Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.06.2014.

Кж1 По1 11/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 11/2014
Дана, 20.06.2014. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Мирјане Поповић, председника Апелационог суда у Београду судије Душка Миленковића, Милене Рашић и Верољуба Цветковића, чланова већа, са саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног AA, због продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 1 у вези члана 61 и члана 33 Кривичног законика, одлучујући о жалби заменика Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр. 86/13 од 10.02.2014. године, након седнице већа одржане у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку дана 20.06.2014. године већином гласова, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба заменика Тужиоца за организовани криминал и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр. 86/13 од 10.02.2014. године ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр. 86/13 од 10.02.2014. године применом члана 422 став 3 Законика о кривичном поступку према окривљеном AA одбијена је оптужба због извршења једног кривичног дела злоупотребе службеног положаја у продуженом трајању и у саизвршилаштву из члана 359 став 1 у вези члана 61 и члана 33 Кривичног законика.

За трошкове кривичног поступка одлучено је да падају на терет буџетских средстава суда.

Против те пресуде жалбу је изјавио заменик Тужиоца за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи као основану жалбу Тужилаштва за организовани криминал и након одржаног претреса донесе пресуду којом ће окривљеног AA огласити кривим за извршење продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези става 1 и у вези члана 61 и члана 33 Кривичног законика и осудити га на казну затвора.

Бранилац окривљеног AA адвокат АБ доставио је одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал са предлогом да Апелациони суд у Београду ову жалбу као недозвољену одбаци или је пак одбије као неосновану и првостепену пресуду потврди. У одговору на жалбу бранилац окривљеног захтевао је да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени са браниоцем како би присуствовали истој.

Тужилац за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр. 13/14 од 29.04.2014. године предложио је да Апелациони суд у Београду као основану уважи жалбу заменика Тужиоца за организовани криминал и након одржаног претреса у смислу одредбе члана 449 став 1 Законика о кривичном поступку донесе пресуду којом ће окривљеног АА огласити кривим за извршење продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези става 1 и у вези члана 61 и члана 33 Кривичног законика и осуди га на казну затвора.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Војислава Исаиловића и окривљеног АА који је предложио а са чим се његов бранилац сагласио да се седница одржи у одсуству иначе уредно обавештеног браниоца окривљеног адвоката АБ на којој је судија известилац изложила стање у списима предмета, садржај првостепене пресуде, основе побијања у жалби заменика Тужиоца за организовани криминал, као и наводе из одговора на жалбу браниоца окривљеног АА.

Након усменог образложења жалбених навода заменика Тужиоца за организовани криминал и одговора на жалбу који је образложио окривљени АА лично, Апелациони суд у Београду је испитујући првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби заменика Тужиоца за организовани криминал, након већања и гласања, већином гласова, одлучио као у изреци ове пресуде.

Изрека првостепене пресуде јасна је и разумљива јер садржи идентичан чињенични опис радњи окривљеног из изреке укинуте првостепене пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр. 82/2010 од 16.12.2010. године, док су у образложењу о свим одлучним чињеницама важним за правилну одлуку, па и о околностима које по налажењу првостепеног суда искључују кривично гоњење окривљеног, дати јасни и потпуни разлози, тако да се неосновано жалбом заменика Тужиоца за организовани криминал указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку.

У жалби заменика Тужиоца за организовани криминал се наводи да је првостепени суд у поновљеном суђењу – када је првостепена пресуда укинута само по жалби изјављеној у корист окривљеног – суд везан чињеничним описом из изреке укинуте првостепене пресуде К-По1.бр. 82/10 од 16.12.2010. године, а из које произилазе сва обележја квалификованог облика злоупотребе службеног положаја из става 3 члана 359 Кривичног законика јер изостављање једног дела законског описа не утиче на постојање битних елемената овог кривичног дела.

Међутим, према опису радњи окривљеног из изреке укинуте првостепене пресуде (К-По1.бр. 82/10 од 16.12.2010. године) последица радњи окривљеног за које је он знао да су супротне позитивним законским прописима које уређују рад СУЦ-а, а чији је директор окривљени у наведеном периоду био, дакле недозвољене – јесте штета нанета Савезном буџету а изостављено је прибављање имовинске користи.

Против ове пресуде К-По1.бр. 82/2010 Вишег суда у Београду, тужилаштво није изјавило жалбу па се указивање у жалби заменика Тужиоца за организовани криминал да је првостепени суд у новом поступку пропустио да реши предмет оптужбе и учинио битну повреду поступка из члана 438 став 1 тачка 8 Законика о кривичном поступку, од стране овог суда оцењује као закаснела реакција тужилаштва.

Оспоравајући чињенично стање утврђено побијаном пресудом жалбом заменика Тужилаштва за организовани криминал се тврди да је првостепени суд у новом поступку утврдио исте оне чињенице које су утврђене и описане у изреци укинуте првостепене пресуде, да је затим неспорно утврђени чињенични опис радњи окривљеног погрешном применом процесног института забране преиначења на штету окривљеног из члана 453 Законика о кривичном поступку квалификовао као кривично дело из члана 359 став 1 Кривичног законика иако из описа радњи окривљеног произилазе сва битна обележја кривичног дела из члана 359 став 3 Кривичног законика, како му је то прецизираним оптужним актом и стављено на терет.

Изнете жалбене наводе међутим овај суд оцењује неоснованим.

Забрана преиначења на горе прописана одредбом члана 453 Законика о кривичном поступку апсолутног је карактера, једном настала у кривично-правној ствари важи до коначног решења те кривично-правне ствари. У конкретном случају првостепена пресуда укинута је по жалби изјављеној у корист окривљеног а у таквој ситуацији у новом поступку, суд није могао на штету окривљеног мењати чињенични опис радњи окривљеног.

У диспозитиву укинуте пресуде само по жалби изјављеној у корист окривљеног – у односу на оптужницу изостављене су радње које се односе на прибављање имовинске користи.

Како је окривљени АА на основу чињеничног диспозитива пресуде К-По1.бр. 82/10 од 16.12.2010. године описаним радњама које су набројане у првом делу изреке првобитне пресуде све до тачке 1а а које се даље под тачкама разлажу нанео штету буџету тадашње Савезне републике Југославије у износу од преко 1.500.000,00 динара а у потпуности је изостављено прибављање имовинске користи – у новом поступку суд је правилно применио процесни институт забране reformatio in peius односно забрану преиначења на штету окривљеног који је прописан у члану 453 Законика о кривичном поступку и нашао да из чињеничног диспозитива првостепене укинуте пресуде произилази само основни облик кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика јер је окривљени предузетим радњама нанео штету другоме.

За постојање тежег, квалификованог облика кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 Кривичног законика неопходно је да је учинилац описаним радњама прибавио имовинску корист у одређеном износу. Те чињенице нису утврђиване у поступку који је претходио доношењу пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр. 82/10 од 16.12.2010. године која је касније укинута само по жалби изјављеној у корист окривљеног а у оваквој ситуацији наводима жалбе заменика Тужиоца за организовани криминал по којима је у изреци првобитне пресуде врло прецизно и за свим потребним елементима утврђен чињенични опис радњи окривљеног, прецизно наведена физичка и правна лица којима је новац давао без правног основа те да је само изостављено да се наведе да је окривљени давањем ових новчаних средстава претходно ускраћених као приход Савезном буџету без правног основа правним и физичким листима таксативно наведеним у изреци пресуде прибавио имовинску корист, правилност и законитост побијане пресуде не доводи се у сумњу јер тужилац не спори да у чињеничном диспозитиву укинуте првостепене пресуде законског описа квалификаторних околности нема нити да је првостепени суд у новом поступку везан чињеничним описом из изреке укинуте пресуде.

Како је дакле окривљени АА пресудом К-По1.бр. 82/2010 од 16.12.2010. године на основу чињеничног диспозитива пресуде оглашен кривим за извршење кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика те како окривљеног штити забрана reformatio in peius, суд у поновљеном поступку није могао на штету окривљеног мењати утврђени опис радњи подвођењем под правну квалификацију наведену у претходној изреци пресуде већ се у поновљеном поступку ограничио само на утврђивање чињеница везаних за правну квалификацију која произилази из претходно описаног и утврђеног чињеничног стања.

За кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика запрећена је казна затвора од 6 месеци до 5 година. Чланом 103 тачка 5 у вези са чланом 104 став 6 Кривичног законика прописује да апсолутна застарелост кривичног гоњења за ово кривично дело наступа у сваком случају протеком 10 година од извршења кривичног дела које се окривљеном на терет ставља. Како је окривљеном стављено на терет да је кривично дело извршио у периоду од 1994. године до 05. октобра 2000. године то је у односу на све кривично-правне радње које се окривљеном на терет стављају наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења па је првостепени суд правилном применом члана 422 тачка 3 Законика о кривичном поступку према окривљеном АА одбио оптужбу за једно продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 1 у вези члана 61 и члана 33 Кривичног законика услед апсолутне застарелости кривичног гоњења.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење применом члана 457 Законика о кривичном поступку, одлучио је као у изреци ове пресуде

Записничар,        Председник већа-судија,
Драгана Лужњанин, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)