Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.06.2015.

Кж1 По1 11/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 11/15
Дана 05.06.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, са судским саветником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против осуђеног AA, због кривичног дела неовлашћенa производњa, држањe и стављањe у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ и др., одлучујући о жалби браниоца осуђеног, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.12/06 (К-По1.бр.64/10) Кв-По1.бр.103/15 од 10.03.2015. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног заменика Тужиоца за организовани криминал, дана 05. јуна 2015. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца осуђеног AA, адв. AБ, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.12/06 (К-По1.бр.64/10) Кв-По1.бр.103/15 од 10.03.2015. године ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.12/06 (К-По1.бр.64/10) Кв-По1.бр.103/15 од 10.03.2015. године одбијен је као неоснован захтев браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, за изрицање јединствене казне осуђеном АА, по правноснажним пресудама Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.12/06 (К-По1.бр.64/10) од 24.01.2008. године, која је потврђена пресудом Врховног суда Србије Кж1.О.К.6/08 од 20.11.2008. године и Вишег суда у Сомбору СПК.бр.6/14 од 16.05.2014. године, која је постала правноснажна истог дана.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац осуђеног АА, адв. АБ, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу као основану и преиначи побијану пресуду, тако што ће усвојити захтев браниоца и осуђеном изрећи јединствену казну.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр.12/15 од 15.05.2015. године предложио је да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.12/06 (К-По1.бр.64/10), Кв-По1.бр.103/15 од 10.03.2015. године.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа у одсуству уредно обавештеног заменика Тужиоца за организовани криминал, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбом браниоца осуђеног истиче се да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање и неосновано одбио захтев браниоца, имајући у виду одредбе члана 552 став 1 ЗКП-а, којима је прописано да се поступак за изрицање јединствене казне покреће ако је против истог осуђеног у две или више пресудa изречено више казни, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају, а да је у конкретном случају таква ситуација.

Из списа предмета произилази да је пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.12/06 (К-По1.бр.64/10) од 24.01.2008. године, која је потврђена пресудом Врховног суда Србије Кж1.О.К.бр.6/08 од 20.11.2008. године, окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и због извршења кривичног дела из члана 203 став 1 у вези члана 34 и 61 КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 8 месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 06.06.2006. године до 06.07.2007. године, а истом пресудом у односу на окривљеног одбијена је оптужба да је извршио кривично дело из члана 346 став 1 КЗ и кривично дело из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1 КЗ у вези члана 33 КЗ. Пресудом Вишег суда у Сомбору СПК.бр.6/14 од 16.05.2014. године, која је постала правноснажна истог дана, прихваћен је споразум о признању кривичног дела КТО.бр.32/14 – СК.бр.6/14 14.05.2014. године, закључен између ВЈТ Сомбор и окривљеног АА, по оптужном предлогу ВЈТ Сомбор КТО.бр.32/14 од 14.05.2014. године, па је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 246-а став 1 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 6 месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 13.04.2014. године до 16.05.2014. године. Даље, из извештаја Другог основног суда у Београду, Одељење за извршење кривичних санкција ИК.бр.434/14 од 26.02.2015. године произилази да је окривљени АА издржао казну затвора по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.12/06 (К-По1.бр.64/10) од 24.01.2008. године, која је потврђена пресудом Врховног суда Србије Кж1.О.К.бр.6/08 од 20.11.2008. године, у периоду од 26.10.2009. године до 01.03.2012. године, те да је пресуда Вишег суда у Сомбору СПК.бр.6/14 од 16.05.2014. године достављена Окружном затвору у Београду на извршење. Такође, из извештаја Казнено-поправног завода Падинска скела од 26.02.2015. године произилази да је осуђени АА казну затвора по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.12/06 од 24.01.2008. године, у трајању од 3 године и 8 месеци, почео да издржава дана 26.10.2009. године у КПЗ Сремска Митровица, а дана 04.10.2011. године је премештен у КПЗ Падинска скела на даље издржавање казне, па с обзиром на време проведено у притвору, истек казне му је био предвиђен за 26.05.2012. године, али је решењем Министарства правде од 01.03.2012. године превремено отпуштен са издржавања казне затвора дана 01.03.2012. године.

Имајући у виду напред наведено, па како из списа предмета произилази да је осуђени АА кривично дело за које је осуђен каснијом пресудом, односно пресудом Вишег суда у Сомбору СПК.бр.6/14 од 16.05.2014. године, извршио дана 13.04.2014. године, дакле након што је у потпуности издржао казну затвора са урачунатим притвором по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.12/06 (К-По1.бр.64/10) од 24.01.2008. године, јер је осуђени АА наведену казну издржао у периоду од 26.10.2009. године до 01.03.2012. године, како је горе наведено, то је правилан закључак првостепеног суда да нема услова за преиначење у погледу одлуке о казни наведених правноснажних пресуда, односно да нема услова за изрицање јединствене казне, применом одредаба о одмеравању јединствене казне за кривична дела у стицају, а по основу из члана 60 и 62 КЗ, због чега је суд правилно, сходно одредби члана 555 ЗКП-а, захтев браниоца осуђеног одбио као неоснован.

Имајући у виду напред наведене јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда, то се супротним жалбеним наводима браниоца осуђеног не доводи у сумњу законитост и правилност побијане пресуде. Наиме, тачни су наводи жалбе да је одредбом члана 552 став 1 ЗКП-а прописано да се поступак за изрицање јединствене казне покреће ако је против истог осуђеног у две или више пресуда изречено више казни, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају, али овај суд је оценио да су жалбени наводи без утицаја на правилност побијане одлуке, имајући у виду да је првостепени суд правилно нашао да нису испуњени услови за преиначење правноснажних пресуда у погледу одлуке о казни, сходно одредби члана 62 КЗ, којом је прописано да ће суд, ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малоленичког затвора, изрећи јединствену казну за сва кривична дела, применом одредаба члана 60 Законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Ово стога што је осуђени АА кривично дело за које је осуђен каснијом пресудом извршио дана 13.04.2014. године, након што је у потпуности издржао казну затвора по ранијој пресуди (у периоду од 26.10.2009. године до 01.03.2012. године), па како је првостепени суд за своју одлуку дао јасне и аргументоване разлоге, које је у свему као правилне прихватио и овај суд, то исти жалбеним наводима нису доведени у сумњу.

Са свега напред наведеног, а на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Ирена Јушковић,с.р.      Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)