Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.12.2015.

Кж1 По1 13/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 13/15
Дана 11.12.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Милене Рашић, Мирјане Поповић, Душка Миленковића и Наде Хаџи Перић, чланова већа, са записничарем Оливером Мандић - Јоксић, у кривичном предмету против окривљених АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ и др., одлучујући по жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, окривљеног АА2, његовог браниоца адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ5, браниоца окривљених АА5 и АА7, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ2 и браниоца окривљене АА10, адвоката АБ7, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 75/13 од 04.03.2015. године, која је исправљена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 75/13 од 21.04.2015. године, након одржаног претреса пред другостепеним судом дана 11.12.2015. године у смислу одредбе члана 449 ЗКП у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Зорана Бабића, окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, окривљеног АА2 и његовог браниоца адвоката АБ2, окривљеног АА3 и његовог браниоца адвоката АБ3, окривљеног АА4 и његовог браниоца адвоката АБ4, окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ8 по заменичком пуномоћју за адвоката АБ5, окривљених АА6 и АА7 и њиховог браниоца адвоката АБ, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ6, окривљене АА10 и њеног браниоца адвоката АБ9 по заменичком пуномоћју за адвоката АБ7, а у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА8, донео је


П Р Е С У Д У

УСВАЈАЊЕМ жалби браниоца окривљеног АА2 и његовог браниоца адвоката АБ2, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 75/13 од 04.03.2015. године, која је исправљена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 75/13 од 21.04.2015. године, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, окривљеног АА2 са личним подацима као у изреци првостепене пресуде

На основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП

ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

Да је:
I

У току 2006. године у аа, окривљени АА2 заједно са оптуженим АА и АА1 организовао криминалну групу са циљем да ради стицања добити на дуже време по унапред одређеним задацима и улогама, применом одређених правила, поступака и интерне контроле, коришћењем пословне структуре, врши кривична дела злоупотребе положаја одговорних лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ за које је прописана казна затвора од две до десет година, на тај начин што су, међусобно се договоривши, створили план деловања, да користећи свој положај сувласника и директора одговорних лица у предузећу "АА", организује мрежу посредника уз чију помоћ су проналазили већи број физичких лица која иначе не испуњавају услове за добијање дугорочних ненаменских готовинских кредита, а која лица су формално подносила захтеве за добијање ових кредита код „NLB Kontinental“ банке АД Нови Сад, експозитура у аа, користећи притом исправе са неистинитим садржајем о запослењу у предузећу "АА", као и о висини зараде оствареној по основу наводног радног односа у овом предузећу, да би овај захтев за добијање кредита по договору са организаторима криминалне групе сада осуђени АА11 против кога је поступак правноснажно окончан пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.49/09 од 20.11.2009. године донетог на основу споразума о признању кривице одобрио искористивши свој положај одговорног лица као вође експозитуре „АА1“ у аа и чиме је он постао припадник организоване криминалне групе и прихвативши активност извршавајући на напред наведени начин активности криминалне групе, при чему је знао да лица подносиоци захтева – корисници кредита уопште не испуњавају услове за добијање кредита, након чега су преузимали готов новац и то на начин што је са корисницима кредита долазио неко од запослених у предузећу "АА", преузимао новац и потом га предавао окривљеном АА, окривљеном АА1 и окривљеном АА2 који су они затим по свом нахођењу расподелили, при чему су искоришћавајући тешке материјалне прилике, лакомисленост и наивност корисника кредита истима исплаћивали накнаду у износима од вредности до 250 евра уз обећање да ће добити запослење у предузећу "АА", те су им издавали потврде о преузимању обавезе отплате подигнутог кредита од стране предузећа "АА", а све ово су им омогућили окривљени АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9 као посредници, проналазећи лица – кориснике кредита који су подносили захтеве за одобравање кредита и за то добили одређену новчану надокнаду, те су при томе окривљени АА, окривљени АА1 и окривљени АА2 били свесни свог дела и свесни забрањености дела, а чије су извршење хтели

-чиме би окривљени АА2 извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ („Службени гласник РС“ бр. 107 од 02.12.2005. године)

II


Окривљени АА2

Што је у временском периоду од 21.03.2006. године до 28.01.2007. године у аа, окривљени АА као генерални директор, окривљени АА1 као извршни директор и окривљени АА2 као комерцијални директор и као сувласници предузећа "АА" и одговорна лица у овом предузећу, искоришћавањем свог положаја одговорног лица прибавили себи противправну имовинску корист у износу од 3.497.000,00 евра и 963.480,00 CHF у динарској противвредности, а на штету „АА1“, а што им је омогућио осуђени АА11 против кога је поступак правноснажно окончан пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење КП бр. 49/09 од 20.11.2009. године, донетом на основу споразума о признању кривице, искоришћавањем свог службеног положаја одговорних лица – вође експозитуре „АА1“ у аа, све у намери да им прибави имовинску корист у чему су им са умишљајем помогли окривљени АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9 проналазећи физичка лица која су подносила захтеве за одобрење кредита, па су тако:

Окривљени АА2 заједно са окривљеним АА и АА1 као сувласници у предузећу "АА" и директори – одговорна лица у овом предузећу у намери прибављања противправне имовинске користи за себе ангажовали посреднике и то окривљени АА и АА1 који су проналазили и доводили у предузеће "АА" и „АА1l“ банку, експозитура у аа физичка лица са подручја општина аа, аа2, аа3, аа4 и аа5, претходно им сачинили, оверили и потписали потврде о радном односу са неистинитом садржином, као да су ова лица у сталном радном односу у предузећу "АА", као и са неистинитим износом висине примљене зараде по основу радног односа у последња три месеца, истовремено позивали и налагали запосленим лицима у предузећу "АА" да поднесу захтеве за одобрење кредита који ће користити предузеће "АА", након чега су сва ова физичка лица подносила захтеве за одобрење и добијање дугорочних ненаменских готовинских кредита код „АА1“ банке, експозитура у аа, па су уместо корисника кредита након одобравања и пуштања кредита у коришћење, преузели новчана средства и то након реализованих укупно 275 дугорочних ненаменских кредита у износу од 3.497.000,00 евра и 963.480,00 CHF у динарској противвредности од 334.346.652,84 динара који новац су међусобно поделили и користили и том приликом су сваком од посредника исплатили одређени новчани износ као надокнаду, награду за свако пронађено и доведено физичко лице у новчаним износима до висине од 300 евра, а сваком доведеном физичком лицу – кориснику кредита дали новчане износе у висини до 250 евра у динарима или еврима, као и обећање да ће ова лица бити запослена у предузећу "АА" или већ запосленим лицима у њиховом предузећу, да ће задржати посао у следећих седам година, те им након тога предали потврде о преузимању обавеза отплаћивања рата кредита од стране предузећа "АА", при чему се окривљени АА2 који је током месеца новембра 2006 године постао сувласник и суоснивач, те комерцијални директор у предузећу "АА" а пре тога у току 2006. године био члан руководства предузећа по сазнању на који начин се подижу кредити за физичка лица уз сагласност са овим начином прибављања новчаних средстава од којег новца је примао месечну зараду у висини од 120.000,00 динара, а тим новцем му је и повећан оснивачки улог, па је и сам у предузеће "АА" довео два лица из аа6 ради подизања кредита за предузеће, док је раднике предузећа "АА" који су били узнемирени и забринути накнадним сазнањем о висини и броју подигнутих кредита уверавао да ће све бити у реду и да ће предузеће уредно враћати подигнуте кредите,

сада осуђени АА11 против кога је поступак правноснажно окончан пресудом Окружног суда у Београду, Посебног одељења КП бр. 49/09 од 20.11.2009. године, донетог на основу споразума о признању кривице као вођа експозитуре аа „АА1“ по налозима окривљеног АА, окривљеног АА1 и окривљеног АА2, знајући да лица – подносиоци захтева за добијање дугорочних ненаменских готовинских кредита не испуњавају услове „АА1“ за добијање дугорочних ненаменских готовинских кредита, с обзиром да документација коју подносе у захтеву за добијање кредита садржи неистините податке о постојању трајног радног односа у предузећу "АА" и висини њихових примања – зарада у последња три месеца, искоришћавањем свог положаја одговорног лица, а противно одредбама Одлуке о дугорочним ненаменским готовинским кредитима уз примену валутне клаузуле која је важила до 09.01.2007. године и Упутства за одобравање кредита грађанима број ЦБ-3-К-015 од 12.07.2006. године „АА1“ банке одобрио укупно 275 дугорочних ненаменских готовинских кредита у износу од 3.497.000,00 евра и 963.480,00 CHF у динарској противвредности и тако омогућио окривљеном АА, АА1 и АА2 прибављање имовинске користи у наведеном новчаном износу,

Окривљени АА3, окривљени АА4, окривљени АА5, окривљени АА6, окривљени АА7, окривљени АА8 и окривљени АА9 по претходном договору са окривљеним АА, окривљеним АА1 и окривљеним АА2 делујући у оквиру криминалне групе најпре у своје име подигли готовинске дугорочне ненаменске кредите и добијени новац предали окривљеном АА и другим организаторима криминалне групе, а затим као посредници проналазили физичка лица са којима су били у пријатељским и родбинским односима или лица лошег имовног стања и без запослења која не испуњавају услове за добијање дугорочних ненаменских готовинских кредита, доводили их у предузеће "АА", где су им сачињаване потврде о наводном радном односу и висини зараде, а затим заједно са запосленима у управи предузећа одводили у „АА1“ – експозитура у аа, где су ова лица подносила захтеве за одобравање дугорочних ненаменских готовинских кредита, а по одобрењу кредита и исплати новца које је одмах преузимао неко од запослених у управи предузећа и после предао организаторима, од организатора криминалне групе добијали сваки понаособ одређени новчани износ у висини до 300 евра за свако пронађено и доведено физичко лице, па су на овај начин посредовали код одобравања 275 кредита у укупном износу од 3.497.000,00 евра и 963.480,00 CHF,

те је на овај начин активностима организоване криминалне групе супротно утврђеној процедури банке за добијање дугорочних ненаменских готовинских кредита закључених са различитим физичким лицима укупно 275 уговора о кредиту и то:

-Уговор о кредиту број КР 2006/1918 партија 0349002070068 на име корисника _, на износ од 13.500 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/2497 партија 0349002071820 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3106 партија 0349002075256 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3110 партија 0349002075280 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3199 партија 0349002076007 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3203 партија 0349002076058 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3269 партија 0349002076422 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3270 партија 0349002076430 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3398 партија 0349002077437 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3400 партија 0349002077453 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3611 партија 0349002078875 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3616 партија 0349002078905 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3654 партија 0349002079103 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3655 партија 0349002079111 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3820 партија 0349002079979 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3826 партија 0349002079987 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА6,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3863 партија 0349002080268 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА6,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3864 партија 0349002080284 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА6,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3922 партија 0349002080454 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА5,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3920 партија 0349002080535 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3954 партија 0349002080667 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/3955 партија 0349002080675 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, на позив окривљеног АА1,
 
-Уговор о кредиту број КР 2006/4064 партија 0349002081191 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4062 партија 0349002081205 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4094 партија 0349002081353 на име корисника _, на износ од 23.390 CHF, уз посредовање окривљеног АА5,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4095 партија 0349002081361 на име корисника КК, на износ од 23.390 CHF, уз посредовање окривљеног АА5,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4173 партија 0349002081884 на име корисника _, на износ од 23.460 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4175 партија 0349002081922 на име корисника _, на износ од 23.460 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4222 партија 0349002082147 на име корисника _, на износ од 23.410 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4313 партија 0349002082600 на име корисника _, на износ од 23.415 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4325 партија 0349002082619 на име корисника _, на износ од 23.415 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4447 партија 0349002083283 на име корисника _, на износ од 23.400 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4449 партија 0349002083291 на име корисника _, на износ од 23.400 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4490 партија 0349002083593 на име корисника _, на износ од 23.320 CHF, уз посредовање окривљеног АА5,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4492 партија 0349002083607 на име корисника _, на износ од 23.320 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4565 партија 0349002084220 на име корисника АА4А, на износ од 23.275 CHF, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4568 партија 0349002084247 на име корисника _, на износ од 23.275 CHF, уз посредовање окривљеног АА5,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4462 партија 0349002084778 на име корисника _, на износ од 23.330 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4661 партија 0349002084786 на име корисника _, на износ од 23.300 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4743 партија 0349002085340 на име корисника _, на износ од 23.400 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4744 партија 0349002085367 на име корисника _, на износ од 23.400 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4747 партија 0349002085375 на име корисника _, на износ од 23.400 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/4749 партија 0349002085391 на име корисника АА5А, на износ од 23.400 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5153 партија 0349002087785 на име корисника _, на износ од 23.520 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5154 партија 0349002087793 на име корисника _, на износ од 23.520 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5150 партија 0349002087807 на име корисника _, на износ од 23.350 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5157 партија 0349002087823 на име корисника _, на износ од 23.250 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5203 партија 0349002088064 на име корисника АА3А, на износ од 23.510 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5206 партија 0349002088072 на име корисника _, на износ од 23.510 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5208 партија 0349002088099 на име корисника _, на износ од 23.510 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5362 партија 0349002089281 на име корисника _, на износ од 23.250 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5369 партија 0349002089354 на име корисника _, на износ од 23.500 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7359 партија 0349002103314 на име корисника АА5Б, на износ од 15.000 евра уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7362 партија 0349002103322 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5836 партија 0349002092460 на име корисника _, на износ од 23.500 CHF, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5932 партија 0349002093220 на име корисника _, на износ од 23.596 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5934 партија 0349002093246 на име корисника _, на износ од 23.596 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5935 партија 0349002093254 на име корисника _, на износ од 23.596 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/5939 партија 0349002093297 на име корисника _а, на износ од 23.596 CHF, на позив окривљеног АА1 и АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/6113 партија 0349002094455 на име корисника _, на износ од 23.660 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/6116 партија 0349002094480 на име корисника АА5Ђ, на износ од 23.660 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/6209 партија 034900209184 на име корисника _, на износ од 23.735 CHF, уз посредовање окривљеног АА3,

-Уговор о кредиту број КР 2006/6210 партија 0349002095192 на име корисника _а, на износ од 23.735 CHF, уз посредовање окривљеног АА6,

-Уговор о кредиту број КР 2006/6623 партија 0349002097993 на име корисника _, на износ од 23.698 CHF, уз посредовање окривљеног АА6,

-Уговор о кредиту број КР 2006/6624 партија 0349002098000 на име корисника _, на износ од 23.698 CHF, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/6627 партија 0349002098035 на име корисника _, на износ од 23.698 CHF,

-Уговор о кредиту број КР 2006/6965 партија 0349002100528 на име корисника _, на износ од 23.800 CHF, уз посредовање окривљеног АА6,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7475 партија 0349002103829 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7586 партија 0349002104612 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7588 партија 0349002104639 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7653 партија 0349002105074 на име корисника _, на износ од 14.000 евра, на позив окривљеног АА,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7655 партија 034900209105090 на име корисника _, на износ од 14.000 евра, на позив окривљеног АА,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7710 партија 0349002105520 на име корисника _, на износ од 15.000 евра уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7784 партија 0349002106003 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7712 партија 0349002105538 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7758 партија 0349002105899 на име корисника АА8, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7762 партија 0349002105929 на име корисника АА5В, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7803 партија 0349002106208 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7848 партија 0349002106577 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7853 партија 0349002106623 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7902 партија 034900216992 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7938 партија 0349002107298 на име корисника _ на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8025 партија 0349002108022 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8026 партија 0349002108030 на име корисника _, на износ од 15.000 евра

-Уговор о кредиту број КР 2006/8027 партија 0349002108049 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8028 партија 0349002108057 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8117 партија 0349002108715 на име корисника _ на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА7,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8109 партија 0349002108650 на име корисника _ на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8114 партија 0349002108693 на име корисника _ на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8118 партија 0349002108723 на име корисника _ на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8206 партија 0349002109398 на име корисника _ на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8209 партија 0349002109428 на име корисника _ на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8255 партија 0349002109746 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА7,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8256 партија 0349002109754 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА7,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8316 партија 0349002110183 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8317 партија 0349002110191 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8 и окривљеног АА7,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8350 партија 0349002110388 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8352 партија 0349002110370 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8588 партија 0349002111953 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА7,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8420 партија 0349002110884 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8424 партија 03490021110914 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8452 партија 034900211066 на име корисника АА9 на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8453 партија 034900211074 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8499 партија 0349002111414 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8500 партија 0349002111422 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8534 партија 0349002111538 на име корисника _, на износ од 5.500 евра, на позив окривљеног АА1,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8538 партија 0349002111546 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8539 партија 0349002111554 на име корисника _ на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8559 партија 0349002111732 на име корисника _ на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8561 партија 0349002111759 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8590 партија 0349002111970 на име корисника АА5Г, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА7,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8625 партија 0349002112186 на име корисника _ на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8626 партија 0349002112194 на име корисника _ на износ од 15.000 евра уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8654 партија 0349002112437 на име корисника _ на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8656 партија 0349002112453 на име корисника _ на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8706 партија 0349002112887 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8708 партија 0349002112917 на име корисника _ на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8727 партија 0349002113042 на име корисника _ на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8728 партија 0349002113050 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8767 партија 0349002113310 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8768 партија 0349002113328 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8837 партија 0349002113778 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8838 партија 0349002113786 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8861 партија 0349002113956 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8862 партија 0349002113964 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8900 партија 0349002114308 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8899 партија 0349002114286 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8942 партија 0349002114600 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8

-Уговор о кредиту број КР 2006/9004 партија 0349002115088 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9006 партија 0349002115096 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9038 партија 0349002115401 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9040 партија 0349002115428 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9074 партија 0349002115703 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9104 партија 0349002115819 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9106 партија 0349002115878 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9077 партија 0349002115738 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9136 партија 0349002116076 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9135 партија 0349002116033 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9172 партија 0349002116262 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9170 партија 0349002116246 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА7,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9221 партија 034900211661 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9222 партија 0349002116670 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9244 партија 0349002116866 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9246 партија 034900211874 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9289 партија 0349002117161 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9290 партија 0349002117072 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9343 партија 0349002117439 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9344 партија 0349002117447 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9375 партија 0349002117692 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9377 партија 0349002117714 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9412 партија 0349002117986 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9413 партија 0349002117994 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9499 партија 0349002118265 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9500 партија 0349002118273 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9497 партија 0349002118230 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9506 партија 0349002118311 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9540 партија 0349002118591 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9541 партија 0349002118605 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9587 партија 0349002119040 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9588 партија 0349002119059 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9612 партија 0349002119229 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9614 партија 0349002119253 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9615 партија 0349002119261 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9652 партија 0349002119555 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9655 партија 0349002119520 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9657 партија 03490021189601 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9658 партија 03490021189610 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9695 партија 0349002119725 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9696 партија 0349002119717 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9697 партија 0349002119733 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9698 партија 0349002119741 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9732 партија 0349002119946 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9734 партија 0349002119954 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9735 партија 0349002119962 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9736 партија 0349002119970 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9757 партија 0349002120138 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9759 партија 0349002120154 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9760 партија 0349002120162 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА9,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9761 партија 0349002120170 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9804 партија 0349002120448 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9805 партија 0349002120456 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9807 партија 0349002120499 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9857 партија 0349002120863 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9859 партија 0349002120880 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9860 партија 0349002120898 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9861 партија 0349002120901 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9901 партија 0349002121100 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9905 партија 0349002121142 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9906 партија 03490021211150 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9908 партија 0349002121177 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9934 партија 0349002121371 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9937 партија 0349002121401 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9940 партија 0349002121428 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9941 партија 0349002121436 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/0042 партија 0349002121444 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9943 партија 0349002121452 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/7 партија 0349002121487 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/8 партија 0349002121495 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/6 партија 0349002121479 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/37 партија 0349002121665 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/39 партија 0349002121673 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/40 партија 0349002121690 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/41 партија 0349002121703 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/65 партија 0349002121754 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/66 партија 0349002121770 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/68 партија 0349002121797 на име корисника _. на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/69 партија 0349002121800 на име корисника АА8А, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/101 партија 0349002122068 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/102 партија 0349002122076 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/97 партија 0349002122025 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/98 партија 0349002122033 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/117 партија 0349002121789 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/118 партија 0349002121827 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/122 партија 03490021221932 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/121 партија 0349002121924 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/136 партија 0349002122041 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/139 партија 0349002122092 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/140 партија 0349002122122 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/141 партија 0349002122130 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/175 партија 0349002122254 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/209 партија 0349002122475 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/210 партија 0349002122483 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/207 партија 034900212245 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/208 партија 0349002122467 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/235 партија 0349002122580 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/236 партија 0349002122572 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/240 партија 0349002122629 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/242 партија 0349002122645 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/272 партија 0349002122785 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/273 партија 0349002122807 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/275 партија 0349002122823 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/277 партија 0349002122840 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/305 партија 0349002122890 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/309 партија 0349002122912 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/311 партија 0349002123013 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/310 партија 03490021212998 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/344 партија 0349002123200 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/348 партија 0349002123242 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/351 партија 0349002123277 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/347 партија 0349002123226 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/355 партија 0349002123315 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/354 партија 0349002123285 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/357 партија 0349002123293 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/359 партија 0349002123331 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/391 партија 034900212326 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/389 партија 0349002123323 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/392 партија 0349002123340 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/394 партија 0349002123366 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/427 партија 0349002123501 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/428 партија 0349002123480 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/431 партија 0349002123552 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/432 партија 0349002123560 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/433 партија 0349002123579 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/435 партија 0349002123595 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/430 партија 0349002123544 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/429 партија 0349002123498 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/462 партија 0349002123714 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/468 партија 0349002123773 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2007/470 партија 0349002123790 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/471 партија 0349002123803 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/464 партија 0349002123722 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/472 партија 0349002123730 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/475 партија 0349002123838 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2007/477 партија 0349002123854 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7894 партија 0349002107727 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8128 партија 03490021208790 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9549 партија 0349002118680 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8131 партија 0349002108820 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7983 партија 03490021007719 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА4,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7981 партија 034900217697 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА7,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8805 партија 0349002113506 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/9548 партија 0349002118672 на име корисника _ на износ од 15.000 евра,

-Уговор о кредиту број КР 2006/8804 партија 0349002113484 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА8,

-Уговор о кредиту број КР 2006/7980 партија 0349002107689 на име корисника _, на износ од 15.000 евра, уз посредовање окривљеног АА7,

-Уговор о кредиту број КР 2006/2489 партија 0349002071781 на име корисника _, на износ од 15.000 евра,

па је тако као организатор криминалне групе преузимао ефективни готов новац и са њим потом располагао, при чему је био свестан свог дела и забрањености истог, чије извршење је хтео,

-чиме би окривљени АА2 извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању у саизвршилаштву у вези члана 33 и 61 КЗ („Службени гласник РС“ бр. 121/12 од 24.12.2012. године).

Трошкови кривичног поступка у односу на окривљеног АА2 падају на терет буџетских средстава суда.

III

УСВАЈАЊЕМ жалбе Тужиоца за организовани криминал, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 75/13 од 04.03.2015. године, која је исправљена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 75/13 од 21.04.2015. године у осуђујућем делу, тако што Апелациони суд у Београду од окривљених АА и АА1 у смислу одредбе члана 91 КЗ ОДУЗИМА имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела у износу од 3.497.000,00 евра и 963.480,00 CHF у динарској противвредности, док се жалба Тужиоца за организовани криминал у ослобађајућем делу у односу на окривљеног АА12 и у целости жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ5, браниоца окривљених АА6 и АА7, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ2 и браниоца окривљене АА10, адвоката АБ7 ОДБИЈАЈУ као неосноване и првостепена пресуда у преосталом непреиначеном делу, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 75/13 од 04.03.2015. године, која је исправљена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр.75/13 од 21.04.2015. године, окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8, АА9 и АА10 су оглашени кривим и то: окривљени АА, АА1 и АА2 у ставу I изреке пресуде да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ („Службени гласник РС“ бр. 107 од 02.12.2005. године), док су ставом II изреке пресуде окривљени АА, АА1 и АА2 оглашени кривим да су као саизвршиоци извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ („Службени гласник РС“ бр. 121/12 од 24.12.2012. године) у продуженом трајању, окривљени АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9 кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ („Службени гласник РС“ бр. 121/12 од 24.12.2012. године). Истом пресудом у ставу III изреке окривљени АА и АА10 су оглашени кривим да су као саизвршиоци извршили кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 и 4 КЗ („Службени гласник РС“ бр. 107 од 02.12.2005. године), док су ставом IV изреке пресуде, окривљени АА и АА1 оглашени кривим да су као саизвршиоци извршили кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 и 4 КЗ („Службени гласник РС“ бр. 107 од 02.12.2015. године).

Првостепени суд је претходно окривљеном АА за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ описано под тачком I изреке пресуде утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању описаном под II изреке пресуде, казну затвора у трајању од четири године, за кривично дело прање новца описано под III изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године и за кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 и 4 КЗ описано под IV изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године, па је потом окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од шест година у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 15.10.2008. године до 01.07.2011. године, као и време које је провео за време трајања мере забране напуштања стана уз примену електронског надзора од 01.07.2011. године до 27.03.2014. године. Првостепени суд је окривљеном АА1 претходно за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ описано под I изреке пресуде утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању описано под II изреке пресуде, казну затвора у трајању од четири године и за кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 и 4 КЗ у саизвршилаштву описано под IV изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, па је потом окривљеног АА1 осудио на јединствену казну затвора у трајању од пет година и шест месеци. Окривљеном АА2 првостепени суд је за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ описано у ставу I изреке пресуде утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, а за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању у саизвршилаштву описано под II изреке пресуде казну затвора у трајању од три године и шест месеци, па је потом окривљеног АА2 осудио на јединствену казну затвора у трајању од три године и осам месеци у коју казну му је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године, као и време проведено у притвору до 23.10.2009. године када му је притвор укинут. Првостепени суд је окривљеног АА3 осудио на казну затвора у трајању од три године у коју казну му је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године као и време проведено у притвору од 23.10.2010. године када му је укинут притвор. Првостепени суд је окривљеног АА4 осудио на казну затвора у трајању од две године, у коју казну му је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године као и време проведено у притвору до 09.03.2009. године, када му је притвор укинут. Првостепени суд је окривљеног АА6 осудио на казну затвора у трајању од две године, у коју казну му је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године, као и време проведено у притвору до 09.03.2009. године, када му је притвор укинут. Првостепени суд је окривљеног АА8 осудио на казну затвора у трајању од три године у коју казну му је урачунао време лишења слободе и време проведено у притвору од 18.09.2009. године па до 26.10.2010. године када му је притвор укинут. Првостепени суд је окривљеног АА9 осудио на казну затвора у трајању од две године и шест месеци у коју казну му је урачунао време лишења слободе и у притвору од 23.09.2008. године до 09.03.2009. године му је притвор укинут. Првостепени суд је окривљеног АА5, осудио на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци у коју казну му је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године, као и време проведено у притвору до 09.03.2009. године када му је притвор укинут. Првостепени суд је окривљеног АА7 осудио на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, у коју казну му је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године, као и време проведено у притвору до 09.03.2009. године када му је притвор укинут. Првостепени суд је окривљену АА10 осудио на казну затвора у трајању од једне године у коју казну јој је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године до 25.09.2008. године, истовремено одредивши на основу одредбе члана 45 став 5 КЗ да ће окривљена наведену казну издржавати у просторијама у којима станује.

Првостепеном пресудом на основу одредбе члана 261 – 268 ЗКП, окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8, АА9 и АА10 су обавезани да суду на име трошкова кривичног поступка солидарно плате износе који ће бити појединачно одређени посебним решењем, као и да на име паушала плате износ од по 10.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Првостепеном пресудом оштећена „АА1“ је у смислу одредбе члана 258 став 3 ЗКП упућена да имовинско правни захтев у делу који се односи на накнаду штете и затезне камате оствари у парничном поступку пред надлежним судом.

Првостепеном пресудом у ставу V изреке пресуде, окривљени АА12 је на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ („Службени гласник РС“ бр. 121/12 од 24.12.2012. године).

Првостепеном пресудом је одлучено да трошкови кривичног поступка у овом делу падну на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилаштво за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и неправилне одлуке о предлогу за одузимање имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи у ослобађајућем делу у односу на окривљеног АА12, тако што ће га огласити кривим и осудити на одговарајућу казну, као и што ће донети одлуку о одузимању имовинске користи;

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење закаже седницу већа, или да првостепену пресуду укине тако што ће отворити претрес и на њега позвати предложене сведоке. У жалби је бранилац ставио захтев да заједно са окривљеним АА буде обавештен о седници већа;

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржи седницу већа на коју ће позвати браниоца окривљеног АА1, те усвоји жалбу браниоца окривљеног и побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе за кривична дела која су му оптужницом стављена на терет, или пак да Апелациони суд након одржаног претреса донесе одлуку којом ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе;

-бранилац окривљеног АА2 – адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење усвоји жалбу, побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног АА2 ослободити од оптужбе због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ и кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у продуженом трајању, или да сходно одредби члана 449 ЗКП одржи претрес пред другостепеним судом. У жалби је бранилац ставио захтев да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа;

-окривљени АА2, без навођења основа побијања, а према жалбеним наводима првостепена пресуда се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји његову жалбу и побијану пресуду преиначи, тако што ће га ослободити од оптужбе за кривична дела за која је осуђен, или исту укине тако што ће отворити претрес пред Апелационим судом. У жалби је окривљени ставио захтев да буде обавештен о седници већа или одржавању претреса пред другостепеним судом;

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе. У жалби је бранилац ставила захтев да буде обавештена о седници већа заједно са окривљеним;

-бранилац окривљеног АА4, адвоката АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног заокна и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење уважи жалбу, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе. Уколико пак Апелациони суд у Београду утврди да на страни окривљеног стоји кривична одговорност у тој ситуацији да побијану пресуду преиначи и према окривљеном примени институт ублажавања казне;

-бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ5, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи, окривљеног ослободи од оптужбе или пак да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

-бранилац окривљених АА6 и АА7, адвокат АБ, из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљене ослободи од оптужбе, или пак да побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о кривичној санцкији, тако што ће окривљене блаже казнити, или пак да исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. У жалби је бранилац ставио захтев да заједно са окривљенима буде обавештен о седници већа или пак претресу пред Апелационим судом у Београду;

-бранилац окривљеног АА8, адвокат АБ6, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА8 изрећи блажу казну затвора. У жалби је бранилац ставио захтев да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа;

-бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу, побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе због кривичног дела злоупотреба положаја одговорних лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ или пак да сходно одредби члана 449 ЗКП одржи претрес пред другостепеним судом. У жалби је бранилац ставио захтев у смислу члана 447 став 2 ЗКП заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа;

-бранилац окривљене АА10, адвокат АБ7 због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљену ослободити од оптужбе, а по потреби одржаног претреса. У жалби је бранилац ставио захтев да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа.

Бранилац окривљеног АА12, адвокат АБ10 доставио је суду одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал, са предлогом да се жалба тужиоца одбије као неоснована, те да се првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на окривљеног АА12 потврди. У одговору на жалбу је бранилац ставио захтев да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа.

Тужилаштво за организовани криминал је писменим поднеском Ктж.бр. 14/15 од 25.06.2015. године, предложило да се жалба Тужилаштва за организовани криминал усвоји као основана, а да се жалбе бранилаца свих окривљених, као и жалба окривљеног АА2 одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је дана 11 и 12.11.2015. године одржао седницу већа на којој је одлучио да се отвори претрес пред другостепеним судом, обзиром да је у овој кривично правној ствари првостепена пресуда већ једном укидана од стране овог суда решењем Кж1 По1 8/13 од 30.05.2013. године. Претрес пред Апелационим судом у Београду, Посебно одељење одржан је дана 11.12.2015. године, у присуству Тужиоца за организовани криминал Зорана Бабића, окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, окривљеног АА2 и његовог браниоца адвоката АБ2, окривљеног АА3 и његовог браниоца адвоката АБ3, окривљеног АА4 и његовог браниоца адвоката АБ4, окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ8 по заменичком пуномоћју за адвоката АБ5, окривљених АА6 и АА7 и њиховог браниоца адвоката АБ, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ6, окривљеног АА9 и његовог браниоца адвоката АБ2 и окривљене АА10 и њеног браниоца адвоката АБ9 по заменичком пуномоћју за адвоката АБ7, а у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА8, па је након разматрања списа предмета, саслушања окривљених, те читања писаних доказа који су изведени током првостепеног поступка, исказа сведока, материјалних доказа, налаза и мишљења судских вештака и на сагласан предлог странака прочитаних одбрана свих окривљених који нису присутни на претресу, а који су уредно обавештени, а након разматрања навода из жалби, одговора на жалбу, те писаног поднеска ТОК-а, након разматрања целокупних списа предмета, по оцени сваког доказа појединачно и у њиховој међусобној вези, ценећи одбрану окривљеног АА2 и одбране осталих окривљених а на основу резултата целокупног доказног поступка утврдио чињенично стање, па је донео одлуку као у изреци ове пресуде, налазећи:

Жалбом окривљеног АА2 и његовог браниоца адвоката АБ2 побија се првостепена пресуда, тако што се оспоравају дати разлози првостепеног суда у погледу кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ и кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ, за која је првостепеном пресудом окривљени АА2 оглашен кривим, тако што се истиче да у побијаној пресуди не постоји ниједан посредан, или пак непосредан доказ на основу кога је првостепени суд утврдио да је „у банку са корисницима кредита долазио неко од запослених у предузећу "АА", преузимао новац и потом га предавао поред наведених оптужених и окривљеном АА2...“ који су они затим по свом нахођењу расподелили. Дакле, не само да не постоји разлог о овој одлучној чињеници, него првостепени суд у образложењу побијане пресуде (страна 91) у поднаслову чињенично стање закључује сасвим супротно и то да „новац од одобрених кредита никада није предаван окривљеном АА2“. Надаље се у жалбама указује да током поступка ниједан сведок, а саслушано их је на десетине, нити било ко од окривљених, или било који други материјални доказ непотврђује наводе из пресуде да је окривљени АА2 било коме исплаћивао некакву накнаду у новцу, да је било коме обећао запослење предузећу "АА" и да је било коме издао потврду о преузимању обавезе отплате подигнутог кредита, па је потпуно несхватљиво на основу којих доказа и чињеница је првостепени суд утврдио чињенично стање, обзиром да се у побијаној пресуди не наводе било посредни било непосредни докази за наведене тврдње, а што побијану пресуду чини незаконитом, јер су у њој изостали разлози о одлучним чињеницама. Надаље се у жалбама указује да побијана пресуда нема ни разлога о одлучној чињеници да је окривљени АА2 имао својство одговорног лица, да је поступао као комерцијални директор предузећа "АА" у временском периоду од 21.03.2006. године до 28.01.2007. године, јер из материјалних доказа и то оверених уговора код надлежног суда, Агенције за привредне регистре, те исказа окривљеног АА и сведока СС8, произилази да окривљени АА2 у предузећу "АА" ниједним правним актом, а ни фактички није био члан руководства предузећа, већ је само по усменом налогу окривљеног АА као директора и одговорног лица у предузећу обављао послове око прибављања потребних грађевинских и других дозвола за изградњу нове фабрике. Дакле, оно што је најбитније у овој кривично правној ствари је чињеница да окривљени АА2 није имао никакву функцију из које би произилазила његова наредбодавна овлашћења према запосленима, нити је у вези са тим имао овлашћења у погледу располагања финансијским или материјалним средствима, нити је пак имао депонован потпис на основу кога би био овлашћен да потписује и оверава било коју врсту акта у предузећу. Једном речју окривљени није имао својство одговорног или овлашћеног лица и свако друго тумачење законског значења одговорног лица имало би за последицу да би сваки од запослених у привредном друштву без обзира на врсту и природу послова које обавља имао својство одговорног лица. Стога је првостепени суд морао навести доказе из којих се на несумњив начин закључује, када, где и на који начин је окривљени АА2 пристао, затим учествовао у претходном договору за извршење дела са поменутим окривљенима, о чему у побијаној пресуди нема ниједног разлога, због чега се претходни договор у коме наводно учествује окривљени АА2 треба ценити у светлу индиција и претпоставки а не утврђених чињеница и доказа, па се имајући у виду све напред наведено указује да је првостепени суд, а сада и Апелациони суд на претресу требао окривљеног ослободити од оптужбе због извршења напред наведених кривичних дела, обзиром да током поступка није било ни посредних ни непосредних доказа да је окривљени извршио кривична дела, за која је првостепеном пресудом оглашен кривим.

Првостепени суд је у образложењу побијане пресуде (страна 160) приликом анализе и оцене изведених доказа утврдио да су се у радњама окривљеног АА2 ближе описаним у ставу I изреке побијане пресуде стекла сва законска обележја кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, налазећи да се окривљени удружио како са окривљеним АА и АА1, тако и са осталим лицима која су касније постала припадници групе АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9 у дужем временском периоду тачније током 2006. године са циљем вршења кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, конкретно кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ за које је запрећена казна затвора од 2 до 10 година. Из утврђених чињеница те изнетих разлога у погледу начина њиховог утврђивања а обзиром на своја лична својства непосредно произилази да је окривљени АА2 био свестан свог дела, свих стварних обележја, хтео њихово извршење и знао да је кривично дело забрањено. Посебно се закључује да је окривљени знао да се кредити одобравају на основу фиктивне документације, обзиром да је био упознат као одговорно лице у фирми колико је запослених у "АА", која су им примања, колика је дужина радног стажа, те да се све везано за кредите ради уз помоћ одређених лица високо котираних у банци, па је и поред тога у одређеном делу и на одређени начин предузимао тачно одређене радње, а све у циљу стицања материјалне користи.

Првостепени суд је надаље радње окривљеног АА2 описане под II изреке пресуде правно квалификовао као кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ, налазећи да је окривљени АА2 као комерцијални директор предузећа "АА", дакле као одговорно лице у предузећу "АА" искоришћавањем свог положаја одговорног лица по основу одобрених кредита и новца исплаћеног на тај начин различитим физичким лицима прибавио себи и другима противправну имовинску корист у износу од 3.497.00,00 евра и 963.480,00 CHF у динарској противвредности, а на штету „АА1“ у чему су му са умишљајем помогли окривљени АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9, на тај начин што су проналазили и доводили лица која су у своје име, а за потребе фирме "АА" подносили захтеве за одобравање кредита, при чему је новац од одобрених кредита одношен и предаван одговорним лицима у предузећу, а они са њихове стране су били или новчано награђивани и запошљавани, или им је пак посао обећаван.

Апелациони суд у Београду је након свестране оцене и анализе изведених доказа на претресу пред овим судом насупрот закључку првостепеног суда ценио наводе окривљеног АА2 који је остао при својој одбрани коју је дао како у поступку пред првостепеним судом, тако и на претресу пред Апелационим судом, негирајући извршење кривичних дела за која је првостепеном пресудом оглашен кривим, наводећи да се са окривљеним АА упознао током 2004. године у Београду, да су дружење наставили током наредне године када га је АА посетио у Новом Пазару. Том приликом је сазнао да он има фирму која се бави препродајом козметичких препарата, да је 2005. године окривљени АА изненада дошао у Нови Пазар када га је упознао са пословним партнерима из Италије, говорећи да су исти заинтересовани за покретање производње на територији Новог Пазара, да од тог посла није било ништа, али да су он и АА наставили да праве планове о организовању и покретању производње у фирми која је у власништву АА супруге АА10 – „АА2“, да је том приликом његов отац АА позајмио новац у износу од 5.000 евра, говорећи му да то може да врати када буде у прилици, да води рачуна о томе да он у једном тренутку може да постане његов пословни партнер, а да га је у знак захвалности према његовом оцу АА пријавио као радника фирме „АА2“, с тим да није имао обавезу да одлази на посао, нити је примао плату, али је био задовољан тиме што га је АА пријавио и уплаћивао му радни стаж и здравствено осигурање.

Окривљени АА2 је даље навео да је током 2006. године сазнао да је АА основао фирму "АА" и постао директор, да је њега пријавио као радника у тој фирми, да је након тог сазнања његов отац АА позајмио још 7.000 евра овог пута уз камату од 3% месечно, а окривљени АА је ваљда у знак захвалности почео њему да исплаћује плату у износу од 30.000 динара месечно, због чега је он почео да долази на посао, а радио је у производном погону. Након тога у јесен 2006. године из разговора са АА сазнаје да је фирма "АА" у власништву АА и извесног СС9 словеначког држављанина у односима 50% : 50% да се крајем 2006. године као трећи власник појављује и окривљени АА1 такође словеначки држављанин, при чему он није знао колики је он имао власнички део, да му је у исто време АА нудио 10% оснивачког удела уз објашњење да је то велики износ, да фирма добро послује, ради за страног партнера и сама чињеница да се радило у три смене, њега је држало у убеђењу да је то заиста тако. Објаснио је да је у то време он поред рада у производном погону улагао напоре за добијање потребних дозвола за изградњу пословног простора у месту аа7, одлазио на састанке са челним људима из Општине аа, руководиоцима неких фирми и висококотираним политичким функционерима и да је између осталог и због тог његовог ангажовања а и претходно наведеног на инцијативу окривљеног АА1 и СС9, а са чиме се сложио и АА уписан као оснивач фирме "АА" са оснивачким уделом од 25% на основу уговора који је потписан у новембру месецу 2006. године, а формално је упис у Агенцији за привредне регистре извршен у јануару 2007. године. Надаље је окривљени АА2 објашњавајући свој положај у фирми навео да није био одговорно лице у предузећу, да није имао депонован потпис, да му печат фирме није био на располагању, да је док је време проводио у "АА" највише користио канцеларију окривљеног АА иако је имао своју, те да је преостало време проводио у лабораторији где се правио восак. Појаснио је да је своју одлуку да изађе из фирме у јануару 2007. године донео првенствено зато што се уплашио од износа од 4.500.000 евра колико је тада добијено на име око 300 одобрених кредита, који податак му је саопштила СС8, да о начину реализације кредита није ни размишљао, да је тек касније сазнао како и на који начин су подизани кредити и то онда када су у фирму почели да долазе људи који су подносили захтеве за одобравање кредита и тражили оно што им је обећавано, при чему му је био познат поступак ради одобравања кредита, да су најпре у фирму довођена лица којима је издавана потврда да су радници фирме иако већина то није била, а да су онима који су били радници фирме издаване потврде у којима је стајао већи износ примања од стварног, да су онда са тим потврдама одвођени у банку, да је то чинила секретарица или неко други из фирме, да су та лица у банци потписивала сву потребну и унапред припремљену документацију, да је новац од одобреног кредита подизала СС8, а касније га предавала или окривљеном АА, АА1 или СС9.

На претресу пред Апелационим судом, окривљени АА2 је поновио своју одбрану, наводећи да је фактички у фирму „АА2“ дошао у јануару 2006. године, да није радио, а да је у мају исте године пребачен из „АА2“ у "АА" као запослен, с тим да није примио прве две плате него тек касније око 30.000,00 динара, али је то било на конто камате а на име зајма који је његов отац дао окривљеном АА. Након тога у септембру пошто и даље није долазио на посао позван је од стране АА да ради у фирми када му је понуђена плата од 60.000,00 до 70.000,00 динара, због његових заслуга, а радило се на поспешавању разних дозвола за изградњу хале, доводио је професоре у смислу прављења нових препарата, воска итд., а да му је потом плата била 120.000,00 динара, а то је већ био октобар месец наведене године, а званично је у АПР постао финансијски директор 15.01.2007. године када је фактички хтео да напусти фирму, а пре тога пре него што је постао формални финансијски директор и сувласник, имали су договор код суда да он постане сувласник 30.11.2006. године са 1/4, а до тада он заиста није ни знао за уговоре који су готово сви били до тада реализовани. Такође је додао да је он сувласник и комерцијални директор у фирми био свега неких 7-8 дана, јер је из фирме изашао 23.01.2007. године.

Првостепени суд у образложењу побијане пресуде свој закључак о постојању кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, утврдио да се радило о групи коју су организовала три лица и то окривљени АА, окривљени АА1 и окривљени АА2, да је група деловала у дужем временском периоду тачније у току 2006. године, да су у оквиру групе њени чланови деловали споразумно, односно да је постигнут договор између на првом месту самих организатора, а затим међу припадницима који су касније постали чланови те групе и то окривљени АА3, АА5, АА6, АА7 и АА9 о томе шта ко треба да ради и које радње да предузима у оквиру групе, као и какво понашање треба да има. У том правцу првостепени суд надаље закључује да је постигнут договор између самих организатора, што произилази из исказа окривљених АА, АА2 и АА3, те исказа сведока СС8 и СС10 и сада осуђеног АА11.

Првостепени суд надаље закључује да сама чињеница да окривљени АА у својим исказима наводи да је све око кредита организовао АА1 са СС8 као и да је велики део новца од подигнутих кредита изнео у Словенију, која када се доведе у везу са исказом СС8, да ју је запослио окривљени АА од кога је прибављала налоге, те исказа окривљеног АА2 да је АА тај који је водио рачуна о свему у фирми, који је држао конце у својим рукама, а ово имајући у виду чињеницу да су окривљени АА2 и АА делили канцеларију, те исказа окривљеног АА3 који наводи да су АА1 и АА у више наврата тражили од њега да обави разговор са радницима и утиче на њих да поднесу захтеве за кредите, говоре о томе да су ова два оптужена сваки на свој начин а у међусобној сагласности предузимали радње које су имале за крајњи циљ вршење кривичних дела злоупотреба положаја одговорних лица у оквиру организоване групе према унапред разрађеном плану и подели улога у оквиру исте између осталог.

Када је у питању улога окривљеног АА2 првостепени суд закључује да је и он постигао интерни договор са осталим организаторима, односно да је исти знао за предметне кредите, да је СС8 и окривљеном АА3 говорио да је са кредитима све у реду и да ће томе доћи крај, односно да ће се престати са кредитима када се заврши изградња хале у аа7. Осим тога у својој одбрани је говорио о томе ко је и какву улогу имао у фирми да прибави сву документацију везану за изградњу хале у аа7, односно да се на тај начин сагласио са планом и реализацијом подизања кредита на утврђени начин. Такође је и сада осуђени АА11 у свом исказу навео да је око начина механизма и подизања кредита разговарао са оптуженим АА2, те сведоком СС10 која наводи да је на састанку током 2006. године на којем је било речи о подизању кредита био присутан и окривљени АА2.

Првостепени суд је надаље утврдио постојање дисциплине у оквиру саме групе, о чему у прилог говори следећа чињеница а све опет везано за претходно детаљно интерпретиране и одређене делове исказа што окривљених што сведока, конкретно за окривљеног АА2 да је након разговора са СС8 око броја и висине кредита који су одобрени и количине новца који је на тај начин преузет, отишао управо код окривљеног АА и када је изашао рекао је да ће све бити у реду и да се не секира око тога, да они о свему воде рачуна.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је након одржаног претреса, ценећи наводе из жалби окривљеног АА2 и његовог браниоца адвоката АБ2, а насупрот закључку првостепеног суда, у погледу кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, за које је првостепеном пресудом окривљени АА2 оглашен кривим, закључио да је у том делу првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка, због чега се ни правилност побијане пресуде у том делу није могла са сигурношћу испитати.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење закључак првостепеног суда да је постојао интерни договор између самих организатора, а да је ту чињеницу утврдио како на основу исказа окривљеног АА, тако и на основу исказа окривљеног АА2 и АА3, те исказа сведока СС8 и Зденке Матош и сада осуђеног АА11, заправо нема упориште у исказима наведених окривљених, те сведока, па ни сада осуђеног АА11, јер се из њихових исказа не може чак ни посредно утврдити постојање интерног договора између њих који се према закључку првостепеног суда сматрају организаторима криминалне групе и окривљеног АА2. Чињенице које закључује првостепени суд да је група деловала у дужем временском периоду, те да је између окривљених АА, АА3 и АА2 постојао интерни договор да је окривљени АА2 делио канцеларију са окривљеним АА, као и чињеница да је окривљени АА знао за постојање предметних кредита, да је сведоку СС8 и окривљеном АА3 говорио да је са кредитима све у реду и да ће томе доћи крај, а да је такође прибављао сву документацију потребну везано за изградњу хале у аа7, те да су му били познати висина и број одобрених кредита, као и количина новца која је на тај начин преузета, у недостатку других сигурних и поузданих доказа, не доказује тврдње првостепеног суда да је окривљени АА2 извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, на тај начин што је организовао криминалну групу са циљем стицања добити на дуже време, а што потврђују и наводи одбране окривљених и то конкретно АА3 који је навео да када је у питању окривљени АА2 од њега никада није тражио оно што су тражили окривљени АА и АА1, тј. да међу запосленима проналази лица која би подигла кредите, већ да је само са њима водио разговор у више наврата око броја одобрених кредита и количине прибављеног новца по том основу и да га је он убеђивао да је то све при крају. Надаље је и окривљени АА4 у својој одбрани током поступка пред првостепеним судом навео да су по његовом мишљењу „главни људи“ у фирми били окривљени АА и АА1, као и СС9, а да он дуго није знао који је статус окривљеног АА2 а да је касније сазнао да је он један од сувласника у фирми.

Надаље из исказа сведока Радмиле Глушице коју је првостепени суд током поступка више пута саслушавао, произилази да она никада новац од одобрених кредита није предавала окривљеном АА2, већ напротив да се њему често жалила на број одобрених кредита и начин на који се они одобравају, а да је он након једног таквог разговора отишао у канцеларију код окривљеног АА да провери о чему се ради и да ли је све у реду, а да је по изласку из његове канцеларије рекао да је са кредитима све у реду и да се не брине, а њему се обратила из разлога што је он делио канцеларију са окривљеним АА. Надаље из исказа сада осуђеног АА11, а који првостепени суд интерпретира (страна 102) побијане пресуде се између осталог наводи да је он током октобра месеца 2006. године водио разговор са окривљеним АА2, конкретно разговор везан за ове кредите, посебно истићу да се окривљени АА2 више за проблематику ових кредита није посебно интересовао али је свакако за њих знао, док је свакодневне телефонске разговоре у вези са поменутим кредитима обављао са окривљеним АА и окривљеним АА1 од којих је добијао потврде да они стоје иза обавезе својих радника по основу одобрених кредита.

Стога је Апелациони суд у недостатку сигурних и поузданих доказа, сем навода одбране окривљеног АА2 који је током поступка негирао извршење кривичних дела, те исказа саслушаних сведока и одбрана осталих окривљених, који нису указали на окривљеног АА2 као лице које је било један од организатора организоване криминалне групе, окривљеног АА2 услед недостатка доказа да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, описано под I изреке побијане пресуде применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП ослободио од оптужбе.

Надаље што се тиче кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продуженом трајању у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 описаног под II изреке пресуде за које је првостепеном пресудом окривљени АА2 оглашен кривим, Апелациони суд у Београду је ценећи наводе из жалби окривљеног и његовог браниоца којима се указује да је првостепена пресуда у том делу захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка, а што је имало за последицу погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, нашао да у конкретном случају није било сигурних и поузданих доказа да је окривљени АА2 извршио и ово кривично дело. Ово поготово када се има у виду да је окривљени АА2 током поступка остао доследан код своје одбране, негирајући да је предузео било коју радњу која би представљала извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву, па када се његова одбрана доведе у везу са одбраном окривљеног АА и осталих саокривљених и са исказима саслушаних сведока, намеће се закључак да у конкретном случају није било доказа који би указивали да је окривљени АА2 извршио кривично дело за које је оглашен кривим, ово са разлога што је одбрана окривљеног АА2 у сагласности и са исказом сведока СС8 која је навела да је окривљени АА2 у предузеће "АА" почео редовно да долази на посао половином октобра 2006. године, када је редовно отпочео да обавља одређене послове, а посебно послове који се односе на прибављање разних грађевинских и других дозвола за изградњу нове производне хале, указују да он у предузећу ни правно, а ни фактички није имао никакву управљачку, нити налогодавну функцију према запосленима, па се намеће закључак да окривљени АА2 није предузео ниједну радњу око проналажења лица која су подизала кредит, осим за два лица који су иначе били пријатељи окривљеног АА2 које је он довео како би подигли кредит за потребе фирме, али да до реализације ова два кредита није дошло из разлога што ова два лица нису желела да подигну кредит за потребе фирме, већ за своје потребе, надаље да му, а како то произилази из исказа сведока СС8 иста није предала новац од подигнутих кредита, нити је окривљени АА2 знао да ће тај новац бити присвојен за личне сврхе. О свему томе сазнао је оног тренутка када је у предузећу то постала скоро јавна тајна, тако да је праву истину о тим кредитима сазнао тек крајем фебруара 2007. године, а можда и почетком марта исте године.

Радње описане у ставу II изреке побијане пресуде за које је окривљени АА2 оглашен кривим, којима се наводи да су окривљени АА, АА1 и АА2 претходно физичким лицима сачинили, оверили и потписали потврде о радном односу са неистинитим садржином, као и са неистинитим износом висине примљене зараде по основу радног односа, да су након одобравања и пуштања кредита у коришћење уместо корисника кредита преузели новчана средства и то након реализованих 275 дугорочних кредита у динарској противвредности од 334.346.652,84 динара... Међутим, по оцени Апелационог суда ради се о паушалним наводима, јер није било сигурних и поузданих доказа који би потврдили да је окривљени АА2 на било који начин сачињавао, оверавао и потписао потврде и осталу документацију о којој је реч, нити да је преузимао новчана средства од добијања кредита, што управо и сам првостепени суд (страна 93) побијане пресуде закључује да је сав новац који је одобрен на овај начин одношен у фирму и предаван испрва окривљеном АА1, а од септембра месеца 2006. године окривљеном АА.

Надаље, из изреке побијане пресуде под II, а потом и у разлозима побијане пресуде на страни 28 у другом пасусу се наводи да се окривљени АА2 након сазнања за подизање кредита, сагласио са истим. Међутим, овакви наводи у побијаној пресуди су такође без значаја када се има у виду радња извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, јер и у ситуацији да је код окривљеног постојала изричита или пак прећутна сагласност са начином подизања кредита, та сагласност се не може сматрати радњом извршења наведеног кривичног дела, ово због тога што управо чињенични опис кривичног дела из изреке пресуде указује да се ради о активној радњи која се састоји у чињењу, а сама сагласност у погледу изнете чињенице у кривично правном смислу нема никаквог значаја, већ само представља један мисаони процес, а чињеница да је окривљени АА2 сазнао за физичка лица која подижу предметне кредите и на који начин, не представља одлучну чињеницу на основу које би се извео закључак да је он извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица. Надаље у склопу радње извршења кривичног дела које се окривљеном АА2 ставља на терет између осталог је да је он довео и два лица из аа6 да подигну кредит за предузеће, што је такође било предмет ранијег договора организатора криминалне групе, али како то произилази из списа предмета наведена лица нису подигла кредите, јер су одустали када су сазнали да не могу подићи кредите за себе, већ за потребе фирме.

Када се има у виду све напред наведено, као и наводи одбране окривљеног АА2 и наводи из жалби произилази да он у предузећу није имао никакву руководећу функцију, па чак ни фактичку из које би произилазила његова наредбодавна овлашћења према запосленима, нити је пак у вези са тим имао овлашћења у погледу располагања финансијским или материјалним средствима, нити је исти било којим актом предузећа у погледу систематизације радних места био распоређен на радно место руководиоца у било ком смислу речи. Сама чињеница да је окривљени АА2 обављао неке послове у предузећу, никако не значи да ти послови представљају послове који улазе у круг послова који некоме дају својство одговорног лица. Ово поготово када се има у виду чињеница да приликом обављања својих радних обавеза, окривљени није имао никакву самосталност у пословању, већ је радне задатке искључиво извршавао у складу са усменим наредбама директора предузећа, то је имајући у виду све напред наведено Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, закључио да у конкретном случају није било поузданих доказа да је окривљени АА2 извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 КЗ, због чега је истог услед недостатка доказа применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП и ослободио од оптужбе.

Жалбеним наводима браниоца окривљеног АА, и окривљених АА6 и АА7 – адвоката АБ побија се првостепена пресуда тако што се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и оцена изведених доказа и указује да је првостепени суд погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање јер током поступка поново није усвојио предлоге већине бранилаца да се саслушају ОО, АА11, СС9 и ОО1 јер без саслушања наведених лица није било могуће у потпуности утврдити чињенично стање, при чему је одбијањем предлога за саслушањем неколицине важних сведока првостепени суд учинио и битну повреду одредаба кривичног поступка. Уколико се имају у виду искази неколико окривљених пре свих АА долази се до закључка да је ОО учинио веома важну улогу у одобравању кредита јер је за њихово одобравање свакако знао, међутим, првостепени суд је током поступка пропустио да саслуша овог сведока. Надаље се жалбом браниоца окривљених указује да је првостепени суд погрешно оценио изведене доказе у погледу кривице окривљених АА6 и АА7 те указује да нису доказани наводи у образложењу побијане пресуде да је окривљени АА7 од Радмиле Глушице у банци добио 250 еура те да ју је он питао да ли је потребно доводити још људи ради подизања кредита обзиром да је Радмила Глушица под заклетвом на главном претресу а на директно питање браниоца АА7 да ли је било какав новац давала АА7 на име “части” изјавила да није било какав новац никад дала, као и да није доказано да је окривљени АА7 питао да ли је потребно доводити још људи како би они подигли кредит. Такође се жалбом браниоца којом се оспорава првостепена пресуда у односу на окривљеног АА указује да је од 2008. године до краја главног претреса психичко стање окривљеног било веома тешко, у неким моментима толико тешко да се поставило питање његове способности да прати ток главног претреса, а у овом делу је он као бранилац окривљеног наишао на разумевање председника већа па се због свега наведеног доводи у питање и његово психичко стање и током извршења кривичног дела из 2006. године које је било веома лоше, на граници урачунљивости. Жалбом браниоца ових окривљених побија се првостепена пресуда и у делу одлуке о изреченим казнама, тако што се истиче да је окривљенима уколико се у току другостепеног поступка утврди да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет било потребно изрећи блажу казну применивши одредбе члана 56 и 57 ЗКП, јер су у конкретном случају постоје услови за ублажавање казне. Надаље је образложењу пресуде првостепени суд у односу на АА6 ценио олакшавајуће околности и то све оне на које је у одбрани указано, с тим што је као отежавајућу околност ценио и његов ранији живот, односно чињеницу да је раније осуђиван мада је првостепени суд констатовао да није у питању осуда за истоврсно кривично дело, нити се ради о осуди из групе кривичних дела за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, али је интересантно да је првостепени суд као отежавајућу околност на страни окривљеног ценио и чињеницу да је окривљени довео већи број лица која су потом поднела захтеве за одобравање кредита за рачун фирме “АА”. Што се тиче окривљеног АА7 првостепени суд цени олакшавајуће околности и прихвата их на начин на који је то у одбрани и указано, али као отежавајућу околност цени његову ранију осуђиваност, иако исти није био осуђиван нити за истоврсно нити за било које друго кривично дело. Надаље, као отежавајућу околност на страни овог окривљеног цени и чињеницу да је он довео велики број лица која су поднела захтеве за одобравање кредита за рачун фирме “АА”. Бранилац у жалби опреза ради истиче да уколико Апелациони суд као другостепени нађе да је у односу на окривљене АА6 и АА7 доказано да су извршили кривично дело помагање у злоупотреби службеног положаја, истима треба изрећи блажу казну полазећи од одредби члана 56 и 57 КЗ, јер у њиховом случају постоје услови за ублажавање исте.

Жалбом браниоца окривљеног АА1 – адвоката АБ1 побија се првостепена пресуда и указује да је првостепени суд учинио низ битних повреда одредаба кривичног поступка, јер је током поступка одбио предлог одбране да се саслуша сведок Јанко Белопавлович наводећи као разлог аргумент да једно лице у истом кривичном поступку не може имати статус и окривљеног и сведока што је по ставу одбране погрешно имајући у виду да је против СС9 вођен и окончан потпуно други поступак и то пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду у предмету К.По1.бр.68/14, те да се он у овом поступку К.По1.бр.75/13 није налазио у статусу окривљеног, па је самим тим у овом поступку могао имати статус сведока. Надаље се у жалби указује да је првостепени суд одбио предлог одбране за саслушање и сведока АА11, чиме је пропустио да на несумњив и правилан начин утврди чињенично стање, самим тим и да на те чињенице примени материјално право, односно правилно квалификује радње које се окривљеном АА1 стављају на терет. Надаље се указује да је нејасно због чега је првостепени суд у потпуности поклонио веру исказу сведока Глушица Радмиле која тврди да је све потврде за спорне кредите (преко 1.000 потврда) потписао АА1 када из налаза и мишљења произилази да је он потписао потврде за само 62 лица. Одбрана такође указује да је у погледу свих кривичних дела па тако и кривичног дела прање новца за које је првостепеном пресудом окривљени АА1 оглашен кривим поставља питање умишљаја окривљеног АА1, односно да ли је и до ког тренутка стварно био свестан свог дела, хтео његово извршење и да ли је потписујући потврде са нетачним подацима хтео себи да прибави противправну имовинску корист или је улажући тај новац у предузеће хтео да то предузеће ради и да врати кредит. Жалбом се побија првостепена пресуда и у делу одлуке о казни, тако што истиче да је иста превисоко одмерена јер је првостепени суд као отежавајуће околности на страни окривљеног АА1 приликом одмеравања казне за кривично дело из члана 346 став 1 КЗ ценио да је организатор групе а што представља елемент бића кривичног дела, а не отежавајућу околност, те као отежавајућу околност узима да је недоступан државним органима, јер се налази у бекству што по ставу одбране представља повреду права на одбрану окривљеног, док од олакшавајућих околности не цени чињеницу да се ради о породичном човеку, против кога се не води други кривични поступак, да је добровољно одустао од извршења кривичног дела, да је смањио штетне последице и допринео прилично у расветљавању ове кривичноправне ствари.

Жалбеним наводима браниоца окривљеног АА3 – адвоката АБ3 побија се првостепена пресуда по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, тако што се истиче да је изрека пресуде неразумљива, да су нејасни разлози о одлучним чињеницама, да су разлози побијане пресуде у којима су оцењују докази противуречни стању у списима предмета па се тако утврђене одлучне чињенице из којих суд закључује о постојању кривичног дела и кривице окривљеног не могу прихватити, што је имало за последицу да се за сада ни правилност утврђеног чињеничног стања није могла испитати, па ни правилност одлуке првостепеног суда у делу одлуке о казни. Надаље се у жалби указује да је првостепени суд дао погрешну оцену изведених доказа што је довело до погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања јер је требало имати у виду наводе одбране окривљеног АА3 који је као и многи други радници предузећа подигао кредит за који је био уверен да ће га предузеће вратити, да је он поступао са умишљајем и знао да предузеће никад неће вратити кредите, засигурно је да такав кредит никад не би подигао јер не би себе довео у позицију у којој се сада налази, да мора да враћа кредит, а да средства од тог кредита није примио. Напослетку се оспорава првостепена пресуда и у делу одлуке о казни и истиче да је у конкретном случају став одбране да је требало донети ослобађајућу пресуду у односу на окривљеног АА3, али уколико Апелациони суд у Београду, као другостепени заузме другачији став посебно се истиче да је првостепени суд неправилно одмерио казну која не одговара конкретној ситуацији и околностима које утичу да казна буде већа или мања јер је окривљени АА3 био обичан радник, који је извршавао само наређења претпостављених, који је и сам подигао кредит из лаковерности кога су одржавали у заблуди да ће са кредитима бити све у реду, јер ће их фирма “АА” редовно отплаћивати.

Жалбом браниоца окривљеног АА4 – адвоката АБ4 побија се првостепена пресуда тако што се указује да је иста захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка јер су разлози у образложењу побијане пресуде противречни изреци пресуде, односно утврђеном чињеничном стању. Наведена повреда постоји у делу изреке којом се утврђује да је окривљени АА4 деловао у оквиру криминалне групе, јер се из доказа који су изведени током поступка не може закључити да је овај окривљени био члан било какве групе, па ни криминалне, при чему је првостепени суд у ожалбеној пресуди пропустио да одговори о каквом се то „претходном“ договору између њега и окривљених АА, АА1 и АА2 ради, а како се то наводи у изреци пресуде, када је претходни договор постигнут и на који начин, шта је са тим претходним договором било заправо договорено и да ли се он односио само на узимање кредита на своје име или и на кредите за рођаке и пријатеље које је довео ради узимања кредита. Надаље се у жалби браниоца указује да је окривљени био у правној заблуди у погледу забрањености радњи које је предузимао јер је окривљеном било стављено до знања да у случају да не узме кредит лети из фирме тако да је своју одлуку да узме кредит на своје име донео под утицајем ове претње у својеврсној крајњој нужди, при чему је окривљени АА4 постао свестан забрањености радњи које су предузимали власници фирме тек накнадно када је “пукла тиква” међу власницима фирме када је контрола извршена у банци која је довела до вођења истраге и на крају до овог кривичног поступка. Дакле, имајући у виду све напред наведено, у конкретном случају окривљени АА4 је у време за које му се ставља на терет да је починио ово кривично дело био бар у отклоњивој правној заблуди. Првостепени суд је такође пропустио да цени одлучну чињеницу која је до те мере била неспорна а то је да је окривљени АА4 и сам оштећен радњама окривљених као власника фирме па је стога парадоксално да неко ко је и сам оштећен за огромне паре да му се ставља на терет да је другоме помагао да стекне противправну имовинску корист, а та околност је морала бити цењена као олакшавајућа околност од стране првостепеног суда приликом изрицања казне, а од стране првостепеног суда у образложењу побијане пресуде није ни поменута, па се стога жалбом указује да је и висина изречене казне затвора превисоко одмерена у контексту висине изречених казни лицима којима је наводно помагао у извршењу дела који су стекли огромну материјалну корист, па се сходно наведеном указује да је окривљеном требало ублажити казну јер за то постоје сви законом прописани услови.

Жалбом браниоца окривљеног АА5 – адвоката АБ5 фактички се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и оцена изведених доказа и указује да је првостепени суд погрешно утврдио да је на страни окривљеног АА5 постојао умишљај за извршење кривичног дела. Узимајући у обзир то да је окривљени АА5 доводио људе у фирму “ АА” искључиво у намери да добију посао како му је било и обећано од стране окривљеног АА3, при томе незнајући да су људи који су доведени само да би подигли кредит у “АА1” а у корист фирме “АА” указује на то да окривљени није имао умишљај за извршење кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица помагањем који је неопходан да би ово кривично дело постојало. Дакле, на основу напред наведених околности се може закључити да окривљени АА5 није имао свест о томе а самим тим ни умишљај за извршење кривичног дела, ово поготово ако се узме у обзир то кога је препоручивао за посао. Окривљени надаље није остварио никакву имовинску корист довођењем нових људи да се запосле те у таквој ситуацији не постоји интерес нити други разлог за чињење дела које се окривљеном ставља на терет. Жалбом браниоца се надаље оспорава првостепена пресуда и у делу одлуке о изреченој казни и указује да је иста превисоко одмерена поготово ако се има у виду чињеница да окривљени до сада није осуђиван без обзира што је првостепени суд окривљеном одмерио казну у оквиру законског минимума то нема посебног значаја ако се узме у обзир да је и казна затвора у трајању од једне године и шест месеци озбиљна и ригорозна сама по себи, а поготово када се има у виду да је окривљени ожењен, отац двоје малолетне деце, тако да би изрицањем наведене затворске казне била угрожена егзистенција његове породице, што би ако се узме у обзир да је запослен, то довело и до престанка радног односа.

Жалбом браниоца окривљеног АА8 – адвоката АБ6 побија се првостепена пресуда само због одлуке о кривичној санкцији, тако што се истиче да првостепени суд приликом одмеравања казне насупрот ставу првостепеног суда није у довољној мери ценио олакшавајуће околности на страни окривљеног, нарочито његове личне прилике и године живота. Првостепени суд само наводи његове личне прилике као олакшавајућу околност али не придаје значај чињеници да је окривљени АА8 породичан човек, отац двоје малолетне деце, једног од шест, а другог од свега две године живота. У погледу отежавајућих околности које је првостепени суд ценио приликом одмеравања казне ни у ком случају не може се узети у обзир то што окривљени АА8 није био доступан државним органима, односно да се налазио у бекству. Овакву ситуацију је судска пракса одавно решила тиме што је изричито заузела став да се то не може третирати као отежавајућа околност. Одбрана надаље истиче да окривљени АА8 ни у једном моменту није негирао радње које је предузимао а које су му оптужницом стављене на терет, пре свега је признао да је довео већи број лица ради подизања кредита а чиме је допринео бржем и ефикаснијем вођењу овог кривичног поступка јер да није тако међу тим лицима не би били његови најближи сродници, супруга, мајка, сестра, тетке, браћа од тетака, другови из школе као и даља родбина, па се ова околност на страни окривљеног не може третирати као отежавајућа, због чега се и предлаже као у жалби браниоца.

Жалбом браниоца окривљеног АА9 – адвоката АБ2 побија се првостепена пресуда по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП и указује да пресуда нема разлога о одлучним чињеницама а да су разлози који су наведени потпуно нејасни и у знатној мери противуречни изреци пресуде, као и да постоји знатна противуречност између онога што се наводи у разлозима пресуде у погледу садржине исказа и самих тих исправа и исказа. Надаље се указује да је првостепени суд незаконито и неосновано користио исказ сада осуђеног АА11 који је дао у истражном поступку пре него што је закључио споразум о признању кривичног дела. Првостепени суд помиње исказ осуђеног АА11 који на главном претресу није желео ни да проверава већ га је априори прихватио као истинит а чиме је ускратио могућност одбрани да се саслушањем сада осуђеног АА11 у својству сведока на главном претресу поставе питања и примедбе, те провери његов исказ из истражног поступка, а да при томе тај исказ на главном претресу није ни извео као доказ. Надаље се у жалби указује да првостепени суд приликом поновног одлучивања није поступио по примедбама из решења Апелационог суда у Београду Кж1.По1.бр.8/13 од 30.05.2013. године да је погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање јер није ценио у довољној мери наводе одбране окривљеног АА9 који је током поступка негирао извршење кривичних дела која му се стављају на терет истичући да нема никакве кривице у његовом поступању. Окривљени је пре свега навео да он није био члан никакве организоване криминалне групе, а да лица која су означена као организатори групе никад није ни видео, нити чуо за њих, нити се са њима било шта договарао, или пак примао од њих било каква наређења. Окривљени АА9 надаље није имао никакав претходни договор са окривљеним АА, АА1 и АА2 јер их он уопште и не познаје па је нонсенс да им је он предавао тако добијени новац. О томе су се на главном претресу изјашњавала и сведок Радмила Глушица која је изјавила да је она у банци преузимала новац на име подигнутих кредита, па је потпуно површна и погрешна тврдња да је наводно добијени новац окривљени АА9 предао окривљеном АА и другим организаторима криминалне групе. Што се тиче кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем за које је првостепеном пресудом окривљени АА9 такође оглашен кривим, жалбом се указује да је помагање облик саучесништва у ужем смислу код кога се са умишљајем доприноси извршењу кривичног дела и тај допринос мора бити у извесној узрочној вези са извршеним кривичним делом. Окривљени АА9 је прихватио понуду сведока СС8 да доведу још људи који би се запослили у фирми која се отварала у Бешкој и који би подигли кредите за фирму јер је на тај начин желео да помогне својим најближим пријатељима и фамилији да се запосле у предузећу “АА”, поред тога за свако доведено лице на име части је добијао од сведока СС8 200 евра од чега је 100 евра задржавао за себе, 100 евра је предавао лицу које је подигло кредит. То што је окривљени АА9 добијао од сведока СС8 200 евра као неку врсту захвалности или боље речено части када доведе неког да подигне кредит, може се сматрати уобичајеним поступањем у свим посредничким пословима и та чињеница априори не може указивати на неку противправност, како то закључује првостепени суд.

Жалбом браниоца окривљене АА10 – адвоката АБ7 побија се првостепена пресуда по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП и члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, истиче да је изрека побијане пресуде неразумљива, противуречна сама себи, разлозима на којима је заснована. Надаље, првостепена пресуда нема ни разлоге о одлучним чињеницама које су предмет доказивања или су ти разлози потпуно нејасни и у знатној мери противуречни а нарочито између онога што се у њима наводи у погледу садржине исправа, записника о исказима сведока, судских вештака и других доказа, због чега се за сада правилност побијане пресуде са сигурношћу није могла испитати. Неразумљивост изреке побијане пресуде огледа се и у погледу правне квалификације дела за које је окривљена АА10 оглашена кривом и то кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 и 4 ЗКП јер став 4 кривичноправно санкционише деловање починиоца у групи, а изреком побијане пресуде јој то својство није дато, а такође је неразумљиво да ли је њено наводно кривично дело извршено у својству физичког или одговорног лица у правном лицу. Током доказног поступка није се дошло до доказа који поткрепљују наводе из изреке побијане пресуде и потврђују да описане радње стављене на терет окривљеној АА10 представљају битно обележје кривичног дела прање новца, или било ког другог кривичног дела. Надаље се у жалби указује да је првостепени суд погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање и указује да је првостепени суд у погледу одлучних чињеница погрешно оценио исказ АА12 који је био директор експозитуре наведене банке у аа1, осуђеног АА11, те сведока СС. Оно што је од пресудног значаја за утврђивање чињеничног стања у овој кривичноправној ствари је чињеница да је окривљена АА10 уговор о кредиту као носилац фирме “АА2“ закључила са “АА1” банком 30.03.2006. године, дакле пре него што је присуствовала поменутом састанку “АА1” банке и “АА”, на коме је сазнала за ненаменске кредите запослених у фирми “АА” и трећих лица, тај састанак је по закључку првостепеног суда одржан у октобру или новембру 2006. године. У недостатку поузданих доказа да је окривљена АА10 имала сазнања да се у корист њене фирме упућује новац стечен кривичним делом, првостепени суд непотребно и предугачко се бавио оспоравањем њене одбране и одбране окривљеног АА о томе да је кредит фирме “АА2“ исплаћен даваоцу “АА1” банци њиховим средствима, па се сходно свему наведеном и предлаже као у жалби.

Насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног АА9 – адвоката АБ2, браниоца окривљене АА10 – адвоката АБ7, браниоца окривљеног АА1 – адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА4 – адвоката АБ4, првостепени суд је о свим чињеницама важним за доношење побијане пресуде дао јасне и аргументоване разлоге који у погледу одлучних чињеница не садрже никакве неразумљивости и противуречности па ни оне на које се указује изјављеним жалбама, обзиром да изрека побијане пресуде садржи детаљан опис радњи извршења кривичних дела за која су окривљени оглашени кривим, разумљива је и непротивречна сама себи и разлозима пресуде, при чему је првостeпени суд о свим чињеницама важним за доношење побијане одлуке дао јасне и аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациoни суд у Београду, као другостени.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепени суд је након свестране оцене и анализе изведених доказа ценећи одбране окривљених АА, АА1, АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8, АА9 и АА10, исказе саслушаних сведока, те писане доказе, одлучне чињенице, као и чињенично стање и то како у погледу објективних, тако и у погледу субјективних околности дела у свему правилно и потпуно утврдио и за свој чињеничноправни закључак дао јасне и аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациoни суд у Београду, а који се жалбеним наводима бранилаца окривљених не доводе у сумњу јер се фактички истима само понављају изнете одбране окривљених, а које су биле предмет свестране оцене и анализе од стране првостепеног суда.

Првостепени суд је ценио делимично признање окривљеног АА, па је стао на становиште да је окривљени својим накнадним исказима али и онима који су претходили његовом делимичном признању ишао за тим да своју одбрану колико год је могуће прилагоди расположивим доказима а да при том умањи обим свог ангажовања или значај радњи које је предузео у конкретним случајевима. Надаље је првостепени суд ценио и признање окривљених АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9 у делу њихових одбрана у којима су навели да су “доводили” лица која би подносила захтеве за кредите налазећи да су њихове одбране у том делу искрене, јасне и недвосмислене и поткрепљене са осталим изведеним доказима, пре свега исказима саслушаних сведока, а који су између осталог наводили и од којих лица су довођени како би подносили захтеве за кредите, па су тако прву групу сведока чинила лица која су већ била запослена у предузећу "АА" која су поступала по налогу руководилаца предузећа. Из исказа ових сведока произилази да су за запослене у предузећу "АА" приликом подизања кредита биле приложене потврде о висини примања у знатно већем износу од онога који су они у том тренутку остварили, да су наведени сведоци потврдили да је мотив њиховог подизања кредита био тај да задрже радно место у наведеном предузећу, а предочавањем кредитних досијеа од стране суда ови сведоци су потврдили да се на документацији налазе њихови потписи, док су другу групу сведока чинила лица која никада нису била запослена у предузећу "АА", а за која лица су приликом подизања кредита биле приложене потврде о висини примања и потврде о радном односу у том предузећу, што су они потврдили својим исказима током претходног кривичног поступка, а након предочавања кредитних досијеа, као и да су сву документацију потребну за одобравање и подизање кредита потписали својеручно. Они истичу да је заједнички мотив да на такав начин подигну кредит, био тај што је постојало обећање руководилаца предузећа да ће добити посао или новац уколико подигну кредит о чему се првостепени суд детаљно изјашњавао (стране 122, 123 и 124) пресуде.

Првостепени суд је такође имао у виду да се ради о великом броју сведока чији су искази међусобно потпуно сагласни а који указују управо на окривљене АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9, при чему ови окривљени у својим одбранама заправо и не негирају да су предузимали радње које су правно квалификоване као радње извршења кривичног дела које им је у овом поступку стављено на терет, да су они и сами у одбранама навели да су на захтев организатора криминалне групе ступали у контакт са људима које су касније доводили да у корист фирме подижу кредите, да су их наговарали да то учине уз обећање награде, која је у појединим случајевима представљала новчани износ од 200 до 300 евра од којег износа је део новца припадао њима, који је према наводима окривљених износио између 20 до 100 евра, док је у другим случајевима представљао обећање награде, односно обећање да ће након изградње хале у аа7 када дође до повећања броја запослених у фирми они добити посао, да су те људе лично доводили или у просторије фирме "АА" где им је припремана потребна документација са лажним подацима, па затим са њима ишли даље у банку или су их доводили у просторије банке где су се налазили са сведоком СС8 која их је даље усмеравала које ће кораке предузети. У том смислу првостепени суд је ценио овакве наводе одбране окривљених као суштинско признање чињеничног навода кривичног дела описаног под II изреке пресуде, без обзира што они у својим одбранама наводе мотиве за такво поступање, односно жељу да помогну својим рођацима и пријатељима који су били у тешкој материјалној ситуацији или без посла, чак и чињеницу да су и сами били у незавидној финансијској позицији, или су по сваку цену желели да задрже посао у фирми која је у том тренутку важила за успешну фирму, па када се такво њихово признање доведе у везу са осталим изведеним доказима, односно исказима саслушаних сведока који су објаснили како су дошли у ситуацију да подигну кредит за рачун фирме "АА", ко их је од окривљених повезао са лицима из те фирме, шта им је обећано, те који су њихови разлози да тако нешто ураде, су поткрепљени и писаним доказима да су та лица подигла кредите „АА1“ АД Нови Сад у експозитури у аа, на који износ, под којим условима, са којим роком враћања и свим осталим детаљима тог правног посла који јасно произилазе из пословне документације наведене банке која је изведена током доказног поступка (стране 130 и 131) пресуде.

Првостепени суд је надаље ценио исказе ових окривљених у преосталом делу, па налази да окривљени АА3 није био искрен када је у својој одбрани навео да није добијао никакав новац од лица која су долазила поводом кредита покушавајући да на тај начин умањи своју одговорност а што је у супротности са исказом сведока СС8 чијем исказу је суд у потпуности поклонио веру јер је сведок током поступка више пута давала исказе при којим је остала, а при том је њен исказ јасан, детаљан и у складу је са осталим доказима који су изведени током овог кривичног поступка, при којим наводима је сведок остала и након суочења са окривљеним АА3 на главном претресу који је одржан у поновљеном поступку дана 24.12.2013. године.

Надаље, када су у питању остали окривљени везано за став два изреке побијане пресуде, првостепени суд закључује да су сви признали да су добијали новац за или од лица која су довели ради подношења захтева за одобравање кредита, стим што првостепени суд није могао да утврди тачан износ новца који су окривљени на тај начин прибавили сваки понаособ због чега и стоји у побијаној пресуди уопштена констатација “у износима до 250 еура” јер се износ у њиховим исказима креће од 200 до 300 еура у зависности од периода и сваког појединачно. У погледу појединих контрадикторности које произилазе из исказа окривљених а у делу који се односи на број лица која су довели ради подношења захтева за одобравање кредита за потребе фирме “АА”, првостепени суд није имао дилему из разлога што је на основу кредитних досијеа за сваку појединачну кредитну партију, те исказа самих сведока, утврдио да је окривљени АА довео 2 лица која су поднела захтеве за одобравање кредита, касније и добила посао у фирми “АА”, окривљени АА1 1 лице, окривљени АА3 5 лица, окривљени АА4 7 лица, окривљени АА5 6 лица, окривљени АА6 5 лица, окривљени АА7 8 лица, окривљени АА8 чак 87 лица, док је окривљени АА9 довео 22 лица што је првостепени суд посебно ценио и приликом одлучивања о казни коју ће изрећи окривљенима. Када су у питању лица за која је утврђено да су подносила захтеве за одобравање кредита а за која суд није могао децидно да утврди ко их је од окривљених довео, закључак да су заиста поднели захтеве за кредите произилази из налаза и мишљења вештака али и из кредитних партија за свако лице понаособ при чему из налаза вештака произилази да су захтеви за кредите подносили експозитури “АА1” банци а.д. Нови Сад у аа или у аа7, да је у оквиру поднете документације стајала и потврда да су запослени у фирми “АА” из аа као и потврда о висини примања и дужини радног стажа, те је на тај начин првостепени суд утврдио да је укупно 285 лица поднело захтеве за одобравање кредита у експозитурама наведене банке а који су у већини одобрени иако су сва документа релевантна за позитивно решавање захтева несумњиво била фиктивна што опет проистиче из писаних доказа које је првостепени суд прихватио у потпуности као релевантне и валидне доказе.

Првостепени суд је приликом оцене одбране окривљених АА10 и АА у делу који се односи на кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ закључио да је њихова одбрана у том делу неуверљива и усмерена на избегавање кривице, посебно што је у више наврата мењана током поступка у односу на битне чињенице. У том правцу нарочито је окривљена АА10 приликом изношења одбране у току предкривичног поступка, ни код истражног судије, није помињала из којих средстава потиче новац који је употребљен за превремену отплату кредита фирме “АА2“ ДОО Београд, нити је у току поступка доставила доказе да новац потиче из средстава за која је касније навела да су јој послужила за превремену отплату поменутог кредита. Са друге стране, окривљени АА је навео да средства употребљена за превремену отплату кредита предузећа “АА2“ ДОО Београд потичу од новца који је АА10 добила делом од заоставштине свог оца али не и колико, делом од средстава фирме и делом од новца који је он добио продајом аутомобила, али тај део његовог исказа првостепени суд није прихватио из разлога што је он у супротности са писаним доказима који се налазе у списима предмета који су током поступка изведени и прихваћени од стране првостепеног суда.

Надаље је првостепени суд правилно и у потпуности прихватио налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке ВВ1 и ВВ2 обзиром да су ови вештаци објективно и у довољној мери аргументовано, у складу са правилима науке и струке, најпре обавили вештачење наређено од стране суда, потом га презентовали у писаној форми, а и усмено саопштили на главном претресу приликом испитивања. Поред тога, вештачење има потпору и у другим писаним доказима у току поступка изведеним и од стране првостепеног суда прихваћеним доказима, па је због свега наведеног прихваћен као несумњив њихов закључак да је код “АА1” укупно подигнуто 285 кредита али да се за укупно 275 дугорочних кредита може рећи да се односе на предузеће “АА”, односно да су средства добијена од 275 кредита подигнутих у напред наведеној банци усмерена у “АА” и да износ тих кредитних партија подигнутих у еврима износи 3.497.000,00 евра, док износ кредита подигнутих у швајцарским францима износи 963.480,00 швајцарских франака. Осим тога судски вештаци су након обраде целокупне документације утврдили да након исплате одређеног дела дуга са наплатом кроз продају непокретних и покретних ствари стање дуга по основу наведених кредита без камате на дан 31.12.2008. године износи 2.220.747,10 евра и 554.658,40 швајцарских франака.

Надаље је првостепени суд у образложењу побијане пресуде (страна 156) а насупрот жалбеним наводима бранилаца окривљених дао разлоге због чега је одбио предлоге одбране и то предлог браниоца окривљеног АА и АА10, адвоката АБ да се у доказном поступку саслушају одговорна лица „АА1” ОО и у то време председник извршног одбора ОО1, да се у својству сведока непосредно саслушају СС, СС1, АА5Д и СС2, како је то предложила адвокат АБ3, као бранилац окривљеног АА3, те да се у својству сведока испитају СС3, СС4, СС5 и СС6, што је био предлог браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ10а, да се на главном претресу непосредно испита у својству сведока СС7 који је претходно закључио пред Вишим судом у Београду, Посебно одељење споразум о признању кривичног дела, правилно налазећи да извођење ових не би допринело бољем расветљавању чињеничног стања у овој кривичноправној ствари већ би водили одуговлачењу поступка, а свакако налазећи да је изведеним доказима чињенично стање у довољној мери расветљено.

Што се тиче предлога одбране да се у својству сведока испита сада осуђени АА11, првостепени суд је такође у образложењу побијане пресуде дао разлоге, налазећи да једно лице у истом поступку не може имати својство окривљеног и својство сведока, док у погледу предлога за испитивање у својству сведока ОО и ОО1 првостепени суд није прихватио захтев одбране јер сведочење ових лица не би допринело расветљавању чињеничног стања већ само одуговлачењу поступка јер према подацима у списима предмета ОО није доступан државним органима Републике Србије, а разлог за неприхватање предлога у односу на сведоке СС, СС1, АА5Д и СС2 је тај што су ова лица већ раније саслушана, давали су исказе пред првостепеним судом и у те исказе су бранилац и остали учесници у поступку имали прилике да изврше увид и да се са њима упознају, а из истих разлога је одбијен и предлог да се у својству сведока испитају СС3, СС4, СС5 и СС6.

Надаље је првостепени суд насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, којима се указује на урачунљивост окривљеног која се довела у питање и током извршења кривичних дела за која је првостепеном пресудом окривљени АА оглашен кривим 2006. године, првостепени суд је полазећи од предлога браниоца окривљеног, а поступајући и по налозима Апелационог суда у Београду из решења Кж1.По1.бр. 8/13 од 30.05.2013. године наложио вештачење како окривљеног АА, тако и окривљеног АА3 на околност њиховог психичког стања и могућности да неометано прате кривични поступак, које је обавила комисија судских вештака проф. др ВВ3, специјалиста неуропсихијатрије и специјалиста судске психијатрије, доцент др. ВВ4, специјалиста неуропсихијатрије и специјалиста судске психијатрије и магистар ВВ5, специјалиста медицинске психологије од 15.11.2013. године, који је у потпуности у име комисије потврдила проф. др ВВ3 на главном претресу 23.12.2013. године, а закључак комисије је да су и окривљени АА и окривљени АА3 способни да учествују у судском поступку.

Апелациони суд у Београду је сем напред наведеног ценио и навод браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 који је истакао на претресу пред Апелационим судом у Београду да се обрати пажња на записник о графоскопском вештачењу да је од свих одобрених кредита и то 260 и нешто АА1 потписао само 62, па је по оцени Апелационог суда у Београду првостепени суд насупрот наводу браниоца правилно прихватио налаз и мишљење судског вештака за област графоскопије ВВ6 од 05.02.2014. године, из ког налаза произилази да је спорне потписе и то 228 који се у рубрикама „Овлашћено лице“ и „потпис овлашћеног лица фирме“ налазе на 114 потврда (са изјавом) о запослењу и висини примања које гласе на имена 62 лица таксативно наведена у налазу под 1.а подгрупа написао је АА1 спорне потписе (28) који се у рубрикама „Овлашћено лице“ и „потпис овлашћеног лица фирме“ налазе на 14 потврда (са изјавом) о запослењу и висини примања, која гласе на имена седам лица таксативно наведене у налазу као 1б подгрупа, које је вероватно написао АА1, спорне потписе (832) који се у рубрикама „Овлашћено лице“ и „потпис овлашћеног лица фирме“ налазе на 416 потврда (са изјавом) о запослењу и висини примања, које гласе на имена 219 лица, таксативно наведене у налазу као 2.а и 2.б подгрупа које није написао АА1, о чему је првостепени суд такође дао разлоге у образложењу побијане пресуде (страна 158).

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење првостепени суд је у образложењу побијане пресуде за утврђено чињенично стање дао јасне и аргументоване разлоге, а који се жалбеним наводима бранилаца окривљених не доводе у сумњу из већ напред наведених јасних и аргументованих разлога које је дао првостепени суд, а које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду након одржаног претреса.

Првостепени суд је правилно утврдио да су се у радњама окривљених АА и АА1, описаним у ставу I изреке пресуде, стекла сва законска обележја кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, обзиром да је утврђено да су се ови окривљени удружили како међусобно, тако и са осталим лицима која су касније постали припадници групе и то окривљеним АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9 у дужем временском периоду, тачније у току 2006. године са циљем вршења кривичних дела за која се може изрећи казна затвора од 3 године и тежа казна, конкретно кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ за које је запрећена казна затвора од 2 до 10 година. Из утврђених чињеница, те изнетих разлога у погледу начина њиховог утврђивања, обзиром на своја лична својства непосредно произилази да су ови окривљени били свесни свог дела, свих стварних обележја, хтели њихово извршење и знали да је то дело забрањено, поготово што су сви окривљени добро знали да се кредити одобравају на основу фиктивне документације јер су са тиме били упознати као одговорна лица у фирми, колико је запослених у "АА", која су им примања, колика је дужина радног стажа, те да се све везано за кредите ради уз помоћ одређених лица висококотираних у банци па су и поред тога сви у одређеном делу и на одређени начин предузимали тачно одређене радње све у циљу стицања материјалне користи.

По оцени Апелационог суда у Београду првостепени суд је подводећи утврђено чињенично стање под правну норму, правилно утврдио да су се у радњама описаним под II изреке пресуде на страни окривљених АА и АА1, стекла сва законска обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ у продуженом трајању, а у радњама окривљених АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9 сва законска обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ јер су окривљени АА – као генерални директор, АА1 извршни директор, дакле као сувласници и одговорна лица у предузећу "АА" искоришћавањем свог положаја одговорног лица, по основу одобрених кредита и новца исплаћеног на тај начин различитим физичким лицима прибавили себи и другом противправну имовинску корист у износу од 3.497.000,00 евра и 963.480,00 CHF у динарској противвредности, а на штету „АА1“, у чему су им са умишљајем помогли окривљени АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9 на тај начин што су проналазили и доводили лица која су у своје име, а за потребе фирме "АА" подносили захтев за одобравање кредита, при чему је новац од одобрених кредита одношен и предаван одговорним лицима у предузећу, а они са њихове стране били или новчано награђивани, запошљавани или им је посао обећан.

Надаље је првостепени суд правилно радње окривљених АА и АА10, а подводећи утврђено чињенично стање под правну норму у ставу III изреке побијане пресуде правно квалификовао као радње извршења кривичног дела прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 и 4 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ за које радње их је применом одредбе члана 22 КЗ огласио кривим и то зато што су ови окривљени кривично дело извршили на тај начин што су користили новчана средства стечена извршењем кривичног дела из става II изреке пресуде сазнањем да та средства потичу од извршења кривичног дела, при чему износ средстава прелази 1.500.000,00 динара, на тај начин што су вршили уплате на име позајмице оснивача на рачун фирме „АА2“ у циљу превремене отплате кредита те фирме код „АА1“, а који кредит је искоришћен за превремену отплату кредита који је то предузеће претходно добило од Фонда за развој Републике Србије, од чега је укупно на име позајмице оснивача окривљена АА10 уплатила износ од 2.702.498,00 динара, док је окривљени АА уплатио износ од 5.988.745,00 динара. Окривљени су поступали као саизвршиоци јер су заједнички учествовали у радњи извршења, заједнички сукцесивно уплаћивали износе на име позајмице оснивача што говори о постојању свести о заједничком деловању.

Надаље је првостепени суд подводећи утврђено чињенично стање под правну норму правилно нашао да су се у радњама окривљених АА и АА1 описаних у ставу IV изреке пресуде стекла сва законска обележја кривичног дела прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 и 4 КЗ у саизвршилаштву, јер су окривљени кривично дело вршили тако што су користили средства настала извршењем кривичног дела ближе описано у ставу II изреке пресуде, притом знали да све потиче од извршења кривичног дела, а њихов износ прелази 1.500.000,00 динара и то тако што су вршили уплату у виду позајмице оснивача фирми "АА" а у циљу омогућавања њеног опстанка и функције, те отплата обавеза по одобреним кредитима, па је на тај начин окривљени АА уплатио износ од 10.831.000,00 динара, окривљени АА1 износ од 111.821.941,00 динара. У овом случају окривљени су поступали у саизвршилаштву јер су заједнички предузимали радње извршења дела вршећи сукцесивне уплате у тачно одређеним подељеним износима на име позајмице оснивача фирми "АА", а све у циљу који је претходно ближе одређен кроз шта се и утврђује постојање свести о њиховом заједничком деловању.

Апелациони суд у Београду је побијану пресуду сходно одредби члана 451 став 2 ЗКП по службеној дужности испитао и у делу одлуке о кривичној санкцији по жалбама браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, окривљене АА10 адвоката АБ7, браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ2, јер се овим жалбама првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона.

Апелациони суд налази да је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима, имао у виду све околности из члана 54 КЗ које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА ценио његов ранији живот, чињеницу да он како то произилази из извештаја из КЕ раније није долазио у сукоб са законом, надаље његово лоше здравствено стање и то чињеницу да је у току овог кривичног поступка покушао да изврши самоубиство, коректно држање пред судом, као и делимично признање извршења кривичних дела које му се стављају на терет, док је као отежавајућу околност на страни овог окривљеног ценио чињеницу да је његова улога у оквиру организоване криминалне групе била улога организатора, тј. чињеница да је са окривљеним АА1 и уз помоћ осуђеног АА11 осмислио деловање исте и створио план о томе како и на који начин да се прибави и присвоји противправна имовинска корист која далеко премашује износ који представља квалификаторну околност за тежи облик основног кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица које му се ставља на терет.

Првостепени суд је нашао да на страни окривљеног АА1 није било олакшавајућих околности, обзиром да се ради о лицу које је недоступно државним органима и који је осуђен у одсуству, док је као отежавајућу околност на његовој страни ценио његову улогу у оквиру организоване криминалне групе, односно улогу организатора радње које је предузимао у оквиру организоване криминалне групе и чињеницу да је заједно са окривљеним АА а уз помоћ осуђеног АА11 осмислио деловање исте и створио план о томе како и на који начин да се прибави и присвоји противправна имовинска корист која далеко премашује износ који представља квалификаторну околност за тежи облик основног кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица које му се између осталог ставља на терет и околност да је до окончања овог кривичног поступка био недоступан државним органима, јер се налази у бекству.

Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА3 ценио његове личне и породичне прилике, чињеницу да се ради о незапосленом лицу, који је ожењен, отац двоје деце, док је са друге стране као отежавајућу околност на страни овог окривљеног ценио чињеницу да је он довео већи број лица која су потом поднела захтеве за одобравање кредита за рачун фирме "АА", имајући у виду надаље и начин извршења кривичног дела за које је овом пресудом оглашен кривим, као и околности под којима је кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем учињено и степен његове кривице.

Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА4, ценио пре свега његове године, чињеницу да је у питању релативно млад човек који је у време извршења кривичног дела имао нешто више од 25 година, док је са друге стране од отежавајућих околности ценио његов ранији живот и то да је према извештају из казнене евиденције ПУ Сремска Митровица осуђиван, с тим да није осуђиван за истоврсно кривично дело, нити за кривично дело из групе кривичних дела за које овом пресудом оглашен кривим, као и чињеница да је довео већи број лица која су потом поднела захтеве за одобравање кредита за рачун фирме "АА".

Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА5 ценио његов ранији живот, чињеницу да према извештају из КЕ није долазио у сукоб са законом, чињеницу да је у питању релативно млад човек, породичне прилике, да је ожењен, отац двоје деце, незапослен као и његово коректно држање пред судом, док отежавајућих околности није било, па је првостепени суд побројаним олакшавајућим околностима у смислу одредбе члана 56 и 57 КЗ правилно дао карактер нарочито олакшавајућих околности, па му је ублажио казну испод законом прописаног минимума.

Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА6 ценио пре свега његове године старости, чињеницу да је у питању релативно млад човек, породичне прилике чињеницу да је ожењен, отац једног малолетног детета, незапослен, док је са друге стране од отежавајућих околности ценио чињеницу да је он раније осуђиван, с тим да није осуђиван за истоврсно кривично дело, нити за кривично дело из групе кривичних дела за које је овом пресудом оглашен кривим, као и чињеница да је довео већи број лица која су потом поднела захтеве за одобравање кредита за рачун фирме "АА".

Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА7, ценио његове породичне прилике, чињеницу да је ожењен, отац двоје малолетне деце, док отежавајућих околности није било упркос чињеници што је према извештају из КЕ МУП РС, Полицијске управе у Сремској Митровици раније осуђиван, али се не ради о осуди за истоврсно кривично дело, нити за кривично дело из групе кривичних дела за које је овом пресудом оглашен кривим, посебно да му је у току поступка изречена условна осуда са роком проверавања који је истекао 2008. године, па је првостепени суд имајући у виду све напред наведене олакшавајуће а у одсуству отежавајућих околности, побројаним олакшавајућим околностима дао карактер нарочито олакшавајућих околности, па је окривљени у смислу одредбе члана 56 и 57 КЗ ублажио казну испод законом прописаног минимума.

Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА8, ценио његов ранији живот, чињеницу да није осуђиван, да раније није долазио у сукоб са законом, његове године и то чињеницу да је у питању релативно млад човек, личне прилике, да је незапослен, док је са друге стране од отежавајућих околности на страни овог окривљеног ценио чињеницу да је током једне фазе овог кривичног поступка он био недоступан државним органима односно да се налазио у бекству, као и да је довео већи број лица која су потом поднела захтев за одобравање кредита за рачун фирме "АА".

Првостепени суд је ценио од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА9 његов ранији живот, чињеницу да он није долазио у сукоб са законом, да је незапослен, док је од отежавајућих околности на страни овог окривљеног ценио чињеницу да је он такође довео велики број лица која су потом поднела захтеве за одобравање кредита за рачун фирме "АА".

Напослетку, што се тиче окривљене АА10, првостепени суд је од олакшавајућих околности ценио њен ранији живот, односно чињеницу да према извештају из КЕ Полицијске управе за град Београд није долазила у сукоб са законом, њене породичне прилике, чињеницу да је разведена, мајка сада пунолетног детета, њено коректно држање пред судом, делимично признање извршења кривичног дела које јој се ставља на терет, док отежавајућих околности на страни окривљене није било. Првостепени суд је имајући у виду наведене олакшавајуће а у одсуству отежавајућих околности на страни окривљене АА10 побројаним олакшавајућим околностима дао карактер нарочито олакшавајућих околности у смислу одредбе члана 56 и 57 КЗ, па је окривљеној ублажио казну испод законом прописаног минимума.

Првостепени суд је поред свих наведених околности а које су битне за све окривљене ценио њихово коректно држање пред судом у овом кривичном поступку, начин на који су показали однос према делима која им се стављају на терет, већина њих су изразили кајање, а неки у склопу тога признали извршење кривичних дела која им се оптужбом стављају на терет. На страни свих окривљених сем окривљене АА10, првостепени суд је као заједничку отежавајућу околност, при томе имајући у виду степен кривице и штетност предузетих радњи, ценио и чињеницу да су окривљени исказали упорност у извршењу кривичних дела, јер њихови криминални планови нису били усмерени на једну радњу, нити пројектовани на одређени временски период. Првостепени суд је надаље ценио и побуде, односно мотиве због којих је учињено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из става II изреке пресуде, а то је чињеница да су окривљени довели већи број лица која су потом поднела захтеве за одобравање кредита за рачун фирме "АА", неки да би задржавали посао у фирми, други за одређену новчану накнаду, а трећи да би касније били запослени у фирми. Осим тога, неки од окривљених су радње извршења предузимали из истих побуда, тј. неки да би задржали посао као окривљени АА4, АА5 и АА6, а неки за одређену новчану надокнаду као окривљени АА7, АА8 и АА9 који је и поред намере да добије одређену надокнаду био поведен и обећањем да ће бити запослен у фирми.

Првостепени суд је имајући у виду све напред наведене како олакшавајуће тако и отежавајуће околности окривљеном АА за кривично дело злочиначко удруживање описано под I изреке пресуде утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању под II изреке пресуде казну затвора у трајању од четири године, за кривично дело прање новца описано под III изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године и за кривично дело прање новца описано под IV изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године, па је потом окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од шест година у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 15.10.2008. године до 01.07.2011. године, као и време које је провео за време трајања мере забране напуштања стана уз примену електронског надзора од 01.07.2011. године до 27.03.2014. године.

Првостепени суд је окривљеном АА1 за кривично дело злочиначко удруживање описано под I изреке пресуде утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ описано под II изреке пресуде казну затвора у трајању од четири године и за кривично дело прање новца описано под IV изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, па је потом окривљеног АА1 осудио на јединствену казну затвора у трајању од пет година и шест месеци.

Првостепени суд је окривљеног АА3 осудио на казну затвора у трајању од три године у коју казну му је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године и време проведено у притвору од 23.10.2009. године када му је притвор укинут.

Првостепени суд је окривљене АА4 и АА6 осудио на казне затвора у трајању од по две године у које казне им је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године као и време проведено у притвору до 09.03.2009. године када им је притвор укинут.

Првостепени суд окривљеног АА8 је осудио на казну затвора у трајању од три године у коју казну му је урачунао време лишења слободе и време проведено у притвору од 18.09.2009. године до 26.10.2010. године када му је притвор укинут.

Првостепени суд је окривљеног АА9 осудио на казну затвора у трајању од две године и шест месеци у коју казну му је урачунао време лишења слободе и време проведено у притвору од 23.09.2008. године до 09.03.2009. године.

Првостепени суд је у односу на окривљене АА5, АА7 и АА10 и применом одредби члана 56 и 57 КЗ исте осудио и то окривљеног АА5 на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци у коју казну му је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године као и време проведено у притвору до 09.03.2009. године када му је притвор укинут, окривљеног АА7 на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци у коју казну му је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године као и време проведено у притвору до 09.03.2009. године када му је укинут притвор. Првостепени суд је окривљену АА10 осудио на казну затвора у трајању од једне године у коју казну јој је урачунао време лишења слободе од 23.09.2008. године до 25.09.2008. године, истовремено одређујући на основу одредбе члана 45 став 5 ЗКП да ће се иста издржавати у просторијама у којима окривљена станује о чему је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, а који се жалбеним наводима бранилаца окривљених не доводе у сумњу, правилно налазећи и по оцени Апелационог суда, а имајући у виду степен повреде заштићеног друштвеног добра, те степен кривице окривљених да ће се казнама затвора на које су окривљени осуђени у потпуности остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал побија се првостепена пресуда у делу одлуке о одузимању имовинске користи, тако што се истиче да првостепени суд приликом одлучивања није донео одлуку о одузимању имовинске користи од окривљених која је прибављена извршењем кривичног дела, односно изрека пресуде не садржи одлуку о предлогу за одузимање имовинске користи, док образложење садржи нејасне разлоге због којих утврђена имовинска корист није одузета. Суд је био дужан да донесе одлуку о одузимању имовинске користи од окривљених чија је висина прецизно утврђена економско финансијским вештачењем, обзиром да је одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом императивна законска одредба прописана чланом 91 и 92 КЗ, којим је регулисано да нико не може задржати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, а иста је и предложена оптужним актом, при чему у овом случају висина противправне имовинске користи представља целокупан износ новца који је добијен подношењем лажних и нетачних података у документима о броју запослених лица у предузећу, висини њихових плата, података о средствима обезбеђења и слично а што је потврђено и налазом и мишљењем вештака економско финансијске струке.

Првостепени суд је у образложењу пресуде (страна 171 – 172) дао разлоге због чега од окривљених није одузео имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, наводећи да је имао у виду императивну законску одредбу која прописује да се прибављена имовинска корист мора одузети, па је имао у виду да је на основу налаза и мишљења вештака економској финансијске струке који је у потпуности прихватио утврдио да висина прибављене имовинске користи коју су окривљени неовлашћено прибавили у периоду, на начин и према броју радњи које су наведене у изреци пресуде износи укупно 3.497.000,00 евра и 963.480,00 CHF у динарској противвредности, али да имајући у виду напред наведене разлоге суд у овом поступку није на поуздан начин могао утврдити висину причињене штете, па је стога оштећену банку упутио да то своје право може остварити у другом поступку, а са друге стране утврђену имовинску корист није одузео како то закон налаже између осталог и из напред наведених разлога, а нарочито јер у току поступка на поуздан начин није могао утврдити ко је од окривљених лица и колику имовинску корист прибавио за себе.

Апелациони суд је насупрот оваквом закључку првостепеног суда, а имајући у виду да је у овој кривично правној ствари отворен претрес, донео одлуку као у изреци пресуде, тако што је усвојио жалбу Тужиоца за организовани криминал, па је од окривљених АА и АА3 одузео имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела за које су оглашени кривим у смислу одредбе члана 91 КЗ у износу од 3.497.000 евра и 963.480,00 CHF у динарској противвредности, налазећи да сходно наведеној законској одредби члана 91 КЗ, нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал побија се првостепена пресуда и у ослобађајућем делу у односу на окривљеног АА12, због битне повреде одредаба кривичног поступка у вези са тим и погрешно утврђеног чињеничног стања, тако што се истиче да се закључак првостепеног суда да у конкретном случају није доказано да је окривљени АА12 извршио кривично дело за које је оптужен, не може прихватити, поготово када се има у виду да је првостепени суд како то наводи у образложењу побијане пресуде поступајући по налозима Апелационог суда у поновљеном поступку извео доказе достављене од стране представника оштећене банке и то упутство за одобравање кредита грађанима, одлуку о дугорочном ненаменском кредиту уз примену валутне клаузуле од 01.12.2005. године, менаџерски уговор закључен између АА12 и „АА1“ банке од 08.02.2006. године, као и систематизацију послова и правилника о унутрашњој организацији и систематизацији, али уопште није ценио у довољној мери и друге доказе којима су неспорно утврђене одлучне чињенице које су од значаја за утврђивање кривице окривљеног АА12. Надаље се у жалби указује да првостепени суд пре свега уопште није ценио део исказа АА11 који се односи на то да је окривљени АА12 имао сазнања о томе да се кредити подижу, о начину на који се то чини, узимајући селективно као утврђене само неке од чињеница које произилазе из исказа АА11. Стога је потпуно нејасно како је првостепени суд у сада побијаној пресуди извео потпуно другачији закључак у односу на претходно укинуту пресуду којом је окривљеног АА12 огласио кривим и осудио, а то је чињеница да АА12 није био упознат са начином на који су спорни кредити одобравани, нити је суд дао правилне и јасне разлоге на основу чега је сада овај потпуно другачији закључак извео, а имајући у виду да је како је то већ наведено у пресуди која је првобитно донета а потом и укинута, првостепени суд неспорно утврдио из исказа сведока СС8, те сведока представника оштећеног ОО2, извештаја са колегијума „АА1“ банке, те упутстава за одобравање кредита грађанима „АА1“ банке и исказа осуђеног АА11, те одбране окривљеног АА па и делова одбране окривљеног АА12 да је окривљени АА12 био дужан да врши контролу рада филијале а тиме и експозитуре, да је наведену контролу могао вршити на више начина, што све указује евидентно да је окривљени АА12 имао овлашћења на основу кога је могао да обустави одобравање кредита који нису одобрени на правилан и прописан начин, али је ова овлашћења искористио тек крајем јануара 2007. године када је већ наступила штета огромних размера за банку, односно када је прибављена противправна имовинска корист за организовану криминалну групу.

Стога првостепени суд није ценио све оне доказе који су већ наведени у жалби тужиоца које је суд и навео у пресуди којом је првобитно окривљеног АА12 огласио кривим а потом га у поновном поступку за исте радње ослободио од оптужбе, па се сходно наведеном предлаже као у жалби тужиоца да овај суд усвоји жалбу, побијану пресуду у том делу преиначи, тако што ће окривљеног АА12 огласити кривим.

Насупрот овим жалбеним наводима Апелациони суд налази да је првостепени суд након свестране оцене и анализе изведених доказа, правилном применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП услед недостатка доказа окривљеног АА12 ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, те је у образложењу побијане пресуде (страна 148 до 153) дао разлоге налазећи да је окривљени АА12 према одредбама правилника и одлуке банке био у обавези да се стара о законитости и ажурности рада филијале као руководећи орган, али се ни на који начин не може са сигурношћу закључити да је он био упознат са начином на који су спорни кредити одобравани, посебно имајући у виду да према одредбама напред наведене одлуке, те упутства није био једини руководећи орган који је могао да даје предметне сагласности. Осим тога, ниједним доказом, односно општим актом банке није изричито предвиђено да директор филијале има обавезу да врши непосредну контролу одобрених и пласираних кредита у експозитурама које су у организацији рада функционисале јединице филијале чији је руководилац, већ изводи закључак да та његова обавеза настаје тек када се примети да постоје неки пропусти у раду, на који начин је окривљени АА12 и поступао када је у банци поднет захтев за одобрење кредита "АА" у износу од 800.000 евра када су извршене провере о кредибилности фирме којом приликом је утврђено да је запосленима те фирме одобрен велики број кредита, много већи број од броја запослених лица у истој, да потврде о запослењу и висини прихода нису веродостојне, да фирма не послује са добитком, да је позајмицама власника прикриван заправо дуг фирме, те да је из свих тих разлога обустављен поступак доделе кредита "АА" о чему је АА12 обавестио надређене.

Овакав закључак првостепеног суда произилази пре свега из исказа осуђеног АА11 и исказа представника оштећене „АА1“ банке ОО2, а то је да је окривљени АА12 могао да изврши контролу рада и пословања руководиоца експозитуре у аа у оквиру своје одговорности за законит рад, а кроз извештај о пласману експозитуре у аа, али да АА12 није могао сам да донесе одлуку о обустави одобравања кредита у експозитури у аа. Надаље, на основу одбране окривљеног АА12, те писане документације банке, конкретно одлуке о унутрашњој организацији и систематизацији послова „АА1“, произилази да није у надлежности директора филијале да врши контролу одобравања кредита грађанима, већ да за то постоје две посебне службе у банци, а то су служба за контролу усклађености пословања и служба унутрашње ревизије.

Надаље из исказа сведока представника оштећене банке ОО2 произилази да је банка организована по филијалама које имају своје експозитуре што представља пословну мрежу банке, да експозитура банке у аа послује у саставу филијале аа1, а по систематизацији свака експозитура има свог руководиоца – вођу, а свака филијала има свог директора, да су се дугорочни ненаменски кредити намењени становништву према одлуци и упутствима банке давали да клијент има пословни однос са банком, што је подразумевало текући рачун отворен у банци најмање три месеца пре поднетог захтева за одобравање кредита, с тим што је у изузетним случајевима тај рок могао бити краћи, али у том случају одобрење би морао дати директор филијале, затим да положи депозит од 20% који се по правилу одбијао од обореног кредита, али и да је подносилац захтева за одобрење кредита у сталном радном односу што се доказивало потврдом о запослењу издатом од стране послодавца и потврдом о висини зараде, да је подносилац захтева за кредит морао дати личну меницу и имати једног жиранта, а да је ради одобравања кредита банка прибављала извештај из кредитног бироа. Истакао је да је надлежност за одобравање те врсте кредита била у рукама вође експозитуре, да је директор филијале давао сагласност за одобравање кредита само ако неки од услова нису испуњени, а то се заправо мисли да је давао сагласност ако није испуњен рок од три месеца, да је у експозитури у аа одобрено 275 дугорочних ненаменских кредита радницима фирме "АА" да је дана 25.01.2007. године када су уочене неправилности у раду експозитуре у аа, директор филијале у аа1 обавестио вођу те експозитуре да се прекине са даљом доделом дугорочних ненаменских кредита са валутном клаузулом радницима предузећа "АА". Додао је још да окривљени АА12 није могао сам да донесе одлуку о обустави одобравања кредита у експозитури у аа, јер се аутоматска контрола одобрених кредита не врши, да је сагласност директора филијале морала бити дата како би се одобрио кредит зајмопримцу који није имао три месеца отворен текући рачун у њиховој банци, да нигде није стриктно прописано да је директор филијале дужан да врши контролу одобрених кредита у оквиру експозитуре, али да је према одлуци и упутству банке директор филијале одговоран за законит рад филијале, а тиме и за експозитуру.

Првостепени суд је на основу свега изнетог утврдио да током кривичног поступка није са несумњивом сигурношћу утврђено да је окривљени АА12 као одговорно лице у "АА1" на функцији директора филијале у аа1, не вршењем своје дужности одговорног лица, прибавио окривљенима АА, АА1 и АА2 противправну имовинску корист у износу назначеном у изреци пресуде, односно не вршећи контролу рада експозитуре аа, омогућио АА11 вођи те експозитуре да сам обавља све послове код одобравања дугорочних ненаменских готовинских кредита, да исте одобрава, а без прибављене сагласности за одобрење директора филијале што је било неопходно у случају када се истовремено отварао текући рачун и одобравао кредит, односно да током овог кривичног поступка није доказано да је предузео радњу извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ које му је оптужницом стављено на терет, па је и по оцени Апелационог суда првостепени суд у конкретном случају правилном применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП окривљеног АА12 услед недостатка доказа ослободио од оптужбе и донео одлуку као у ставу V изреке ове пресуде, о чему је дао јасне и аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд, а који се жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал не доводе у сумњу.

Са свега напред изложеног Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде, на основу одредбе члана 449, 459 и 457 ЗКП.

Записничар        Председник већа – судија
Оливера Мандић-Јоксић, с.р.     Зоран Савић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против ове пресуде није дозвољена
жалба.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)