Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.11.2013.

Кж1 По1 13/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 13/13
Дана: 01.11.2013. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Наде Зец, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, у вези члана 33 Кривичног законика, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.63/12 од 20.03.2013. године, у седници већа одржаној дана 01.11.2013. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Лидије Игњатић, донео је једногласно следећу


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.63/12 од 20.03.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.63/12 од 20.03.2013. године, окривљени АА, на основу члана 423 став 2 Законика о кривичном поступку, ослобођен је од оптужбе да је:

У Зрењанину, са умишљајем, подстрекао окривљеног АА1, председника општине Зрењанин и окривљеног АА2, начелника Одељења за послове урбанизма, стамбене и комуналне послове и заштиту животне средине општине Зрењанин, према којима је поступак раздвојен и донета пресуда (К-По1.бр.191/10) да као службена лица, искоришћавањем својих службених положаја, у априлу месецу 2007. године, прибаве имовинску корист АА у износу од 1.478.526,00 динара, свестан свог дела, желећи његово извршење, свестан да је његово дело забрањено, способан да схвати значај дела и управља својим поступцима, тако што је користећи познанство са окривљеним АА2, навео истог и окривљеног АА1 да као службена лица општине Зрењанин омогуће да његов отац ААО добије у закуп, непосредном погодбом, на период од 99 година, остало неизграђено грађевинско земљиште у државној својини на територији општине Зрењанин, избегавајући тако, сходно члану 81 став 1 Закона о планирању и изградњи, обавезан поступак јавног надметања приликом давања у закуп осталог неизграђеног грађевинског земљишта, и то тако што је у име свог оца ААО поднео захтев за доделу земљишта у закуп непосредном погодбом и то катастарску парцелу аа, ради исправке граница катастарске парцеле аа1, која је власништво ААО, након чега је окривљени АА2 наложио да се у Одељењу за послове урбанизма, стамбене и комуналне послове и заштиту животне средине општине Зрењанин изврши обрада предмета и сачини решење број 463-254-07-II-04-01 од 11.04.2007. године, које је потписао окривљени АА1, као председник општине Зрењанин, и тиме у име општине Зрењанин доделио у закуп ААО остало неизграђено грађевинско земљиште у државној својини на територији општине Зрењанин, непосредном погодбом на период од 99 година и то катастарску парцелу аа, а ради исправке граница суседних катастарских парцела односно грађевинских парцела, супротно члану 81 став 3 тачка 3 Закона о планирању и изградњи, а на основу ког решења је ААО закључио са ЈКП Дирекцијом за изградњу и уређење града Зрењанина уговор о закупу осталог грађевинског земљишта број 1/210 од 07.05.2007. године, за износ закупа од 275.702,00 динара, избегавши тако да се наведена парцела да у закуп јавним надметањем са наменом за изградњу објекта индивидуалног становања изграђености до 60% и то објекта површине 564 м2 која је намена одређена генералним урбанистичким планом општине Зрењанин, чиме су окривљени АА1 и окривљени АА2 омогућили ААО да избегне плаћање накнаде за уређење грађевинског земљишта у износу од 1.478.526,00 динара, у ком износу су ААО прибавили имовинску корист на штету ЈП Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина,

-чиме би извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, у вези члана 34 Кривичног законика.

Истом пресудом окривљени ААО ослобођен је обавезе плаћања паушала суду и одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде, благовремено је жалбу изјавио Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 у вези члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 став 1 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и укине првостепену пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К-По1.бр.63/12 од 20.03.2013. године и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

На жалбу Тужиоца за организовани криминал, одговор је изјавио бранилац окривљеног ААО, адвокат АБ, са предлогом да Апелациони суд у Београду жалбу Тужиоца за организовани криминал Ктс.бр.11/08 од 24.04.2013. године, као неосновану одбије и оспорену пресуду потврди у целости. У одговору на жалбу бранилац је тражио да му се досуде трошкови састава жалбе у износу од 60.000,00 динара.

Тужилац за организовани криминал, у свом поднеску КТЖ бр. 13/13 0д 23.05.2013. године, изнео је мишљење да су наводи жалбе основани и да жалбу Тужиоца за организовани криминал треба усвојити као основану.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Лидије Игњатић, на којој је у смислу члана 451 став 1 Законика о кривичном поступку размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбом Тужиоца за организовани криминал и одговором на жалбу браниоца окривљеног ААО, адвоката АБ, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог предлога Тужиоца за организовани криминал из напред наведеног поднеска, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал, првостепена пресуда се побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку и истиче да је изрека пресуде противречна самој себи, а и разлози пресуде су противречни изреци као и да разлози о чињеницама које су предмет доказивања су потпуно нејасни када је реч о додели земљишта у закуп непосредном погодбом ради исправке границе суседних парцела, а о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и доказа у списима предмета, као и да о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и садржине исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника.

Насупрот жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, по налажењу Апелационог суда у Београду, побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка на које се у жалби тужиоца указује, из разлога што је првостепени суд доносећи исту дао јасне разлоге на којима је засновао своју одлуку, које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, правилност, а ни законитост побијане пресуде у наведеном делу нису доведене у питање.

Потом, жалбом Тужиоца за организовани криминал, првостепена пресуда се побија због погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 став 1 Законика о кривичном поступку и истиче да је приликом оцене изведених доказа суд извео погрешан закључак у погледу одлучних чињеница налазећи да нема доказа да је окривљени извршио кривично дело које му је стављено на терет, заснивајући побијану пресуду на противречностима будући да на страни 6 побијане пресуде суд наводи да у случају доделе земљишта у закуп ААО ради исправке граница суседних парцела није учињено ништа незаконито и ништа ван договорене процедуре, а затим на страни 14 побијане пресуде наводи да је очигледно да изведеним доказима нису потврђени наводи оптужбе да је давањем земљишта у закуп ААО без претходног јавног надметања тј. давањем земљишта у закуп непосредном погодбом ради исправке граница суседних парцела ААО омогућено да избегне плаћање накнаде за уређење грађевинског земљишта за објекат површине 534 м2, у износу од 1.478.526,00 динара, које предметне радње суд потврђује, али их тумачи другачије и на тај начин суд у радњама окривљеног АА суштински наводи да нема кривичног дела, а кроз изреку и образложење пресуде као основ за доношење ослобађајуће пресуде образлаже и изводи закључак да нису доказани наводи из оптужнице, због чега суд суштински своју одлуку заснива на закључку да нема кривичног дела док у изреци образложења наводи да нема доказа, који поступак суда је погрешан и представља мешање основа за доношење ослобађајуће пресуде у смислу члана 423 став 1 тачка 1 и 2 Законика о кривичном поступку.

Насупрот жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, по налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд доносећи побијану пресуду није учинио напред наведену повреду имајући у виду да иста у наведеном делу није неразумљива и противречна, будући да је првостепени суд окривљеног ослободио налазећи да током поступка није доказано да је извршио предметно кривично дело, а наводи првостепеног суда на страни 6 које цитира заменик Тужиоца за организовани криминал и у којима се наводи да током поступка није учињено ништа незаконито и ништа ван договорене процедуре се по налажењу овог суда не могу сматрати основом за доношење ослобађајуће пресуде, имајући у виду да се исти наводи односе на оцену процедуре која је прописана за доделу земљишта у закуп и исти се не односе на елементе предметног кривичног дела, те их првостепени суд није ни ценио као елементе кривичног дела већ као процедуру која је прописана за доделу земљишта у закуп и наведени наводи не представљају противречности у пресуди, будући да из изреке и образложења пресуде несумњиво произилази да је окривљени ослобођен од кривичне одговорности због недостатка доказа да је извршио кривично дело које му је оптужним актом тужилаштва стављено на терет.

Даље, у жалби Тужиоца за организовани криминал истиче се да је суд погрешно закључио да је у конкретном случају било дозвољено давање осталог неизграђеног грађевинског земљишта у закуп непосредном погодбом у случају исправке граница парцеле, у смислу члана 81 Закона о планирању и изградњи, прихватајући одбрану окривљеног АА2 да је након доношења Закона о планирању и изградњи 2003. године, процедура за примену института о додели земљишта у закуп непосредном погодбом ради исправке граница суседних парцела усаглашена на радним састанцима одржаним између представника ЈП Дирекције за изградњу и уређење Зрењанина и представника Одељења за послове урбанизма општине Зрењанин и да је на тим састанцима заузет став да се у форми исправке граница суседних парцела земљиште које је у корисништву општине може дати у закуп ради проширења суседне грађевинске парцела која је у приватном власништву, а све ради проширења производње, изводећи погрешан закључак да током поступка није доказано да је окривљени АА, подстрекао АА1 председника општине Зрењанин и АА2 начелника Одељења за послове урбанизма општинске управе Зрењанин, да као службена лица искоришћавањем својих службених положаја омогуће да његов отац ААО добије у закуп непосредном погодбом грађевинско земљиште, уместо у поступку јавног надметања, на који начин су му омогућили прибављање имовинске користи у износу од 1.478.526,00 динара. Даље, у жалби Тужиоца за организовани криминал истиче се да из налаза и мишљења судског вештака Велибора Пеција од 13.06.2011. године, јасно произилази да код исправке граница морају да остану исте парцеле које су и раније постојале, само са промењеном површином, као и да исправком граница не може да се укида парцела, а ако се јави више људи на јавном конкурсу парцелу добије онај ко највише понуди, али да може и директно да се уступи уколико се иде на Владу Србије која је титулар власништва државне својине па када Влада добије такве захтеве преко Дирекције и да сагласност онда се закључује директни уговор, при чему мишљење комисије по наводима тужиоца није могло да замени одлуку Владе Србије, уз навођење да је вештак ВВ на главном претресу одржаном дана 21.02.2011. године, објаснио да исправка граница подразумева да парцеле које имају различите бројеве после исправке граница остају као две парцеле као и њихови корисници, као и да и једна и друга парцела остају са истим бројевима, само се промени површина за ту исправку, што је у конкретном предмету није био случај, већ је приказујући да се врши исправка граница једне парцеле та парцела припајала другој, односно утапала се да би се доделила, што није могло да се чини, због чега катастар у Зрењанину није спровео ни једну такву одлуку, већ је све задржано како јесте односно катастарске парцеле су задржане и ниједна није укинута у предметима где је вршена исправка граница.

Насупрот жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, по налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд оценом изведених доказа током поступка ценећи исте како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, као и одбране окривљеног АА2 везано за процедуру која је примењивана у Зрењанину приликом доделе земљишта у закуп, нашао да из изведених доказа произилази да током поступка није доказано да је окривљени АА извршио кривично дело које му је оптужним актом тужилаштва стављено на терет.

Наиме, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд из извода из земљишне књиге, Службе за катастар непокретности Зрењанин, закључио да је ААО корисник земљишта на катастарској парцели аа1, на којој постоји зграда – објекат “Макси маркет” у власништву ААО, да је дана 29.03.2006. године, председник општине Зрењанин АА1 донео закључак број 020-3-155/06-II-04-01 којим се општина Зрењанин као корисник катастарске парцеле аа2 саглашава да ЈП Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина изради урбанистички пројекат препарцелације катастарске парцеле број аа2 које је корисништво општине Зрењанин и катастарске парцеле број аа1 чији је корисник ААО, по захтеву ААО, а ради проширења комплекса и формирања једне грађевинске парцеле сходно фактичком стању на терену, у уводу ког закључка је констатовано да је донет на основу Статута општине Зрењанин и то након разматрања Информације о захтеву за доделу земљишта у циљу проширења комплекса и формирања једне грађевинске парцеле, правилно ценећи и чињеницу да у списима предмета недостаје наведени писмени захтев ААО али да је очигледно да исти постоји, имајући у виду цитирани закључак председника општине Зрењанин као и одбрану окривљеног АА који је у истој навео да је он лично предао општини Зрењанин захтев свог оца ААО за закуп суседног неизграђеног грађевинског земљишта. У складу са закључком председника општине дана 05.04.2006. године, ЈП Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина преко свог овлашћеног урбанисте израдило је урбанистички пројекат препарцелације две катастарске парцеле и то парцеле аа1 која је корисништво инвеститора ААО и парцеле аа2 која је корисништво општине Зрењанин ради образовања нове грађевинске парцеле, који пројекат је изграђен на захтев ААО, а основ за израду пројекта били су одлука Скупштине општине Зрењанин о поверавању послова за израду урбанистичких пројеката ЈКП Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина, Закон о планирању и изградњи, генерални план града Зрењанина 2020 и одлука о одређивању делова генералног плана града Зрењанина 2020, који нису у супротности са Законом о планирању и изградњи, где је у пројекту констатовано да се две наведене катастарске парцеле међусобно граниче и налазе на углу улица Михајловачки друм и улице Жарка Туринског у Зрењанину, као и да се пројектом дају услови за образовање једне нове грађевинске парцеле, а простор обухваћен урбанистичким пројектом према генералном плану града Зрењанина 2020 припада зони индивидуалног становања где је дозвољена градња стамбеног објекта, стамбено-пословног објекта, пословног објекта, производног објекта уз обезбеђење услова заштите животне средине, помоћних објеката, економских објеката, пољопривредних објеката и јавних објеката од општег интереса, док се према пројекту препарцелације парцеле број аа1 и аа2 утапају и формира се једна нова грађевинска парцела, а све након регулисања имовинско-правних односа између инвеститора ААО и општине Зрењанин, при чему нова грађевинска парцела има површину 2170 м2 и омогућен јој је приступ из улице Жарка Туринског и Михајловачке, уз задржавање постојећих објеката у целости. Даље, правилно је првостепени суд утврдио да је дана 23.05.2006. године, Комисија за планове разматрала наведени урбанистички пројекат препарцелације катастарске парцеле аа2 и аа1 и констатовала да је наведени пројекат урађен у складу са Законом о стандардима и нормативима, као и другим прописима донетим на основу закона, због чега је комисија за планове дала позитивно мишљење и упутила овај урбанистички пројекат препарцелације на јавну презентацију, која јавна презентација је спроведена тако што је у периоду од 24.05.2006. године, до 31.05.2006. године, омогућен јавни увид у пројекат у просторијама Скупштине општине Зрењанин, после чега је дана 02.06.2006. године, Одељење за послове урбанизма, стамбене и комуналне послове и заштиту животне средине, издало потврду број 020-3-155/06-2-04-01 да је наведени урбанистички пројекат препарцелације урађен у складу са урбанистичким планом, после које спроведене јавне презентације и издавања потврде Одељења за послове урбанизма да је пројекат урађен у складу са урбанистичким планом, инвеститор ААО је поднео поново писмени захтев да му се путем непосредне погодбе додели у закуп земљиште на катастарској парцели аа, а која заједно са земљиштем које је његово корисништво на катастарској парцели аа1 чини једну грађевинску целину, а све сагласно са усвојеним урбанистичким пројектом препарцелације. Наведени захтев инвеститор ААО поднео је дана 25.12.2006. године, Одељењу за послове урбанизма општине Зрењанин, где је исти заведен под бројем IV-05-03-463-455, а дана 06.03.2007. године, Одељење за послове урбанизма, стамбене и комуналне послове и заштиту животне средине општинске управе Зрењанин известило је ЈП Дирекцију за изградњу и уређење града Зрењанина о поднетом захтеву ААО и тражило да Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина обавести Одељење за послове урбанизма да ли се по поднетом захтеву наведено земљиште- катастарска парцела аа може дати у закуп ААО путем непосредне погодбе, а у циљу исправке граница суседних парцела, као и да је дана 30.03.2007. године, ЈП Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина упутила Одељењу за послове урбанизма, стамбене и комуналне послове и заштиту животне средине допис број 604/12 којим их је обавестила да катастарска парцела број аа1 и аа могу да чине једну грађевинску парцелу и да се катастарска парцела аа може дати у закуп кориснику парцеле број аа1 ради исправке граница катастарске парцеле и ради формирања једне грађевинске парцеле у складу са Законом и Одлуком о грађевинском земљишту, уз обавезу плаћања закупнине и накнаде за уређење градског грађевинског земљишта у складу са Одлуком о мерилима и критеријумима за утврђивање закупнине и накнаде за уређење грађевинског земљишта СО Зрењанин, које наводе је потврдила и сведок Анка Гверо која је лично за ЈП Дирекцију за изградњу и уређење града Зрењанина потписала наведено одобрење број 604/12 од 30.03.2007. године, наводећи да је одобрење издато у складу са прописима и Статутом општине Зрењанин, на основу ког одобрења је Одељење за послове урбанизма општинске управе Зрењанин где је АА2 био начелник, сачињено решење број 463-254/07-II-04-01 од 11.04.2007. године, које је потписао АА1 као председник општине Зрењанин, којим општина Зрењанин даје непосредном погодбом ААО остало грађевинско земљиште у закуп на период од 99 година на катастарској парцели број аа ради исправке граница суседних односно грађевинских парцела уз обавезу плаћања закупнине и евентуалне накнаде за уређење грађевинског земљишта у складу са одлуком о мерилима и критеријумима за утврђивање закупнине и накнаду за уређење грађевинског земљишта СО Зрењанин, којим решењем је ААО обавезан да у року од 30 дана закључи уговор са ЈП Дирекцијом за изградњу и уређење града Зрењанина којим уговором ће бити регулисана сва права и обавезе у вези са закупом земљишта, а који уговор је закључен дана 07.05.2007. године, под бројем 1/2010 и закупац ААО обавезан да на име закупнине плати укупан износ од 287.640,00 динара.

Ценећи налаз и мишљење судског вештака ВВ од 10.03.2009. године и 13.06.2011. године, као и допунски налаз од 05.12.2011. године и усмено објашњење дато на главном претресу у раздвојеном поступку К-По1.бр.191/10 које је суд уз сагласан предлог странака прочитао, правилно је првостепени суд закључио да из истих произилази да је пре извршене препарцелације катастарска парцела аа2 чији је корисник општина Зрењанин имала површину од 87 ари, а катастарска парцела аа1 чији је корисник инвеститор ААО површину од 13 ари и 36 м2, а након извршене препарцелације од ове две катастарске парцеле формиране су четири катастарске парцеле и то катастарска парцела аа2 површине од преко 77 ари, катастарска парцела аа површине 9 ари и 40 м2, катастарска парцела аа1 која је корисништво ААО површине 12 ари и 20 м2 и катастарска парцела број аа3 површине 1 ар и 10 м2, којом препарцелацијом је извршено и заузимање дела катастарске парцеле број аа1 корисништво ААО у површини од 1 ар и 10 м2, а ради регулисања улице Жарка Туринског, која је изузета и чини површину новоформиране катастарске парцеле аа3 која је прикључена коридору улице Жарка Туринског, због које чињенице је према наводима вештака постојао основ да се применом Закона о експропријацији ААО од суседне катастарске парцеле аа додели земљиште на коришћење у површини од 1 ар и 10 м2 ради замене права коришћења а да му се остатак катастарске парцеле аа додели у закуп и то непосредном погодбом јер преостали део катастарске парцеле аа не чини грађевинску парцелу подобну за изградњу. Из налаза и мишљења даље произилази да се земљиште које је дато у закуп ААО ради исправке граница своје парцеле налази у подручју намењеном индивидуалном становању и има коефицијент изграђености до 60%, што значи да би на овом земљишту могао да се изгради објекат површине 568 м2 за који објекат би ААО био у обавези да плати накнаду за уређење грађевинског земљишта у износу од 1.478.526,00 динара, али коефицијент изграђености од 60% не значи и обавезу закупца да изгради објекат те површине, па самим тим и нема обавезу да плати накнаду за уређење грађевинског земљишта у складу са коефицијентом изграђености земљишта, већ је у обавези да плати накнаду према бруто површини планираног објекта како је то прописано Одлуком о мерилима и критеријумима за утврђивање закупнине и накнаде за уређење грађевинског земљишта СО Зрењанин, који индекс изграђености прописује највећу могућу бруто површину објекта који се може изградити на предметној грађевинској парцели, чиме се избегава могућност преизграђености парцеле у односу на планску документацију, а индекс изграђености којим се прописује највећа могућа заузетост парцеле не значи и обавезу инвеститора да изгради објекат те површине, већ инвеститор сам одлучује о површини и спратности објекта, што значи да може да изгради и објекат који је мање површине од индекса изграђености, а накнаду за уређење грађевинског земљишта је обавезан да плати према бруто површини планског објекта без обзира на степен изграђености, због чега су жалбени наводи тужиоца у којима се истиче да су окривљени АА1 и АА2 прибавили ААО имовинску корист у износу од 1.478.526,00 динара, оцењени неоснованим, имајући у виду да је тај износ наведен као максималан износ који би ААО био дужан да плати у случају изградње објекта од 568 м2, али како на наведеним парцелама нису изграђени објекти, то ААО наведену накнаду није ни био дужан да плати и иста не може да представља прибављену имовинску корист.

  Такође по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд закључио када је нашао да је налаз и мишљење вештака у складу са Одлуком о мерилима и критеријумима за уређење, закупнине и накнаде за уређење грађевинског земљишта СО Зрењанин, којом је у члану 6 прописано да се накнада за уређење грађевинског земљишта обрачунава и уговара према метру квадратном бруто површине објекта чија је изградња предвиђена планском документацијом односно пројектом.

Имајући у виду напред наведено, по налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд закључио да изведеним доказима нису потврђени наводи оптужнице да је давањем земљишта у закуп ААО без претходног јавног надметања тј. давањем земљишта у закуп непосредном погодбом ради исправке границе суседних парцела ААО омогућено да избегне плаћање накнаде за уређење грађевинског земљишта за објекат површине 534 м2 у износу од 1.478.526,00 динара, јер из изведених писмених доказа везаних за доделу земљишта у закуп ААО на кат. парцели аа произилази да је ово земљиште дато по процедури која је по одбрани окривљеног АА2 била усаглашена и договорена на радним састанцима одржаним током 2004. године, између представника ЈКП Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина и представника Одељења за послове урбанизма, стамбене и комуналне послове општинске управе Зрењанин, када је дефинисано да се земљиште које је у корисништву општине може дати у закуп ради исправке граница суседних парцела инвеститору власнику суседне грађевинске парцеле ради проширења производње, те да је по тој процедури површина земљишта које је додељено у закуп ради исправке граница суседних парцела дефинисана урбанистичким пројектима препарцелација које је усвајала Комисија за планове, а затим уколико ЈП Дирекција за изградњу Зрењанина изда сагласност за доделу овог земљишта у закуп непосредном погодбом а ради исправке границе суседних парцела, тек тада је у Одељењу за послове урбанизма општинске управе Зрењанин израђивано решење о додели земљишта у закуп непосредном погодбом, а ради исправке граница суседних парцела које је потписивао АА1 као председник општине Зрењанин, правилно налазећи да је одбрана окривљеног АА2 у сагласности са исказима сведока СС1 до СС3, као и сведока чланова комисије за планове СС4 до СС11.

По налажењу овог суда доносећи своју одлуку, правилно је првостепени суд имао у виду и чињеницу да је Законом о планирању и изградњи предвиђена могућност доделе земљишта у закуп непосредном погодбом, а ради исправке граница суседних парцела, а да поступак, услове и начин, као и програм давања у закуп грађевинског земљишта одређује општина (члан 81), као и да из изведених доказа произилази да је ААО додељено у закуп земљиште непосредном погодбом, а ради исправке границе суседних парцела у површини која је одређена урбанистичким пројектом препарцелације одобреним од стране Комисије за планове, те да је решење о додели овог земљишта у закуп донето након што је ЈП Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина дала сагласност за овакву одлуку, ценећи при том и одбрану окривљеног АА који је оспорио да је на било који начин подстрекао АА2 и АА1 да учине било шта незаконито око доделе земљишта у закуп његовом оцу ААО, јер и по налажењу овог суда у конкретном случају није доказано да је окривљени АА подстрекао АА1 председника општине Зрењанин и АА2 начелника Одељења за послове урбанизма општинске управе Зрењанин, да као службена лица искоришћавањем својих службених положаја омогуће да његов отац ААО добије у закуп непосредном погодбом грађевинско земљишта уместо у поступку јавног надметања и на тај начин му омогућили прибављање имовинске користи у износу од 1.478.526,00 динара, а што су битни елементи за постојање кривичног дела злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 34 Кривичног законика, на које чињенично стање је правилно првостепени суд применио одредбу члана 423 став 2 Законика о кривичном поступку и ослободио окривљеног од оптужбе.

Одлучујући о предлогу браниоца окривљеног АА, адвоката АБ за накнаду трошкова на име састава одговора на жалбу, Апелациони суд у Београду је исти оценио неоснованим, имајући у виду да трошкови састава одговора на жалбу представљају трошкове првостепеног поступка и исте не исплаћује Апелациони суд већ се бранилац може обратити првостепеном суду како би му исти досудио наведене трошкове.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, применом одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку, одлучио је као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Стојан Петровић      Верољуб Цветковић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)