Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.06.2016.

Кж1 По1 13/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 13/16
дана 03.06.2016.године
Б Е О Г Р А Д, Немањина број 9

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Мирјане Поповић, Милене Рашић и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће судијског саветника Жака Павловића, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног Законика, одлучујући о жалбама окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.88/15 од 28.10.2015.године, у седници већа одржаној дана 03.06.2016.године, у присуству заменика ТОК Велимира Голубовића, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, донео је:


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ, као неосноване, жалбе окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.88/15 од 28.10.2015.године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.88/15 од 28.10.2015.године, на основу члана 481 став 3 и члана 478 став 3 Законика о кривичном поступку, у целости је остављена на снази правноснажна пресуда Окружног суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал КП.бр.24/08 од 15.07.2009.године, потврђена пресудом Апелационог суда у Београду, Посебног одељења од 25.06.2010.године, којом је окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези са ставом 1 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од пет година, а у коју му је, на основу члана 63 КЗ, урачунато време проведено: у екстрадиционом притвору у Аустрији - од 22.10.2014.године до 10.03.2015.године, у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду Ки.бр. 1064/07 од 28.01.2008.године - од 10.03.2015.године (када је екстрадиран из Аустрије) до 12.03.2015.године; на издржавању казне затвора у КПЗ Сремска Митровица - од 12.03. до 22.06.2015.године; те у притвору по решењу Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр.88/15, Кв.По1 бр.351/15 од 16.06.2015.године - од 22.06.2015.године, па надаље. Истом пресудом, окривљени АА је, на основу чланова 261, 262 и 264 сгав 3 ЗКП и члана 27 Правилника о накнади трошкова у судским посгупцима („Сл.гласник РС” 57/03 и 69/11), обавезан да плати паушал од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, као и да надокнади трошкове кривичног поступка, с'тим што је одређено да ће се о висини истих одлучити накнадно, посебним решењем. На крају, окривљеном је, на основу члана 425а ЗКП, продужен притвор (одређен решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.88/15, Кв.По1 бр.351/15 од 16.06.2015.године, који му се рачуна од 22.06.2015.године, када је лишен слободе) до упућивања у завод за извршење кривичних санкција, а најдуже док не истекне време трајања казне на коју је осуђен првостепеном пресудом.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:
- окривљени АА, због свих законских разлога, са предлогом да се преиначи и он ослободи од оптужбе и
- његов бранилац адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији и другим одлукама, са предлогом да се укине и предмет врати на поновно суђење, или пак преиначи и окривљени ослободи од оптужбе, те да му се укине притвор и призна право на трошкове поступка од 1.044.000,00 динара, при чему је тражила обавештење о седници већа.

У поднеску Ктж бр.18/16 од 06.04.2016.године, заменик тужиоца ТОК је предложио да се жалбе окривљеног и његовог браниоца одбију као неосноване, а првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу члана 447 ЗКП, на којој је размотрио спис, заједно са побијаном пресудом и жалбама, па је након оцене жалбених навода и предлога, као и предлога ТОК Ктж бр.18/16 од 06.04.2016.године, донео одлуку као у изреци ове пресуде, а ово из следећих разлога:

Испитујући првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, овај суд је оценио да се првостепена пресуда неосновано побија због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији и другим одлукама..

По налажењу овог суда, нису основани жалбени наводи да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 7 и став 2 тачке 1, 2 и 3 ЗКП.

Супротно тим жалбеним наводима, побијана пресуда није заснована на доказу на коме се по одредбама ЗКП не може заснивати, нити је противна Уставу, другом закону, нити општеприхваћеним правилима међународног права.

Даље, побијана пресуда није захваћена ни битним повредама одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 7 ЗКП, јер првостепени суд није повредио одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца. У вези са тим, оптужни акт је у конкретном случају прописно састављен и достављен у смислу члана 335 ЗКП, а одбрана је имала право на одговор у смислу члана 336 ЗКП, тако да окривљеном нису повређена ни права на одбрану и правично суђење, јер је имао довољно времена да се припреми за суђење.

На крају, изрека првостепене пресуде је разумљива и није протсивречна ни сама себи, ни стању у спису, нити разлозима датим у образложењу. У образложењу исте су о свим одлучним чињеницама дати ваљани, непротивречни и аргументовани разлози, који су детаљно, потпуно и логично образложени и нису у супротности са стањем у спису и изведеним доказима, при чему о чињеницама које су предмет доказивања не постоји противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини записника о исказима датим у поступку и самих тих записника. Првостепени суд је јасно навео доказе које је извео (било на предлог тужилаштва, било на предлог одбране) и за сваки чињенични закључак је определио доказ, а тим доказима је дао законито, потпуно и правилно тумачење. Стога, нису основани жалбени наводи да је првостепена пресуда ''у суштини'' без образложења, јер је по оцени овога суда првостепени суд у образложењу изнео јасне, логичне и у свему прихватљиве разлоге, дајући детаљно објашњење због чега налази да се у радњама окривљеног АА стичу сва битна обележја кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, због којег је оглашен кривим.

Надаље, нису основани ни жалбени наводи којима се првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињeничног стања.

Наиме, њима се у суштини не оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, нити указује на постојање неке чињенице, или околности које нису цењене од стране првостепеног суда, а које би евентуално довеле у сумњу правилност чињеничних закључака првостепеног суда, већ се износи сопствено виђење чињеничног стања у предметној кривично-правној ствари и оцена изведених доказа, уз понављање навода из одбране изнетих током предметног кривичног поступка.

Првостепени суд је, са своје стране, у складу са одредбама члана 16 став 2 ЗКП, са једнаком пажњом утврдио како чињенице које окривљеном иду на штету, тако и оне које му иду у корист, па је на основу законито спроведеног доказног поступка, потпуне, свестране и исправне анализе и оцене изведених доказа (како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, као и у склопу са наводима из одбрана окривљених), правилно и потпуно утврдио све чињенице и околности које су од важности за пресуђење ове кривичноправне ствари, правилно закључивши да су наводи оптужбе доказани и у односу на окривљеног АА.

Наиме, оптужницом јавног тужиоца Слецијалног тужилаштва Окружног јавног тужилаштва у Београду (сада Тужилаштва за организовани криминал) КТ.С.бр.7/08 од 10.09.2008.године, измењеном дана 10.09. и 28.11.2008.године, окривљенима: АА1 до АА6 и АА стављено је на терет кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези са ставом 1 КЗ.

У поступку који је инициран тим оптужним актом пред Посебним одељењем за организовани криминал Окружног суда у Београду КП.24/08, окривљеном АА је суђено у одсуству (по решењу Окружног суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Кв.П.бр.311/08 од 08.10.2009.године), а пресудом КП.24/08 од 15.07.2009.године, окривљени: АА1, АА6, АА и АА2 су оглашени кривим да су, у периоду од марта 2007.године до 13.12.2007.године, учинили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, а окривљени АА3 - кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 6 КЗ, и то тако што су се удружили да би у дужем временском периоду вршили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, па су прво преко окривљеног АА6, дипломираног хемичара, набавили потребну опрему за илегалну производњу опојне дроге амфетамин, да би потом, неутврђеног дана током новембра и почетком децембра месеца 2007.године, у пословним просторијама и магацину окривљеног АА1 у Београду - аа, где су била седишта предузећа: „АА1" (чији су оснивачи били окривљени: АА, АА6 и АА1), предузећа „АА", (чији је оснивач окривљени АА) и предузећа „АА2" (чији је оснивач окривљени АА2), по упутствима и под контролом окривљеног АА6, део опреме ставили у функцију производње амфетамина за који су знали да представља опојну дрогу и тако започели његову неовлашћену производњу, док им је окривљени АА3, власник предузећа „АА3'' доо, током новембра месеца 2007.године неовлашћено дао на употребу супстанце које се користе за производњу опојне дроге амфетамин - фенил сирћетну киселину и формамид, које је на основу уговора о складиштењу држао у поменутом магацину окривљеног АА1, при чему је знао да су намењене за производњу опојне дроге (што је утврђено приликом контроле магацинских простора предузећа „АА3” доо у Београду у улици аа1 и улици аа2 дана 19. и 20.12.2007.године, када је уместо евидентирана 352 џака фенил-сирћетне киселине пронађено 305 џакова, док је од 80 буради формамида у оригиналном паковању, 48 буради било или празно, или отворено и полупразно), па су тако производили опојну дрогу - амфетамин све до 13.12.2007.године, када су то открили и прекинули радници полиције, којом приликом су у поменутим просторијама у Крњачи, у улици аа затекли поступак производње опојне дроге амфетамин који је био у току, као и окривљеног АА2, а на више различитих места је пронађен и амфетамин-фосфат (амфетамин у облику фосфатне соли) и то у другој соби пословног простора - 1.006,57 грама у металном суду; 48,20 грама у пластичној кеси; 11,50 грама у грумену и праху на поду; 31,11 грама у провидној на дасци за пеглање; 8,72 грама просуто по површини те даске; те 154,11 грама у пластичној кеси бело-жуто-плаве боје са ознаком „ЕЛП"; као и таблете амфетамина упаковане у две пластичне кесе и смештене у металне касете и то: 562 розе боје са логом „Каптагон", 20 розе боје без логоа, 596 беле боје са логом „Каптагон" и 50 беле боје без логоа, а у пластичној кеси у ормарићу у купатилу пословног простора - 27 таблета розе боје са логом „Каптагон": те у простору магацина у једној картонској кутији - по једну розе и белу таблету са истим логом, а у другој картонској кутији у пластичној кеси - 4569 таблета амфетамина беле боје, од којих 4240 са логом „Каптагон", при чему су сви били свесни својих дела, хтели његово извршење и знали да је исто забрањено.

Окривљени су за наведена кривична дела осуђени на казне затвора и то: АА1 - у трајању од 5 година, АА6 - у трајању од 9 година, АА - у трајању од 5 година, АА2 - у трајању од 3 године и АА3 - у трајању од 1 године и б месеци.

Бранилац окривљеног АА је, када је исти постао доступан правосудним органима Р. Србије, поднео предлог за понављање правноснажно окончаног поступка, који је усвојен решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр. 131/10, Кв.По1 бр.266/15 од 26.05.2015.године, па је дозвољено понављање кривичног поступка окончаног правноснажном пресудом Окружног суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал КП.бр.24/08 од 15.07.2009.године. У поновљеном поступку, заменик тужиоца за организовани криминал Велимир Голубовић је, на главном претресу дана 28.09.2015.године, прецизирао оптужницу КТ.С.бр.7/08 од 10.09.2008.године у односу на окривљеног АА, коме је ставио на терет да је са сада осуђенима АА1, АА2 и АА6 извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ.

Током кривичног поступка који је поновљен у односу на окривљеног АА, првостепени суд је прихватио све доказе наведене од 22. до 24. стране у пресуди Посебног одељења за организовани криминал Окружног суда у Београду КП.24/08 од 15.07.2009.године, а извео је и све предложене доказе (како оне које је предложио тужилац, тако и оне које је предложила одбрана) које је ближе навео на 8. и 9. побијане пресуде, па је након анализе и оцене тог процесног материјала, утврдио исто чињенично стање као и оно које је било утврђено и у поступку Посебног одељења за организовани криминал Окружног суда у Београду КП.24/08, који је правноснажно окончан пресудом КП.бр.24/08 од 15.07.2009.године.
Наиме, првостепени суд је и у поновљеном поступку утврдио да су се у периоду од марта месеца 2007. до 13.12.2007.године окривљени АА и сада осуђени АА1, АА6 и АА2 удружили ради неовлашћене производње супстанце афетамин која се налази на Листи опојних дрога и психотропних супстанци. Тако, АА1 је поседовао пословни простор у Крњачи, аа, ограђен жичаном оградом, који се састојао од већег објекта - магацина и мањег објекта са три канцеларије повезане вратима, који су имали заједничку електричну, водоводну и канализациону инсталацију, једна улазна врата и роло врата са задње стране. Даље, дипломирани хемичар АА6 је од 05.04.2007.године је био у радном односу у фирми окривљеног АА и по договору са њим је на локацији у Крњачи аа пренео опрему потребну за неовлашћену производњу супстанце афетамин (мноштво хемијских посуда, десетине канти и канистера, левака, грејних тела, стаклених балона за реакцију, металне реакционе судове за синтезу и дестилацију, цеви за повратну реакцију и кондензацију, сушница, млина итд.). Ради прикривања планиране противзаконите делатности и обезбеђивања оправдања за чест боравак на тој локацији, окривљени АА и сада осуђени АА1 и АА6 су 22.03.2007.године основали заједничко привредно друштво за производњу, трговину и услуге „АА1" доо са седиштем у Београду – аа, при чему је уговором од 12.04.2007.године АА1 том привредном друштву уступио на коришћење пословни простор - канцеларију површине 30 м2 на датој адреси. Такође, и АА2 је основао предузеће "АА2" коме је седиште било на адреси аа, при чему је са АА1 је 25.05.2007.године закључио уговор о закупу. Притом, предузеће "АА1" није имало књиговодствена документа, улазне или излазне фактуре и сл., није радило, нити је окривљени АА започео било какво пословање или било какву легалну депатност у Србији. Са друге стране, у пословном простору АА1, на адреси аа, је током новембра и почетка децембра месеца 2007.године, започела неовлашћена производња опојне дроге амфетамин, а АА1 је у међувремену закључио више фиктивних уговора о привременом складиштењу три врсте хемикалија потребних за синтезу стимуланса амфетаминског типа - формалида, натријум ацетата и фенилсирћетне киселине и то управо у магацину на поменутој адреси у Крњачи, Панчевачки пут 88д. На крају, из изведених доказа је утврђено да су дана 13.12.2007.године око 12:30 часова, на тој локацији интервенисали радници полиције, да су притом затекли сада осуђене АА2 и АА1 (који је пристигао у међувремену), те да је при уласку радника полиције фактички заустављен процес илегалне производње афетамина, с'обзиром да је у другој канцеларији у мањем објекту затечен метални реакциони суд који је био укључен (електрична мешалица у склопу тог суда се окретања), при чему се у истом налазила велика количина течне материје (за коју су вештаци касније утврдили да је у питању амфетамин-фосфат, односно амфетамин у облику фосфатне соли).
Надаље, на основу одговарајућих вештачења НКТЦ МУП Р.Србије, утврђено је да се на локацији аа у ствари налазила илегална лабораторија у којој се, с'обзиром на професионалну опрему, стручне хемичаре, обучено особље и добру организацију, вршила неовлашћена производња веће количине амфетамина и то синтезом стимуланса амфетаминског типа по „Леукартовој методи". На то указују предмети и супстанце пронађене на лицу места, пре свега тип опреме (грејна тела, стаклени балони за реакцију, метални реакциони судови за синтезу и дестилацију, цеви за повратну реакцију и кондензацију, сушница, млин, вакум боце за цеђење, левкови за издвајање, Бихнерови левкови са филтером, вакумске пумпе, већи број посуда, кофа, канти, црева и других сличних делова), потом хемикалије, прекурсори, реагенси и растварачи (бензил-метил-кетон, мравља киселина, формамид, фософорна киселина, сумпорна киселина, натријум хидроксид, метанол, изопропил, алкохол, тетрахидрофуран, ацетон, дијетил-летар, фенилсирћетна киселина, натријум ацетат итд.), те тзв. ''интермедијарни продукти'' (формил амфетамин, фенил пиримидин, формил-метамфетамин и дифенил пропанон). Наиме, управо је по „Леукартовој методи" полазна сировина бензил-метил-кетон, а након тога се као производ добија синтетизовани амфетамин, који се може користити или директно, или уз претходно евентуано додавање кофеина и стимуланса - лактозе, витамина Б6 и магнезијум стеарата (а управо је на лицу места пронађена и неколико кутија од по 20 килограма фабрички запакованог витамина Б6, као и титан-диоксид, магнезијум стеарад и лактоза, што је све детаљно описано у налазу и мишљењу вештака НКТЦ).
При свему томе је утврђено да су сви објекти сада осуђеног АА1 на поменутој локацији били у функцији производње амфетамина, посебно највећи део магацина и друга канцеларија у мањем објекту. Тако, управо се мањем објекту, у другој канцеларији налазила илегална лабораторија за неовлашћену производњу веће количине амфетамина, при чему су у тој канцеларији, али и у ормарићу у купатилу, пронађене беле и розе таблете са логом „Каптагон", као и већа количина материје беле боје у грумењу и праху (у којима су касније вештаци детектовали присуство амфетамина у облику фосфатне соли). Даље, хемијске супстанце неопходне за синтезу и производњу амфетамина (фенил сирћетна киселина, формамид и др.) су се чувале, претакале и истакале у магацинском простору и одатле преносиле у део са канцеларијама, при чему је магацин коришћен и за смештај суспстанци које се мешају са амфетамином ради његовог даљег таблетирања, а у њему су пронађене и поменуте таблете и један реакциони суд (у коме је утврђено присуство амфетамина, бензил-метил-кетона, формил амфетамина и фенил пиримидина). Поред свега тога, утврђено је да је сва пронађена опрема контаминирана хемијским супстанцама које указују или на присуство амфетамина или на присуство хемијских супстанци које се користе у синтези амфетамина, при чему је у тренутку када је полиција интервенисала део те опреме коришћен за тренутну производњу амфетамина.
  На крају, и у поновљеном поступку је утврђено да је једини разлог доласка и боравка окривљеног АА и осталих именованих лица у пословном простору у аа, неовлашћена производња опојне дроге афетамин, уз фиктивно основање предузеће "Jugobranton", које у Србији није обављало било какву легалну депатност, нити је имало књиговодствена документа, већ је служило као оправдање за боравак на тој локацији. Притом, окривљени АА је, како је сам изјавио, у више наврата боравио у просторијама на наведеној адреси аа, при чему је једини разлог за то, како је то првостепени суд правилно закључио, управо учествовање у производњи амфетамина. Уз све то, окривљени АА и АА6 су били у поменутом пословном простору и непосредно пре доласка полиције, која је приликом интервенције на лицу места затекла АА2, а потом и АА1, који је у међувремену пристигао у моторном возилу марке ''Пежо'' типа ''307'', у коме су се налазила два џака супстанци које се користе за производњу амфетамина.
У вези са тим, првостепена пресуда се неосновано побија због оцене веродостојности изведених доказа, јер је првостепени суд, супротно жалбеним наводима, детаљно размотрио изведене доказе, исказе сведока, као и одбрану окривљеног, које је након правилне анализе, правилно оценио, при чему је у и вези са тим дао јасне и уверљиве разлоге, које наводи из жалби не доводе у сумњу.

Тако, првостепени суд правилно није прихватио одбрану окривљеног АА, који је негирао да је учествовао у извршењу кривичног дела за које се терети, истакавши да се никада није бавио никаквом незаконитом делатношћу, посебно не у вези са опојним дрогама, јер је доживео личну трагедију - син му је 2012.године страдао због дроге. Притом је у својој одбрани између осталог објаснио да је тридесет година радио послове међународног транспорта, да је имао контакте по целој бившој Југославији, да је са италијаном СС у Љубљани основао фирму „ААО" (свако по 50% удела), који му је предложио да на територији Балкана, пре свега Србије, успоставе производњу еколошког горива биодизела, да је пројекат био вредан 11 милиона евра, да су планирали да отворе представништво у Београду под називом „АА“, да је он био за то задужен пошто говори српски и познаје Србију, да је упоредо истраживао тржиште, па је одлучио да то гориво производи у Кладову и да га превози речним путем – Дунавом. Поред биодизела, планирао је да са АА6 отпочне и гајење биљке ''Мразовац'' за производњу лека против рака, а АА6 му је дао списак потребне опреме. У том периоду је упознао СС1, који му се представио као власник дела акција у предузећу ,,Термовент“ из Кладова, да је хтео да откупи то предузеће, па је прихватио да учествује у власничкој структури ,,Термовента“ са 15% капитала, те да је на крају одустао, јер је установио да исто има велике дугове који би зауставили раелизацију пројекта изградње фабрике биодизела. Надаље је објаснио да од осуђених лица познаје АА6 и АА1, да их је упознао током 2007.године и то прво АА6 - који му је, као стручњак, био неопходан за посао, при чему му је рекао да је једном неправедно осуђен, али му нису познати детаљи тог случаја; а потом АА1 - који му је рекао да се бави складиштењем робе, да пуно путује и да зна фирме са којима би у производњи биодизела могао сарађивати; да је у међувремену сазнао да представништво нема статус правног лица и да не може да врши промет; те да је зато у фебруару 2007.године регистровао фирму ,,АА1“ д.о.о., у коме су уделе имали АА1 (10%), АА6 (10%), ,,АА0“ д.о.о из Љубљане (10%), АА (63%) и СС1 - „АА4“ (7%), при чему је седиште исте било на адреси аа, јер је закуп канцеларије у том пословном простору био јефтинији него у центру града, посебно јер је закуподавац АА1 на име закупа добио учешће у фирми од 7%, али да тај пословни простор није био потпуно завршен, па је уложио пар хиљада евра (поставио ламинат, донео телефон, факс и слично што му је било потребно за рад итд.). Поред тога је навео да је у септембру месецу 2007.године ступио у контакт са господином СС3 (познатим менаџером из _, за кога му је речено да има добре контакте са влашћу у _), да је, пошто изгубио доста времена и у вези друге фирме, 17.09.2007.године са истим циљем (да на територији _ изгради фабрику биодизела) регистровао нову фирму „АА5“ д.о.о., са седиштем у аа3, у којој су сувласници били: АА (34%), СС3 (33%) и АА6 (33%), а преко које је требао да из Италије увезе опрему за производњу биодизела од пет и по милиона еура, коју никада није набавио, нити је започео процес производње биодизела. При свему томе је објаснио да је током 2007.године у Србију долазио два до три пута месечно, да се сваки пут виђао са АА1 и АА6, да је на адреси аа користио само једну канцеларију, да је кључ увек остављао изнад симса, да иста није имала тоалет па је користио тоалет у склопу магацина, да је дан пре акције полиције кратко био у канцеларији и потом отпутовао у Словенију, док су АА1, АА6 и АА2 били у магацинском простору, али да не зна шта су тамо радили, те да је накнадно сазнао да је дошло до „упада" полиције у те просторије. На крају је истакао да, и поред чињенице да је у више наврата боравио у кругу пословног простора на адреси аа, није приметио да се у истом нешто чудно дешава, није видео никакве машине, нити камионе да нешто довозе или одвозе, није осетио било какав чудан, непријатан и јак мирис, нити је чуо необичне звукове, те да му није познато шта се налазило у другом делу магацина, јер у исти није улазио, нити се распитивао шта раде и чиме се баве АА1 и АА6, јер је био окупиран својим проблемима.
Овакви наводи су, како је то првостепени суд правилно нашао, противречни, налогични и неживотни. Пре свега, радње за које је окривљени АА оглашен кривим предузете су 2007.године, односно знатно пре него што му је син 2012.године страдао због дроге. Даље, уколико је окривљени радио на пројекту у вези производње биодизела вредном 11 милиона евра, зашто би ризиковао пропаст тог пројекта оснивањем низа привредних друштава, штедњом у виду изнајмљивања неусловног пословног простора на забаченој локацији (који је притом не само слабо опремљен, већ и доступан како сам окривљеном, тако и осталим саосуђенима, с'обзиром на место где је окривљени држао кључ - изнад врата), те пословним повезивањем са предузећима у дуговима и лицима које једва познаје и истовременим планирањем и додатних активности у виду гајења биљке ''Мразовац'', уз ослањање на истог ''стручњака'' АА6. Надаље, када се узме у обзир изглед, распоред и међусобни и положај објеката пословног простора аа (утврђен на основу налаза НКТЦ, записника о прегледу лица места са фото-документацијом и видео записом), јасно је да је окривљени морао знати да се на тој локацији обавља производња, јер су се ефекти хемијске реакције осећали и у пролазу, пошто се из тог пословног простора ширио јак мирис хемикалија. На крају, сам окривљени је у завршној речи потврдио да га је сада осуђени АА6 консултовао да ли да неку своју опрему смести у просторије магацина у оквиру пословног простора у аа и да је он то прихватио, сматрајући да су партнери, при чему није проверио о каквој опреми се ради. Међутим, нелогично је и неживотно да АА6 од њега тражи дозволу за смештај било чега у поменути магацин, с'обзиром да тај простор припада сада осуђеном АА1, кога АА6 познаје пре АА, а окривљени у исти, како је сам изјавио, није улазио.
Осим тога, поједини наводи из одбране окривљеног су оповргнути осталим изведеним доказима и одбранама сада осуђених АА6 и АА1. Тако, сада осуђени АА1 је у својој одбрани између осталог навео да је окривљеном АА дозволио да на поменутој локацији Крњачи остави машине ''за производњу биљних шампона'' и да је половином новембра месеца 2007.године АА довезао неке прашњаве машине и сировине. Такође, сада осуђени АА6 је објаснио да је управо у договору са окривљеним АА на локацију у Крњачи пренео сву опрему (мноштво хемијских посуда, десетина канти и канистера, левака, грејних тела, стаклених балона за реакцију, металних реакционих судова за синтезу и дестилацију, цеви за повратну реакцију и кондензацију, сушнице, млина), која му је претходно одузета правоснажном пресудом Окружног суда у Београду од 22.10.2004.године, као предмет извршења истоврсног кривичног дела (а којом је, управо због неовлашћене производње опојне дроге амфетамин, оглашен кривим и осуђен на казну затвора у трајању од 6 година), што је потврдио и сада осуђени АА1. Притом, првостепени суд правилно није прихватио тврдњу да је та опрема била намењена за неку другу, легалну производњу, јер не само што је била загађена хемијским сутпстанцама које се користе у синтези амфетамина, већ је део опреме коришћен за производњу амфетамина која је била у току у тренутку интервенције полиције. На крају, управо из одбрана сада осуђених АА1 и АА6 произилази да је окривљени АА 13.12.2007.године био на локацији у Крњачи неколико сати пре доласка полиције, односно када је производња афетамина била у току, па је неживотно да није осетио мирис који се ширио и био толико јак да полицијаци приликом интервенције нису одмах ушли у објекат.
Стога, првостепени суд је правилно поступио када није прихватио тврдње из одбране АА да је неколико пута месечно долазио и боравио у Србији због пословних активности и планова да прерађује тзв. „мразовац", производи биљни шампоне и биљно гориво, да је однос са осталим сада осуђеним лицима био искључиво пословни, са намером да се баве легалним пословима, да је као ''правно неука странка'' имао проблема око регистровања одговарајућег правног лица за обављање тих активности (прво је основао представништво свог предузећа из Словеније, а потом привредно друштво са седиштем у аа итд), те да није могао да започне планиране делатности, јер није успео да добије ПИБ. Управо супротно томе, првостепени суд је правилно нашао да је тим тврдњама окривљени АА покушао да прикрије оно што несумњиво произилази из изведених доказа – да се „уортачио" са сада осуђеним АА6 и АА1 и основао фирму са седиштем на адреси аа, која није била ништа друго до ''маска'' за недозвољену производњу амфетамина, како је то и утврђено правноснажном пресудом КП бр. 24/08 од 15.07.2009.године.
Надаље, неосновани су и жалбени наводи који се односе на исказ сведока СС1. Наиме, у поновљеном поступку је, на предлог одбране, у својству сведока испитан СС1 (на главном претресу дана 28.10.2015.године), који је у свом исказу између осталог навео да је 2007.године преко АА6 (који је пореклом из _) упознао окривљеног АА, који је окривљеног упутио на њега као већинског власника акција „АА6" ад из аа4 (78%), да му је исти предочио намеру да производи биообновљиво гориво на локацији у аа4 где се налазе производни погони фабрике „АА6", да је састанцима са окривљеним АА присуствовао и АА6 који је представљен као главни технолог у постављању производње биообновљивог горива, да му је АА обећао новчану награду од 100.000,00 евра када се успостави производња биообновљивог горива, те да су ради реализације тог посла основали ново предузеће ''АА1" у коме је „АА4" имао 7% удела, а том приликом је упознао и АА1, кога му је АА представио као свог партнера, при чему је посебно истакао да није имао сазнања шта је АА у ствари желео да уради са фирмом коју су основали, све док није дошло до полицијске акције. Стога, овом сведоку је могло бити познато само оно што му је представио управо окривљени АА – да ради на успостављању производње биообновљивог горива биодизела, а никако прави разлози због којих је окривљени отворио фирму, нити каквом се делатношћу у ствари бави.. Самим тим је првостепени суд исказ овог сведока правилно у целости прихватио, оценивши да је јасан, логичан и веродостојан.
Такође, првостепени суд је правилно прихватио и налазе вештака НКТЦ и судских вештака, као и исказ вештака ВВ дат на главном претресу, оценивши да су објективни, стручни, прецизни и детаљно објашњени, те да ни на који начин нису доведени у сумњу примедбама које су изнели окривљени и бранилац.
Наиме, неосновани су жалбени наводи да је, са становишта стручне компетенције и независности судског вештака, недопустиво да вештачење у поступку врши организациона јединица криминалистичке полиције МУП – НКТЦ. Ове тврдње бранилац аргументује тиме да је НКТЦ државни орган хијерархијски подвргнут надлежном министарству и тужилаштву као органу гоњења, да му се зато може дати налог за поступање у свему, па и у области вештачења; да европски стандарди захтевају да се ради идентификације и испитавања психоактивних контролисаних супстанци оснује референтна лабораторија, оспособљена за испитивање сложених биохемијских процеса и да се таква вештачења поверавају само државним институцијама која се тиме баве као једином делатношћу; те да члан 26 Закона о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци („Сл.гласник РС“ бр. 107/2005), између осталог прописује да хемијску анализу врше правна лица која испуњавају услове и које одређује Министарство здравља, у складу са Добром лабораторијском праксом, при чему је Министарство здравља за референтну лабораторију за идентификацију и испитивање психоактивних контролисаних супстанци одредило Институт за судску медицину Медицинског факултета у Београду.
Међутим, ово питање је било предмет расправљања и у поступку који је претходио доношењу правоснажне осуђујуће пресуде КП бр.24/08 од 15.07.2019.године, а у вези са овим, одбрана окривљеног АА је и у том поступку предлагала да се одреди ново вештачење и исто повери независној институцији - Хемијском факултету у Београду, Одсеку за органску хемију који поседује стручно знање, уз примедбе на квалитет налаза и мишљења и стручност лица из НКТЦ. Тај предлог за ново вештачење је одбијен, а у пресуди Апелационог суда у Београду Кж1 По1 9/10 од 25.06.2010.године је одбијање тог предлога оцењено као прихватљиво, јер ЗКП не прописује обавезу суда да мора извести сваки предложени доказ.
Наиме, члан 114 став 3 ЗКП прописује да се за вештака одређују лица са списка сталних судских вештака, али и да друга лица када постоји опасност од одлагања, док члан 124 ЗКП прописује да се, у случају када постојећи налаз и мишљење вештака садржи недостатке, вештачење понавља одређивањем другог вештака по службеној дужности или на предлог странака, што овде није случај. Ово стога што је вештачење у предметном кривичном поступку од стране вештака НКТЦ МУП Р.Србије, и по оцени овог суда, извршено од стране стручне установе и дипломираних физичких хемичара, при чему из налаза и мишљења НКЦТ недвосмислено произилази да је од затечених супстанци било могуће произвести амфетамин, колико супстанци је потребно за производњу амфетамина, колико је супстанци од потребних за производњу амфетамина нађено на лицу места, методологија синтезе амфетамина (на који се начин амфетамин производи) итд., тако да није било разлога да се одреди ново вештачење од стране Хемијског факултета у Београду. Самим тим су неосновани жалбени наводи да је првостепени суд у поновљеном поступку био дужан да, у смислу обавезе да поступак спроведе правично из члана 1 ЗКП, наложи ново вештачење преко судских вештака или овлашћених независних институција.
Ово посебно када се има у виду да је вештак ВВ, у исказима датим на главном претресу, детаљно изложио и образложио писани налаз и мишљење комисије вештака, одговарајући притом и на питања странака у поступку, посебно сада осуђеног АА6, који је као дипломирани хемичар оспоравао налаз и мишљење вештака у делу да се на локацији аа одвијао процес производње амфитамина, уз тврдњу да у наведеном простору није било услова за то и да није пронађено присуство анхидрида сирћетне киселине, који је неопходан за синтезу амфетамина. Међутим, вештак ВВ је на сва постављена питања дао убедљиве и логичне одговоре, истакавши да комисија вештака није могла да са сигурношћу утврди када је на тој локацији започео процес производње амфетамина, нити која количина је произведена, осим оне која је пронађена на лицу места, али да су на лицу места пронађена празна амбалажа у којој је био смештен анхидрид сирћетне киселине, као и опрема подобна за производњу већих количина конкретне опојне дроге (пространа, илегална лабораторија, у великом објекту, са свим пратећим стварима и опремом у виду челичних реакционих судова, који су могу да произведу више од стаклених судова); да је за производњу амфетамина потребан хемичар, али да је иста једноставна, па то може бити и приучено лице, посебно што се рецептура може наћи и на интернету, а у пракси се иста шири тако што један научи другог; те да пронађени формамид и фенил-сирћетна киселина којима је истекао рок трајања нису третирани као индустријски отпад, већ као прекурсори у синтези опојне дроге амфетамин, јер те хемијске материје могу користити за производњу амфетамина и након истека рока употребе.
Даље, нису основани ни жалбени наводи који су, у суштини, засновани на ставу да је првостепена пресуда донета на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и да је због тога дошло и до погрешне примене материјалног права и повреде закона на штету окривљеног.

Првостепени суд је на правилно и у потпуности утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право када је радње окривљеног АА правно квалификовао као кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојне дроге из члана 246 сгав 2 у вези са ставом 1 КЗ, с'обзиром да се у њима стичу сва субјективна и објективна обележја управо тих кривичних дела.

Тако, из доказа које је извео током предметног кривичног поступка, првостепени суд је несумњиво утврдио да је окривљени АА, заједно са осталим осуђеним лицима, учествовао у неовлашћеној производњи опојне дроге амфетамин, јер је и у поновљеном поступку, као и у претходном поступку, материјалним доказима пронађеним и изузетим са лица места, доказана веза окривљеног АА и производње предметне опојне дроге, односно да је са сада осуђенима АА6, АА2 и АА1, најпре набавио потребну опрему за илегалну производњу опојне дроге афетамин (реакционе судове, кондензаторе и стаклене посуде за издвајање афетаминских соли), коју су у пословном објекту АА1 у аа, повезали у производну линију и то по упутствима АА6, дипломираног хемичара који је био упознат са технолошким поступком производње амфетамина, а затим су, користећи фенил-сирћетну киселину и формамид које им је неовлашћено допремио СС2, започели илегалну производњу амфетамина, који су производили све до 13.12.2007.године, када су радници полиције сасвим случајно открили ту њихову делатност и прекинули производњу амфетамина, а том приликом су у објекту аа, затекли илегалну лабораторију у којој је поступак производње амфетамина био у току, као и АА2 и АА1, те различите хемијске супстанце и сам афетамин на више места у том пословном објекту.
Притом је утврђено да се на тој локацији налазе просторије АА1 које су, ради прикривања стварне делатности, фиктивно изнајмљене разним фирмама, међу којима и фирми окривљеног АА (''АА'' и "АА2"), а да цео тај пословни објекат (а самим тим и канцеларија коју је користио окривљени АА) у ствари представља погон за производњу амфетамина, јер је на основу пронађених трагова утврђено да су за производњу амфетамина коришћени како магацински простор (у коме су се чувале, претакале и истакале супстанце потребне за производњу амфетамина), тако и одвојени део са канцеларијама (где је друга канцеларија искоришћена за смештај опреме за производњу амфетамина, за лагеровање хемијских супстанци неопходних за ту производњу, те за смештај супстанци које се мешају са амфетамшом приликом његовог даљег таблетирања). При свему томе, управо су тог истог дана када је производња амфетамина која је била у току, у том пословном простору боравила сва напред наведена лица, јер су непосредно пре полицијске интервенције на тој локацији били окривљени АА и сада осуђени АА6 (који је то у својој одбрани и потврдио), полиција је приликом интервенције затекла сада осуђеног АА2, док је у току интервенције пристигао и сада осуђени АА1, који је у аутомобилу довезао два џака натријум-хидрокарбонат, супстанце која се користи у производњи амфетамина.
При свему томе првостепени суд је на основу одговарајућег вештачења, а с'обзиром на опрему и велике количине основне материје, прекурсора и осталих хемијских средстава који су пронађени на лицу места, на несумњив начин утврдио да се ради о производњи амфетамина у великим количинама, те да за такву производњу није било неопходно неко посебно стручно знање, нити специјализована опрема коју не би могао свако користити, већ је сада осуђени АА6, као дипломирани хемичар, обучио друга лица да у његовом одусуству учествују у поступку производње амфетамина (нпр. АА2, који је на тој локацији најчешће боравио), а он је ту производњу контролисао када је долазио заједно са окривљеним АА.
На крају, првостепени суд је посебно имао у виду да на лицу места нису нађени трагови ахидрида сирћетне киселине, који се несумњиво користи у синтези амфетамина, као и да није пронађена машина за таблетирање, па је правилно нашао да то не може бити од битнијег утицаја на правилност напред наведених чињеничних и правних закључке. Наиме, на поменутој локацији су пронађена празна амбалажа у којој је био анхидрид сирћетне киселине, при чему је у возилу којим се сада осуђени АА1 довезао до лица места, пронађена супстанца која се користи за синтезу амфетамина - натријум-хидроксид, што упућује на логичан закључак - да су на датој локацији сировине по потреби довожене и одвожене. Притом, у простору магацина и канцеларија је пронађена опрема за сушење влажне материје амфетамина и добијање коначног производа у облику праха - фосфатне соли, који сам по себи представља крајњи производ, који се може или користити, или по жељи мешати са стимулансима и таблетирати. Самим тим је без утицаја околност да на лицу места није пронађена машина за таблетирање, јер је исто могло да се обавља и на неком другом месту (на шта указује чињеница да је у дворишту пронађена приколица, са траговима који јасно указују да је коришћена за превоз влажне материје амфетамина), или да се машина за таблетирање по потреби довезе (на шта пак указује чињеница да су на лицу места пронађене таблете амфетамина).
Стога, током поновљеног кривичног поступка је потврђено да су доказани наводи из оптужног акта да је окривљени АА учествовао у неовлашћеној производњи амфетамина заједно са сада осуђенима АА6, АА1 и АА2, те да је управо то и једини разлог његовог доласка на то поменуту локацију у Крњачи. Притом, на закључак да су се они око тога договорили, поред изведених доказа, указује и околност да је АА6 у договору са окривљеним АА, пренео у магацинске просторије АА1 сву опрему која је и раније коришћена за неовлашћену производњу амфетамина и формално одузета правноснажном судском одлуком. Са друге стране, АА се од дана интервенције полиције налазио у бекству, тако да од њега није могао бити узет несумњив узорак, па самим тим није ни било могуће утврдити постојање отисака његових папиларних линија, нити биолошких трагова у Крњачи аа. Али, на лицу места у магацину у Крњачи, пронађен је отисак папиларних линија ААС, сина окривљеног АА, који га је због болести често возио, како је то у својој одбрани навео сада осуђени АА6.
На крају, вештаци нису могли са сигурношћу да определе када је започела неовлашћена производња амфетамина на наведеној локацији, па је првостепени суд закључио да је то чињено у периоду од марта месеца до 13.12.2007.године, при чему је узео у обзир време када је основано предузеће ''АА1'' када су АА1, АА6 и АА несумњиво заједно деловали у циљу реализације договора око производње амфетамина, чињеницу да су се у периоду од марта месеца 2007.године удружили са АА2, околност да су током новембра месеца 2007.године АА6 и АА пренели потребну опрему, а посебно да је управо у том периоду АА3 започео са изношењем хемикалија из АА1 магацина на локације са којих је било једноставно да се у жељеним количинама пребаце до магацина у Крњачи, а све како би се прикрило коришћење истих за производњу амфетамина.
Притом, првостепени суд је правилно закључио да је окривљени АА противправне радње предузео у стању урачунљивости и да је поступао са директним умишљајем, јер је у потпуности био свестан забрањености свог дела чије је извршење хтео, пошто је свесно учествовао у неовлашћеној производњи опојне дроге амфетамин, што је очигледно и желео, и поред тога што је знао да је неовлашћена производња амфетамина забрањена и да представља кривично дело.
С'обзиром на изнето, јасно је да нису основани жалбени наводи да су закључци у вези кривице окривљеног АА, засновани само на чињеници да је имао седиште фирме близу магацина у коме се неовлашћено производио амфетамин, односно близу места извршења дела. У вези са тим, нису основани ни жалбени наводи о непостојању везе између конкретне неовлашћене производње предметне опојне дроге и окривљеног, јер се таква тврдња не може аргументовати само чињеницама да окривљени није стално боравио у наведеном пословном објекту и у истом није затечен у моменту .,упада“ полиције, нити пак на неистинитим тврдњама да није имао никакве контакте са лицима која су тамо боравила и да није обављао било какве радње, изузев отварања фирме. Окривљени је не само познавао, већ и често контактирао и улазио у пословне односе управо са лицима која су најчешће боравила у поменутом пословном објекту - АА6 и АА1, а на правилност закључака првостепеног суда о фиктивном оснивању фирме и декларативној жељи да се на територији Србије производи 300 хиљада литара биодизела дневно, говоре управо чињенице да је канцеларија окривљеног била на забаченој локацији, готово празна (имала је сто, телефон, ормарић, млин за кафу и неколико столица), а је он ту само повремено свраћао.
На крају, нису основани ни жалбени наводи који се односе на део првостепене пресуде у коме је садржана одлука о кривичној санкцији.

Наиме, првостепени суд је окривљеног АА због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, правилно осудио на казну затвора у трајању од пет година, у коју му је урачунао време проведено у екстрадиционом притвору, притвору и издржавању казне. Притом је узео у обзир чињенице и околности прописане чланом 54 КЗ, које су од важности да кривична санкција буде правилно изабрана, а њена висина правилно одмерена, а које су утврђене у претходном поступку, правилно налазећи да се у вези са тим у међувремену ништа није променило, па је као олакшавајућу околност ценио његову неосуђиваност, док је као отежавајућу околност ценио намеру да се опојна дрога амфетамин производи у дужем временском периоду и у већим размерама.

Када се узму у обзир околности случаја, личност окривљеног као учиниоца и степен повређивања заштићеног добара, управо осуда на казну затвора у наведеном трајању одговара тежини кривичног дела и степену кривице окривљеног јер је, и по налажењу овог суда, нужна да се у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 КЗ, постигне сврха кажњавања из члана 42 КЗ, пошто ће се њоме остварити циљеви индивидуалне превенције (у смислу утицаја на окривљеног да убудуће не врши кривична дела), опште превенције (у смислу васпитног утицаја на друге да не испољавају асоцијално понашање и не чине тешка и друштвено опасна кривична дела), те изразити друштвена осуда за предметно кривично дело и поспешити јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона.

На крају, овај суд је ценио анализирао и ценио и остале наводе из изјављених жалби, али их није посебно излагао и образлагао, јер се њима не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде.

Због свега напред наведеног Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је на основу члана 457 ЗКП, одлучио као у изреци.

Записничар      Председник већа-судија
Жак Павловић, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)