Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.06.2016.

Кж1 По1 11/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 11/16
Дана: 09.06.2016. године
Б Е О Г Р А Д
ул. Немањина бр.9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр.80/15 од 20.10.2015. године, у јавној седници већа одржаној у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Саше Иванића, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, дана 09.06.2016. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр.80/15 од 20.10.2015. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ па је осуђен на казну затвора у трајању од 11 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 22.05.2015. године, као и време проведено у екстрадиционом притвору у периоду од 28.04.2015. године до 22.05.2015. године и исти је обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка о којима ће накнадно бити донето посебно решење, као и да на име паушала плати суду износ од 20.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Окривљеном АА је замењен притвор који му је одређен решењем истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Ки-По1.бр.63/11 од 05.01.2012. године, а који му се рачуна од 22.05.2015. године када је лишен слободе, мером забране напуштања стана у којем борави у аа уз електронски надзор као контролу поштовања изречене забране напуштања стана и одређено је да изречена мера може трајати док за тим постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, при чему је окривљени упозорен да против њега може бити поново одређен притвор уколико прекрши изречену забрану и ако не поступи на начин како му је наложено, а контрола поштовања изречене мере поверена је Министарству правде Републике Србије – Управи за извршење заводских санкција.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- Тужилац за организовани криминал, због повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији и другим одлукама, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА огласити кривим због извршења кривичног дела из члана 346 став 5 КЗ и кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, те да му, уз примену члана 60 КЗ, за свако од ових кривичних дела изрекне максималну казну затвора прописаном законом и да донесе одлуку о одузимању имовинске користи у износу од 80.000 евра, и

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи тако што ће окривљеног ослободити од било какве одговорности или му изрекне знатно блажу кривичну санкцију.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.15/16 од 05.04.2016. године предложио да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА огласити кривим због извршења кривичног дела из члана 346 став 5 КЗ и кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и да му, уз примену члана 60 КЗ, за свако од ових кривичних дела изрекне максималну казну затвора прописану законом и да донесе одлуку о одузимању имовинске користи од окривљеног у износу од 80.000 евра, а да жалбу браниоца окривљеног одбије као неосновану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 448 ЗКП-а, на којој је размотрио списе заједно са побијаном пресудом, изјављеним жалбама и предлогом Тужиоца за организовани криминал исказан у поднеску Ктж.бр.15/16 од 05.04.2016. године, као и објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал и присутни бранилац окривљеног, након чега је испитао првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у смислу одредбе члана 451 ЗКП, па је, имајући у виду наведено, нашао:

Жалба браниоца окривљеног је основана.

Испитујући основаност изјављених жалби, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је нашао да је побијана пресуда обухваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, која се састоји у томе што у истој нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су дати су потпуно нејасни, на шта је жалбом браниоца окривљеног основано указано и због чега је укидање побијане пресуде било нужно.

Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да се жалбом браниоца окривљеног АА најпре основано доводи у питање валидност наредбе о надзору и снимању телефонских разговора окривљеног АА Кри. бр. 416/09 донетој од стране Окружног суда у Београду, Посебно одељење, дана 03.09.2009. године, имајући у виду да је означена наредба оверена печатом Вишег суда у Београду, који суд није ни постојао у време доношења те наредбе. На тај начин је, и према оцени овога суда, жалбом браниоца окривљеног основано доведена у питање и законитост доказа прибављених на основу цитиране наредбе и могућност њиховог коришћења у овом поступку, о чему је првостепени суд пропустио да се изјасни у побијаној пресуди.

Дајући у образложењу побијане пресуде разлоге за свој закључак првостепени суд је између осталог навео да докази изведени током поступка несумњиво указују да је окривљени АА предузео инкриминисане радње које су му у овом поступку стављене на терет, односно да је у означеном периоду био припадник организоване криминалне групе чији су организатори били окривљени АА1, АА2, АА3 и покојни АА4 и да је у другој половини 2008. године био на терену у _ где је предузимао све радње као и остали припадници групе, те да је учествовао у свим пошиљкама опојне дроге које су у то време послате из _ и да је учествовао у “припремним” радњама за убачај опојне дроге који се одиграо у априлу месецу 2009. године. У том смислу, првостепени суд је ценио комплексност инкриминисаних радњи за које је окривљени оптужен, те да се исте не састоје само од једне радње убачаја кокаина на прекоокеански брод, већ од читавог низа радњи, при чему је учествовање и само у једној од тих радњи довољно да би се могло утврдити да је неко лице извршило предметно кривично дело, због чега је за првостепени суд ирелевантно питање да ли је окривљени учествовао у једној или више радњи у оквиру радње извршења овог кривичног дела. Овакво чињенично стање првостепени суд је утврдио пре свега узимајући у обзир исказе сведока сарадника СВ и СВ1, које је у потпуности прихватио, налазећи да су њихови искази потврђени бројним пресретнутим телефонским разговорима између означених припадника организоване криминалне групе који су детаљно цитирани у побијаној пресуди, као и писана документација која се пре свега односи на извештаје о приходима и расходима организоване криминалне групе у означеном периоду.

Међутим, жалбом браниоца окривљеног АА је основано указано на нејасне разлоге због којих првостепени суд налази да из доказа изведених током поступка између осталог произлази да је окривљени предузимао инкриминисане радње и у периоду од почетка новембра месеца 2008. године до априла месеца 2009. године, с обзиром да је и сам првостепени суд, ценећи садржину цитираних пресретнутих телефонских разговора, недвосмислено утврдио да је окривљени почетком новембра месеца 2008. године напустио територију _ и вратио се у Републику Србију због неслагања са сведоком сарадником СВ. Имајући и виду изнети закључак првостепеног суда везано за одлазак окривљеног АА из _ почетком новембра месеца 2008. године, како је то напред наведено, нејасни су разлози због којих првостепени суд налази да је током поступка у довољној мери доказано да је окривљени учествовао у “припремним радњама” за убачај кокаина на прекоокеански брод “_” који се одиграо у априлу месецу 2009. године, како му је то оптужним актом стављено на терет. Другим речима, првостепени суд је доносећи побијану пресуду пропустио да изнесе јасне и аргументоване разлоге због којих налази да су радње, које је према наводима из оптужног акта предузимао окривљени АА у _ од краја августа месеца до почетка новембра месеца 2008. године, повезане са пошиљком или делом пошиљке кокаина од 1795 килограма убаченој на брод “_” априла месеца 2009. године, те да у том контексту детаљно анализира део исказа сведока сарадника СВ који се односи на окривљеног АА.

У прилог наведеном иде и садржина изештаја о приходима и расходима организоване криминалне групе на терену, који је пронађен претресом рачунара окривљеног АА3, а који извештај се односи на трошкове испоруке 2,5 тона кокаина од којих је бродом “_” послато 1795 килограма кокаина. Наиме, основано је жалбом браниоца окривљеног АА истакнуто да из садржине наведеног извештаја очигледно произлази да се исти односи на трошкове набавке кокаина утовареног на брод “_” у априлу месецу 2009. године и да исти обухвата период од децембра месеца 2008. године до марта месеца 2009. године. Из наведеног се, према основаним наводима браниоца окривљеног, може закључити да је управо у том периоду набављен и лагерован кокаин за предметну испоруку, па су нејасни разлози због којих првостепени суд налази да је у томе учествовао и окривљени АА када исти у том периоду није боравио у _, како то закључује и сам првостепени суд. Додатна чињеница која доводи у питање изнети закључак првостепеног суда везано за учешће окривљеног АА у набавци кокаина утовареног на брод “_”, такође се односе на садржину наведеног извештаја у коме су детаљно означени сви трошкови везани за набавку предметног кокаина, али се у истом не помиње име окривљеног АА и евентуални трошкови које је организована криминална група имала на име ангажовања окривљеног АА у тој испоруци, а што би јасно указивало на његово учешће у „припремним радњама“ везаним за ту испоруку кокаина.

Према томе, жалбом браниоца окривљеног АА је основано сугерисано да је у побијаној пресуди првостепени суд пропустио да изнесе детаљну и брижљиву анализу исказа сведока сарадника СВ везано за период када је почела набавка и складиштење кокаина за пошиљку упућену бродом “_” у априлу месецу 2009. године, те да ли је у “припремним радњама” за ту пошиљку учествовао и окривљени АА и на који начин. Наиме, тако детаљно размотрен исказ сведока сарадника СВ неопходно је било довести у везу са осталим доказима, нарочито са садржином трећег извештаја о приходима и расходима организоване криминалне групе “на терену”, а све како би се несумњиво утврдило да ли сведок сарадник својим исказом терети окривљеног АА за учествовање у набавци кокаина који је послат бродом “_” или за учествовање у набавци мањих пошиљки кокаина које су претходиле предметној пошиљци.

Жалбом браниоца окривљеног АА је основано указано и на контрадикторне наводе првостепеног суда изнете у трећем пасусу на 41. страни образложења побијане пресуде где се наводи да је први извшетај о пресеку стања у погледу количине ускладиштеног кокаина и новца потрошеног за његову набавку, окривљеном АА3 предао АА5, док се у првом пасусу на 42. страни образложења истиче да је окривљеном АА3 тај први извештај послат по окривљеном АА, што је у директној супротности са претходно изнетим.

С обзиром да је побијана пресуда укинута због битних повреда одредаба кривичног поступка које су такве природе да онемогућавају разматрање правилности и потпуности утврђеног чињеничног стања, постојање повреда кривичног закона и правилност одлуке о кривичној санкцији, то се Апелациони суд у Београду у овом тренутку није упуштао у оцену навода из жалбе браниоца окривљеног у описаним деловима, односно није посебно разматрао жалбу јавног тужиоца која је изјављена само због повреда кривичног закона и одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем на тај начин што ће најпре размотрити законитост коришћења у овом предмету доказа прибављених на основу цитиране наредбе Окружног суда у Београду, Посебно одељење, од 03.09.2009. године. Након тога, првостепени суд ће извршити детаљну анализу исказа сведока сарадника СВ и осталих изведених доказа у вези са наводима одбране и оптужним актом којим је окривљеном стављено на терет преузимање, транспорт и складиштење опојне дроге која је у априлу месецу 2009. године убачена на брод “_” и пребачена до Европе. Имајући у виду наведено, ценећи при томе и остале наводе изнете у жалби браниоца окривљеног АА као и наводе изнете у жалби јавног тужиоца, првостепени суд ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју ће дати јасне и уверљиве разлоге.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 458 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар,      Председник већа-судија,
Вукашин Сарајлић, с.р.    Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)