Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.06.2016.

Кж1 По1 12/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 12/16
Дана 29.06.2016. године
Б е о г р а д

 

У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА и др, због кривичних дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и др, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.По1 70/15 од 15.12.2015. године, након одржане седнице већа, дана 29.06.2016. године, у смислу члана 448 ЗКП, у присуству заменика ТОК Жељка Јочића, окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, по заменичком пуномоћју за адвоката АБ1, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његових бранилаца, адвоката АБ3 и Аб4, а у одсуству уредно обавештених браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ0, донео је


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, а пресуда Вишег суда у Београду К.По1 70/15 од 15.12.2015. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду К.По1 70/15 од 15.12.2015. године, ставом првим, окривљени АА, АА1 и АА2, на основу члана 423 тачка 2 ЗКП ослобођени су од оптужбе и то ставом првим - окривљени АА и АА1 да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, ставом другим – окривљени АА да је извршио кривично дело пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ, ставом трећим – окривљени АА1 да је извршио кривично дело пореска утаја у помагању из члана 229 став 1 КЗ у вези члана 35 КЗ, ставом четвртим – окривљени АА2 да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, ставом петим – окривљени АА2 да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ. Окривљени су ослобођени дужности плаћања трошкова поступка и одређено је да исти падају на терет буџетских средстава суда.

  Против наведене пресуде жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, с предлогом да се одржи претрес пред другостепеним судом и то уважавањем жалбе ТОК преиначи побијана пресуда, тако што ће окривљени АА и АА1 бити оглашени кривим да су извршили кривично дело из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, окривљени АА да је извршио кривично дело из члана 243 став 1 у вези члана 33 КЗ, окривљени АА1 да је извршио кривично дело из члана 229 став 1 КЗ, окривљени АА2 да је извршио кривично дело из члана 369 став 2 у вези става 1 КЗ и кривично дело из члана 359 став 1 КЗ, те да буду осуђени у складу са законом.

  У одговорима на жалбу јавног тужиоца, окривљени АА2 и његови браниоци, адвокати АБ3, АБ5 и АБ4, браниоци окривљеног АА1, адвокати АБ2 и АБ0 и бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1, предложили су да се изјављена жалба одбије као неоснована, а побијана пресуда потврди, те су тражили да заједно са окривљенима буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

  Поднеском Ктж.13/16 од 05.4.2016. године, Тужилац за организовани криминал је предложио да се жалба ТОК уважи и након одржаног претреса побијана пресуда преиначи у смислу жалбеног предлога.

  Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, поводом изјављене жалбе, имајући у виду наводе одговора на жалбу, те мишљење надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду је након одржане седнице већа, дана 29.06.2016. године, у смислу члана 448 ЗКП, у присуству заменика ТОК Жељка Јочића, окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АА, по заменичком пуномоћју за адвоката АБ1, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његових бранилаца, адвоката АБ3 и АБ4, а у одсуству уредно обавештених браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ0, нашао:

  жалба је неоснована.

  Неосновано Тужилац за организовани криминал наводи да је пресуда у ставу првом захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, односно да о одлучним чињеницама недостају јасни разлози, наводећи да је суд ценио само део доказа и на крају дао паушалан закључак да током поступка није доказано да су окривљени АА и окривљени АА1 извршили кривично дело из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, неанализирајући друге предложене доказе у овом делу.

  Међутим, код одлучне чињенице, а која се заснива на закључку првостепеног суда да окривљени АА радњама које су му стављене на терет није извршио кривично дело из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ, јер нема доказа за постојање умишљаја на страни окривљеног АА да предузимањем радњи наведених у оптужници избегава обавезу плаћања пореза и доприноси да организована криминална група избегава плаћање пореза, јер је утврђено да учествује у незаконитој производњи и дистрибуцији произведеног ликера „Горки-горки“, то није доказано ни постојање битног елемента кривичног дела из члана 346 КЗ, односно организовање злочиначког удружења, односно групе ради вршења одређене врсте кривичних дела.

  Такође, у односу на окривљеног АА1, када се има у виду да је током поступка на несумњив начин доказано једино да је на његов рачун уплаћен износ од 200.000,оо динара, коју уплату је извршила СС, а није доказано да је том приликом окривљени поступао са свешћу да организатору организоване кривиминалне групе помаже у циљу избегавања плаћања пореске обавезе, код оваквог чињеничног стања, то се правилно првостепени суд није упуштао у анализу других предложених доказа и окривљеног, у складу са начелом in dubio pro reo, ослободио од оптужбе.

  Надаље, у погледу кривичног дела из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ, које је оптужним актом окривљеном АА стављено на терет, првостепени суд је дао јасне разлоге због чега сматра да производња и дистрибуција алкохолног пића, без евиденције и без овлашћења за трговину, те без евиденције у пословној документацији, не представља законито стечен приход у смислу одредбе члана 229 став 1 КЗ, те је самим тим окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело пореске утаје из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ.

  Супротно ставу ТОК, карактер одлучне чињенице у овом делу не може имати то што је сам окривљени АА, како то наводи Тужилац за организовани криминал, сматрао да је производња пелинковца у складу са законом, јер је законитост објективна, а не субјективна категорија.


  Такође, у односу на окривљеног АА1 и радњи које су му стављене на терет, правилно је првостепени суд закључио да ТОК ниједним предложеним доказом није доказао да је АА1 прихватио активности организоване криминалне групе организатора АС нити да је показао припадност организованој криминалној групи у вршењу задатака који су му постављени од стране организатора нити је доказао да је окривљени АА1 вршио кривична дела у оквиру планиране активности те групе. С тим у вези, сам тужилац је у оптужници навео две уплате на приватни рачун окривљеног АА1 у укупном износу од 400.000,00 динара од чега је доказана једино уплата износа од 200.000,00 динара, паушално наводећи да се улога окривљеног АА1 управо састојала да преко свог текућег рачуна врши наплату без евиденције продатог жестоког алкохолног пића и потом са рачуна подиже новац и предаје организатору организоване криминалне групе, иако ниједан од ових навода није конкретизован. Стога искази сведока СС, СС1, телефонски разговор и СМС поруке, као и modus operandi групе АС нису докази на основу којих би се могло утврдити да је окривљени АА1 био припадник организоване криминалне групе нити да је извршио кривично дело из члана 229 став 1 КЗ у помагању у вези члана 35 КЗ.

  Надаље, што се тиче дела побијане пресуде у ставу другом у коме је окривљени АА ослобођен оптужбе да је извршио кривично дело пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ те у ставу четвртом побијане пресуде у делу где је окривљени АА2 ослобођен оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, тужилац указује да је пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 8 ЗКП, односно да суд није решио предмет оптужбе.

  Наиме, тужилац износи тезу да, будући да су првом пресудом окривљени оглашени кривим за друга кривична дела у односу на кривична дела која су им оптужницом стављена на терет и то окривљени АА за кривично дело недозвољена трговина из члана 243 став 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ а окривљени АА2 због кривичног дела одавање службене тајне из члана 369 став 2 у вези става 1 КЗ, а тужилац се на измењену правну квалификацију није жалио, то оптужбу заправо представља изрека пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.25/11 од 02.07.2014. године. У прилог оваквом ставу тужилац цитира одредбу члана 420 став 2 ЗКП указујући да их чињеничних навода оптужнице произлази да су у питању кривична дела из члана 243 односно 359 КЗ.

  Међутим, по налажењу овог суда, чињенични опис кривичних дела стављених на терет окривљенима АА и АА2 у смислу одредбе члана 332 став 1 тачка 2 ЗКП у свему одговара законским називима кривичних дела односно правној квалификацији радњи у смислу одредбе члана 332 став 1 тачка 3 ЗКП.

  С друге стране, одредбом члана 420 став 1 ЗКП јасно је предвиђено да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.

  Након делимичног укидања пресуде К.По1.бр.25/11 од 02.07.2014. године, ТОК је Вишем суду у Београду, Посебно одељење за организовани криминал поднело измењену оптужницу Кт.бр.19/10 од 29.06.2015. године којом је, између осталог, окривљеном АА стављено на терет извршење кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ а окривљеном АА2 кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ и кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ.

  Осим наведеног, прихватањем тезе тужиоца у конкретном случају било би повређено право на одбрану окривљених, јер су се одбране изјашњавале на измењену оптужницу Кт.бр.19/10 од 29.06.2015. године а не на изреку пресуде К.По1.бр.25/11 од 02.07.2014. године.

  Што се тиче оспоравања чињенично-правних закључака првостепеног суда од стране ТОК а у односу на кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ које је стављено на терет окривљеном АА2, осим што је тачан став Тужиоца за организовани криминал да је недопустиво, недозвољено и, напослетку, потпуно морално неприхватљиво понашање окривљеног АА2, који је као шеф Одсека за сузбијање привредног криминалитета ПУ Крушевац осумњиченим лицима преносио податке саме оперативне одбране, тужилац губи из вида да је суд везан чињеничним наводима оптужног акта, те да не може за овакво поступање окривљеног огласити кривим уколико се овако недозвољено поступање, не доведе у везу са кривичноправном последицом која онда такво поступање чини кривичним делом.

  Наиме, када се има у виду да је окривљеном АА2 стављено на терет да је контактима са АА3 и АА4 до којих је долазио уз посредовање АА3, истима неовлашћено саопштавао податке који представљају службену тајну, обавештавајући их о деловању, активностима и оперативним сазнањима до којих су долазили припадници МУП-а приликом рада и применом мера у оперативној обради “Рубин” у коју је био сам укључен, а да су окривљени АА3 и АА5 правноснажно ослобођени пресудом Вишег суда у Београду К.По1 бр. 25/11 од 02.07.2014. године због кривичног дела пореска утаја у помагању из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ, којом пресудом је утврђено да нема доказа да су ова двојица информације о деловању, активностима и оперативним сазнањима до којих су долазили припадници МУП-а приликом рада и применом мера у оперативној обради “Рубин” које су добили од окривљеног АА2, преносили АА4 и осталим припадницима организоване групе, а да је од гоњења окривљеног АА4 сам тужилац одустао, то је правилно првостепени суд окривљеног АА2 ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, јер током поступка није доказано да је описаним поступањем окривљени АА2 онемогућио благовремено спречавање организатора и припадника организоване криминалне групе у вршењу кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ, а припадницима организоване криминалне групе омогућио да и даље врше кривична дела и прикривају трагове извршења кривичног дела, на који начин су избегли плаћање пореских обавеза у износима наведеним у изреци, а истовремено остварили имовинску корист за организовану криминалну групу, па се Апелациони суд у Београду, Посебно одељење при оваквом ставу није ближе упуштао у друге жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал.

  Што се тиче кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ, за које је окривљени АА2 ослобођен у ставу петом изреке, правилно је првостепени суд закључио да није доказано да је окривљени АА2 невршењем своје службене дужности покушао да прибави корист окривљеном АА4 у виду омогућавања несметане производње жестоких алкохолних пића без евиденције у пословној документацији и без плаћања пореских обавеза.

  Наиме, обзиром на садржину службене белешке Службе за криминалистичко обавештајне послове и прикривеног иследника број 3/4-5-1-2 број 35/08 од 30.01.2008. године и акта Службе за сузбијање криминала при МУП РС број 3/4-2-1 број “О” Стр.Пов.бр.230-32/01 од 26.02.2008. године не произлази да окривљени АА2 није вршио своју службену дужност, јер се у наведеним актима наводи да је потребно извршити провере навода из службене белешке и да о резултатима извршених провера и предузетим мерама треба доставити извештај Управи криминалистичке полиције, Служби за сузбијање кримаинала, међутим не конкретизују се радње које треба обавити, па самим тим, с обзиром да је окривљени АА2 на основу фотографија у прилогу белешке и тадашњих оперативних сазнања сачинио извештај 14.03.2008. године, не може се говорити о невршењу службене дужности. Ово тим пре, што је наведени извештај био предмет контроле полицијског инспектора СС2, претпостављеног окривљеном АА2, који је исти без примедби потписао и проследио га даље. Стога Апелациони суд у Београду, Посебно одељење оцењује неоснованим жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал којима износи сопствени став о радњама које је окривљени АА2 морао да изврши, те стога и о квалитету извештаја, а које доводи у везу са разговорима између окривљеног АА2 и АА4, будући да код става првостепеног суда да није доказана тврдња Тужиоца за организовани криминал из диспозитива оптужбе - да окривљени није вршио своју службену дужност, изнети жалбени наводи ТОК не доводе у питање правилност побијане пресуде.

Имајући у виду напред наведено, на основу члана 457 став 1 ЗКП, одлучено је као у изреци.

Записничар       Председник већа – судија
Марина Барбир, с.р.      Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)