између ових оптужених. С тим у вези, по оцени овога суда, без основа је и истицање жалбом браниоца оптуженог ЂЂ, адв. АБ да је првостепени суд тиме што је овог оптуженог обавезао да солидарно са осталим саоптуженима уплати новчани износ од 6.602.873,20 динара, који представља износ одузете имовинске користи, изреку побијане пресуде у погледу ове одлучне чињенице учинио неразумљивом, јер је првостепени суд, услед недостатка доказа оптуженог ЂЂ ослободио од оптужбе да је починио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, будући да је првостепени суд све оптужене огласио кривим да су као саизвршиоци починили продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица и то оптужени АА, ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, а оптуженог ЂЂ је огласио кривим да је у саизвршилаштву са осталим саоптуженима починио продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, дакле, саизвршилаштво и овог оптуженог који је извршио две радње кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, које су ушле у састав продуженог кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица везује за остале саизвршиоце, због чега је, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца оптуженог ЂЂ без утицаја на правилну одлуку првостепеног суда којом је овог оптуженог обавезао да солидарно са осталим саоптуженима уплати напред наведени новчани износ на име одузете имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 Кривичног законика околност да је првостепени суд оптуженог ЂЂ ослободио од оптужбе да је починио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика.

Осим тога, по оцени овога суда без основа је истицање жалбом браниоца оптужених АА и ББ, адв. АБ1 да је првостепени суд на тај начин што у изреци побијане пресуде није навео када и за које кривично дело су ови оптужени осуђивани, те уколико јесу да ли су казне по изреченим правноснажним пресудама издржали, и тиме што је у изреци побијане пресуде навео да је оптужени ББ осуђен пресудом Општинског суда у Сомбору, због кривичног дела из члана 54, с обзиром да је овом одредбом регулисан општи институт Кривичног законика, исту учинио неразумљивом, будући да је првостепени суд у изреци побијане пресуде навео да је оптужени АА осуђиван и то: пресудама Општинског суда у Новом Саду К.бр.243/05 због кривичног дела из члана 289 став 3 Кривичног законика на новчану казну у износу од 15.000,00 динара, пресудом Општинског суда у Сомбору К.бр.456/06 за кривично дело из члана 278 став 1 Кривичног законика и кривично дело из члана 348 став 1 Кривичног законика на казну затвора у трајању од једне године, условно на три године, пресудом суда у Задру – Република Хрватска због кривичног дела из члана 208 став 1 у вези члана 30 Кривичног законика на казну затвора у трајању од једне године и два месеца, условно на пет година, а којом пресудом му је изречена и мера безбедности протеривања из земље у трајању од пет година, пресудом Првог основног суда у Београду за кривично дело из члана 121 став 5 Кривичног законика на казну затвора у трајању од шест месеци условно на две године, а да је оптужени ББ осуђиван правноснажном пресудом Врховног суда Србије КжI.бр.1399/06 од 24.10.2006. године због кривичног дела из члана 206 став 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика и кривичног дела из члана 204 став 1 тачка 3 у вези члана 33 Кривичног законика на казну затвора у трајању од две године, коју казну је издржао и пресудом Општинског суда у Сомбору К.бр.165/05 од 03.10.2006. године због кривичног дела из члана 54 став 2 КЗ РС, дакле, првостепени суд је у изреци побијане пресуде навео којим пресудама, за која кривична дела и на које казне су оптужени АА и ББ осуђивани, при чему тиме што није навео датуме изрицања означених пресуда изреку ожалбене пресуде није учинио неразумљивом, будући да се ради о проверљивим чињеницама, док је у изреци ожалбене пресуде навео да је оптужени ББ осуђиван пресудом Општинског суда у Сомбору К.бр. 165/05 од 03.10.2006. године због кривичног дела из члана 54 став 2 КЗ РС. С тим у вези, а супротно изнетим жалбеним наводима браниоца оптужених АА и ББ, адв. АБ1 првостепени суд је у изреци побијане пресуде навео да је оптужени ББ казну затвора у трајању од две године на коју је осуђен правноснажном пресудом Врховног суда Србије КжI.бр.1399/06 од 24.10.2006. године издржао, док оптужени АА напред означеним правноснажним пресудама није осуђиван на безусловне казне затвора, при чему, по оцени овога суда околност да ли је оптужени казну затвора по ранијој осуди издржао је без утицаја на одмеравање казне оптуженом у првостепеном и у жалбеном поступку, будући да је изрицање јединствене казне у овим фазама кривичног поступка могуће само уколико се оптуженом за више кривичних дела истовремено суди, а сходно одредби члана 60 став 1 Кривичног законика.

Стога Апелациони суд, Посебно одељење неоснованим оцењује жалбене наводе бранилаца оптуженог АА, адв. АБ и адв. АБ1, браниоца оптуженог ББ, адв. АБ1, браниоца оптужених ВВ и ГГ, адв. ГА, браниоца оптуженог ЂЂ, адв. АБ, браниоца оптуженог ИИ, адв. ИА и браниоца оптуженог ЖЖ, адв. ЖА, да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку бранилац оптуженог ЕЕ, адв. ЕА у жалби не указује у чему се неразумљивост изреке побијане пресуде огледа, због чега Апелациони суд, Посебно одељење неоснованим оцењује ове жалбене наводе бранилаца оптуженог ЕЕ да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку.

Осим тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбама бранилаца оптужених АА, ББ, ВВ, ГГ, ЂЂ, ЕЕ, ЗЗ, ИИ, ЖЖ и ЈЈ, адв. ЈА да су разлози дати у образложењу побијане пресуде о одлучним чињеницама које су предмет доказивања нејасни и у знатној мери противречни и супротни садржини исправа и записника о исказима датим у поступку самих тих исправа и записника, будући да је, по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, првостепени суд у образложењу побијане пресуде о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, а које су од значаја за постојање кривичних дела у питању и кривице оптужених дао јасне, довољне и међусобно непротивречне разлоге који нису противречни изреци побијане пресуде, нити су супротни садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника.

С тим у вези, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима бранилаца оптужених АА и ББ, првостепени суд тиме што је на страни 35, пасус пети образложења побијане пресуде навео да су оптужени АА и ББ још у јануару месецу 2009. године постигли договор да израђују лажне платне картице у циљу стицања имовинске користи, разлоге о времену када је оптужени АА ову криминалну групу организовао и периоду у коме је иста остваривала одређене задатке није учинио противречном изреци побијане пресуде, будући да се ради о очигледној грешци у писању, а првостепени суд је на основу изведених и правилно оцењених доказа несумњиво утврдио да је криминална група коју је организовао оптужени АА, а чији припадник је постао, између осталих и оптужени ББ, планиране активности које су се огледале у изради и употреби лажних платних картица као правих остваривала у периоду од јула месеца 2009. године до 24. децембра 2009. године.

С тим у вези, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима бранилаца оптужених АА, ББ, ВВ, ГГ, ЗЗ и ИИ првостепени суд је на страни 54, пасус други, трећи, четврти, пети, страни 55, страни 56, страни 57, страни 58, страни 59, страни 60, страни 61, страни 62 и страни 63, пасус први, други, трећи и четврти образложења побијане пресуде дао јасне и непротивречне разлоге за своје утврђење, које је засновао на изведеним и правилно оцењеним доказима, а чија садржина је детаљно интерпретирана на означеним странама побијане пресуде, да је оптужени АА у периоду од јула месеца 2009. године до 24. децембра 2009. године организовао криминалну групу, која је имала за циљ вршење кривичних дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, ради стицања финансијске користи, која је деловала одређено време и деловала споразумно, а чији припадници су били оптужени ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, те да је у оквиру планиране активности криминалне групе оптужени АА поседовао опрему за израду платних картица и исте израђивао на начин који је описан под тачком један изреке побијане пресуде и проналазио власнике, односно раднике на продајним местима који су омогућавали да се на ПОС терминалима инсталираним у продајним објектима употребљава лажна платна картица као права, док су припадници групе имали задатак и то оптужени ББ да израђује и употребљава лажне платне картице као праве, оптужени ВВ да прибавља прештампану белу пластику за израду лажних платних картица и да употребљава лажне платне картице као праве, оптужени ЕЕ да преузима од оптужених АА и ББ лажне платне картице и да их предаје припадницима организоване криминалне групе да их исти употребљавају као праве, оптужени ГГ, ЖЖ, ИИ и ЈЈ да употребљавају лажне платне картице као праве, а оптужени ЗЗ да припаднике организоване криминалне групе вози до продајних објеката ради употребе лажних платних картица, да им предаје ове лажне платне картице и да их контролише приликом употребе истих, и да су ови оптужени у односу на инкриминисане кривично-правне радње кривичног дела злочиначког удруживања поступали и то сваки од оптужених са директним умишљајем, будући да је из радњи које је оптужени АА предузимао првостепени суд несумњиво утврдио да је код истога постојала свест да овим радњама преузима на себе организаторску улогу у групи управо у циљу вршења кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица, док је на основу радњи за које је првостепени суд несумњиво утврдио да су их предузели оптужени ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ утврдио да је код истих постојала свест да вршењем наведених радњи постају припадници организоване криминалне групе, а што су и хтели.

Поред тога, по налажењу овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца оптужених ВВ и ГГ, првостепени суд је на страни 98, пасус први и други образложења побијане пресуде дао јасне, довољне и непротивречне разлоге за своје закључивање да су сви оптужени, па и оптужени ВВ и ГГ у извршењу продуженог кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 Кривичног законика поступали као саизвршиоци, будући да су предузетим радњама, у односу на које су поступали са директним умишљајем, а које радње су све у клаузалном односу са последицом дела која се огледа у прибављању противправне имовинске користи за све њих, били свесни свог заједничког деловања и заједнички су извршили кривично дело у питању, а које разлоге, као правилне, у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.

Такође, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца оптуженог ИИ, адв. ИА, првостепени суд тиме што је у изреци под тачком два побијане пресуде на страни 6 навео да је дана 22.07.2009. године оптужени ИИ ушао у продавницу спортске опреме и употребио лажну платну картицу као праву, док су га испред продавнице чекали оптужени ЗЗ и ЖЖ, изреку побијане пресуде није учинио противречном разлозима пресуде на страни 21, будући да је на страни 21, последњи пасус интерпретирана одбрана оптуженог ЖЖ када је и признао да је заједно са ЗЗ и ИИ отишао до продавнице “Спорт импулс”, те да су он и оптужени ЗЗ остали у аутомобилу, а да је оптужени ИИ злоупотребљавао лажне платне картице, нити је изреку побијане пресуде учинио противречном разлозима о чињеницама које су предмет доказивања наведеним на страни 42 ожалбене пресуде, будући да је на страни 42, пасус први образложења побијане пресуде наведено да су дана 22.07.2009. године оптужени ЗЗ, ЖЖ и ИИ отишли у продавницу “Спорт импулс” у Пожешкој улици, да су оптужени ЖЖ и ЗЗ остали у аутомобилу, а да је оптужени ИИ отишао у продавницу и употребио лажну платну картицу као праву, дакле, разлози о чињеници да је управо оптужени ИИ дана 22.07.2009. године употребио лажну платну картицу као праву, а која чињеница је предмет доказивања, истоветни су утврђењу првостепеног суда из изреке побијане пресуде.

Осим тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог ЂЂ, адв. АБ да је првостепени суд на тај начин што је на страни 71, пасус први образложења побијане пресуде навео да из разговора ЖЖ-ЕЕ, затим ЕЕ-ББ произилази да оптужени ЖЖ обавештава ЂЂ и ББ да је “Мали” (оптужени ИИ) нешто завршио, разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, а које се тичу радњи овог оптуженог учинио противречним истицањем да није изведен доказ читањем транскрипата разговора оптужених ЖЖ и ЂЂ, обзиром да се ради о очиледној грешци у писању у делу пресуде у коме је првостепени суд дао разлоге за своје утврђење да је оптужени ИИ дана 28.07.2009. године употребио лажну платну картицу као праву на начин описан у изреци побијане пресуде, па како оптуженом ЂЂ није ни стављено на терет да је дана 28.07.2009. године употребио лажну платну картицу, то, по оцени овога суда, ова очигледна грешка у писању разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, а које се тичу радњи које је оптужени ЂЂ предузео, не чини противречним.

Такође, по оцени овога суда, без основа је и истицање жалбом браниоца оптуженог ЂЂ, адв. АБ да су разлози дати у образложењу ожалбене пресуде о чињеницама које су предмет доказивања, а које се тичу времена извршења кривичног дела противречни како у изреци побијане пресуде, тако и међусобно, истицањем да је како у изреци, тако и у образложењу побијане пресуде наведено да су оптужени ЂЂ и ДД дана 30.07.2009. године заједно отишли у радњу “Оптика Зорић” где је оптужени ДД лажну платну картицу употребио као праву, док је у образложењу побијане пресуде наведено да су ове чињенице, између осталог, утврђене и на основу извештаја о извршеној контроли МУП-а РС, УКП Одељење за опсервације и документовање од 31.07.2009. године, будући да је првостепени суд радње које су оптужени ДД и ЂЂ предузели дана 30.07.2009. године утврдио на основу транскрипата телефонских разговора који су ови оптужени водили дана 30.07.2009. године, признања оптуженог ДД, као и на основу извештаја о извршеној контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељење за опсервацију и документовање број 03/4-9 бр. 121/09 којим је документовано кретање ових оптужених на дан 30.07.2009. године, док је предметни извештај сачињен дана 31.07.2009. године.

Поред тога, по оцени овога суда, без основа је и истицање жалбом браниоца оптуженог ЗЗ да је првостепени суд разлоге о чињеници која је предмет доказивања, а наиме, да је овај оптужени дана 22.10.2009. године аутомобилом марке “Опел астра” довезао два НН лица ради преузимања лажне платне картице, учинио противречним, истицањем да ова чињеница не произилази ни из једног изведеног доказа, будући да је, по налажењу овога суда, а супротно изнетим жалбеним наводима првостепени суд чињеницу да је оптужени ЗЗ дана 22.10.2009. године аутомобилом марке “Опел астра” довезао два НН лица ради преузимања лажне платне картице несумњиво утврдио на основу извештаја о контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељење за опсервацију и документовање бр. 03/4-9 бр.181/09 од 23.10.2009. године.

Осим тога, по налажењу овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца оптужених АА и ББ, адв. АБ1, разлози дати на страни 72, последњи пасус и страни 73, пасус први образложења побијане пресуде о садржини разговора који су вођени дана 05.08.2009. године нису противречни садржини исправа – сачињених транскрипата ових разговора који су вођени дана 05.08.2009. године, нити су, а супротно жалбеном наводу браниоца оптуженог АА, адв. АБ1 разлози дати у образложењу ожалбене пресуде о садржини исказа сведока СС1, супротни записнику о саслушању овог сведока.

Такође, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца оптуженог ЖЖ, адв. ЖА, првостепени суд је у образложењу побијане пресуде дао јасне, довољне и међусобно непротивречне разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, а које су од значаја за постојање кривичних дела у питању и кривице овог оптуженог.

Стога Апелациони суд, Посебно одељење неоснованим оцењује жалбене наводе бранилаца оптужених АА, ББ, ВВ, ГГ, ЕЕ, ЂЂ, ИИ, ЖЖ, ЗЗ и ЈЈ, адв. ЈА да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку.

Осим тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбама браниоца оптужених АА и ББ, адв. АБ1 да се на транскриптима прислушкиваних телефонских разговора сачињених на основу наредби истражног судије од 08. јуна 2009. године и од 02. јула 2009. године пресуда не може заснивати, указивањем да су наредбе истражног судије о надзору и снимању телефонских и других разговора издате пре него што су постојали основи сумње да су оптужени АА и ББ починили кривична дела злочиначког удруживања и то оптужени АА из члана 346 став 1 Кривичног законика, а оптужени ББ из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и то у периоду од јула месеца 2009. године до 24. децембра 2009. године, а како им је то диспозитивом оптужнице Тужиоца за организовани криминал стављено на терет, односно пре него што су постојали основи сумње да су починили продужено кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 Кривичног законика и то у периоду од јула месеца 2009. године до 24. децембра 2009. године, а како им је то такође диспозитивом оптужнице Тужиоца за организовани криминал стављено на терет.

Наиме, како је одредбом члана 504-љ став 1 тада важећег Законика о кривичном поступку прописано да истражни судија може, на захтев јавног тужиоца према лицу за које постоје основи сумње да само или заједно са другим лицима припрема кривично дело организованог криминала одобрити и примену мере из члана 232 Законика о кривичном поступку, ако се кривично дело организованог криминала на други начин не би могло открити, доказати или спречити, или би то било повезано са знатним тешкоћама, то су наредбе истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Кри.Пов.П.бр.342/09 од 08. јуна 2009. године и Кри.Пов.П.бр.403/09 од 02. јула 2009. године, а имајући у виду при том да је истражни судија у овим наредбама, као основ за издавање истих, поред одредбе члана 232 Законика о кривичном поступку, навео и одредбу члана 504-љ Законика о кривичном поступку, као и одредбу члана 3 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала из члана 504-а Законика о кривичном поступку, а да је у образложењу ових наредби, позивајући се на одредбу члана 504-љ Законика о кривичном поступку, као разлог за одобравање и примену ових мера навео да се кривично дело на други начин не би могло открити, нити доказати, издате у свему у складу са одредбом члана 232 Законика о кривичном поступку и одредбом члана 504-љ Законика о кривичном поступку и на транскриптима телефонских разговора прибављених на основу ових и овако издатих наредби пресуда се може заснивати, а како је то правилно закључио првостепени суд и о томе на страни 90, пасус други образложења побијане пресуде дао довољне и правилне разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.

Поред тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог ЗЗ, адв. ЗА да се на транскриптима прислушкиваних разговора пресуда у односу на овог оптуженог не може заснивати, истицањем да се глас оптуженог ЗЗ, будући да је истоме суђено у одсуству, не може са сигурношћу идентификовати, обзиром да је сумња у погледу идентификације гласа оптуженог ЗЗ у снимљеним телефонским разговорима који су вођени дана 15.09.2009. године отклоњена одбраном оптужених АА и ГГ који су у овима као свог саговорника означили управо оптуженог ЗЗ, потом у неким од разговора који су вођени дана 07.08.2009. године у којима се саговорник оптуженом ББ представља као “Стрша”, што представља надимак оптуженог ЗЗ, као и чињеницом да је у комуникацији са оптуженима оптужени ЗЗ користио телефон са бројем 066/_, при чему, по оцени овога суда, а супротно жалбеном наводу браниоца оптуженог ЗЗ чињеница да је у транскрипту разговора од 15.09.2009. године у 20,38 часова, означен Слободан као један од говорника, не доводи у сумњу утврђење да је остале разговоре водио управо оптужени ЗЗ, будући да је у транскриптима сачињеним на основу аудио-записа снимљеног телефонског разговора очигледном омашком уместо оптуженог ЖЖ означен оптужени ЗЗ.

Такође, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог АА, адв. АБ1, да се на записнику о претресању стана и других просторија тада осумњиченог АА од 23.12.2009. године пресуда не може заснивати истицањем да је том приликом према тада осумњиченом ЕЕ примењена сила, те да је сведок претресања СС1 током вршења претресања предметног стана исти напустио како би присуствовао претресу аутомобила који се налазио испред зграде, да би се након одређеног времена поново вратио, будући да се из записника о претресању стана и других просторија чији је држалац АА несумњиво утврђује да је претресање стана извршено на основу наредбе истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду од 21.12.2009. године, да је пре почетка претресања ова наредба у смислу одредбе члана 78 став 2 тада важећег Законика о кривичном поступку предата АА који, иако је био поучен да има право да узме адвоката, односно браниоца који може присуствовати претресању, присуство адвоката није захтевао, а да су претресању стана чији је држалац био АА присуствовала два пунолетна грађана у својству сведока и то СС2 и СС1 који су поучени о њиховој улози приликом вршења претресања, те да је овим сведоцима као и АА записник прочитан сходно одредби члана 177 став 1 тада важећег Законика о кривичном поступку, након чега су исти, пошто су изјавили да на записник немају примедби и да је садржај записника истинит, овај записник и то сведоци претреса СС2 и СС1, као и АА без примедби потписали, па како је записник о претресању стана и других просторија МУП-а Републике Србије, Дирекције полиције, УКП Службе за борбу против организованог криминала Кри.Пов.П.бр.770/09 од 23.12.2009. године сачињен, а супротно жалбеним наводима браниоца оптуженог АА, у свему у складу са одредбама чланова 77 став 1, 78 став 1 и став 2, 79 став 1 и став 3 тада важећег Законика о кривичном поступку којом приликом према тада осумњиченом ЕЕ није била предузета сила, а о чему ће у каснијем делу образложења ове пресуде бити речи, на овом доказу – записнику о претресању стана и других просторија МУП-а Републике Србије, Дирекције полиције, УКП Службе за борбу против организованог криминала Кри.Пов.П.бр.770/09 од 23.12.2009. године, пресуда се може заснивати, а како је то правилно закључио и првостепени суд, правилно налазећи да околност да је један од два присутна сведока након извршеног претреса стана присуствовао и претресу возила, претрес стана и других просторија који је извршен дана 23.12.2009. године не чини незаконитим, о чему је на страни 92, последњи пасус и страни 93, пасус први образложења побијане пресуде дао јасне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и овај суд.

Поред тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог АА, адв. АБ1 и жалбом браниоца оптуженог ЕЕ, адв. ЕА да се на потврди о одузетим предметима од оптуженог ЕЕ пресуда не може заснивати, истицањем да је оптужени ЕЕ ову потврду потписао због тога што је према њему примењена сила, а да су након потписивања ове потврде од стране оптуженог ЕЕ у исту, дакле накнадно, дописане платне картице, будући да се из исказа сведока СС4, СС5, овлашћених службених лица МУП-а Републике Србије, те исказа сведока СС2 и СС1, несумњиво утврђује да према оптуженом ЕЕ критичном приликом није била примењена сила како би исти потписао потврду о одузетим предметима, па како је оптужени ЕЕ потврду о одузетим предметима без примедби потписао, а приликом претреса није удаљаван из просторије у којој је претрес вршен, то, и по оцени овога суда повреде код оптуженог ЕЕ нису настале за време претреса стана и то, како је овај оптужени тврдио за време боравка на тераси, будући да исти током трајања претреса није извођен на терасу, односно није напуштао просторије стана, нити су у ову потврду накнадно дописиване платне картице, па је, следствено изнетом потврда о одузетим предметима од оптуженог ЕЕ сачињена у свему у складу са одредбом члана 82 став 5 и 6 у вези члана 79 став 8 тада важећег Законика о кривичном поступку и на овом доказу – потврди о одузетим предметима од оптуженог ЕЕ пресуда се може заснивати.

Осим тога, по налажењу овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог АА, адв. АБ1 да се на извештају о прегледу хард-дискова компјутера сачињеног од стране МУП-а РС, УКП СБПОК, Одсека за прикупљање и обраду дигиталних доказа од 18.03.2010. године пресуда не може заснивати, због тога што истражни судија није обавестио оптуженог и његовог браниоца о времену и месту предузимања ове истражне радње, сходно одредби члана 251 став 5 Законика о кривичном поступку, јер, по оцени овога суда, необавештавање оптуженог и његовог браниоца од стране истражног судије о времену и месту предузимања ове истражне радње не умањује валидност овог доказа – извештаја МУП-а РС, УКП СБПОК, Одсек за прикупљање и обраду дигиталних доказа од 18.03.2010. године, будући да је првостепени суд овај доказ извео на главном претресу, када су оптужени АА и његов бранилац на исти ставили примедбе, дакле, извођењем овог доказа на главном претресу првостепени суд је у овом кривичном поступку применио начело расправности, које је као правни стандард успостављен како позитивним прописима домаћег законодавства, тако и одлуком Европског суда за људска права.

Осим тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбама браниоца оптужених АА и ББ, адв. АБ1 да се на налазу и мишљењу вештака СС – стручног лица процесорске куће “Фрст дејта” пресуда не може заснивати истицањем да је ова процесорска кућа од стране органа гоњења била ангажована у преткривичном и претходном поступку на прикупљању података који се тичу предмета овог кривичног поступка, будући да, по налажењу овога суда изнета околност не доводи у сумњу правилно закључивање првостепеног суда да је предметно вештачење обављено у свему у складу са одговарајућим одредбама тада важећег Законика о кривичном поступку, па како овај доказ ни сам по себи, ни према начину прибављања није у супротности са одредбама тада важећег Законика о кривичном поступку, другог закона, Устава или Међународног права, то се на овом доказу – вештачењу које је обавио вештак СС, који је стручан за вештачење у области израде и начина злоупотребе платних картица пресуда може заснивати, а како је то правилно закључио и првостепени суд и о томе на страни 88, последњи пасус, и страни 89, пасус први и други образложења побијане пресуде дао јасне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.

Осим тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог ЕЕ да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 Законика о кривичном поступку, истицањем да се на видео-запису сачињеног од стране МУП-а Републике Србије, Одељења за надзор пресуда не може заснивати, будући да би, с обзиром на друге доказе и то транскрипт аудио-записа телефонског разговора који су дана 16.07.2009. године водили оптужени ЕЕ и АА (а чија садржина је интерпретирана на страни 38, последњи пасус образложења побијане пресуде), и одбрану оптуженог ЖЖ у којој је признао да је дана 16.07.2009. године употребио лажне платне картице као праве на начин ближе описан у изреци под тачком два ожалбене пресуде, и без тог доказа – видео-записа сачињеног од стране МУП-а Републике Србије, Одељења за надзор била донесена иста пресуда, односно да би оптужени АА, ЕЕ и ЖЖ били оглашени кривима да су дана 16.07.2009. године, радњама које су предузели остварили законска обележја кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 Кривичног законика, које је ушло у састав продуженог кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, за које су ови оптужени оглашени кривима да су га починили као саизвршиоци, дакле, у вези члана 33 Кривичног законика.

Такође, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог ИИ, адв. ИА да се на налазу и мишљењу вештака проф. др. СС3 пресуда не може заснивати истицањем да овај вештак није заклети судски вештак, нити да је компентентан за обављање повереног му вештачења, указивањем да је овај вештак погрешно означио руку на којој се налази тетоважа оптуженог ИИ и то на основу извршеног увида у сачињени снимак који не пружа довољно елемената да се одређено лице идентификује, будући да је првостепени суд правилно вештака проф. др. СС3 ангажовао сходно одредби члана 114 став 4 тада важећег Законика о кривичном поступку јер за ту врсту вештачења нису постојали стално одређени вештаци код Вишег суда у Београду, да је овај вештак на главном претресу који је одржан дана 17.05.2011. године пре вештачења положила заклетву у смислу члана 117 став 2 и став 4 тада важећег Законика о кривичном поступку, па како је антропологија наука која проучава човека, између осталог на основу анатомије и физиологије, то је проф. др. СС3 компентентна да вештачи изглед особе са аспекта скупа карактеристика које чине сличности или различитости између људи и на овом доказу – вештачењу проф.др. СС3 пресуда се може заснивати, а како је то правилно закључио и првостепени суд, правилно налазећи да је снимак таквог квалитета да пружа довољно елемената да се одређено лице индивидуализује јер је особа у продавници “Биг банг” односно оптужени ИИ снимљен у више наврата, а да грешка у означавању руке на којој се налази тетоважа оптуженог ИИ и боја очију није од значаја за коначан закључак вештака, јер ове карактеристике нису биле предмет упоређивања, већ се ради о узгредном налазу вештака, о чему је суд на страни 85, пасус други образложења побијане пресуде дао јасне, довољне и непротивречне разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.

Осим тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог ЗЗ, адв. ЗА да је првостепени суд пресуду засновао на видео-запису сачињеном приликом вршења надзора и оптичког снимања дана 22.07.2009. године које је решењем издвојио из списа из разлога што се на том снимку налази и непознато лице за које није постојала наредба да се опсервира, будући да је првостепени суд решењем које је донео на главном претресу дана 06.10.2011. године из списа предмета издвојио само део видео-записа на ЦД-у означен са подацима “Акција Монца” од 22.07.2009. године и на овом издвојеном делу предметног видео-записа пресуду није засновао.

Такође, по налажењу овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца оптуженог АА, адв. АБ1 да се на исказу сведока СС4, овлашћеног службеног лица МУП-а Републике Србије пресуда не може заснивати истицањем да јој је пре доласка на сведочење од стране поступајућег заменика Тужиоца за организовани криминал предочено у вези чега ће бити позвана да сведочи, а коју околност заменик Тужиоца за организовани криминал у жалби негира, будући да је сведок СС4 саслушана на главном претресу ,када су странке имале могућност да ставе примедбе на садржај сведочења овог сведока и да истоме постављају питања, дакле, првостепени суд је саслушавајући овог сведока на главном претресу применио начело расправности, које је, као правни стандард успостављено како позитивним прописима домаћег законодавства, тако и одлуком Европског суда за људска права, због чега се, по налажењу овога суда на исказу сведока СС4 са главног претреса пресуда може заснивати.

Стога Апелациони суд, Посебно одељење неоснованим оцењује жалбене наводе браниоца оптужених АА и ББ, адв. АБ1, браниоца оптуженог ЗЗ, адв. ЗА, браниоца оптуженог ЕЕ, адв. ЕА и браниоца оптуженог ИИ, адв. ИА да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 Законика о кривичном поступку.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка, бранилац оптуженог ЈЈ, адв. ЈА2 у жалби не указује конкретно ни на једну битну повреду одредаба кривичног поступка, већ образложење овог жалбеног основа своди на оспоравање утврђеног чињеничног стања, о чему ће у одговарајућем делу образложења ове пресуде бити речи.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања описаног под тачком један изреке побијане пресуде браниоци оптужених АА, ББ, ВВ, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ оспоравају као правилно утврђење првостепеног суда да је оптужени АА организовао криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичних дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, а чији припадници су постали и оптужени ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, који су у оквиру ове организоване криминалне групе имали унапред одређене задатке.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, Тужилац за организовани криминал у жалби оспорава као правилно утврђење првостепеног суда да оптужени ЂЂ није био припадник групе коју је организовао оптужени АА.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени овога суда, правилно је првостепени суд на основу детаљне анализе транскрипата преслушаних разговора наведених на страни 54, пасус четврти и пети, страни 55, страни 56, страни 57, страни 58, страни 59, страни 60, страни 61, страни 62 и страни 63, пасус први образложења побијане пресуде, а који разговори су и по оцени овога суда одређени и експлицитни и управо због тога се могу тумачити искључиво у складу са њиховом стварном садржином, несумњиво утврдио да је управо оптужени АА организовао криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичних дела злоупотребе и фалсификовања платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и да је у оквиру планиране активности ове криминалне групе, поседујући опрему за израду платних картица – уређај за читање и писање по магнетној писти платних картица, рачунар и ласерски штампач, куповао путем интернета идентификационе податке за израду лажних платних картица, организовао плаћање за купљење податке преко “Вестерн јунион” службе, израђивао платне картице и проналазио власнике, односно раднике на продајним местима који су омогућавали да се на ПОС терминалима инсталираним у продајним објектима употребљава лажна платна картица као права, а да су припадници ове криминалне групе постали и оптужени ББ, са задатком да израђује и употребљава лажне платне картице као праве, оптужени ВВ, са задатком да прибавља прештампану белу пластику за израду лажних платних картица и да употребљава лажне платне картице као праве, оптужени ДД да врши уплату преко “Вестерн јунион” службе за купљење податке преко интернета и да употребљава лажне платне картице као праве, оптужени ЕЕ да преузима од оптужених АА и ББ лажне платне картице као праве и да их предаје припадницима организоване криминалне групе да их употребљавају као праве, оптужени ГГ, ЖЖ, ИИ и ЈЈ са задатком да употребљавају лажне платне картице као праве, а оптужени ЗЗ са задатком да припаднике организоване криминалне групе вози до продајних објеката ради употребе лажних платних картица, да им предаје лажне платне картице и да их контролише приликом употребе лажних платних картица.

Тако, правилно је првостепени суд на основу детаљне анализе транскрипата преслушаних разговора наведених у одговарајућим деловима образложења побијане пресуде, а посебно разговора који су дана 13.07.2009. године водили оптужени АА и ББ из кога је видљиво да се оптужени АА, након што га је оптужени ББ обавестио да се налази у Новом Саду са оптуженим ДД и о износу на који је употребљена лажна платна картица, распитивао да ли ЕЕ нешто ради, те транскрипата разговора који су дана 06. и 07.08.2009. године водили оптужени АА и ЖЖ, из којих је видљиво да оптужени АА говори оптуженом ЖЖ да сутра планирају цео дан, биће доста, па да се искомбинују где ће, шта ће, и да ће онај његов ићи са њима, док га је наредног дана обавестио да их овај његов чека у 10, да ће бити доста али да нема за Стршу, те је ЗЗ и ове, већ само за њега и овог, тј. ГГ, и да данас праве паре, као и на основу детаљне анализе транскрипата телефонских разговора које је водио оптужени АА као и на основу анализе комуникације на мајкрософт месинџеру – фајла под називом “irfy (162141) txt”, као и на основу анализе транскрипата разговора чија је садржина наведена на страни 62, последњи пасус и страни 63, пасус први образложења побијане пресуде, несумњиво утврдио да је управо оптужени АА организовао криминалну групу у циљу употребе лажних платних картица као правих а да су оптужени ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, припадници ове криминалне групе у оквиру планиране активности исте обављали задатке који су били унапред одређени и приликом чијег вршења су били контролисани, што упућује на несумњив закључак да је оптужени АА успоставио систем унутрашње контроле припадника ове криминалне групе приликом употребе лажних платних картица, а који припадници ове криминалне групе су у оквиру исте имали одређене задатке, и да се у односу на исте налазио у надређеном положају.

Чињеницу да је оптужени АА набавио податке оригиналних платних картица које се користе за израду лажних платних картица правилно је првостепени суд утврдио на основу разговора који је овај оптужени дана 22.10.2009. године водио са оптуженим ББ из кога је видљиво да је обавештавао оптуженог ББ да му је стигло “оно”, “има четири” и да ће доћи “овај Стрша и овај за 45 минута”, а да му је оптужени ББ одговорио да не може да стигне, “како ће то стићи”, на шта му је оптужени АА рекао да дође до њега па ће видети и он ће му помоћи, на основу анализе разговора који су дана 14.10.2009. године водили оптужени АА и ББ, а из кога је видљиво да оптужени АА оптуженом ББ, након што га је исти обавестио на који износ су употребљене лажне платне картице од стране оптуженог ДД, те да је пет лажних платних картица поделио односно дао ДД и још једном лицу говори да су још две стигле синоћ, али да му их Ирфан није дао, те упутница “Вестерн јунион” од 04., 08. и 22.12.2009. године којима су извршене уплате од стране оптуженог АА, ЈЈ и ОО на име ММ и ММ1, као и на основу две уплате које је извршио оптужени ДД током лета и октобра месеца 2009. године, такође у Украјину и Русију путем “Вестерн јуниона” из Осијека, а које уплате су вршене управо у циљу набавке података за лажне платне картице, а што произилази и из транскрипата разговора који су дана 18.10.2009. године водили оптужени АА и ДД када је оптужени АА обавестио оптуженог ДД да сада нема ништа јер му човек тражи паре и да неће да му призна то што се десило, а да он паре не може имати пре среде, четвртка, па је питао оптуженог ДД колико је он послао у еврима, на шта му је оптужени ДД одговорио да је послао 700 евра, то јест 660 и нешто а да је остало провизија што значи да је примио 990 долара, за шта му је АА рекао да је то 6 комада, односно подаци за 6 фалсификованих картица, као и из разговора који су дана 12.12.2009. године водили оптужени ЈЈ и ББ из којих је видљиво да се оптужени ЈЈ распитивао да ли паре које узме треба да пошаље од горе где је задњи пут слао у Украјину, на шта му је оптужени ББ одговорио да он за то не брине, да имају одакле да плате, него њему требају паре, из чега несумњиво произилази да је уплата вршена управо за набавку података оригиналних платних картица.

Чињеницу да је оптужени АА поседовао опрему за израду лажних платних картица, те да су он и оптужени ББ, припадник ове криминалне групе (а коју чињеницу је првостепени суд несумњиво утврдио на основу детаљне анализе транскрипата преслушаних разговора чија садржина је у битноме интерпретирана на страни 56 пасус трећи и страни 57, те на основу анализе комуникације на мајкрософт месенџеру чија је садржина интерпретирана на страни 58 и страни 59 образложења првостепене пресуде), управо на тој опреми израђивали лажне платне картице првостепени суд је правилно утврдио на основу доказа које је извео и правилно оценио, а како је то већ наведено на страни 12 последњи пасус и страни 13 пасус први образложења ове пресуде.

Чињеницу да је оптужени АА вршио проверу валидности лажних платних картица првостепени суд је утврдио на основу изведених и правилно оцењених доказа, а посебно на основу транскрипата разговора чија садржина је интерпретирана на страни 73, последњи пасус и страни 74, пасус први образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је оптужени АА, као организатор ове криминалне групе и проналазио власнике, односно продавце на продајним местима који су омогућавали да се на ПОС терминалима инсталираним у продајним објектима употребљава лажна платна картица као права, правилно је првостепени суд утврдио на основу доказа које је извео и правилно оценио, а пре свега на основу транскрипата разговора које су водили оптужени АА и ББ те СМС порука које су разменили оптужени АА и лице зв. ЛЛ1 из „М.С.А.Д. Трговине“, рачуна – слипова, те извештаја банке у питању, а садржину ових доказа првостепени је интерпретирао на страни 77, последњи пасус и страни 78, пасус први образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је оптужени ББ био припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА и да је његова улога у истој била да израђује платне картице и да их употребљава као праве правилно је првостепени суд утврдио на основу доказа које је извео и правилно оценио и које је навео у образложењу побијане пресуде, а посебно на основу анализе транскрипата разговора који су дана 20.07.2009. године водили оптужени ЕЕ и оптужени ББ, када је оптужени ББ обавестио оптуженог ЕЕ да прави лажне платне картице тако што на пластичну картицу лепи фолије са наштампаном посебно предњом, задњом страном, холограмом, међутим када то све уради не може да провуче пластичну картицу кроз уређај за писање по магнетној траци који наноси, односно снима податке оригиналне платне картице на магнетну траку лажне платне картице, због чега ангажује оптуженог ВВ да пронађе некога ко ће у штампарије сито штампом прештампати пластичне картице и нанети дизајн неке банке, као и у лого “Виза” или “Мастер” картице, а што произилази из разговора који је оптужени ББ водио са оптуженим ВВ дана 21.07.2009. године, на основу анализе транскрипта разговора који су дана 07.08.2009. године водили оптужени ББ и ЖЖ из кога је видљиво да се оптужени ЖЖ распитује код оптуженог ББ да ли је направио за оне клинце на шта му је оптужени ББ одговорио: “Направио сам и за тебе и за њега” мислећи на оптуженог ГГ, да за остале нема ништа, на основу анализе транскрипата разговора који су дана 07.08.2009. године водили оптужени ББ и ЗЗ из кога несумњиво произилази да оптужени ББ прави лажне платне картице, на основу анализе СМС поруке које је оптужени ББ послао оптуженом АА, који се тада налазио у _, из које несумњиво произилази да оптужени ББ прави лажне платне картице, на основу анализе транскрипата разговора који су дана 20.11.2009. године водили оптужени ББ и АА из кога несумњиво произилази да оптужени ББ израђује лажне платне картице са задатком да их употребљава као праве на продајним местима, а коју чињеницу је првостепени суд несумњиво утврдио на основу извештаја извршене контроле и кретања УКП Одељење за опсервацију и документовање за дан 13.07.2009. године, те садржине разговора који су дана 14.10.2009. године водили оптужени ББ и АА, те разговора који је дана 17.11.2009. године оптужени ББ водио са оптуженим АА када је истог обавестио на који износ је картица употребљена, као и на основу анализе комуникације на мајкрософт месинџеру – фајла под називом „Irfy (162141) txt“.

Чињеницу да је оптужени ВВ био припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА са задатком да прибавља прештампану белу пластику за израду лажних платних картица и да употребљава лажне платне картице као праве првостепени суд је правилно утврдио на основу доказа које је извео и правилно оценио и које је навео у одговарајућим деловима образложења побијане пресуде, а посебно анализе садржаја раговора које је дана 21.07.2009. године оптужени ВВ водио са оптуженим ББ, а из кога је видљиво да оптужени ВВ обезбеђује прештампавање пластичних картица, садржаја разговора од 22.07.2009. године, а из којих је видљиво да се ови оптужени договарају око уплате за “Чекер” (садржина овог разговора интерпретирана је на страни 59 последњи пасус образложења побијане пресуде), анализе садржине разговора који су оптужени ББ и АА водили дана 13.07.2009. године када је оптужени ББ обавестио оптуженог АА да за сутра треба да изради 5 лажних платних катица (“5 ових телефона фул), али да нема на шта да их стави односно да нема прештампаних пластичних картица, због чега му је оптужени АА рекао да зове ММ2 то јест оптуженог ВВ да га споји са неким, на шта му је оптужени ББ одговорио да га је звао, садржаја СМС поруке коју је оптужени ББ послао оптуженом АА из које је видљиво да га је обавестио да је узео још “ових” то јест прештампаних пластичних картица од ММ2, тако да сада има 60, садржаја разговора који су дана 20.11.2009. године водили оптужени ББ и АА када је оптужени АА рекао оптуженом ББ колико платних картица да да оптуженом ВВ, док из напред наведене садржине разговора који су дана 13.07.2009. године водили оптужени АА и ББ, те из разговора који су дана 21.11.2009. године водили оптужени ББ и ВВ произилази да је оптужени ВВ унапред уложио 3.600 евра у како сам каже “Сву ту комбинацију” са лажним платним картицама, да је на име тог улагања требао да добије одређен број платних картица, па како је дошло до несугласице између оптуженог ББ и оптуженог ВВ око цене по којој се рачунају платне картице и броја платних картица које треба да се предају оптуженом ВВ због чега ова двојица оптужених као и оптужени АА треба да ревидирају свој договор по правилној оцени првостепеног суда указује на постојање организованог деловања ових оптужених.

Чињеницу да је оптужени ДД постао припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА те да је по налогу овог оптуженог вршио два пута уплату на име куповине података за лажне платне картице преко „Вестерн јунион“ службе и то из Хрватске, правилно је првостепени суд утврдио на основу детаљне анализе изведених доказа који су наведени у образложењу побијане пресуде.

Чињеницу да је оптужени ЕЕ постао припадник групе коју је организовао оптужени АА са задатком да преузима од оптужених АА и ББ лажне платне картице и да их предаје припадницима организоване криминалне групе да их употребљавају као праве првостепени суд је правилно утврдио на основу доказа које је извео и правилно оценио, а које је навео у образложењу побијане пресуде, а посебно на основу анализе разговора који је овај оптужени дана 07.08.2009. године водио са оптуженим ББ, а из кога је видљиво да оптужени ЕЕ од оптуженог ББ тражи да му за ЖЖ направи лажне платне картице, пошто ујутру хоће да крене ван града и да му треба што више јер морају то да реше и да сви узму неке паре а оптужени ББ га је обавестио да ће и Делта, то јест оптужени ГГ донети 375 евра и да је најбоље да то и ово што му донесе ЖЖ њему дају, а да ће он после тога узети и да треба рећи АА, који треба да провери валидност картице.

Чињеницу да је оптужени ГГ био припадник групе коју је организовао АА са задатком да употребљава лажне платне картице као праве на продајним местима првостепени суд је правилно утврдио на основу садржаја разговора који су дана 06.08.2009. године водили оптужени ГГ и ББ, из кога је видљиво да се оптужени ББ распитује за име на које да направи картицу оптуженом ГГ, јер он то не зна, а да зна за оптуженог ЖЖ, на шта му је оптужени ГГ одговорио да му направи картицу на име ММ3, као и на основу садржине разговора који су дана 06.08.2009. године водили оптужени АА и ГГ у коме је оптужени ГГ обавестио оптуженог АА да је ИИ1, тј. ИИ кренуо кући, а да је он узео себи и њима по патике и неку технику, све око двеста хиљада, да има једну целу платну картицу коју није пипнуо, а другу је само “кврцнуо” мало и то ће сутра ујутру, што такође, по правилној оцени првостепеног суда указује на повезаност оптуженог ГГ са оптуженим АА, ББ и другим припадницима ове криминалне групе.

Чињеницу да је оптужени ЖЖ постао припадник групе коју је организовао АА са задатком да употребљава лажне платне картице као праве правилно је првостепени суд утврдио на основу доказа које је извео и правилно оценио, а које је навео у образложењу побијане пресуде, а посебно на основу анализе садржаја разговора који је дана 06.08.2009. године оптужени ЖЖ водио са оптуженим ББ када му је јавио да су неуспешно користили платне картице, на шта му је оптужени ББ рекао да лицу које их је пратило предају све картице и да ће им сутра дати 20, на шта му је оптужени ЖЖ одговорио да су том лицу све дали, да је све код њега али да види сутра да му да 20 комада, након чега је наставио разговор са оптуженим АА који је оптуженом ЖЖ рекао да сутра планирају цео дан, да ће бити доста и да се вечерас искомбинују где ће, шта ће, а да сутра крену око 09,00 – 10,00 сати и цео дан, а што све, уз чињеницу коју је првостепени суд несумњиво утврдио а наиме да је постојала веза између оптужених ЖЖ и ЕЕ у погледу предаје лажних платних картица ради употребе, као и веза између оптуженог ЖЖ и ИИ у вези преузимања и употребе лажних платних картица од стране оптуженог ИИ упућује на несумњив закључак који је извео првостепени суд да је оптужени ЖЖ био припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА.

Чињеницу да је оптужени ЗЗ постао припадник групе коју је организовао оптужени АА са задатком да припаднике ове организоване криминалне групе вози до продајних објеката ради употребе лажних платних картица, да им предаје лажне платне картице и да их контролише приликом употребе лажних платних картица, првостепени суд је правилно утврдио на основу доказа које је извео и правилно оценио, а које је навео у одговарајућем делу образложења побијане пресуде, а посебно на основу транскрипата разговора које је дана 07.08.2009. године оптужени ЗЗ водио са оптуженима ББ и АА, транскрипата разговора које је дана 15.09.2009. године оптужени ЗЗ водио са оптуженим ББ, код кога се том приликом распитивао шта је било за оно његово, односно за платне картице, на шта му је оптужени ББ одговорио да ће то бити сутра, прекосутра, или у понедељак, јер нема на шта да му стави, нема довољно прештампаних платних картица, па када га је оптужени ЗЗ питао за ове три што смо јуче оставили, оптужени ББ му је одговорио: “Џаба ти дајем три, брате, сад три да ти дам то је без везе, да дам 15, 20”, док у разговору који води са оптуженим АА истоме говори: “Ајде направи оно вамо за овог, да идем тамо, ено га кука као луд, треба и њему, а и ја сам исто нешто, треба и мени...и знаш шта да направиш на овог исто овде Т”, на шта му је оптужени АА рекао: “А, па може. За један сат и по...пошаљи ми тамо та имена, та прва слова имена тих, јер ја не знам”, из чега произилази несумњив закључак да је оптужени ЗЗ био припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА од кога је наручивао израду картица.

Чињеницу да је оптужени ИИ постао припадник групе коју је организовао оптужени АА са првенственим задатком да употребљава лажне платне картице као праве на продајним местима, правилно је првостепени суд утврдио пре свега на основу анализе транскрипата разговора који су дана 28.07.2009. године водили оптужени ЖЖ и ИИ, те разговора који су дана 15.09.2009. године водили оптужени АА и ИИ, из којих несумњиво произилази да се оптужени ЖЖ и ИИ договарају шта и где да купују лажним платним картицама, као и да прати оптуженог ГГ приликом употребе лажних платних картица, о чему је обавестио оптуженог АА.

Чињеницу да је оптужени ЈЈ постао припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА првостепени суд је утврдио на основу доказа које је извео и правилно оценио, а које је навео у образложењу побијане пресуде, а посебно на основу транскрипата разговора који су дана 17.11.2009. године водили оптужени ББ и АА, као и на основу транскрипата разговора који су дана 12.12.2009. године водили оптужени ЈЈ и ББ, односно АА, из којих несумњиво произилази да је оптужени ББ обавестио оптуженог АА шта су ЈЈ и он урадили у “М.С.А.Д. Трговина” односно код ЛЛ1, када се оптужени ЈЈ интересовао код оптужених ББ и АА да ли ће лажне платне картице које му је оставио оптужени АА бити “добре и да ли ће дати добро”, будући да одлази у куповину телефона, и да је након употребе лажних платних картица обавестио оптуженог АА о томе шта је урадио.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана оптуженог АА у којој је негирао да је организовао криминалну групу која је имала за циљ употребу лажних платних картица као правих, да је поседовао опрему за израду лажних платних картица и да је, купујући путем интернета идентификационе податке за израду лажних платних картица, организујући плаћања за купљене податке путем “Вестерн јуниона”, израђивао лажне платне картице на начин представљен у изреци и одговарајућим деловима образложења побијане пресуде, да је проверавао валидност лажних платних картица, те да је проналазио власнике, односно раднике на продајним местима који су омогућавали да се на пост терминалима инсталираним у продајним објектима употребљава лажна платна картица као права.

Такође, по налажењу овога суда, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана оптуженог ББ у којој је негирао да је био припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА а која је имала за циљ употребу лажних платних картица као правих, и да је израђивао и употребљавао лажне платне картице као праве, као и одбране оптужених ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ у којима су негирали да су били припадници криминалне групе коју је организовао оптужени АА.

О томе се првостепени суд у образложењу побијане пресуде детаљно изјаснио интерпретирајући, анализирајући и дајући оцену изведених доказа и о томе дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.

С обзиром на изнето, Апелациони суд, Посебно одељење неоснованим оцењује жалбене наводе бранилаца оптуженог АА којима се као правилно оспорава утврђење првостепеног суда да је овај оптужени у критичном периоду организовао криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичних дела фалсификовања и злоупотреба платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика ради стицања финансијске користи, која је постојала одређено време и деловала споразумно, а чији припадници су постали сви саоптужени сем саоптуженог ЂЂ, те да је у оквиру планиране активности, купујући путем интернета идентификационе податке за израду лажних платних картица и организујући плаћање за купљене податке преко “Вестерн јунион” службе путем опреме за израду платних катица – уређаја за читање и писање по магнетној писти платних картица, рачунара и ласерског штампача, коју опрему је поседовао и израђивао лажне платне картице и проналазио власнике, односно раднике на продајним местима који су омогућавали да се на пост терминалима инсталираним у продајним објектима употребљава лажна платна картица као права, те да је вршио проверу валидности лажних платних картица. Следствено изнетом, Апелациони суд, Посебно одељење неоснованим оцењује и жалбене наводе браниоца оптуженог ББ који се своде на оспоравање утврђења првостепеног суда да је овај оптужени био припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА ради вршења кривичних дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и да је у овој криминалној групи овај оптужени имао задатак да израђује и употребљава лажне платне картице као праве, као и жалбене наводе бранилаца оптужених ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ којима се указује да ови оптужени нису били припадници криминалне групе коју је организовао оптужени АА са задацима који су ближе описани под тачком један изреке побијане пресуде.

Правилан је закључак првостепеног суда да су оптужени ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ били свесни да делују у оквиру криминалне групе коју је организовао оптужени АА, а што су и хтели, а што пре свега произилази из самих радњи које је свако од ових оптужених, по унапред утврђеним задацима предузимао, а које радње су биле повезане и координисане, због чега, у конкретном случају за постојање свести код оптужених да радњама које предузимају делују у оквиру организоване криминалне групе није неопходно да сваки члан зна за све остале, већ је довољно да је повезан са некима од њих, а да о осталим сегментима групе има неку ширу представу, што је у конкретном случају и остварено, а што је првостепени суд правилно утврдио на основу напред наведених изведених доказа.

С обзиром на изнето, Апелациони суд, Посебно одељење супротне жалбене наводе бранилаца оптужених АА, ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ који се своде на оспоравање утврђења првостепеног суда да су ови оптужени деловали у оквиру криминалне групе коју је организовао оптужени АА, а чији припадници су постали, те да су инкриминисане кривично-правне радње описане под тачком један изреке побијане пресуде предузели са директним умишљајем, оцењује неоснованим.

Апелациони суд, Посебно одељење је ценио и остале жалбене наводе бранилаца оптужених АА, ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, којима се чињенично стање описано под тачком један изреке побијане пресуде побија као потпуно и правилно утврђено, као и оне којима се полемише са оценом доказа од стране првостепеног суда, па налази да су исти без основа и без утицаја на другачији исход овог кривичног поступка.

Међутим, по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, а супротно жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, првостепени суд је правилном оценом изведених доказа наведених у одговарајућим деловима образложења побијане пресуде правилно утврдио да оптужени ЂЂ није био припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА, правилно налазећи да је овај оптужени инкриминисане кривично-правне радње у питању предузео независно од функционисања криминалне групе, те да су ове радње биле у функцији регулисања личног односа овог оптуженог са оптуженим ДД, те да је оптужени ЂЂ у саизвршилаштву са оптуженим ДД починио два кривична дела фалсификовања и злоупотребе платних картица на начин представљен под тачком два изреке побијане пресуде, а која кривична дела су ушла у састав продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотребе платних картица, па је, следствено изнетом правилно овог оптуженог ослободио од оптужбе да је починио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика.

О томе је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени, па се следствено изнетом, супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се указује да је првостепени суд погрешном оценом изведених доказа погрешно утврдио да оптужени ЂЂ није постао припадник групе коју је организовао оптужени АА, показују неоснованим.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања описаног под тачком 2 изреке побијане пресуде, браниоци оптужених АА и ББ жалбама оспоравају као правилно утврђење првостепеног суда да су ови оптужени у критичном периоду направили више лажних платних картица, тако што су идентификационе податке уписане у магнетни запис са оригиналне платне картице чији су корисници страна физичка лица и то број картице, датум важења платне картице и друге сигурносне податке, а које је оптужени АА куповао путем интернета на форумима од НН лица, помоћу рачунара и уређаја за читање и писање по магнетној писти платних картица наносили на прештампану белу пластику, коју је набавио оптужени ВВ и исту предао оптуженом ББ, те да су потом преко исте прелепљивали провидну пластичну фолију на којој су ласерским штампачем наштампали лажно име и презиме лица корисника картице, број картице и предавали их члановима криминалне групе који су ове лажне платне картице у продајним објектима на територији Републике Србије употребљавали као праве, истицањем да оптужени АА није куповао идентификационе податке уписане у магнетни запис са оригиналне платне картице чији су корисници страна физичка лица путем интернета на форумима од НН лица, те да није поседовао опрему за израду лажних платних картица, а да током поступка првостепени суд није утврдио да картице које су критичним приликама употребљене представљају лажне платне картице.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење, оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени овога суда, првостепени суд је правилно на основу изведених и правилно оцењених доказа, чија садржина је у битноме интерпретирана како и одговарајућим деловима образложења побијане пресуде, тако и на стр. 12 последњи пасус, стр. 13 пасус први и трећи и стр. 14 пасус први образложења ове пресуде, када је овај суд, анализирајући жалбене наводе бранилаца оптужених АА и ББ да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку исте оценио неоснованим, и на основу доказа наведеним у одговарајућим деловима образложења првостепене пресуде, а које је овај суд интерпретирао на стр. 29 последњи пасус, стр. 30 и стр. 31 пасус први образложења побијане пресуде, када је жалбене наводе бранилаца оптужених АА и ББ, којима се указује да оптужени АА није куповао идентификационе податке за платне картице путем интернета на форумима од НН лица, те да ови оптужени нису израђивали лажне платне картице на начин представљен изреком под тачком 2 побијане пресуде, несумњиво утврдио да су оптужени АА и ББ у критичном периоду направили више лажних платних картица и то тако што је оптужени АА путем интернета на форумима од НН лица куповао идентификационе податке уписане у магнетни запис оригиналне платне картице чији су корисници страна физичка лица и то број платне картице, датум важења исте као и друге сигурносне податке, а потом су помоћу рачунара и уређаја за читање и писање по магнетној писти платних картица наносили на прештампану белу пластику, коју је набавио оптужени ВВ и предао оптуженом ББ, преко исте прилепљивали провидну пластичну фолију на којој су ласерским штампачем наштампали лажно име и презиме корисника картице, број картице и овако направљене лажне платне картице су предавали члановима криминалне групе који су исте употребљавали. Код таквог стања ствари, по оцени Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд одбране оптужених АА и ББ у којима су негирали да су израђивали лажне платне картице на начин представљен изреком под тачком два побијане пресуде није прихватио, па су самим тим и жалбени наводи засновани на тврдњи бранилаца ових оптужених да је првостепени суд овакву одбрану оптужених АА и ББ требао да прихвати, неосновани. С тим у вези, по оцени овога суда, без основа је и истицање жалбом браниоца оптуженог АА, адв. АБ, да овај оптужени није могао да преузме инкриминисане кривично-правне радње за које се оптужницом Тужиоца за организовани криминал терети, истицањем да се овај оптужени у критичном периоду налазио у _, будући да је и сам оптужени АА у својој одбрани навео да је само у периоду од 18.07.2009. године до 03.08.2009. године боравио у _, дакле, не током читавог критичног периода. Такође, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбама бранилаца оптужених АА и ББ да првостепени суд није утврдио да су платне картице које су критичним приликама употребљене лажне, будући да је првостепени суд чињеницу да су платне картице које су критичним приликама употребљене лажне утврдио пре свега на основу извештаја банака, а како је све то наведено у одговарајућим деловима образложења побијане пресуде.

Поред тога, чињеницу да је оптужени ББ дана 13.07.2009. године у Новом Саду предао НН лицу лажну платну картицу коју је претходно направио, а коју лажну платну картицу је НН лице употребио као праву купујући робу у ДОО „Ивић 2“ првостепени суд је правилно утврдио на основу извештаја о контроли кретања МУП-а РС – УКП Одељења за опсервацију и документовање 03/4-9 бр.109/09 од 14.07.2009. године, као и на основу транскрипата телефонских разговора који су дана 13.07.2009. године водили оптужени АА и ББ, а чија садржина је интерпретирана на стр. 65 последњи пасус и стр. 66 пасус први образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је дана 16.07.2009. године оптужени ББ заједно са оптуженим ДД употребио две лажне платне картице као праве, на начин описан у изреци под тачком 2 побијане пресуде, првостепени суд је правилно утврдио на основу извештаја о контроли кретања МУП-а РС, Одељења за конвенционални надзор бр. 03/4-4-1 бр.55/09 од 17.07.2009. године, као и видео записа сачињених том приликом, а чија садржина је интерпретирана на страни 67, пасус други образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је оптужени ББ дана 17.07.2009. године две лажне платне картице које је направио предао оптуженом ЕЕ који је ове пак предао оптуженом ЖЖ, који је исти употребио као праве, а све на начин описан у изреци под тачком 2 побијане пресуде, правилно је првостепени суд утврдио на основу транскрипата телефонских разговора који су дана 17.07.2009. године водили оптужени ЕЕ и ББ, као и на основу извештаја о контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељења за опсервацију и документовање бр. 03/4-0 бр.112/09 од 20.07.2009. године, а садржина ових доказа интерпретирана је на страни 68, пасус други образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је ББ лажну платну картицу коју је претходно направио предао оптуженом ЖЖ који је исту дана 21.07.2009. године употребио као праву на начин описан под тачком 2 изреке побијане пресуде, правилно је првостепени суд утврдио на основу транскрипата разговора који су дана 21.07.2009. године водили оптужени ББ и ЕЕ, а чија садржина је интерпретирана на стр. 68 последњи пасус и стр. 69 пасус први образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је оптужени ББ дана 22.07.2009. године лажну платну картицу коју је направио предао оптуженом ЖЖ, који је исту употребио као праву, а потом је предао оптуженом ИИ, који је такође ову лажну платну картицу употребио као праву, правилно је првостепени суд утврдио пре свега на основу одбране оптуженог ЖЖ, дате у преткривичном и претходном поступку.

Чињеницу да је оптужени ББ лажну платну картицу коју је направио дана 27.07.2009. године предао оптуженом ДД, који је исту употребио као праву, правилно је првостепени суд утврдио на основу одбране са признањем оптуженог ДД, па и транскрипата телефонских разговора које је водио са оптуженим ББ дана 26. и 27.07.2009. године, као и извештаја о извршеној контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељења за опсервацију и документовање бр. 03/4-90 бр.118/09 од 28.07.2009. године, а садржина ових доказа интерпретирана је на страни 70 пасус други образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је оптужени ББ лажну платну картицу коју је направио дана 28.07.2009. године предао оптуженом ЖЖ, који је потом ову лажну платну картицу предао оптуженом ИИ, коју је исти употребио као праву, првостепени суд је правилно утврдио пре свега на основу транскрипата, телефонских разговора, налаза и мишљења вештака проф. др. СС3, слипова – рачуна банке у питању, а садржина ових доказа интерпретирана је на страни 70, последњи пасус и страни 71, пасус први образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је оптужени ББ дана 29.07.2009. године лажну платну картицу коју је направио предао оптуженом ДД, након чега су се одвезли до Ниша, где су у продавници „Нетиком компјутерс“ ову лажну платну картицу употребили као праву купујући робу, првостепени суд је правилно утврдио пре свега на основу одбране са признањем оптуженог ДД, као и на основу извештаја о извршеној контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељења за опсервацију и документовање бр. 03/4-9 бр.120/09 од 30.07.2009. године, из кога је видљиво када су оптужени ДД и ББ кренули за Ниш, да су били у локалу „Нетиком компјутерс“, док је на основу рачуна – слипа и извештаја банке у питању утврђено када је, на који износ и којим именом потписан слип, и која банка је издавалац оригиналне платне картице.

Чињеницу да је оптужени ББ три лажне картице које је направио дана 07.08.2009. године предао оптуженима ГГ и ЖЖ, након чега је оптужени ЖЖ две лажне платне картице употребио као праве, док је оптужени ГГ једну платну картицу употребио као праву, правилно је првостепени суд утврдио на основу одбрана оптужених ЖЖ и ГГ, у којима су признали да су наведеног дана употребили лажне платне картице као праве, као и на основу транскрипата разговора који су дана 06.08.2009. године водили оптужени ГГ и ББ, као и оптужени ББ, ЖЖ и АА, те извештаја о извршеној контроли МУП-а РС, УКП Одељење за опсервацију и документовање бр. 0374-9 бр.128/09 од 11.08.2009. године и видео снимка из продавнице „Идеа“, а садржина ових доказа интерпретирана је на страни 73 пасус други образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је оптужени ББ дана 14.10.2009. године предао оптуженом ДД две лажне платне картице, након чега је оптужени ДД лажну платну картицу у продајном објекту „Вит бој“ и у продавници „Фенси хаус“ употребио као праву, правилно је првостепени суд утврдио пре свега на основу одбране са признањем оптуженог ДД, као и на основу транскрипата разговора које је дана 14.10.2009. године водио са оптуженим АА, а садржина ових доказа интерпретирана на страни 75, пасус други образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је дана 22.10.2009. године оптужени ЗЗ довезао аутомобилом два НН лица ради преузимања лажне платне картице коју су претходно направили оптужени ББ и АА, а коју су ова НН лица употребила као праву, првостепени суд је правилно утврдио на основу транскрипата разговора који су дана 22.10.2009. године водили оптужени АА и ЗЗ, транскрипата разговора који су водили оптужени АА и ББ, те извештаја о контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељења за опсервацију и документовање бр. 03/4-9 бр.181/09 од 23.10.2009. године, а садржина ових доказа интерпретирана на стр. 75 последњи пасус и стр. 76 пасус први образложења првостепене пресуде.

Чињеницу да је дана 27.10.2009. године оптужени ББ предао оптуженом ВВ лажну платну картицу коју је претходно направио, након чега је оптужени ВВ наведену платну картицу употребио као праву купујући робу у продавници „Техноманија“, првостепени суд је правилно утврдио на основу одбране са признањем оптуженог ВВ, транскрипата разговора који су водили оптужени ББ и ВВ, те изведених писмених доказа, а садржина ових доказа је интерпретирана на стр. 76 пасус други образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је дана 13.11.2009. године оптужени ББ предао оптуженом ДД лажну платну картицу коју је овај потом употребио као праву, првостепени суд је утврдио на основу одбране са признањем оптуженог ДД, садржаја СМС поруке из које произилази да је оптужени АА обавестио оптуженог ДД да се картице налазе код оптуженог ББ, као и на основу извештаја о контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељење за опсервацију и документовање бр. 03/4-9 бр. 202/09 од 17.11.2009. године, из кога произилази када је оптужени ДД дошао код оптуженог ББ и преузео картицу.

Чињеницу да је оптужени ББ дана 17.11.2009. године заједно са оптуженим ЈЈ употребио лажну платну картицу као праву купујући робу у продавници „М.С.А.Д.“, првостепени суд је правилно утврдио на основу транскрипата разговора који су водили оптужени АА и ББ, садржине СМС порука које су изменили оптужени АА и извесна ЛЛ1, радница наведене продавнице, као и на основу извештаја о извршеној контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељења за опсервацију и документовање бр. 03/4-9 бр.203/09 од 18.11.2009. године, а садржина ових доказа интерпретирана на стр. 77 последњи пасус и стр. 78 пасус први образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је дана 20.11.2009. године оптужени ББ направио лажну платну картицу коју је предао оптуженом ВВ, који је потом ову лажну платну картицу употребио као праву у продавници СТР „Јокић“, првостепени суд је правилно утврдио на основу транскрипата разговора које су водили оптужени ББ и ВВ, транскрипата разговора који су водили оптужени ББ и АА, као и на основу извештаја о контроли кретања МУП-а РС, УКП, СБПОК, Одсек за сузбијање фалсификовања новца и других средстава плаћања од 24.11.2009. године, а садржина ових доказа интерпретирана је на страни 78, последњи пасус образложења побијане пресуде.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана оптуженог ББ у делу у коме је негирао да је лажне платне картице правио, употребљавао и исте предавао оптуженима, као и НН лицима ради употребе, на начин представљен изреком под тачком 2 побијане пресуде, па су самим тим и жалбени наводи браниоца оптуженог ББ којима се указује да оптужени ББ лажне платне картице које је правио како он, тако и оптужени АА, није употребљавао нити предавао другим оптуженима као и НН лицима ради употребе, по оцени овога суда, неосновани.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања описаног под тачком два изреке побијане пресуде, бранилац оптуженог ВВ, адв. ГА у жалби је указала да је првостепени суд погрешно утврдио да је оптужени ВВ знао да су оптужени ББ и АА на пластичним бланко картицама које је оптужени ВВ дао оптуженом ББ израђивали лажне платне картице.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени овога суда, првостепени суд је на основу доказа које је извео и правилно оценио, а које је навео у одговарајућим деловима образложења ове пресуде несумњиво утврдио да је оптужени ВВ, као припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА прибављао прештампану белу пластику за израду лажних платних картица и да је знао да оптужени АА и ББ на овим бланко картицама израђују лажне платне картице, а како је све то наведено у образложењу ове пресуде када су као неосновани оцењени жалбени наводи браниоца оптуженог ВВ да овај оптужени није био припадник криминалне групе коју је организовао оптужени АА, па како из транскрипата телефонских разговора несумњиво произилази да је оптужени ВВ унапред уложио 3.600 еура у посао са лажним картицама и да је за овај износ треба да добије 18 картица, а поред тога да је и добијао платне картице које је након употребе плаћао готовином, те да је обезбедио 60 комада прештампаних платних картица које су оптужени АА и ББ употребили за израду лажних платних картица, то правилно, и по оцени овога суда, правилно првостепени суд није прихватио одбрану оптуженог ВВ да пластичне бланко картице није набављао у циљу израде лажних платних картица, већ за потребе своје фирме, а да их је предао оптуженом ББ на његов захтев како би он осмислио неки свој посао и од тога му вратио позјамицу од 3.000 евра, посебно када се има у виду да није доказано постојање било какве позајмице, због чега се, по оцени овога суда, жалбени наводи браниоца оптуженог ВВ којима се као правилно оспорава утврђење првостепеног суда да је оптужени прибављао прештампану белу пластику како би на истој управо оптужени АА и ББ израђивали лажне платне картице показују неоснованим.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања бранилац оптуженог ЂЂ, адв. АБ у жалби указује да је првостепени суд погрешном оценом изведених доказа погрешно утврдио да је овај оптужени дана 16.07.2009. године и дана 30.07.2009. године починио два кривична дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у саизвршилаштву у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, на начин представљен под тачком два изреке побијане пресуде.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени овога суда, правилно је првостепени суд на основу доказа које је извео и правилно оценио, а које је навео у одговарајућим деловима образложења побијане пресуде, а пре свега на основу садржаја СМС поруке које су дана 15.07.2009. године измењали оптужени ДД и ЂЂ, те оптужени ЂЂ и НН лице ГГ1 из агенције “Агора тревл” као и телефонских разговора која су иста лица водила дана 16.07.2009. године, а из којих произилази да је оптужени ЂЂ са НН ГГ1 из туристичке агенције “Агора травел” договорио долазак оптуженог ДД ради употребе лажне платне картице, да је обавестио оптуженог ДД на који износ треба да се провуче лажна платна картица и да му је послао број мобилног телефона НН лица ГГ1 и обавестио га да он неће бити присутан када оптужени ДД оде у агенцију “Агора травел” већ ће га само најавити ГГ1 , транскрипата разговора који су водили оптужени ДД и ЂЂ када је оптужени ДД, након што је заједно са оптуженим ББ изашао из туристичке агенције, (а коју чињеницу је првостепени суд несумњиво утврдио на основу извештаја о контроли кретања МУП-а РС) обавестио оптуженог ЂЂ на који износ је употребљена картица, на шта му је оптужени ЂЂ одговорио: “Чим падне клека добијаш одмах. Доћи ћу ја да ти донесем. ОК”, односно да ће му донети новац чим исти буде пребачен на рачун, несумњиво утврдио да је управо оптужени ЂЂ са радником агенције “Агора травел” НН ГГ1 договорио долазак оптуженог ДД у ову туристичку агенцију ради употребе лажне платне картице као праве, што је оптужени ДД и учинио, а што произилази и из извештаја банке у питању, а наиме да је критичном приликом извршена трансакција на износ од 158.000,00 динара, што је рекламирао корисник оригиналне картице са изјавом да ову трансакцију није извршио, као и на основу одбране са признањем оптуженог ДД.

Чињеницу да је оптужени ЂЂ по претходном договору са оптуженим ДД дана 30.07.2009. године са овим оптуженим отишао у радњу “Оптика Зорић”, да је оптужени ДД у овој радњи, чијег власника је познавао оптужени ЂЂ лажну платну картицу употребио као праву купујући робу, првостепени суд је правилно утврдио на основу транскрипата телефонских разговора које су водили оптужени ДД и ЂЂ дана 30.07.2009. године, из којих је видљиво да се договарају око одласка и употребе лажних платних картица на два места, а која картица се у разговорима означава термином “кафа”, као и на основу извештаја о извршеној контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељења за опсервацију и документовање бр. 03/4-9 бр. 121/09 од 31.07.2009. године из кога је видљиво да су ови оптужени критичном приликом, односно дана 30.07.2009. године отишли у радњу “Оптика Зорић” и да су се у продавници задржали 30 минута, те на основу рачуна – слипа из продавнице и извештаја банке у питању, као и на основу одбране са признањем оптуженог ДД.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана оптуженог ЂЂ у којој је негирао да је дана 16.07.2009. године омогућио оптуженом ЂЂ да употреби лажну платну картицу као праву у агенцији “Агора травел” на тај начин што се претходно са овим лицем договорио везано за долазак оптуженог ДД у предметну агенцију у циљу употребе лажне платне картице као праве, којом приликом је оптужени ДД и употребио лажну платну картицу као праву на износ од 158.000,00 динара, као и одбрана оптуженог ЂЂ у којој је негирао да је знао да ће дана 30.07.2009. године оптужени ДД у продавници “Оптика Зорић” употребити лажну платну картицу као праву.

О томе се првостепени суд у образложењу побијане пресуде детаљно изјаснио интерпретирајући, анализирајући и дајући оцену изведених доказа и о томе дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени, због чега се, следствено изнетом, по оцени овога суда, супротни жалбени наводи браниоца оптуженог ЂЂ који се своде на оспоравање утврђења првостепеног суда да је овај оптужени критичним приликама предузео инкриминисане кривично-правне радње на начин представљен под тачком два изреке побијане пресуде, показују неоснованим.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања описаног под тачком два изреке побијане пресуде, бранилац оптуженог ЕЕ у жалби указује да првостепени суд није на поуздан начин утврдио да је овај оптужени дана 16.07.2009. године и дана 17.07.2009. године предузео инкриминисане кривично-правне радње на начин представљен под тачком два изреке побијане пресуде.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд на основу транскрипата разговора који су дана 16.07.2009. године водили оптужени ЕЕ и АА, а из којих је видљиво да се договарају око прављења лажних платних картица на име ЛЛ - “ЛИ” коју израђује оптужени АА, као и на основу одбране оптуженог ЖЖ у којој је признао да му је оптужени ЕЕ доносио лажне платне картице, несумњиво утврдио да је оптужени ЕЕ дана 16.07.2009. године лажне платне картице које је претходно преузео од оптуженог АА предао оптуженом ЖЖ, који је исте употребио као праве.

Осим тога, по оцени овога суда, правилно је првостепени суд на основу доказа које је извео и правилно оценио и које је навео у одговарајућим деловима образложења побијане пресуде, а пре свега на основу транскрипата разговора који су дана 17.07.2009. године водили оптужени ЕЕ и ББ, из којих произилази да су се договарали везано за израду лажних платних картица како би их оптужени ЖЖ употребио као праве, те транскрипата разговора који су истог дана водили оптужени ББ и АА, а из којих произилази да је оптужени ББ лажне платне картице израђивао у стану оптуженог АА који је требао да провери валидност израђених платних картица, те из транскрипата разговора који су дана 17.07.2009. године водили оптужени ЕЕ и ББ из којих произилази да је истог дана око 12,00 часова лажне платне картице из гараже преузео оптужени ЕЕ, те да их је предао оптуженом ЖЖ, као и из извештаја о контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељења за опсервације и документовање бр. 03/4-0 бр. 112/09 од 20.07.2009. године из кога је видљиво да је оптужени ЕЕ возилом марке “Голф” одвезао оптуженог ЖЖ до продајног објекта “Нептун” где је оптужени употребио лажне платне картице, као и на основу одбране са признањем оптуженог ЖЖ, несумњиво утврдио да је оптужени ББ дана 17.07.2009. године од оптуженог ББ преузео две лажне платне картице које је овај оптужени направио и предао их ЖЖ, након чега је оптуженог ЖЖ означеним возилом одвезао до продајног објекта “Нептун” у коме је оптужени ЖЖ употребио лажне платне картице, а што произилази и из рачуна – слипова, као и извештаја банке у питању.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана оптуженог ЕЕ у којој је оспоравао своје учешће приликом употребе лажних платних картица као правих.

И о томе се првостепени суд у образложењу побијане пресуде детаљно изјаснио интерпретирајући, анализирајући и дајући оцену изведених доказа и о томе је дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени, па се, следствено изнетом, супротни жалбени наводи браниоца оптуженог ЕЕ који се своде на оспоравање утврђења првостепеног суда да је овај оптужени критичним приликама предузео инкриминисане кривично-правне радње на начин представљен под тачком два изреке побијане пресуде, показују неоснованим.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања браниоци оптужених ЗЗ и ИИ у жалбама оспоравају утврђење првостепеног суда да су ови оптужени критичним приликама предузели инкриминисане кривично-правне радње на начин представљен изреком под тачком два побијане пресуде.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени овога суда, правилно је првостепени суд на основу доказа које је извео и правилно оценио, а које је навео у одговарајућим деловима образложења побијане пресуде, а пре свега на основу одбране оптуженог ЖЖ из преткривичног и претходног поступка када је навео да је истога дана, дакле 22.07.2009. године, након што је употребио лажну платну картицу у продавници “Диопта” са оптуженим ЗЗЗ и ИИ отишао до продавнице “Спорт импулс”, те да су он и оптужени ЗЗ остали у аутомобилу док је оптужени ИИ у продавници “Спорт импулс” употребио лажну платну картицу као и на основу извештаја о контроли кретања МУП-а РС, УКП Одељења за опсервације и документовање бр. 03/4-9 бр.115/09 од 24.07.2009. године у делу овог извештаја који није издвојен из списа, те на основу рачуна – слипова, те извештаја банке, несумњиво утврдио да су оптужени ЗЗ и ИИ дана 22.07.2009. године предузели кривично-правне радње у питању, на начин описан под тачком два изреке побијане пресуде.

Осим тога, по налажењу овога суда, правилно је првостепени суд на основу доказа које је извео и правилно оценио и које је навео у одговарајућим деловима образложења побијане пресуде, а пре свега на основу транскрипата разговора који су дана 15.09.2009. године водили оптужени ЗЗ и ГГ, а из кога је видљиво да оптужени ЗЗ пита оптуженог ГГ да ли хоће да иду да употребљавају лажне платне картице и да ће у вези тога звати оптуженог АА, потом разговора који су дана 15.09.2009. године водили оптужени ЗЗ и АА, а из кога произилази да се оптужени ЗЗ распитује код оптуженог АА да ли ће овај да му направи “оно вамо за оног, а треба и њему” односно говори му да направи лажне платне картице за њега и оптуженог ГГ, на шта му је оптужени АА одговорио да може за једно сат и по, потом на основу садржине СМС поруке коју је оптужени ЗЗ послао оптуженом АА наводећи иницијале имена на које треба правити лажне платне картице, транскрипата разговора које је оптужени ЗЗ водио са непознатом мушком особом, а из кога произилази да се договарају да иду да употребљавају лажне платне картице ван Београда, због чега је оптужени ЗЗ обавестио оптуженог ГГ да ће ићи још неко са њим, ИИ1, тј. оптужени ИИ или Јово, те да ће му јавити чим преузме картице, транскрипата разговора које је оптужени ЗЗ водио са оптуженим АА у коме је овога обавестио да ће доћи ИИ1, тј. оптужени ИИ јер он хоће да иде са оптуженим ГГ, на основу транскрипта разговора који су дана 15.09.2009. године водили оптужени АА и ИИ из кога је видљиво да је оптужени ИИ преузео картице од оптуженог АА, те на основу рачуна – слипова и извештаја банака у питању, несумњиво утврдио да су оптужени ЗЗ и ИИ дана 15.09.2009. године предузели кривично-правне радње у питању, на начин представљен под тачком два изреке побијане пресуде.

Осим тога, по оцени овога суда, правилно је првостепени суд на основу доказа које је извео и правилно оценио, а пре свега на основу транскрипата телефонских разговора који су дана 28.07.2009. године водили оптужени ЖЖ и ИИ, те оптужени ЖЖ и ЂЂ, као и оптужени ЖЖ и ББ, а из којих је видљиво да је оптужени ЖЖ преузео лажне платне картице од оптуженог ББ и предао их ИИ, који је покушао да њима плаћа телевизоре у продајним објектима, али су платне картице одбијене на ПОС терминалима јер на њима није било средстава, као и на основу слипова – рачуна, извештаја банке у питању, видео записа сигурносних камера продавнице “Биг бенг” и налаза и мишљења вештака проф. др. СС3, која је у овоме навела да се са великом вероватноћом може закључити да снимљена особа која је критичном приликом посетила продавницу “Биг бенг” одговара оптуженом ИИ, несумњиво утврдио да је оптужени ИИ дана 28.07.2009. године употребио лажну платну картицу као праву, на начин представљен под тачком два изреке побијане пресуде.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана оптуженог ИИ, који је негирао да је критичним приликама предузео инкриминисане кривично-правне радње на начин представљене под тачком два изреке побијане пресуде и о томе у образложењу побијане пресуде дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени, па се, следствено изнетом, супротни жалбени наводи бранилаца оптужених ЗЗ и ИИ који се своде на оспоравање утврђења првостепеног суда да су ови оптужени критичним приликама предузели кривично-правне радње у питању на начин представљен под тачком два изреке побијане пресуде, по оцени овога суда показују неоснованим.

Чињеницу да је оптужени ЈЈ дана 12.12.2009. године употребио лажне платне картице у продавници “Техномобиле” правилно је првостепени суд утврдио на основу одбране оптуженог ЈЈ у којој је признао да је критичном приликом употребио лажне платне картице купујући робу, као и на основу транскрипата телефонских разговора које је овај оптужени водио са оптуженима ББ и АА из којих произилази да се оптужени ЈЈ распитивао код оптуженог ББ да ли ће картице које му је оставио оптужени АА бити добре и да ли ће “дати добро” јер иде у набавку телефона, а такође из ових разговора произилази и да је оптужени ЈЈ и раније употребљавао лажне платне картице и да чека да му паре легну на рачун, те да је раније вршио уплату за податке оригиналних платних картица и да је тај новац слао у _, док је из транскрипата разговора које је оптужени ЈЈ водио са оптуженим АА видљиво да оптужени ЈЈ и оптуженог АА пита да ли ће две лажне платне картице које је преузео од њега бити добре, да му говори да ће одлазити да их употребљава, а након употребе лажних платних картица је обавестио оптуженог АА да му је узео ону златну “Арт Голд Нокиа”, која кошта 1.400-1.500 евра, а ББ такође неки мобилни телефон у вредности од 500 евра, нашта му је оптужени АА одговорио да чека да му стигну подаци за лажне платне картице, па када буде дошао завршиће му за даље, односно направиће му још лажних платних картица, као и на основу рачуна – слипова и извештаја банке у питању.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана оптуженог ЈЈ у делу у коме је тврдио да му је оптужени ББ предао картице у присуству свог пријатеља Бате, који је ишао са њим и задржао све што је том приликом купљено, осим једног телефона, и о томе се на стр. 85 последњи пасус, стр. 86 пасус први образложења побијане пресуде детаљно изјаснио интерпретаријући, анализирајући и дајући оцену изведених доказа о чему је дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и овај суд, као другостепени, па се, следствено изнетом, супротни жалбени наводи бранилаца оптуженог ЈЈ, који се своде на успоравање утврђења првостепеног суда да је овај оптужени предузео инкриминисане кривично-правне радње, на начин представљен под тачком два изреке побијане пресуде, по оцени овога суда показују неоснованим.

Такође, Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује и жалбене наводе бранилаца оптужених у којима се указује да првостепени суд није на поуздан начин утврдио да ли су оптужени, кривично-правним радњама које су предузели на начин описан под тачком два изреке побијане пресуде, ком физичком или пак правном лицу нанели штету, те уколико јесу којим то конкретно физичким, односно правним лицима, будући да је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених доказа несумњиво утврдио да су издаваоци аутентичних платних картица, чији су подаци коришћени у изради лажних платних картица тзв. “близнакиња”, иностране банке, већином из Сједињених Америчких Држава, дакле, следствено изнетом, првостепени суд је утврдио да је радњама оптужених описаним под тачком два изреке побијане пресуде наступила штета за нека од наведених лица, због чега је, и по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима бранилаца оптужених, без утицаја на постојање кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица и кривице оптужених, чињеница које је конкретно од ових наведених лица, у зависности од садржине њихових међусобних уговорних односа са издаваоцима аутентичних платних картица, радњама оптужених описаним под тачком два изреке побијане пресуде, оштећено.

Правилан је закључак првостепеног суда да су оптужени инкриминисане кривично-правне радње у питању описане под тачком два изреке побијане пресуде предузели са директним умишљајем, свесни својих дела и њихове забрањености, желећи њихово извршење, и то управо као саизвршиоци, будући да су предузетим радњама које су све у каузалном односу са последицом дела, које се огледа у прибављању противправне имовинске користи, свесни заједничког деловања, заједнички извршили предметно кривично дело, за коју своју оцену је на стр. 98 пасус први и други образложења побијане пресуде дао довољне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени, због чега се супротни жалбени наводи бранилаца оптужених којима се оспорава утврђени облик кривице, као и утврђени облик саучесништва, показују неоснованим.

Апелациони суд, Посебно одељење је ценио и остале жалбене наводе бранилаца оптужених, којима се чињенично стање описано под тачком два изреке побијане пресуде побија као потпуно и правилно утврђено, као и оне којима се полемише са оценом доказа од стране првостепеног суда, па налази да су исти без основа и без утицаја на другачији исход овог кривичног поступка.

Према томе, првостепени суд је правилном оценом изведених доказа потпуно и правилно утврдио све чињенице које су предмет доказивања, и то како оне од значаја за радње извршења кривичих дела у питању, тако и оне које се тичу субјективног односа оптужених према предузетим радњама и о томе је у образложењу побијане пресуде дао јасне, довољне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и овај суд, као другостепени.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање описано под тачком један изреке побијане пресуде, правилно је првостепени суд применио кривични закон, када је противправну делатност оптуженог АА квалификовао као кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 1 Кривичног законика, а противправну делатност оптужених ББ, ВВ, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, описано под тачком један као кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, док је правилно противправну делатност оптужених АА, ББ, ВВ, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ИИ, ЗЗ и ЈЈ, описану под тачком два изреке побијане пресуде квалификовао као продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика почињеног у саизвршилаштву у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, и правилно је противправну делатност оптуженог ЂЂ описану под тачком два изреке побијане пресуде квалификовао као продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, почињеног у саизвршилаштву у вези члана 33 и 61 Кривичног законика и о законским обележјима тих кривичних дела је у образложењу побијане пресуде дао довољне и правилне разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени, због чега се супротни жалбени наводи бранилаца ових оптужених, којима се првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона, показују неоснованим.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о изреченим казнама оптуженима АА, ББ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, које се жалбом Тужиоца за организовани криминал побијају као благе, а жалбама бранилаца ових оптужених као строге, Апелациони суд, Посебно одељење, налази да је првостепени суд у односу на све оптужене потпуно и правилно утврдио све околности, које у смислу одредбе члана 54 Кривичног законика утичу да казна буде мања или већа и истима је придао одговарајући значај, управо онај које оне по својој природи и заслужују.

Тако, правилно је првостепени суд на страни оптуженог АА као олакшавајуће околности ценио да је млад, док је од отежавајућих околности на страни овог оптуженог ценио значај радњи и исказану упорност у предузимању истих, као и чињеницу да је исти више пута раније осуђиван, а како је то све наведено како у изреци првостепене пресуде тако и у одговарајућим деловима образложења ове пресуде, од чега је једном осуђиван и због кривичног дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 Кривичног законика, напред наведеном правноснажном пресудом Општинског суда у Панчеву, дакле, због кривичног дела које је истоврсно кривичном делу које је предмет овог кривичног поступка, и правилно га је, имајући у виду при том и значај радњи као и исказану упорност при вршењу кривичних дела, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 346 став 1 Кривичног законика у трајању од једне године и 6 месеци, а за продужено кривично дело из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од 5 година, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 година уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је све то дато у изреци првостепене пресуде.

На страни оптуженог ББ, правилно је првостепени суд као олакшавајућу околност ценио да је исти млад, и правилно га је, уз оцену његове раније осуђиваности због кривичних дела правноснажним пресудама које су таксативно наведене у изреци побијане пресуде, ценећи значај и број предузетих радњи, као отежавајућих околности, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од 1 године, а за продужено кривично дело из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од 5 година, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је све то дато у изреци побијане пресуде.

На страни оптуженог ВВ, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на његовој страни ценио његове породичне прилике, да је ожењен и отац двоје малолетне деце, да је током поступка делимично признао учињена дела описана под тачком два изреке побијане пресуде, за које признање има ограничени значај, јер је признао само оно зашта је сматрао да већ постоје докази, да до сада није осуђиван, и правилно га је, уз оцену значаја и броја радњи које је предузео, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од 10 месеци а за продужено кривично дело из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од 3 године, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци уз урачунавање времена прведеног у притвору, а како је све то дато у изреци првостепене пресуде.

На страни оптуженог ДД, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности ценио да је признао извршење кривичних дела описаних под тачком два изреке побијане пресуде, да је неосуђиван, и правилно га је, уз оцену бројности предузетих радњи којима је исказао упорност у вршењу предметних кривичних дела, као отежавајуће околности, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од 8 месеци, а за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 КЗ у трајању од 3 године, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 5 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је све то дато у изреци побијане пресуде.

У односу на оптуженог ЕЕ, правилно је првостепени суд као олакшавајућу околност ценио његову младост у време извршења кривичних дела, и правилно га је, уз оцену обима његовог ангажовања и значаја учешћа у извршењу предметних кривичних дела, као отежавајуће околности, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од 7 месеци, а за продужено кривично дело из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од 2 године и 6 месеци, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је све то дато у изреци побијане пресуде.

У односу на оптуженог ГГ, правилно је првостепени суд као олакшавајућу околност на страни овог оптуженог ценио чињеницу да је исти делимично признао извршење кривичних дела и то у мери у којој је сматрао да за то има доказа, те да исти није осуђиван, и правилно га је, уз оцену његове исказане упорности у вршењу кривичних дела, као отежавајуће околности, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од 7 месеци, а за продужено кривично дело из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од 2 године и 6 месеци, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је све то дато у изреци побијане пресуде.

У односу на оптуженог ЖЖ, правилно је првостепени суд као олакшавајућу околност ценио да је исти делимично признао извршење кривичних дела за које се терети, и правилно га је, уз оцену његове раније осуђиваности, због кривичних дела и правноснажним пресудама које су наведене у изреци побијане пресуде, као отежавајуће околности, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од 8 месеци а за продужено кривично дело из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од 3 године и 3 месеца, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 8 месеци.

У односу на оптуженог ЗЗ, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на страни овог оптуженог ценио његову младост у време извршења кривичних дела, као и чињеницу да исти није осуђиван, и правилно га је, уз оцену обима његовог ангажовања и значаја учешћа при извршењу дела, као отежавајуће околности, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од 7 месеци, а за продужено кривично дело из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од 2 године и 6 месеци, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци.

У односу на оптуженог ИИ, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на његовој страни ценио да је млад, да није до сада осуђиван, и правилно га је, уз оцену обима његовог ангажовања и броја предузетих радњи, као отежавајућих околности, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од 6 месеци, за продужено кривично дело из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 КЗ у трајању од 2 године и 3 месеца, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

У односу на оптуженог ЈЈ, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности ценио да је исти делимично признао извршење кривичних дела, и то у оној мери у којој је сматрао да има доказа да је дела починио, његове породичне прилике, а наиме да је разведен, да је отац једног малолетног детета, и правилно га је, уз оцену његове раније осуђиваности због кривичног дела из члана 233 став 3 у вези става 1 Кривичног законика Републике Србије које је сродно кривичном делу из члана 225 став 3 у вези става 1 Кривичног законика које је предмет овог кривичног поступка, имајући при том у виду да је кривично дело за које је правноснажно осуђен починио 1989. године, као и број предузетих радњи, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у трајању од 7 месеци, а за продужено кривично дело из члоана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика у трајању од 2 године и 6 месеци, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је све то дато у изреци првостепене пресуде.

У односу на оптуженог ЂЂ, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на његовој страни ценио да је исти млад, да до сада није осуђиван, и правилно га је, уз оцену обима његовог ангажовања и бројности предузетих радњи, као отежавајућих околности за кривично дело из члана 225 став 2 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, за које га је првостепеном пресудом огласио кривим осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, овако изречене јединствене казне затвора оптуженима АА, ББ, ВВ, ДД, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, као и казна затвора која је изречена оптуженом ЂЂ, сразмерне су степену њихове кривице и нужне да изразе друштвену осуду за кривична дела у питању, али и довољне за остварење у члану 42 Кривичног законика прописане сврхе кажњавања.

Стога су жалбе Тужиоца за организовани криминал и бранилаца свих оптужених у делу одлуке првостепеног суда о казнама, оцењене као неосноване.

С тим у вези, по оцени Апелационог суда, Посебно одељење, а супротно жалбеним наводима браниоца оптуженог АА, адв. АБ1, како првостепени суд није као отежавајућу околност на страни овог оптуженог ценио да се против истога води кривични поступак, то и није повредио претпоставку невиности истога.

Поред тога, по оцени овога суда, околности на које се у жалби браниоца оптуженог ВВ указује, а наиме да је исти отац двоје малолетне деце је цењена од стране првостепеног суда као олакшавајућа околност на страни овог оптуженог, а околност на коју се жалбом овог оптуженог указује, а наиме да исти издржава малолетно дете са којим живи у породичном домаћинству, код правилно утврђених отежавајућих околности на страни овог оптуженог није такве природе да би довела до блажег кажњавања.

Како се жалбом браниоца оптуженог ЈЈ, адв. ЈА одлука о одузимању имовинске користи од овог оптуженог, као и одлука о трошковима кривичног поступка истичу само као жалбени основи, без образложења истих, то се Апелациони суд, Посебно одељење ограничио на испитивање повреда у смислу одредбе члана 451 став 1 и 2 Законика о кривичном поступку, при чему је поводом напред изнетих жалбених навода бранилаца оптужених овај суд испитао одлуку првостепеног суда којом је, на основу одредбе члана 91 и 92 Кривичног законика од оптужених АА, ББ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ГГ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ одузео имовинску корист прибављену кривичним делом фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 Кривичног законика у износу од 6.602.873,20 динара, и оптужене обавезао да наведени износ солидарно уплате у буџет Републике Србије у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења, и нашао да је иста правилна и законита, а како је то такође већ наведено у одговарајућем делу образложења ове пресуде.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар      Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић, с.р.   Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)