Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.07.2013.

Кж1 По1 11/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 11/13
Дана 01.07.2013. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића, Наде Зец и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљених АА и АА1, због кривичног дела убиство из члана 47 став 2 тачка 3 КЗ РС и др., одлучујући о жалбама бранилаца окривљених АА1 и АА, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.28/11 од 06.12.2012. године, након одржане јавне седнице већа у смислу одредбе члана 447 ЗКП-а, дана 28. јуна и 01. јула 2013. године, у седници поводом већања и гласања, дана 01. јула 2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.28/11 од 06.12.2012. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.28/11 од 06.12.2012. године, на основу одредбе члана 478 став 3 тачка 1 ЗКП-а према окривљеном АА и окривљеном АА1 одређено је да у целости остаје на снази пресуда Окружног суда у Београду, Посебног одељења К.П.3/04 од 18.01.2008. године, правноснажна пресудом Врховног суда Србије Кж1 ОК 9/08 од 15.10.2009. године.

Сходно одредби члана 63 Кривичног законика у изречену казну затвора у трајању од 40 (четрдесет) година окривљеном АА урачунава се време проведено у притвору од 04.10.2012. године, па надаље, до другачије одлуке суда.

О трошковима кривичног поступка суд ће одлучити накнадно посебним решењем.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-бранилац окривљеног АА1, адв. АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу браниоца окривљеног АА1 и ублажи окривљеном изречену казну, те да бранилац и окривљени буду обавештени о седници другостепеног већа, сходно одредби члана 447 став 2 ЗКП-а;

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ1 због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и уколико сматра да постоји кривична одговорност окривљеног АА, истом изрекне затворску казну у краћем трајању, те да на седницу другостепеног већа позове браниоца окривљеног, док је окривљени АА преко браниоца изјавио да не жели лично да присуствује седници већа. Поднеском од 10.06.2013. године окривљени АА предложио је да буде позван на седницу другостепеног већа.

Тужилац за организовани криминал у поднеску КТЖ.бр.10/13 од 07.05.2013. године, предложио је да Апелациони суд у Београду сходно одредби члана 457 ЗКП-а одбије жалбе бранилаца окривљених АА и АА1 као неосноване и потврди првостепену пресуду, обзиром да побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 ЗКП-а, повреде кривичног закона из члана 439 ЗКП-а, нити је заснована на погрешно или непотпуно утврђеном чињеничном стању из члана 440 ЗКП-а, а јединствене казне затвора од по 40 (четрдесет) година апсолутно су адекватне бројности и тежини кривичних дела, при чему су и претходно утврђене појединачне казне затвора правилно одмерене.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је јавну седницу већа дана 28.06.2013. године и 01.07.2013. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, његовог браниоца, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, док је окривљени АА1 био присутан дана 28.06.2013. године, а није био присутан дана 01.07.2013. године, на којој је суд размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 451 ЗКП-а и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалбе су неосноване.

Жалбом браниоца окривљеног АА1 побија се првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка, али се у образложењу жалбе не наводи у чему се ове процесне повреде састоје, због чега су овакви паушални наводи по основу жалбеног побијања оцењени као неосновани.

Жалбене наводе браниоца окривљеног АА, којима се истиче да је првостепени суд пресудом прекорачио оптужбу, чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 ЗКП, обзиром да оцењује и анализира улогу окривљеног АА у криминалној групи АА2, иако је одбијена оптужба да је окривљени АА учинио кривично дело злочиначког удруживања из члана 227 став 2 у вези става 1 КЗ РС, због апсолутне застарелости кривичног гоњења, овај је суд је оценио као неосноване, имајући у виду да првостепени суд није прекорачио оптужбу, већ је само у образложењу пресуде дао осврт на кривично дело злочиначког удруживања из члана 227 став 2 у вези става 1 КЗ РС, које је оптужним актом окривљенима АА и АА1 стављено на терет, при томе је у образложењу пресуде констатовао да је кривично гоњење за ово кривично дело застарело у односу на окривљене АА и АА1. Ово образложење првостепени суд је дао у контексту кривичних дела за која је нашао да су окривљени извршили, с обзиром да сва појединачна кривична дела која су извршена су у непосредној вези са активностима и циљевима злочиначког удруживања, те се одатле изводе разлози и мотиви извршења, како је то правилно нашао првостепени суд. У том смислу правилно је првостепени суд извео закључак о чланству окривљених у криминалној организацији и њиховом учешћу у конкретним акцијама и хијерархијској позицији, па је правилно нашао да је окривљени АА имао посебну улогу као неко ко је по позицији и наредбодавном статусу одмах иза АА2 и АА3, а да је превасходни задатак окривљеног АА1 био да спроводи ликвидације, због чега су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА, као и жалбени наводи браниоца окривљеног АА1 којима се оспорава чланство и улога окривљеног АА1 у организацији, оцењени као неосновани.

Иначе, жалбама бранилаца окривљених АА и АА1, у суштини се побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, те се указује на погрешну оцену доказа од стране првостепеног суда и у суштини даје сопствена анализа доказа, која је у супротности са утврђеним чињеничним стањем од стране првостепеног суда. Тако се жалбом окривљеног АА1 истиче да је суд погрешно ценио одбрану овог окривљеног, обзиром да није прихватио одбрану окривљеног АА1 у делу у коме је у супротности са исказима појединих сведока-сарадника, те се у вези с тим наводе искази сведока-сарадника и истиче да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање у делу где није поверовао одбрани окривљеног АА1 у односу на кривична дела убиства АА4 и АА, убиства АА5, убиства АА6 и покушаја убиства АА7, убиства СС8 и СС9, убиства АА8 и АА9. Жалбом браниоца окривљеног АА истиче се да ни у правноснажно окончаном поступку, нити у поновљеном поступку не постоје очевици догађаја, нити материјални докази, као ни други докази који би са сигурношћу указивали да је окривљени АА извршио кривична дела која му се стављају на терет, већ је пресуда заснована у највећој мери на исказима сведока-сарадника, па се оспорава оцена исказа сведока-сарадника, истичући да постоје контрадикторности у њиховим исказима, те се поставља питање квалитета и поузданости ових исказа, обзиром да су сведочили на основу онога што су чули, а не и видели.

Изнете жалбене наводе овај суд оцењује као неосноване, јер је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених свих доказа, које је ценио како појединачно, тако и у међусобној повезаности, а у склопу изнете одбране окривљеног АА1, правилно и у потпуности утврдио чињенично стање.

Наиме, чињенично стање у побијаној пресуди, које је истоветно као у ранијој пресуди, првостепени суд је правилно утврдио, тако да се чињенично стање у односу на окривљеног АА и окривљеног АА1 у поновљеном поступку није променило. Што се тиче оцене одбране окривљеног АА1, првостепени суд је прихватио признање окривљеног за кривична дела убиства, за која је оглашен кривим, али наводе одбране да искази појединих сведока и осуђених нису у потпуности тачни у погледу појединих детаља, суд није прихватио, правилно нашавши да су искази осуђених лица и сведока животни и проистичу из личних сазнања и учешћа у догађајима, па суд прихвата њихов приказ догађаја и лица која су у њима учествовала, а како улога окривљеног АА1 у конкретним радњама ниједном није доведена у питање, то је првостепени суд правилно закључио да тврдње окривљеног о појединим детаљима догађаја нису од битног утицаја за утврђивање радњи које је окривљени извршио, нити су од значаја за утврђивање његове кривичне одговорности. Стога су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног АА1, којима се оспорава оцена исказа сведока, наводећи да је првостепени суд неправилно утврдио чињенично стање, неприхвативши део одбране окривљеног АА1, обзиром да се све разлике између одбране окривљеног и исказа сведока, које је суд прихватио, не односе на конкретне радње окривљеног код појединачних кривичних дела.

Жалбене наводе браниоца окривљеног АА којима се истиче да првостепени суд није правилно утврдио чињенично стање, обзиром да нема непосредних очевидаца догађаја, нити материјалних доказа, већ да је суд пресуду засновао искључиво на исказима сведока-сарадника, овај суд је оценио као неосноване, имајући у виду да је за свако кривично дело убиства или тешког убиства првостепени суд утврдио чињенично стање и на основу изведених материјалних доказа, па како је извршен увиђај истражног судије надлежног суда, из чије садржине се несумњиво утврђује да су тела убијених затечена на месту извршења кривичних дела, а на месту извршења кривичних дела пронађене су чауре, изузев убиства сада покојног ЊЊ6, и код свих кривичних дела убистава су у телу убијених или непосредној близини пронађени пројектили испаљени из ватреног оружја, док је балистичким вештачењем утврђен калибар и врста ватреног оружја из којег су испаљени пројектили. Такође, на основу обдукције убијених и касније обављених вештачења утврђене су улазне и излазне ране на телу убијених, механизам наношења повреда, као и узрок њихове смрти.

Жалбене наводе браниоца окривљеног АА, којима се истиче да постоје контрадикторности у оцени доказа и исказа сведока-сарадника, те да првостепени суд није могао да донесе првостепену одлуку само на основу исказа сведока-сарадника, обзиром да исти докази нису довољно квалитетни и поуздани, овај суд је оценио као неосноване, имајући у виду да првостепена пресуда није ни донета само на основу исказа сведока-сарадника, већ је првостепени суд чињенично стање утврдио како на основу исказа сведока-сарадника АА7 и ОО9, које је саслушао, тако и на основу осталих изведених доказа, односно увидом у исказе покојног сведока-сарадника ОО5 и сведока-сарадника ОО6, у исказе већ осуђених лица СС1, СС, увидом у исказе оштећених и сведока, ближе наведених на страни 9 образложења побијане пресуде, те на основу чињеница правноснажно утврђених пресудама Окружног суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.П.3/04 од 18.01.2008. године и Врховног суда Србије, Посебно одељење Кж1 ОК 9/08 од 15.10.2009. године, правноснажном пресудом Окружног суда у Београду К.П.14/05 од 30.03.2007. године, те увидом у записник о саслушању оштећеног као сведока СС2, као и на основу налаза и мишљења комисије вештака психијатра и психолога др ВВ и ВВ1, непосредног саслушања ових вештака, као и налаза и мишљења комисије вештака Центра за судску психијатрију КЦ Нови Сад, везано за осуђеног СС, вештака неуропсихијатра и психолога ВВ2, ВВ3 и ВВ4 и материјалних доказа у списима предмета, а на основу којих доказа је првостепени суд утврдио битне чињенице у погледу чланства окривљених АА и АА1 у криминалној организацији, њиховом учешћу у конкретним акцијама, као и хијерархијској позицији, а при томе је о конкретним улогама при извршењу сваког појединачног кривичног дела детаљно дао осврт у образложењу побијане пресуде. У том смислу жалбени наводи којима се оспорава истинитост исказа сведока-сарадника, те истиче да су ти искази неприхватљиви, по оцени овог суда, су без утицаја на другачије одлучивање, јер је чињенично стање утврђено на основу свеобухватне анализе свих изведених доказа, који су напред наведени, а поједине разлике у детаљима не доприносе својим значајем утврђивању одлучних чињеница.

Тако је у односу на кривично дело убиства АА4 и СС3, чињенично стање првостепени суд правилно утврдио прихвативши исказе осуђеног СС, сведока-сарадника ОО6 и ОО9, те сведока ЊЊ9, имајући у виду детаљан и животан приказ свих околности разлога за ликвидацију АА4, плана, лица која су учествовала, као и њиховом приказу самог догађаја, а посебно имајући у виду да је и окривљени АА1 признао да је био непосредни извршилац, па је суд нашао да се описи самог догађаја, непосредног извршења, јурњаве возилима, употребе ватреног оружја, узвраћања ватре и задобијених повреда у потпуности уклапају у чињенице које су утврђене из писмених доказа, а на основу исказа осуђеног СС и сведока-сарадника ОО9 и ОО6, који су међусобно подударни, првостепени суд је нашао да је организација праћења поверена окривљеном АА. При томе је првостепени суд јасно образложио да тврдња окривљеног АА1 да је возач био АА2, а не ЉЉ2 није поткрепљена ниједним исказом сведока, који указују на ЉЉ2 као возача, па је правилно нашао да АА2 никад није био директно укључен у непосредне ликвидације, већ је посебно контролисао ток догађаја, па није имао посебан интерес да управља возилом из којег је извршено убиство. У том смислу жалбени наводи браниоца окривљеног АА1 којима се оспорава оцена доказа у односу на ово кривично дело су оцењени неоснованим, те је правилно закључио првостепени суд да је у конкретном случају окривљени АА1 предузео радње извршења кривичног дела као саизвршилац, а окривљени АА као помагач, што је прихватио и овај суд.

Чињенично стање у односу на кривично дело убиства АА5, које такође бранилац окривљеног АА1 оспорава у својој жалби, првостепени суд је правилно утврдио, увидом у одбрану осуђених СС и СС1, као и исказе оштећених ОО7 и ОО8, сведока-сарадника ОО5, те исказа сведока-сарадника ОО9, АА7 и ОО6, па је правилно првостепени суд прихватио исказе ових лица, посебно код чињенице да су поједини од њих непосредно учествовали у самом догађају, а при том су ови искази међусобно сагласни у погледу приказа догађаја и у складу су са материјалним доказима у списима предмета, како је правилно закључио првостепени суд, па с обзиром на признање окривљеног АА1, правилно је утврдио суд да је извршилац убиства окривљени АА1, а да је окривљени АА у овом догађају имао улогу да прати кретање покојног АА5 и о томе обавештава непосредног извршиоца, који закључак је прихватио и овај суд, обзиром да је првостепени суд дао јасне и недвосмислене разлоге у образложењу побијане пресуде.

Такође, жалбени наводи браниоца окривљеног АА1, којима се истиче да је погрешно утврђено чињенично стање у односу на кривично дело убиства АА6 и покушаја убиства АА7, овај суд је оценио као неосноване, имајући у виду да је првостепени суд јасно образложио да су искази сведока-сарадника и сведока ОО3, ОО4, део исказа сведока ЉЉ3, међусобно сагласни, а посебно искази сведока-сарадника ОО6, ОО9 и ОО5, јер указују на начин и време извршења, организацију планираног убиства, лица која су укључена у план, а њихови описи догађаја су у складу са одбраном СС, као и сведока који су критичном приликом били са АА7, ОО3 и ОО4, па је правилно прихватио првостепени суд ове исказе, посебно што су поткрепљени материјалним доказима у списима предмета, а за шта је дао детаљно образложење на странама 39 и 40 побијане пресуде. У том смислу првостепени суд је правилно нашао да тврдња окривљеног АА1 да је био заједно са покојним АА3, а не са ЉЉ4, не може се прихватити као истинита, обзиром да сви сведоци и осуђени су сагласно потврдили присуство ЉЉ4 на месту пуцања са АА1, а не покојног АА3, због чега су супротни жалбени наводи оцењени као неосновани.

У односу на кривично дело убиства СС8 и СС9, првостепени суд је правилно утврдио чињенично стање на основу признања окривљеног АА1, те на основу исказа осуђених СС и СС1, сведока-сарадника ОО5, ОО4, ОО9 и АА7, сведока оштећеног ЊЊ, сведока ЊЊ3 и оштећених ЊЊ и ЊЊ2, па је правилно нашао првостепени суд да су овакви искази сагласни и међусобно се допуњују и на животан начин приказују догађај, а поткрепљени су признањем окривљеног АА1 и материјалним доказима, из чега првостепени суд закључује да је окривљени АА1 извршилац убиства, а окривљени АА у конкретним догађајима организовао и учествовао у праћењу ССС и својим радњама допринео извршењу кривичног дела, чије радње се третирају као помагање.

Такође, у односу на убиство АА8 и АА9, неосновани су наводи жалбе браниоца окривљеног АА1, којима се истиче да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање, имајући у виду да је окривљени АА1 признао извршење овог кривичног дела, а чињенично стање првостепени суд је утврдио увидом у одбране осуђених СС и СС1, исказа сведока-сарадника ОО5 и ОО6, оштећених ЊЊ4, ОО1 и ЊЊ5, те непосредно саслушао сведоке-сараднике ОО9 и АА7, па је прихватио исказе ових лица, јер су на детаљан начин и сагласно приказали битне детаље догађаја, описујући улогу сваког учесника, а што је поткрепљено неспорним чињеницама, које су утврђене ранијом пресудом, а проистекле су из материјалних доказа, па је у том смислу утврдио да је у конкретном догађају окривљени АА1 био непосредни извршилац убиства, пуцајући из аутоматског ватреног оружја, а окривљени АА да је у извршењу овог кривичног дела имао својство помагача, при томе је за овакав закључак дао детаљне и јасне разлоге, које је у свему као правилне прихватио и овај суд.

Имајући у виду напред наведено, првостепени суд је на основу свих изведених доказа правилно и у потпуности утврдио чињенично стање и за свој закључак дао довољно јасне, аргументоване и непротивречне разлоге, па су супротни жалбени наводи бранилаца окривљених АА1 и АА оцењени као неосновани, те се, по оцени овог суда, овим жалбама у суштини само даје другачија оцена изведених доказа од оне коју је дао првостепени суд, а који су правилно цењени, како је то напред наведено.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног АА стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела убиства из члана 47 став 1 КЗ РС у односу на покојног оштећеног ЊЊ6; кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 у вези члана 35 КЗ, у односу на покојне оштећене АА4 и СС3, као и на штету ЊЊ9 и ЉЉ; кривичног дела убиства из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 24 ОКЗ, у односу на оштећеног АА5; кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 3 у вези члана 33 КЗ, у односу на покојног оштећеног СС5 и оштећеног СС6; кривичног дела убиства из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ у односу на покојног оштећеног СС7; кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 9 у вези члана 30 и 35 КЗ у односу на покојног оштећеног АА6 и оштећеног АА7; кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 у вези члана 35 КЗ у односу на покојне оштећене СС8 и СС9 као и оштећеног ЊЊ; кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 у вези члана 35 КЗ у односу на покојне оштећене АА8 и АА9, као и оштећеног ОО1; кривичног дела убиства из члана 114 став 1 тачка 3 у вези члана 35 КЗ у односу на покојног оштећеног ОО2; кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 9 у вези члана 33 КЗ у односу на покојне оштећене ЊЊ8 и ЊЊ7; кривичног дела отмице из члана 64 став 4 у вези става 1 КЗ РС у односу на оштећеног ЉЉ1; кривичног дела отмице из члана 134 став 3 КЗ у односу на оштећеног СС2; кривичног дела отмице из члана 134 став 3 КЗ у односу на оштећеног ОО и кривичног дела тероризма из члана 125 ОКЗ, кажњиво по члану 139 ОКЗ у односу на предузеће „Дифенс роуд“, док се у радњама окривљеног АА1 стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 у вези са чланом 33 КЗ у односу на покојне оштећене АА4 и СС3, као и на штету ЊЊ9 и ЉЉ; кривичног дела убиства из члана 47 став 1 КЗ РС, у односу на покојног оштећеног АА5; кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 9 у вези са чланом 30 и 33 КЗ у односу на покојног оштећеног АА6, као и оштећеног АА7; кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 КЗ у односу на покојне оштећене СС8 и СС9, оштећеног ЊЊ; кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 КЗ у односу на покојне оштећене АА8 и АА9, као и оштећеног ОО1; кривичног дела отмице из члана 134 став 3 КЗ у односу на оштећеног СС2 и кривичног дела отмице из члана 134 став 3 КЗ у односу на оштећеног ОО, а што наводима жалбе браниоца окривљеног АА1 није доведено у сумњу.

Жалбом браниоца окривљеног АА1 истиче се да је првостепени суд повредио кривични закон, јер је применио закон који се не може применити, када је окривљеног АА1 огласио кривим за три кривична дела тешког убиства из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 КЗ, а у оквиру правне квалификације за тешко убиство не могу заједно да се узимају две квалификаторне околности, што је првостепени суд урадио, као и код кривичног дела убиства из члана 114 став 1 тачка 9 КЗ, у односу на АА6 и покушај убиства АА7, јер не може да се истовремено ради о тешком убиству и покушају убиства. Овакви жалбени наводи су неосновани, обзиром да је првостепени суд прихватио све правне закључке претходног судског већа, укључујући и правну квалификацију, и примену блажег закона, те правилно извео закључак о правној оцени радњи окривљених и правилно одлучио о кривици окривљених и правним квалификацијама, што је прихватио и овај суд, а једна пресуда којом је другачије одлучено, коју бранилац истиче у својој жалби, не може бити од утицаја на другачије одлучивање овога суда, посебно имајући у виду да је првостепени суд за овакву одлуку изнео јасне, уверљиве и логичне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, па су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА1, у погледу повреде кривичног закона, оцењени као неосновани.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом изјављених жалби бранилаца окривљених АА и АА1, овај суд је нашао да су жалбе бранилаца окривљених неосноване.

Наиме, првостепени суд је, одлучујући о врсти и висини кривичних санкција које ће изрећи окривљенима, од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА правилно оценио да је отац двоје малолетне деце, његову младост у време извршења кривичних дела, а на страни окривљеног АА1 признање извршења кривичних дела убиства, те да је отац малолетног детета. Од отежавајућих околности на страни оба окривљена суд је ценио да су извршена кривична дела била резултат дуготрајне активности криминалне организације покојног АА2, чији су они били чланови, свесно прихватајући све задатке, посебно изражене упорности, да су иста планирана уз тачну поделу задатака, висок степен координисаности и безпоговорног преузимања додељених улога у извршењу, тежине, бројности кривичних дела са тешким последицама, да су кривична дела била праћена испољавањем силе у високом степену интензитета, безобзирно вршена на јавном месту, уз занамеривање могућности угрожавања осталих присутних лица, да су несумњиво по начину извршења узнемирила јавност, те намеру да се кроз извршење ових кривичних дела не само уклони конкуренција у подземљу и оствари потпуна доминација, већ да и моћ криминалне организације оствари утицај и на политички живот, те је посебно у односу на окривљеног АА суд као отежавајућу околност ценио његов високопозиционирани положај у криминалној организацији, а у односу на окривљеног АА1, потпуно одсуство било каквог емотивног односа или покајања због извршених кривичних дела, а код отмица сурово поступање са отетим лицима. Такође, првостепени суд је код убиства ЊЊ6 као отежавајућу околност ценио посебно изражену одлучност окривљеног АА, да га лиши живота, мимо првобитног плана и распореда задатака, пуцање у главу и његово понашање по извршеном делу, код убиства АА4 и СС3, СС8 и СС9, АА8 и АА9 за оба окривљена, а код убиства ЊЊ8 и ЊЊ7, и ОО2 за окривљеног АА, околности рањавања других лица, да су дела извршена у току дана, уз употребу аутоматског оружја, испаљивањем великог броја пројектила и испољавање високог степена насиља, уз потпуну безобзирност приликом предузимања инкриминисаних радњи, а код убиства АА5 извршење кривичног дела на месту окупљања већег броја лица, у току дана и, по оцени суда, бизарног мотива да се ово лице лиши живота, само зато што је кум СС4, док је код убиства СС5 и СС7 првостепени суд за окривљеног АА ценио испаљивање великог броја пројектила и наношење бројних повреда, док је убијени био заустављен, као и употребу аутоматског оружја, а код убиства АА6 и да је један од мотива био да се убије АА7, како би се спречило да буде сведок сарадник. Првостепени суд је код кривичних дела отмице, као отежавајуће околности ценио сурово и нехумано понашање према отетим лицима, оличено у примени прекомерне силе, као и физичког и менталног малтретирања и исцрпљивања отетих лица, те висину противправно стечене имовинске користи, а код кривичног дела тероризма посебно је ценио обухватност предузетих радњи, бројност учесника, организацију активности, посебно организаторску улогу окривљеног АА, околност постављања веће количине експлозива велике разорне моћи, као и висину настале штете.

Стога је првостепени суд, правилно задржавајући ранији став суда о степену кривице и одговорности окривљених, тежини извршених кривичних дела, степену угрожености заштићеног добра и насталим последицама, утврдио и прихватио појединачно утврђене казне затвора окривљенима, онако како су наведене у образложењу првостепене пресуде, те је окривљеном АА узео као утврђену казну затвора из пресуде КП.бр. 14/05 од 29.09.2006. године, те правилно осудио окривљене АА1 и АА на јединствене казне затвора у трајању од по 40 година, у коју се окривљеном АА урачунава време проведено у притвору, како је то ближе наведено у изреци првостепене пресуде.

По налажењу овога суда, овако одмереним како појединачним казнама окривљенима АА и АА1, тако и јединственим казнама, на које су окривљени осуђени, у потпуности ће се остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ, и исте су у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице окривљених као учинилаца, те насталим последицама.

Како је првостепени суд у образложењу пресуде за овакву своју одлуку дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, то су жалбени наводи бранилаца окривљених у овом делу одбијени као неосновани.

Жалбене наводе браниоца окривљеног АА1, којима се истиче да се као отежавајућа околност не може ценити чињеница да је убиство извршено од стране више учесника, као ни бројност кривичних дела са тешким последицама, да су кривична дела праћена испољавањем силе у високом степену интензитета, да су узнемирила јавност, обзиром да све ове околности спадају у елементе бића кривичног дела тешког убиства, овај суд је оценио као неосноване. Ово стога што са једне стране то јесу околности које представљају обележја кривичног дела, али истовремено те околности су такве да превазилазе уобичајеност вршења кривичних дела и као такве јасно указују на висок степен кривице окривљених, тако да су правилно узете као отежавајуће, а посебно имајући у виду да из оваквих околности произилази тежина последице, која управо представља отежавајуће околности на страни окривљених. Осим тога, и по оцени овога суда, изречене јединствене казне затвора окривљенима, како је то горе наведено, су сразмерне тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљених АА и АА1 као извршилаца кривичних дела, па су у том смислу неосновани и наводи жалбе браниоца окривљеног АА да се не може узети као отежавајућа околност улога АА у криминалној групи АА2, односно његов високопозициониран положај у криминалној организацији. Стога је, по закључку овога суда, правилна одлука првостепеног суда у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљене АА и АА.

Са свега напред наведеног, а на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар,      Председник већа-судија,
Ирена Јушковић, с.р.    Верољуб Цветковић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић



 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)