Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.07.2017.

Кж1 По1 12/17

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 12/17
Дана 05.07.2017. године
Б Е О Г Р А Д


У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Бојане Пауновић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић, записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног примање мита из члана 367 став 2 Кривичног законика, одлучујући о жалби бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.42/16 од 26.12.2016.године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, а у присуству окривљеног АА и његових бранилаца адвоката АБ и адвоката АБ1, дана 15.06.2017. године, а након већања и гласања дана 05.07.2017.године, донео је


П Р Е С У Д У

Делимично се усваја жалба бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, па се ПРЕИНАЧАВА пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 42/16 од 26.12.2016.године, само у погледу одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, окривљеног АА, за кривично дело примање мита из члана 367 став 2 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, на основу одредби члана 4, 42, 45,54, 56 и 57 Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 18.03.2016. године до 08.04.2016. године, а на основу одредбе члана 45 став 5 и 6 Кривичног законика се одређује да ће се наведена казна извршити тако што ће осуђени исту издржавати у просторијама у којима станује, уз електронски надзор и које не сме напуштати осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико осуђени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује суд ће одредити да се остатак казне издржава у Заводу за извршење казне затвора, док се у преосталом делу жалба бранилаца окривљеног АА ОДБИЈА као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела примање мита из члана 367 став 2 Кривичног законика и осуђен је на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју казну му је урачунато време за које је био лишен слободе од 18.03.2016. године до 08.04.2016. године. На основу одредбе члана 85 Кривичног законика изречена му је мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 5 (пет) година рачунајући од правноснажности пресуде, стим што се време проведено у затвору не урачунава у време трајања мере. Применом одредбе члана 264 став 1 у вези са чланом 261 став 2 тачка 9 и став 3 ЗКП обавезан је окривљени да у року од 15 дана од дана достављања правноснажне пресуде исплати трошкове кривичног поступка и то 20.000,00 динара на име паушалног износа трошкова кривичног поступка, а на основу одредбе члана 264 став 4 ЗКП у преосталом делу трошкова окривљени је ослобођен плаћања истих и одређено је да исти падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу су изјавили:

- браниоци окривљеног АА, адвокат АБ и адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и неправилне одлуке о казни и мери безбедности, са предлогом да другостепени суд уважи жалбу, укине пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да је преиначи тако што окривљеног ослободити од оптужбе.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр. 17/17 од 22.05.2017. године предложило да другостепени суд поднету жалбу одбије као неосновану, а првостепену пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног Тужилаштва за организовани криминал, а у присуству окривљеног АА и његових бранилаца адвоката АБ и АБ1, на којој седници је размотрио списе предмета, и испитао пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП. На одржаној седници, окривљени АА је указао суду да није примио првостепену пресуду, из ког разлога је другостепени суд такве наводе проверио и утврдио да у списима предмета постоји изјава окривљеног од 19.04.2016. године којом овлашћује браниоца за пријем свих писмена у овом кривичном поступку, те да је и пресуда за окривљеног достављена браниоцу, а што се утврђује увидом у повратницу где је констатовано да је бранилац адвокат АБ примио пресуду за окривљеног АА.

Након тајног већања и гласања, а имајући у виду жалбене наводе и предлоге, другостепени суд је нашао:

Жалба је делимично основана.

Као прва спорна чињеница које се поставила у овом кривичном поступку, а коју бранилац истиче у жалби, јесте да ли је утврђено постојање договора између окривљеног АА и сведока СС.

Везано за изнето, по мишљењу другостепеног суда, првостепени суд је правилно прихватио исказ сведока СС у делу у коме је навео да му је окривљени АА тражио новац, да му га је он предао како би окривљени АА у складу са њиховим договором донео пресуду у прекршајном поступку који је водио према сведоку. Исказ сведока СС је у складу са транскриптима и у аудио-видео записима који су изведени у доказном поступку, а из којих првостепени суд правилно утврђује да сведок СС у разговорима са окривљеним АА више пута скренуо пажњу окривљеном да ће му, према њиховом договору, дати новац, али тек пошто му буде уручена пресуда. Такође, чињеницу да је постојао договор између окривљеног АА и сведока СС индиректно је потврдила и сведок СС1 која је запослена као записничарка судије АА у Прекршајном суду и која је у свом исказу навела да је приликом доласка сведока СС у судницу ради преузимања пресуде дана 18.03.2016. године питао окривљеног АА “Да ли је то све онако како смо се договорили”.

Према стању у списима, из комуникације окривљеног АА и сведока СС може да се закључи да се сведок више пута позива на њихов договор, а првостепени суд правилно цени чињеницу да и поред тога што се сведок СС приликом разговора са окривљеним АА више пута позива на постигнути договор, окривљени АА ни у једном моменту снимљених и транскрибованих комуникација не доводи у питање постојање договора нити евентуално поставља питање о ком договору сведок прича, већ се напротив из такве комуникације закључује да окривљени наставља комуникацију на начин као да зна о каквом договору је реч и као да је сагласан са договором на који сведок указује. У ситуацији да договор није постојао, како то одбрана истиче у жалби, животно је и логички да окривљени приликом разговора са сведоком пита о каквом договору се ради и да евентуално тражи појашњење, а што окривљени није учинио приликом разговора.

Када се има у виду и чињеница да се претходно постигнути договор помиње и у комуникацији између сведока СС и окривљеног АА од 17.03.2016. године - извештај о комуникацији број 03/2-9 строго пов.бр. 230-250/16-2, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је управо постојање договора на несумњив начин правилно утврђено од стране првостепеног суда у овом кривичном поступку. Суд детаљно на странама 13, 14 и 15 образложења пресуде анализира комуникацију између окривљеног АА и сведока СС везано за постојање договора, као и чињеницу да су пре него што ће доћи до предаје новца окривљени и сведок СС договорили да ће окривљени предузети радњу коју је дужан по закону и да предузме.

Везано за ову чињеницу бранилац у жалби оспорава период подношења кривичне пријаве, указујући на то да је сведок СС започео подношење кривичне пријаве против окривљеног на записник у 09,15 часова, а завршио следећег дана у 01,15 сати, што указује да је подношење пријаве трајало читавих 16 сати. Овакви жалбени наводи немају утицај на ваљаност изведених доказа, као и њихове анализе од стране првостепеног суда везано за постојање договора, већ евентуално могу представљати примедбу на начин поступања полицијских службеника коме је кривична пријава поднета.

Такође, бранилац у жалби цитира исказ сведока СС који је дао на саслушању у претходном поступку: “Мени он није био циљ него мене је био битно циљ да докажем у Београду, да докажемо полицајцу у понашању и малтретирању мене”. Међутим, за правилно утврђење чињенице да ли је постојао договор између окривљеног и сведока СС није од значаја из којих разлога је сведок СС желео да добије одлуку коју је окривљени по закону морао да донесе у прекршајном поступку, већ је од одлучног значаја било питање да ли је постојао договор између окривљеног и сведока да сведок преда 100 еура како би окривљени донео одлуку коју је по закону морао да донесе, што је правилно од стране првостепеног суда утврђено у току поступка.

Из свих напред наведених разлога не могу се прихватити жалбени наводи бранилаца да у списима предмета не постоји доказ о постојању било каквог договора, о давању новца на име доношења одлуке у прекршајном поступку, између окривљеног АА и сведока СС.

Друга спорна чињеница јесте да ли је у конкретном случају дошло до позајмице или до давања мита, јер је неспорна чињеница да је до предаје новца дошло.

Везано за изнето, првостепени суд детаљно на странама 15 до 21 образложења пресуде наводи зашто сматра да је у конкретном случају реч о миту, а не о позајмици. У прилог закључку првостепеног суда да сведок СС приликом пружања симулованог посла, предаје 100 еура, није предао заправо окривљеном на име позајмице, већ управо на име мита, иде како исказ сведока СС који је у свом исказу навео да му је окривљени тражио 100 еура како би убрзао поступак и како би га “решио са нулом”, тако и само понашање окривљеног АА приликом интервенције полиције када је одбацио од себе новчаницу коју је претходно добио од СС. И по оцени овог суда, у ситуацији да се радило о позајмици, нелогично је и потпуно неживотно да окривљени новчаницу одбаци од себе, па ни другостепени суд не уочава разлог зашто би окривљени покушавао да прикрије чињеницу да је позајмио новац од сведока. У вези са тим одбрана указује на то да се реакција окривљеног и његово понашање приликом пресретања од стране полиције може објаснити стањем шока и стреса, али се такви наводи не могу прихватити, с обзиром да када се такво понашање окривљеног доведе у везу и са исказом сведока СС, као и са постојећим транскриптима као и снимком, на несумњив начин се закључује да је реч о примању мита. Такође, када се има у виду начин на који је обављена примопредаја новца, а коју окривљени карактерише као позајмицу од 100 еура, првостепени суд правилно указује на снимак од 18.03.2016. године из кафане “Гвожђар” на ком се види примопредаја новца, која се врши више него дискретно, те да окривљени левом руком узима 100 еура из руке сведока СС, да новчаницу спушта испод стола, те да на тај начин управо окривљени покушава прикрити узимање 100 еура од очију лица који су присутни у локалу. Да је у питању позајмица новца, правилно по оцени првостепеног суда, није било потребно прикривати и радити на начин како је то окривљени у конкретном случају урадио. Поред видео записа, за ово спорно питање је од изузетног значаја и аудио запис и транскрипт разговора који је вођен приликом примопредаје новца, којом приликом сведок СС, непосредно пре предаје новца, изговара реченицу: “Значи ја теби дајем 100 по договору што си ми ово завршио и хвала ти”, а окривљени на то каже “Ајде немој да виде ови јебига”. И из ове комуникације се на несумњив начин може закључити да окривљени АА не одбија пријем новца, не негира твдњу сведока да му новац предаје по њиховом договору за завршени посао, већ напротив узима новац, али уз дозу опреза и инсистирање да се предаја обави дискретно, како неко не би од присутних видео примопредаје.

Када се имају у виду изведени докази, које је првостепени суд ценио и образложио у пресуди, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је мишљења да је правилно првостепени суд закључио да се када је реч о 100 еура, како је то и у чињеничном опису окривљеном АА стављено на терет, неспорно ради о примању мита.

Првостепени суд у образложењу пресуде анализира и чињеницу да је окривљени АА суму од 200 еура затражио на име зајма уз договор да се по том основу чују поподне. Наиме из аудио записа произлази следећи разговор – окривљени: “Нећу 300, не не”; сведок СС наводи: “100 еура”; окривљени АА: “Па да”; сведок СС: “Добро”; окривљени АА: “Можеш да ми даш 200 евра на позајмицу на папир, ја ћу ти вратити”. Дакле, када је реч о позајмици 200 еура, окривљени у разговору спомиње састављање признанице, док у забележној комуникацији са сведоком СС везано за 100 еура, које је узео, не спомиње састављање признанице, нити прави било какав отклон на констатацију СС да му то предаје по претходно постигнутом договору, што управо указује на то да и сам окривљени АА прави разлику између 100 еура које узима за доношење пресуде и 200 еура за које показује интересовање да их узме на зајам уз састављање признанице. У вези са тим, првостепени суд је правилно одбрану окривљеног АА у којој између осталог наводи да му је нуђено 300 еура на зајам, од чега је узео 100 еура до плате, не прихвата, налазећи да таква одбрана представља покушај окривљеног да све у вези са новцем прикаже као позајмицу и тиме искључи своју одговорност за узимање 100 еура на име доношења договорене пресуде, што из постојећих доказа несумњиво произлази.

У вези са наведеном спорном чињеницом која је у току првостепеног поступка расправљана, бранилац у жалби само указује на то да разговор између окривљеног и сведока, па и њихов договор у вези преузимања новца у износу од 100 еура, није могуће оцењивати изван контекста да су окривљени и сведок комшије и да је окривљени и раније тражио и узимао паре на зајам од сведока СС. Међутим, такви жалбени наводи нису довели у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања, те браниоци само на другачији начин цене транскрипте аудио разговора, као и видео запис, налазећи да се на основу тих доказа може закључити да је реч о примању позајмице, а не о миту.

Оспоравајући правилност првостепене пресуде, одбрана у поднетој жалби указује на то да је заправо сведок СС подстрекавао окривљеног на извршење овог кривичног дела. Везано за наведено, првостепени суд је на странама 21 и 22 анализирао такве наводе с обзиром да је одбрана чињеницу да је сведок СС својим поступањем подстрекао окривљеног АА на извршење кривичног дела, указивао и у току поступка. По мишљењу овог суда, правилно је првостепени суд такав став одбране оцени као неоснован. Првостепени суд образлажући свој закључак да се не ради о подстрекавању, анализира комуникацију између окривљеног АА и сведока СС, из које је утврђено да је окривљени АА од сведока више пута тражио да му преда новац и пре доношења пресуде, образлажући да му је новац хитно потребан, обећавајући сведоку да ће чим саслуша сведока полицајца донети и уручити му пресуду. Из извештаја о садржају комуникације број 03/2-9 стр. пов. број 230-250/16-3 од 17.03.2016. године окривљени АА наводи: “Ујутру дођи да узмеш у 09,00 а сад ми стоткицу, сто, да бар нешто одрадим јебем му ...” као и “Ајде молим те ко бога те молим ... чекам те, за колико ћеш доћи”, као и извештај о садржају комуникације број 03/2-9 где на СС констатацију да ће му кад прими пресуду ујутру дати 300 еура, окривљени АА каже: “Хитно ми требе човече данас јеботе ...”, као и: “А завршићу ти ујутру донеси ми сад човече да идем да завршим ја посао”. Наиме, из наведене пресретнуте комуникације се утврђује да сведок СС одбија да преда новац пре уручења пресуде, те да у складу са договором условљава предају новца са пријемом пресуде, из ког разлога је првостепени суд правилно закључио да је сведок СС доследно инсистирао на доношењу и уручењу пресуде у складу са договором, и да је ставио окривљеном до знања да ће му тек након уручења пресуде предати новац, а што се у контексту раније већ постигнутог договора, који је на несумњив начин доказан, не може сматрати као подстрекавање, већ само као СС скретање пажње, односно подсећање окривљеног АА на договор око доношења одлуке и предаје новца за то.

Имајући у виду све напред изнето Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је мишљења да је правилно првостепени суд закључио да је окривљени АА у својству судије за прекршаје Прекршајног суда у _ непосредно захтевао и примио од СС износ од 100 еура, а како би у оквиру свог службеног овлашћења извршио службену радњу коју би иначе и морао извршити, односно како би у прекршајном поступку донео одлуку, те да се у његовим радњама стичу елементи кривичног дела примање мита из члана 367 став 2 Кривичног законика.

Испитујући правилност одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду је мишљења да се основано жалбом бранилаца указује да је казна на коју је првостепени суд окривљеног АА осудио у трајању од две године превисока. Наиме, када се имају у виду олакшавајуће околности, чињеницу да се ради о лицу које има _ године, да је ожењен, отац двоје деце, да је неосуђиван, да се коректно држао пред судом, оправдавају примену одредбе члана 57 Кривичног законика и ублажавање казне окривљеном за ово кривично дело. С обзиром на наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је окривљеног осудио на казну затвора у трајању од једне године, с тим што је одредио да му се у смислу одредби члана 45 став 5 и 6 Кривичног законика наведена казна изврши, тако што ће је издржавати у просторијама у којима станује уз електронски надзор уз упозорење на последице кршења начина издржавања казне. У смислу одредбе члана 63 Кривичног законика, овај суд је у наведену казну окривљеном АА урачунао и време које је провео у притвору у периоду од 18.03.2016. године до 08.04.2016. године.

Имајући у виду све напред изнето, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је делимичним усвајањем жалбе бранилаца окривљеног преиначио пресуду у погледу одлуке о казни, те донео одлуку као у изреци пресуде у смислу одредбе члана 459 ЗКП.

Записничар         Председник већа – судија
Мирјана Новић,с.р.        Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)