Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.07.2010.

Кж1 По1 12/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 12/2010
Дана 14.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Слободана Рашића, председника већа, и судија Верољуба Цветковића, Савке Гогић, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће судијског помоћника Горана Младеновића, записничара, у кривичном предмету окривљеног АА и др., због кривичног дела прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама: Тужиоца за организовани криминал Кт.С.2/08 од 07.04.2010. године, браниоца окривљеног АА, адвоката АА1 од 12.04.2010. године и заједничкој жалби бранилаца окривљеног АА, адвоката АА2 и АА3 од 07.04.2010. године, браниоца окривљеног ББ, адвоката ББ1 од 12.04.2010. године, браниоца окривљеног ВВ, адвоката ББ1 од 12.04.2010. године, браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГГ1 од 06.04.2010. године, окривљене ДД од 16.04.2010. године и заједничкој жалби браниоца окривљене ДД и окривљеног ЂЂ, адвоката ЂЂ1 од 06.04.2010. године, заједничкој жалби окривљених ЕЕ и ЖЖ и њиховог браниоца, адвоката ЕЕ1 од 13.04.2010. године, заједничкој жалби бранилаца окривљених ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ, адвоката ЗЗ1, ЗЗ2 и ЗЗ3 од 14.04.2010. године, браниоца окривљених ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ, адвоката ЕЕ2 од 15.04.2010. године, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду, Посебног одељења К.П.бр.29/08 од 28.10.2009. године, након седнице већа одржане у смислу члана 375 ЗКП-а, дана 13. и 14.07.2010. године, у присуству окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АА1, окривљеног ВВ и његовог браниоца и браниоца окривљеног ББ адвоката ББ1, окривљеног ГГ и његовог браниоца, адвоката ГГ1, окривљене ДД и њеног браниоца, адвоката ДД1, окривљених ЕЕ и ЖЖ и њихових бранилаца, адвоката ЕЕ1 и ЕЕ2 који је и бранилац окривљеног ЗЗ, у одсуству уредно обавештених, Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног ЂЂ, адвоката ЂЂ1 и окривљеног ЗЗ, донео је дана 14.07.2010. године,


Р Е Ш Е Њ Е

I

Уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АА1, заједничке жалбе бранилаца окривљеног АА, адвоката АА2 и АА3, браниоца окривљеног ББ, адвоката ББ1, окривљене ДД и заједничке жалбе браниоца окривљене ДД и окривљеног ЂЂ, адвоката ЂЂ1, браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГГ1, заједничке жалбе окривљених ЕЕ, ЖЖ и њиховог браниоца, адвоката ЕЕ1, заједничке жалбе бранилаца окривљених ЕЕ и ЖЖ, адвоката ЗЗ1, ЗЗ2 и ЗЗ3 и жалбе браниоца окривљених ЕЕ и ЖЖ, адвоката ЗЗ4, а у односу на окривљене ВВ и ЗЗ, поводом жалби њихових бранилаца а по службеној дужности, УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Београду, Посебног оделења К.П.бр.29/08 од 28.10.2009. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење – Вишем суду у Београду, Посебно одељење.

II

Према окривљенима АА (ЈМБГ __) и ББ (ЈМБГ __), који се налазе у притвору, који им је одређен решењем истражног судије Посебног оделења Окружног суда у Београду Ки.П.бр.3/08 од 18.02.2008. године, а који им се рачуна од 15.02.2008. године, ПРОДУЖАВА СЕ ПРИТВОР до наредне одлуке првостепеног суда.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Окружног суда у Београду, Посебног оделења Кп.бр.29/08 од 28.10.2009. године, окривљени АА, ББ, ЂЂ, ВВ, ГГ, ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ, оглашени су кривим због извршења кривичног дела прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, а окривљена ДД због извршења кривичног дела прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, и осуђени су и то:

- окривљени АА, на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, почев од 15.02.2008. године, када је лишен слободе, па надаље,

- окривљени ББ, на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, почев од 15.02.2008. године, када је лишен слободе, па надаље,

- окривљени ЂЂ, на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, почев од 15.02.2008. године, када је лишен слободе до 23.07.2008. године, када му је притвор укинут,

- окривљени ВВ, на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, почев од 15.02.2008. године, када је лишен слободе, до 04.11.2008. године, када му је притвор укинут,

- окривљени ГГ, на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, почев од 17.02.2008. године, када је лишен слободе, до 23.07.2008. године, када му је притвор укинут,

- окривљена ДД, на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, у коју казну јој је урачунато време проведено у притвору, почев од 16.02.2008. године, када је лишена слободе, до 23.07.2008. године,када јој је притвор укинут,

- окривљени ЕЕ, на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, почев од 07.04.2008. године, када је лишен слободе, до 23.07.2008. године, када му је притвор укинут,

- окривљени ЗЗ, на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, почев од 07.04.2008. године, када је лишен слободе, до 23.07.2008. године, када му је притвор укинут, и

- окривљени ЖЖ, на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, почев од 07.04.2008. године, када је лишен слободе, до 23.07.2008. године, када му је притвор укинут.

На основу члана 91 и 92 Кривичног законика и члана 513 и 515 Законика о кривичном поступку, одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела, те су обавезани окривљени да плате новчане износе и то: АА износ од 7.600 еура, ББ износ од 16.860 еура, ГГ износ од 1.180 еура и ЕЕ износ од 4.000 еура, све у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, у корист буџета Републике Србије, у року од 90 дана по правоснажности пресуде, под претњом извршења.

На основу члана 207 Законика о кривичном поступку, усвојен је имовинско-правни захтев оштећеног Осигуравајућег друштва „аа“ и оштећеног Осигуравајућег друштва „аа1“, па је досуђен повраћај ствари и то:

- Осигуравајућем друштву „аа“, поштански претинац _, __, Швајцарска:-моторцикл марке “аа2”, број рама __, регистарске ознаке __, - моторцикл марке “аа2”, број рама __, - моторцикл марке “аа2”, број рама __, - моторцикл марке “аа2”, број рама __, - моторцикл марке “аа2”, број рама __, и - моторцикл марке “аа2”, број рама __, а

-Осигуравајућем друштву „аа“, Швајцарска, - моторцикл марке “аа2”, број рама __, регистарске ознаке __.

На основу члана 87 став 1 и 2 Кривичног законика, према окривљенима је изречена мера безбедности одузимања предмета и то моторциклa марке “аа2”, број рама __, регистарских ознака __, моторциклa марке “аа2”, број рама __, моторцикл марке “аа2”, број рама __, регистарских ознака __, моторцикл марке “аа3”, број рама __, и моторцикл марке “аа2”, број рама __.

На основу члана 193 и 196 Законика о кривичном поступку, обавезани су окривљени да суду плате трошкове кривичног поступка, а чија ће висина бити одређена посебним решењем.

Против ове пресуде жалбе су благовремено изјавили:

- Тужилац за организовани криминал, због повреда кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљене АА и ББ огласити кривим за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, а окривљене ЂЂ, ВВ, ГГ, ДД, ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ за извршење кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и утврдити им казне по закону, а да свим окривљенима за извршено кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 КЗ, односно 221 став 3 у вези става 1 КЗ утврди строжије казне затвора, а потом свим окривљенима изрекне јединствене казне затвора.

- браниоци окривљеног АА, адвокати АА2 и АА3, због: битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати на поновни поступак и одлуку или иста преиначи, тако што ће се окривљени АА ослободити оптужбе за кривично дело за које је оглашен кривим. У жалби су захтевали да другостепени суд окривљеног и његове браниоце обавести о седници већа.

- бранилац окривљеног АА, адвокат АА1, због: битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду, тако што ће у односу на окривљеног АА изрећи ослобађајућу пресуду или далеко блажу казну, или исту укине и предмет врати на ново суђење, истовремено тражећи да се према његовом брањенику укине притвор и он одмах пусти на слободу. У жалби је захтевао да буде обавештен о седници већа Апелационог суда у Београду, сходно члану 375 став 1 Законика о кривичном поступку.

- бранилац окривљеног ББ, адвокат ББ1, због: битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и због одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење и окривљеном ББ одмах укине притвор, или исту преиначи у делу одлуке о казни и окривљеном изрекне блажу казну, као и да укине одлуку о мери безбедности одузимања имовинске користи. У жалби је захтевао да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа Апелационог суда у Београду, у смислу одредбе члана 375 став 1 ЗКП-а.

- бранилац окривљеног ВВ, адвокат ББ1, због: битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или исту преиначи и његовог брањеника – окривљеног ВВ ослободи од оптужбе или изрекне далеко блажу кривичну санкцију. У жалби је захтевао да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа, у смислу члана 375 став 1 ЗКП-а.

- бранилац окривљеног ГГ, адвокат ГГ1, због: повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде материјалног права, одлуке о кривичној санкцији, одлуке о одузимању имовинске користи, одлуке о имовинско-правном захтеву и одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање пред измењеним председником већа или пак исту преиначи и његовог брањеника услед недостатка доказа ослободи оптужбе. У жалби је захтевао да заједно са својим брањеником буде обавештен о јавној седници, у смислу члана 375 ЗКП-а.

- окривљена ДД, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи и иста ослободи од оптужбе или да јој се изрекне далеко блажа кривична санкција. У жалби је захтевала да буде обавештена о седници већа другостепеног суда, у смислу члана 375 став 1 ЗКП-а.

- бранилац окривљених ЂЂ и ДД, адвокат ЂЂ1, због: битних повреда одредаба кривичног поступка, повреда кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или преиначи и окривљенима ЂЂ и ДД изрекне знатно блажу казну сразмерно запрећеним казнама Кривичног законика који је важио у моменту кривичног дела. У жалби је захтевао да буде обавештен о седници већа Апелационог суда у Београду.

-окривљени ЕЕ и ЖЖ и њихов бранилац, адвокат ЕЕ1, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине првостепену пресуду и предмет врати истом суду на поновно суђење или исту преиначи и окривљене ЕЕ и ЖЖ ослободи од оптужбе или им изрекне знатно мање казне у складу са судском праксом за предметно кривично дело. У жалби су захтевали да буду обавештени о седници већа у смислу члана 375 ЗКП-а.

- браниоци окривљених ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ, адвокати ЗЗ1, ЗЗ2 и ЗЗ3, због: битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати на поновни поступак или је преиначи, тако што ће окривљене ослободити од одговорности или преиначити казне у условне осуде. У жалби су предложили да Апелациони суд на седницу већа позове окривљене и њихове браниоце, и

- бранилац окривљених ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ, адвокат ЗЗ4, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, ослободи окривљене кривичне одговорности. У жалби је предложио да буде обавештен о седници другостепеног већа.

Одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал, поднео је бранилац окривљеног ГГ, адвокат ГГ1, са предлогом да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.144/10 од 16.06.2010. године, предложило да се жалба Тужиоца за организовани криминал Кт.С.2/08 од 06.04.2010. године уважи као основана, те побијана пресуда преиначи, тако што ће се окривљени АА и ББ огласити кривим за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, а остали окривљени кривим за извршење кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и утврдити им се казне по закону, као и да се свим окривљенима за извршење кривичног дела прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 КЗ, односно 221 став 3 у вези става 1 КЗ утврде строжије казне затвора, а потом свим окривљенима изрећи јединствене казне затвора, а да се жалбе окривљених и њихових бранилаца одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу члана 375 ЗКП-а, у присуству окривљених АА, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЖЖ, и бранилаца окривљених, адвоката АА1, АА2, ДД1, ЕЕ1, ЕЕ2 и ГГ1, а у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног ЂЂ, адвоката ЂЂ1, и окривљеног ЗЗ, док је за окривљеног ББ његов бранилац повукао предлог за присуство окривљеног на јавној седници, а за окривљеног ЂЂ обавештење о јавној седници није тражено, на којој је размотрио списе предмета, побијану пресуду (коју је испитао у смислу члана 380 ЗКП) и жалбе, па је по оцени навода и предлога из изјављених жалби, одговора на жалбу јавног тужиоца, који је поднео бранилац окривљеног ГГ, адвокат ГГ1, предлога Тужилаштва за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску и усмених речи датих у седници већа, нашао:

Жалбе окривљених ДД, ЕЕ и ЖЖ и жалбе њихових бранилаца као и бранилаца окривљених АА, ББ, ЂЂ и ГГ, су основане, с обзиром да побијана пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тачка 10 Законика о кривичном поступку, која се састоји у томе што се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама Законика не може заснивати – аудио записима пресретнутих телефонских разговора и њиховим транскриптима, тако да се услед наведеног недостатака ни чињенично стање у побијаној пресуди није могло прихватити као правилно и потпуно утврђено, а самим тим је доведена у сумњу и правилност примене кривичног закона. Како на ову битну повреду одредаба кривичног поступка, Апелациони суд поводом изјављене жалбе пази и по службеној дужности, сходно чл. 380 ст. 1 тачка 1 ЗКП-а, то је и у односу на окривљене ВВ и ЗЗ, по службеној дужности а поводом жалбе њихових бранилаца, пресуда укинута.

Наиме, аудио записи пресретнутих телефонских разговора и њихови транскрипти, као докази на којима се у битном делу заснива првостепена пресуда настали су на основу наредби које је издао истражни судија Посебног одељења Окружног суда у Београду у предмету Кри.Пов.П.бр.731/07 од 29.01.2008. године и 07.11.2007. године, а које су се односиле на тада осумњичене АА и ББ, као и наредби од 02.11.2007. године, 26.12.2007. године и 25.02.2008. године, које се односе на АА и наредби од 28.11.2007. године, 04.12.2007. године и 25.02.2008. године које се односе на ББ, издатих на основу чл. 232 и чл. 504-љ ЗКП-а. У образложењу ових наредби се између осталог наводи да из чињеница и података садржаних у актима – захтеву и предлогу Специјалног тужилаштва ОЈТ-а у Београду за доношењем ових наредби, произлазе основи сумње да су осумњичени АА и ББ чланови организоване криминалне групе коју сачињавају лица са подручје жж која врше кривична дела са елементима организованог криминала и то: неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 КЗ, изнуда из чл. 214 КЗ, разбојништво из чл. 206 КЗ, тешка крађа из чл. 204 Кривичног Законика и убиство из чл. 113 КЗ. Даље се у наредби наводи да се против појединих припадника групе од стране криминалистичких полиција Немачке, Аустрије, Швајцарске води истражни поступак због сумње да су на подручју наведених земаља извршили већи број тешких кривичних дела, убистава, разбојништва и тешке крађе, те је из свих наведених разлога било неопходно доношење наредби за надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација другим техничким средствима и оптичка снимања лица, а на основу чл. 232 и чл. 504-љ ЗКП-а како би се открило извршење кривичног дела, прикупили докази и спречило даље вршење тих кривичних дела.

У време издавања предметних наредби и поступања по њима од стране надлежних државних органа, на снази су била следећа и за конкретан случај релевантна законска решења.

Члан 232 ЗКП-а
(„Службени гласник РС“ бр. 85/2005, важио до измена у „Службеном гласнику РС“ бр. 72/2009, које су ступиле на снагу 11.09.2009. године)

(1) Истражни судија, на писмени и образложени предлог јавног тужиоца, може наредити надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација другим техничким средствима и оптичка снимања лица, за која постоје основи сумње да су сами или са другим извршила кривична дела:

1) Против уставног уређења или безбедности;

2) Против човечности међународног права;

3) Са елементима организованог криминала (фалсификовање и „прање“ новца, неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, недозвољена трговина оружјем, муницијом или експлозивним материјама, трговина људима), давања и примања мита, изнуде и отмице.

(2) Мере из става 1. овог члана одређује истражни судија образложеном наредбом. У наредби се наводе подаци о лицу против којег се мера примењује, основи сумње, начин спровођења, обим и трајање мере. Мере могу трајати најдуже 3 месеца а због важних разлога могу бити продужене за још 3 месеца. Извођење мера се прекида чим престану разлози за њихову примену.


Глава XXIXa
ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ПОСТУПКУ ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА

Члан 504-а ЗКП-а
(„Службени лист СРЈ“ бр. 68/2002, важио до измена у „Службеном гласнику РС“ бр. 72/2009, које су ступиле на снагу 11.09.2009. године)

(1) Одредбе ове главе садрже посебна правила за кривично гоњење учинилаца кривичних дела организованог криминала, за поступак одузимања предмета и имовинске користи и поступак међународне сарадње о откривању и кривичном гоњењу, учинилаца кривичних дела организованог криминала.

(2) Ако у одредбама ове главе за случајеве из става 1. овог члана није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог Законика.

(3) Одредбе ове главе примењују се на случајеве основане сумње да је извршено кривично дело резултат организованог деловања више од два лица, чији је циљ вршење тешких кривичних дела ради стицања добити или моћи.

Члан 504-љ ЗКП-а

(1) Истражни судија, на захтев јавног тужиоца, може према лицу за које постоје основи сумње да само или заједно са другим лицима припрема кривично дело организованог криминала, поред мера из чл. 232 и 234 овог Законика, да одобри и примену мера: пружање симулованих пословних услуга, склапање симулованих правних послова и ангажовање прикривених иследника, ако се кривично дело организованог криминала на други начин не би могло открити, доказати или спречити, или би то било повезано са знатним тешкоћама.

(2) Писмена и образложена наредба истражног судије којом се одређују мере из става 1. овог члана садржи податке о лицу према коме се мера спроводи, опис кривичног дела, начин, обим, место и трајање мере.

(3) Мере из става 1. овог члана могу трајати 6 месеци. На образложени предлог јавног тужиоца истражни судија може одређену меру продужити највише два пута у трајању по 3 месеца. Приликом одређивања и продужења мере истражни судија ће посебно оценити да ли је примена мере неопходна и да ли се исти резултат могао постићи на начин којим се мање ограничавају права грађана.


Чланови 2. и 3., Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала
(„Службени гласник Републике Србије“ бр. 39/03, важио до измена у „Службеном гласнику РС“ бр. 72/2009, које су ступиле на снагу 11.09.2009.године)

Организовани криминал у смислу овог закона представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника за које је предвиђена казна затвора од 4 године или тежа казна.

Под организованом криминалном групом из члана 2. закона подразумева група од три и више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за које је предвиђена казна затвора од 4 године или тежа казна, ради стицања посредно или непосредно финансијске или друге материјалне користи.


Члан 2 став б, Конвенције Уједињених Нација против транснационалног организованог криминала
(ратификована у јуну 2001. године, а сам закон о потврђивању наведене Конвенције је објављен у међународним уговорима бр. 6/2001 од 27.06.2001. године)

„Тежак злочин“, означава радњу која представља кривично дело кажњиво максималном казном лишења слободе у трајању од најмање 4 године или неком тежом казном.

Предметне наредбе, које се односе на тада осумњичене АА и ББ, издате су за кривична дела: неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 КЗ, изнуда из чл. 214 КЗ, разбојништво из чл. 206 КЗ, тешка крађа из чл. 204 Кривичног Законика и убиство из чл. 113 КЗ, (од којих је само кривично дело из чл. 246 КЗ, са листе став 1 члана 232 ЗКП-а), а не за кривична дела злочиначко удруживање из члана 346 КЗ-а или прикривање из члана 221 КЗ-а, која су овим али и осталим окривљенима оптужницом Специјалног тужиоца Окружног јавног тужилаштва у Београду, Кт.С.бр.2/08 од 03.07.2008. године која је измењена дана 05.10.2009. године, стављена на терет, односно за кривично дело из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ-а у вези члана 61 КЗ-а, за које су окривљени АА, ББ, ЂЂ, ВВ, ГГ, ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ првостепеном пресудом оглашени кривим или за кривично дело из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ-а, за које је окр. ДД оглашена кривом.

Код оваквог стања ствари основно је питање да ли се на оваквом материјалу насталом на основу ових наредби може заснивати судска одлука.

Став Апелационог суда у Београду је да не може и то из следећих разлога:

Наиме, уколико се наредба односи на кривично дело са елементима организованог криминала које је изричито наведено у чл. 232 ЗКП, а оптужница се подиже за нека друга кривична дела са елементима организованог криминала, мере надзора и снимања телефонских разговора могу се применити за било које кривично дело организованог криминала ако су испуњени услови из чл. 504 а ЗКП.

Према члану 504а став 3 ЗКП-а, одредбе главе XXIXa ЗКП-а које се односе посебне одредбе о поступку за кривична дела организованог криминала, примењују на случајеве основане сумње да је извршено кривично дело резултат организованог деловања више од два лица, чији је циљ вршење тешких кривичних дела ради стицања добити или моћи.

Према члану 2 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, организовани криминал у смислу овог закона представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника за које је предвиђена казна затвора од 4 године или тежа казна, а према Члан 2 став б, Конвенције Уједињених Нација против транснационалног организованог криминала, „Тежак злочин“, означава радњу која представља кривично дело кажњиво максималном казном лишења слободе у трајању од најмање 4 године или неком тежом казном.

Ове одредбе не садржи навођење посебних кривичних дела која би улазила у домен организованог криминала, већ дају неку врсту широке дефиниције организованог криминала, из које произилази да је организовани криминал посебна врста криминала који се од других врста разликује по томе што радње извршења и учинилац не чине његова правна обележја, већ се ради о организовању групе људи ради вршења кривичних дела, која међусобно повезује одређени материјални интерес.

С друге стране, пресудом Окружног суда у Београду, Посебног одељења Кп.бр.29/08 од 28.10.2009. године, окривљени АА, ББ, ЂЂ, ВВ, ГГ, ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ, оглашени су кривим због извршења кривичног дела прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, а окривљена ДД због извршења кривичног дела прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, које кривично дело је сврстано у групу кривичних дела против имовине али се разликује се од осталих кривичних дела из ове групе, јер се не мора вршити са намером прибављања противправне имовинске користи, радња кривичног дела није ни одузимање ни присвајање туђе ствари нити се извршењем дела остварује штета на нечијој имовини. Објекат кривичног дела је ствар која је прибављена кривичним делом или оно што је за њу добијено њеном продајом или заменом. Извршењу прикривања увек претходи извршење неког другог кривичног дела са којим је прикривање у вези и извршилац прикривања може бити у начелу свако лице, али из природе дела произилази да то не може бити оно лице које је извршило кривично дело којим су прибављене ствари које се прикривају, или је био саучесник у извршењу тог кривичног дела. Ако се поред обележја овог кривичног дела има у виду и да је за став 3 за који су окривљени оглашени кривим прописана казна затвора у трајању од 6 месеци до 5 година, кривично дело прикривање, по ставу Апелационог суда у Београду, не представља тешко кривично дело у смислу претходно поменутих позитивно правних прописа, а за које би могле бити издате наредбе у смислу чланова 232 и 504љ ЗКП-а нити кривично дело за које би се прикупљени материјал, настао по законском основу из наведених чланова за неко друго кривично дело на које се ове мере могу применити, могао користити, па и у случају када би се радило о кривичном делу извршеном од стране организоване криминалне групе, како то првостепени суд у побијаној одлуци утврђује.

Како је у конкретном случају побијана пресуда Окружног суда у Београду, Посебног одељења К.П.бр.29/08 од 28.10.2009. године, заснована на доказу на коме се по одредбама Законика не може заснивати у смислу члана 18 став 2 ЗКП-а, односно аудио записима пресретнутих телефонских разговора и њиховим транскриптима који су направљени супротно одредбама чланова 232 и 504 љ ЗКП-а, а који се фактички односе на све окривљене јер се ради о јединственом кривичном поступку и доказима, иако су наредбе издате само у односу на окривљене АА и ББ, то је иста морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Супротно решење излази и из доказног система усвојеног у Законику који захтева да се докази на којима ће се заснивати пресуда прикупљају у поступку прописаном у Законику.

Апелациони суд указује првостепеном суду да се Ratio legis коришћења посебних доказних механизама у предкривичним и кривичним процесима организованог криминалитета темељи на уочавању да уобичајени доказни методи нису довољни, јер се због природе тих кривичних дела и њихових учинилаца, њима не могу постићи неопходни процесни ефекти. Неприхватање примене таквих средстава би држави у сукобу с веома опасним учиниоцима кривичних дела, практично «везало руке» те би је у ствари учинило немоћном, што би у крајњој линији било врло опасно и суштински погубно по саме грађане. Поред тога, ако би се обрнуто, држава упустила у сувише масовно и са становишта правне регулативе веома олакшано прибегавање таквим видовима техничког надзора над комуникацијом, то би с једне стране вероватно утицало на успех у борби с најтежим облицима криминалитета, али би с друге стране грађани били тиме изузетно тешко погођени, а њихова права драстично нарушена, па стога не би имали прилике ни да осете корист од сузбијања криминалитета на такав начин. Стога, се мора бити опрезан у коришћењу све напреднијих технолошких достигнућа и пазити да се не наруши складан баланс између потребе стварања неопходних услова за сузбијање најопаснијих форми криминалитета и неопходности да се у томе «не оде сувише далеко», те да се људска права не ограничавају у обиму који није неопходан. Могућности електронске контроле комуникација, треба примењивати у односу на прикупљање и обезбеђење доказа у погледу најтежих кривичних дела, где се по правилу сврставају и кривична дела организованог криминалитета али се такве могућности одређују као изузеци у односу на општа правила те њихова примена несме постати рутинска мера.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка, на коју је овим решењем указано и оценити у смислу напред наведених примедби аудио записе пресретнутих телефонских разговора и транскрипте истих, који су настали по наредбама истражног судије Посебног оделења Окружног суда у Београду у предмету са службеном ознаком Кри.Пов.П.бр.731/07, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку, за коју ће дати јасне и убедљиве разлоге.

Имајући напред наведену битну повреду одредаба кривичног поступка, због које је пресуда морала бити укинута, Апелациони суд се није упуштао у испитивање жалби Тужиоца за организовани криминал, бранилаца окривљених ВВ и ЗЗ, и осталих жалбених навода из жалби окривљених ДД, ЕЕ и ЖЖ и њихових бранилаца, као и бранилаца окривљених АА, ББ, ЂЂ и ГГ, а које ће првостепени суд имати у виду приликом својих чињеничних и правних закључивања у поновном поступку, с тим што ће првостепени суд посебну пажњу обратити:

- Да ли кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 КЗ које спада у групу кривичних дела против јавног реда и мира, може бити конзумирано у кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ које спада у групу кривичних дела против имовине, с обзиром да се заштитни објекат наведених кривичних дела разликује, те у том смислу потпуно решити предмет оптужбе, водећи рачуна о томе да је оптужницом окривљенима стављено на терет извршење кривичног дела из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ, и да се као квалификаторна околност јавља вредност прикривених ствари а не извршење кривичног дела од стране организоване групе.

- Да ли се ради о званичним извештајима надлежних органа о извршеним кривичним делима из којих потичу предметни моторцикли, те у складу са тим и прибавити извештај о томе да ли постоји одлука иностраног суда у односу на та кривичних дела, и

- Да ли се у односу на све окривљене стичу елементи продуженог кривичног дела из става 3 у вези става 1 члана 221 КЗ-а, или постоје услови за другачију квалификацију облика саучесништва, уколико првостепени суд нађе да су исти криви за извршење предметног кривичног дела.

На основу свега напред наведеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у првом ставу изреке решења, применом одредбе члана 389 став 1 Законика о кривичном поступку.


II

На основу члана 389 став 4 Законика о кривичном поступку, окривљенима АА и ББ, продужен је притвор до наредне одлуке првостепеног суда.

Наиме, имајући у виду да из списа предмета произлази основана сумња да су окривљени АА и ББ у периоду од новембра 2007. године до фебруара 2008. године, у оквиру организоване криминалне групе која је деловала у међународним размерама, по унапред утврђеним улогама и задацима, а ради стицања добити, у дужем временском периоду предузимали већи број радњи кривичног дела из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ, тако што су већи број моторцикала, чија вредност прелази 1.500.000,00 динара, а за које су знали да су прибављени кривичним делом у Швајцарској, протурали на територији Републике Србије, па имајући у виду и да из списа предмета произлази и основана сумња да је део моторцикала продат и да није пронађен, као и да су окривљени тиме стекли велику имовинску корист, да су у више наврата боравили у Швајцарској где су остваривали контакте са лицима од којих су преузимали предметне моторцикле, то све наведене околности у својој међусобној повезаности указују на опасност од бекства окривљених АА и ББ, уколико би се нашли на слободи, тим пре што окр. АА има пребивалиште пријављено у __, а родитељи окривљеног ББ живе у __, из којих разлога је неопходно њихово даље задржавање у притвору због постојања законског основа из члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП-а, до наредне одлуке првостепеног суда.


Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Горан Младеновић с,р, Слободан Рашић с,р,


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)