Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.10.2017.

Кж1 По1 13/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 13/17
18.10.2017. године
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће судског саветника Игора Рмандића у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 и 61 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужилаштва за организовани криминал, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА адвоката АБ, браниоца окривљеног АА4 адвоката АБ4, браниоца окривљене АА1 адвоката АБ1, бранилаца окривљеног АА2 адвоката АБ4 и АБ5 и жалби браниоца окривљеног АА3 адвоката АБ6, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду Посебног одељења К.По1.бр. 46/2014 од 04.11.2016. године, на седници већа одржаној у дане 16. и 17.10.2017. године, а након већања и гласања дана 18.10.2017. године, једногласно је донео,


П Р Е С У Д У

I

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужилаштва за организовани криминал, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА адвоката АБ, браниоца окривљене АА1 адвоката АБ1, бранилаца окривљеног АА2 адвоката АБ4 и АБ5 и браниоца окривљеног АА3 адвоката АБ6, и пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.бр. 46/14 од 04.11.2016. године, у односу на окривљене АА, АА1, АА3 и АА2, се ПОТВРЂУЈЕ.


II


УСВАЈАЊЕМ жалбе браниоца окривљеног АА4 адвоката АВ3, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду Посебног одељења К.По1.бр. 46/14 од 04.11.2016. године, у односу на окривљеног АА4, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ, и списи предмета у том делу враћају првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду Посебног одељења К.По1.бр. 46/2014 од 04.11.2016. године окривљени АА и АА1 су оглашени кривим што су као саизвршиоци извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 и 61 КЗ те је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) година а окривљена АА1 на казну затвора у трајању од 7 (седам) година, док је окривљени АА3 оглашен кривим због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 помагањем у вези са чланом 35 и 61 КЗ, те је осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шести месеци, док је окривљени АА2 оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 помагањем у вези са чланом 35 КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци.

Истом пресудом окривљени АА4 оглашен је кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ те је осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године у коју казну му се урачунава време за које је окрвиљени био лишен слободе у периоду од 22.11.2013. године па до 25.02.2014. године.

Ставом 2 побијане пресуде на основу одредби члана 85 у вези са чланом 70 КЗ окривљенима АА3, АА4 и АА2 изречена је мера безбедности забрана вршења позива, делатности и дужности и то АА3 мера безбедности забрана вршења свих делатности везаних за контролу квалитета и квантитета робе и услуга у удружењима, државним органима и установама и другим правним лицима у трајању од 5 (пет) година, АА2 мера безбедности забрана вршења позива судског вештака грађевинске струке у трајању од 5 (пет) година, те АА4 мера безбедности забрана вршења свих дужности у државним органима и установама Републике Србије везаних за располагање, коришћење, управаљање, руковођења и чување јавне својине у трајању од 5 (пет) година.

Ставом 3 на основу одредби члана 92 КЗ побијаном пресудом се на основу члана 92 КЗ од окривљеног АА одузима се имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела у износу од 38.748.271,40 динара.

Ставом 4 побијане пресуде на основу члана 93 КЗ обавезују се окривљени АА и АА1 да оштећеној Републици Србији – Републичкој дирекцији за робне резерве на име накнаде штете солидарно плате износ од 476.613.293,10 динара у року од три месеца од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Првостепени суд је одлучио да ће о трошковима кривичног поступка бити одлучено накнадно посебним решењем.

Против наведене пресуде благовремено су жалбе изјавили:

Тужилаштво за организовани криминал и то због одлуке о кривичној санкцији изречену окривљеном АА4 и АА3 са предлогом да Апелациони суд у Београду Посебно одељење преиначи побијану пресуду тако што ће окрвиљене АА4 и АА3 осудити на казне затвора у дужем временском трајању.

Бранилац окривљеног АА3 адвокат АБ2 и то из свих законом прописаних разлога са предлогом да Апелациони суд у Београду Посебно одељење укине побијану пресуду у односу на овог окривљеног и врати првостепеном суду на поновно суђење или исту преиначи.

Бранилац окривљеног АА адвокат АБ и то због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији са предлогом да Апелациони суд у Београду Посебно одељење побијану пресуду преиначи тако што ће окрвиљеног ослободити од оптужбе или да му изрекне блажу кривичну санкцију или да му побијану пресуду укине и предмет врати на поновно суђење.

Бранилац окривљеног АА4 адвокат АБ3 и то због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, или да се побијана пресуда преиначи те окривљени АА4 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ.

Бранилац окривљене АА1 адвокат АБ1 и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду Посебно одељење усвоји жалбу те побијану пресуду укине и предмет врати на поновно одлучивање или исту преиначи тако што ће окривљену АА1 или ослободити од оптужбе да је извршила кривично дело за које се терети или је осудити за извршење кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 2 у вези са ставом 1 тачка 2 КЗ.


Браниоци окривљеног АА2 адвокати АБ4 и АБ5 и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду Посебно одељење усвоји жалбу те побијану пресуду укине и врати на поновно одлучивање или исту преиначи тако што ће овог окривљеног ослободити од оптужбе.

Бранилац окривљеног АА3 адвокат АБ6 из свих законом прописаних разлога са предлогом да Апелациони суд у Београду Посебно одељење усвоји жалбу, укине побијану пресуду и упути предмет на поновно суђење или исту преиначи.

Одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал благовремено је поднео бранилац окривљеног АА4 адвокат АБ3 са предлогом да се иста одбије као неоснована.

Тужилац за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр. 18/17 од 18.05.2017. године, предложио да се жалба Тужилаштва за организовани криминал уважи као основана а да се жалбе бранилаца окривљених одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду Посебно одељење одржао је седницу већа у смислу одредби члана 448 ЗКП, и то у присуству окривљених АА4, АА2 и АА3, бранилаца окривљених адвоката АБ, АБ1, АБ3, АБ2, АБ4 и АБ5, на којој седници је размотрио целокупне списе предмета, па је након разматрања навода и предлога из изјављених жалби, те предлога Тужиоца за организовани криминал, одговора на жалбу, те након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, донео је одлуку као у изреци пресуде.


Разлози са став I изреке пресуде

Жалбама бранилаца окривљеног АА1, окривљеног АА2 и окривљеног АА3, првостепена пресуда се побија због битне повреде одредаба кривичног поступка тако што се указује да је изрека пресуде неразумљива и противречна разлозима. Овакве наводе веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење оцењује као неоснованим, јер је изрека првостепене пресуда јасна и разумљива, и пресуда садржи разлоге о одлучним чињеница из којих јасно произилази које радње су окривљени предузели критичном приликом и за које радње су оглашени кривим у првостепеној пресуди, а о чему ће у даљем образложењу ове пресуде бити речи.

Оценом жалбених навода који се односе на непотпуно и неправилноутврђено чињенично стање овај суд је утврдио следеће:

Првостепени суд је након свестране анализе изведених доказа, када су у питању окривљени АА и АА1, неспорно утврдио да је окривљена АА1, у својству одговорног лица АД “АА" и директора, лица овлашћеног за заступање без ограничења и лица овлашћеног за располагање средствима са рачуна, у периоду од 02.09.2005. године до 20.09.2010. године, са Републичком дирекцијом за робне резерве закључила десет уговора о складиштењу, чувању и обнављању меркантилне пшенице и меркантилног кукуруза, који су наведени у изреци побијане пресуде и то тако што је по основу уговора закључених 20.09.2010. године АД “АА" поверено на складиштење 7.853.595 килограма меркантилне пшенице, 4.820.934 килограма меркантилног кукуруза, власништво Дирекције, а да је окривљени АА у својству одговорног лица Привредног друштва “АА1" и то директора, лица овлашћеног за заступање без ограничења и лица овлашћеног за располагање средствима на рачуну, у периоду од 14.01.2009. године до 16.10.2012. године, са Републичком дирекцијом за робне резерве закључио седам уговора о складиштењу, чувању и обнављању меркантилне пшенице и меркантилног кукуруза, власништво Дирекције, који су такође наведени у изреци побијане пресуде, тако да је по основу уговора од 20.09.2010. године Привредном друштву “АА1" поверено на складиштење 5.643.823 килограма меркантилног кукуруза, а по уговору од 16.10.2012. године 3.117.024 килограма меркантилне пшенице.

Такође, по ставу већа овог суда, првостепени суд је неспорно утврдио одлучну чињеницу, и то да је по наведеним уговорима количина житарица о којима је у конкретном случају реч и то: меркантилног кукуруза и меркантилне пшенице управо поверена ради ускладиштења код привредних друштава АД “АА" и “АА1", а коју одлучну чињеницу првостепени суд је утврдио на основу тога што се у члану 4 свих уговора који су наведени у изреци побијане пресуде неспорно констатује да су меркантилна пшеница и кукуруз ускладиштени у силосу складиштара, као и да су окривљени АА1 и окривљени АА у својству одговорних лица наведених предузећа у прилог уговора потписали и изјаве да се у силосима ових привредних друштава налази меркантилна пшеница и кукуруз у количини утврђеној у уговору.

Првостепени суд је увидом у уговоре закључене у инкриминисаном периоду између АД “АА" и “АА1" са Републичком дирекцијом за робне резерве( у даљем тексту Дирекције) утврдио да се у свим уговорима констатује да је меркантилна пшеница и кукуруз поверена овим привредним друштвима на складиштење и да је власништво Дирекције, те да је у наведеним уговорима изричито уговорено да се искладиштење и отпрема ове робе врши по писменом налогу Дирекције, што је у складу са императивном одредбом члана 20 Закона о робним резервама (“Службени гласник РС" бр.18/92), којом је прописано да “предузеће и друго правно лице коме се по основу уговора у складу са овим законом повере на чување робне резерве не може без писменог налога Републичке дирекције ту робу користити, отуђити, заменити робом друге врсте или квалитета, као ни прескладиштити је у друго складиште, нити складиштењем које му је поверено на чување располагати, мењати му намену и користити на други начин".

Такође, првостепени суд је неспорно утврдио да је Дирекција упутила предузећу АД “АА" налог за испоруку од 14.09.2012. године, 2.000.000 килограма меркантилне пшенице складиштару ДОО “АА2", налог за испоруку од 12.10.2012. године за испоруку 5.677.770 килограма меркантилне пшенице, такође наведеном предузећу складиштару ДОО “АА2 и налог за испоруку од 31.12.2012. године за испоруку 4.306.471 килограм меркантилног кукуруза складиштару “АА5", а да је привредном друштву “АА1" Дирекција упутила налог од 07.03.2013. године за испоруку 3.117.024 килограма меркантилне пшенице складиштару ДОО “АА2 и налог за испоруку од 01.02.2013. године за испоруку 2.000.000 килограма меркантилног кукуруза купцу ДОО “АА3". Утврђујући чињенично стање у овом делу, првостепени суд је такође неспорно утврдио да а.д “АА" и “АА1" нису поступили по овим налозима за испоруку, јер у књиговодственој евиденцији и књиговодственим исправама ових привредних друштава и Дирекције за робне резерве не постоје потврде за искладиштење по овим налозима, а што је утврђено и из налаза и мишљења судског вештака економско-финансијске струке ВВ.

Следом изнетог, правилно првостепени суд закључује да а.д “АА" и “АА1" а.д у време давања налога за испоруку нису располагала пшеницом и кукурузом која им је по наведеним уговорима поверена на складиштење, из које чињенице првостепени суд је утврдио да су окривљени АА1 и АА, у својству одговорних лица која су једина овлашћена за располагање АД “АА" и “АА1", поступили супротно одредбама уговора о складиштењу, чувању и обнављању меркантилне пшенице и кукуруза, односно конкретно супротно одредби члана 20 Закона о робним резервама, из разлога што су без налога Дирекције, неовлашћено располагали и отуђили меркантилну пшеницу и кукуруз у наведеној количини, а која роба је у власништву Дирекције за робне резерве.

  Ову одлучну чињеницу, првостепени суд је утврдио и на основу анализе пословања а.д “АА" и “АА1", те анализом књиговодствене евиденције исправа наведених привредних друштава и Дирекције са евидентираним стањем залиха на ванбилансном конту складиштара, а што је све био предмет економско-финансијског вештачења. Да је овакво закључивање првостепеног суда основано иде и чињеница то што је неспорно утврђено да је а.д “АА" располагала знатно мањим складишним капацитетима за коришћење житарица задужене по уговором о складиштењу, док “АА1" није ни располагао складишним капацитетима подобним за складиштење меркантилне пшенице и кукуруза, што је првостепени суд утврдио на основу налаза и мишљења судског вештака грађевинске струке ЦЦ1.

Из исказа сведока СС4 (књиговође обједињене службе књиговодства а.д “АА" и “АА1") произилази да је Дирекција током 2011. и 2012. године упутила налоге за испоруку по којима ова привредна друштва нису поступала. Такође, првостепени суд је утврдио да наведена привредна друштва ни у наредном периоду свој дуг нису накнадили Дирекцији ни у натуралном облику, ни у новчаној противвредности, а такође је неспорно утврђено да је рачун а.д “АА" у трајној блокади од 31.10.2013. године, а рачун “АА1" у трајној блокади од 21.11.2013. године, те да је стечајни поступак отворен 26.05.2015. године.

Када је у питању одлучна чињеница, колика је вредност неовлашћено отуђене робе, исту је прввостепени суд утврдио на основу налаза и мишљења вештака економско-финансијске струке, из којег произилази да према проценама на продуктивној берзи Нови Сад у периоду када је мањак настао, вредност меркантилне пшенице и кукуруза, која је ради складиштења поверена а.д “АА", а неовлашћено отуђена, укупно износи 326.710.517,40 динара, а који износ је првостепени суд умањио за износ наплаћених средстава хипотекарног обезбеђења од 16.002.135,05 динара, тако да првостепени суд правилно закључује да противправна имовинска корист прибављена ПД а.д “АА" износи укупно 310.708.382,35 динара, а да вредност меркантилне пшенице и кукуруза која је ради складиштења поверена Привредном друштву “АА1", а која је такође неовлашћено отуђена, укупно износи 186.621.041,52 динара, с тим што је овај износ првостепени суд умањио за износ наплаћених средстава хипотекарног обезбеђења од 31.325.112,00 динара, тако да противправна имовинска корист прибављена Привредном друштву “АА1" износи 155.395.935,52 динара, те да укупно прибављена противправна имовинска корист дакле износи укупно 466.034.317,45 динара.

Да је а.д “АА" у уговореним периодима испостављала и наплаћивала и накнаду услуга складиштења житарица које с обзиром на стварни капацитет силоса нису могле бити ускладиштене у силосима у Стапару, будући да из налаза вештака економско-финансијске струке ВВ од септембра месеца 2006. године произилази да количина житарица поверена а.д “АА" по уговорима о складиштењу превазилази стварни капацитет силоса у Стапарима, услед које чињенице је првостепени суд и прихватио налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке и утврдио да је на основу накнаде услуге ускладиштења а.д “АА" од Дирекције неосновано наплатила 14.828.266,55 динара, на име накнаде за услуге ускладиштења пшенице и 13.251.869,00 динара на име накнаде услуге ускладиштења кукуруза, а да у односу на “АА1", предузеће “АА1" а.д који уопште није располагао складишним простором, целокупан износ наплаћене накнаде за услугу ускладиштења истовремено представља и неосновано наплаћен износ од Дирекције и то износ од 6.437.875,54 динара и то на име накнаде услуге ускладиштења пшенице и 12.648.842,00 динара на име накнаде за услуге ускладиштења кукуруза, тако да и по ставу већа овог суда је правилно утврђен укупан износ противправне имовинске користи прибављене овим привредним друштвима по том основу и он износи 47.127.990,19 динара, а све на штету Дирекције.

Из овако утврђеног чињеничног стања, правилно првостепени суд утврђује да је укупан износ противправне имовинске користи прибављен Привредном друштву а.д “АА" и Привредном друштву “АА1" по основу неовлашћеног отуђења робе и неосновано наплаћене услуге ускладиштења износи 513.162.307,64 динара, и који износ представља износ укупно противправне имовинске користи наведене у измењеној оптужници, умањен за износ наплаћених средстава и средстава хипотекарног обезбеђења према наведеним поднесцима Дирекције. Следом изнетог су као неосновани оцењени жалбени наводи бранилаца окривљних у којима се указује да првостепени суд није дао разлоге у погледу износа противправне имовинске користи коју су прибавили окривљени АА и АА1.

Такође је првостепени суд правилно нашао да су окривљени АА1 и АА поступали са директним умишљајем остварујући притом заједничку намеру, и то у оквиру оба предузећа, окривљени АА у својству директора АД “1. Октобар", али као и лице коме је фактички било поверено обављање послова из делатности АД “Пекара Сомбор", а окривљена АА1 у својству директора привредног друштва АД “АА", али и као лице коме је фактички поверено обављање послова из делатности привредног друштва "1. Октобар" АД Сомбор, томе говори и чињеница да су ови окривљени још од прве понуде за складиштење која им је била упућена од стране Дирекције, својим потписима на уговорима и посебним писаним изјавама у прилогу уговора, неистинито приказивали да је уговорена количина и заиста ускладиштена у силосима предузећа, а.д “АА" и “АА1", а да су стварно стање и мањак робе, житарица које су власништво Дирекције,, даље прикривали сачињавањем пописних листа у којима су неистинито приказивали да стање робе у складиштима одговара књиговодственој евиденцији, иако су већ раније кроз налоге за искладиштење и и налоге за испоруку претходно већ отуђили робу која је власништво Дирекције.

Због напред наведеног, неосновано се у изјављеним жалбама бранилаца ових окривљених указује, да је првостепени суд у образложењу побијане пресуде пропустио да наведе разлоге због којих је закључио да су окривљени АА1 и АА, кривично дело за које су оглашени кривим, извршили у саизвршилаштву.

Код оваквог стања ствари, правилно је првостепени суд радње окривљених АА и АА1, правно квалификовао као продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 и у вези са чланом 61 КЗ.


Неосновано се жалбом браниоца окривљене АА1 адвоката АБ1 указује да окривљена АА1 није могла бити осуђена због извршења кривичног дела из члана 234 КЗ-а, које кривично дело није било прописано у време извршења радњи за које је оглашена кривом, те да нема правног континуитета између кривичног дела из члана 359 КЗ-а и кривичног дела из члана 234 КЗ-а, будући да је за ово кривично дело нужно да је прибављена имовинска корист противправна.

Наиме Законом о изменама и допунама Кривичног законика („Сл.гласник РС“ бр.121 од 24.12.2012.године), које измене су ступиле на снагу 15.4.2013.године, није извршена декриминализација кривичног дела злоупотреба службеног положаја у случају када је кривично дело извршено од стране одговорног лица, већ је кривично дело злоупотреба службеног положаја које је предвиђало кривичну одговорност службеног и одговорног лица, сада регулисана кроз два одвојена кривична дела, а што даље значи да је и у време извршења кривичног дела постојало кривично дело које је предвиђало кривичну одговорност за одговорно лице.

Чланом 234 Кривичног законика („Сл.гласник РС“ бр.121 од 24.12.2012.године) инкриминисано је поступање одговорног лица које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе какву штету. Стога, кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица настало је издвајањем одговорног лица као учиниоца из кривичног дела злоупотреба службеног положаја (из члана 359 Кривичног законика) у засебно кривично дело. Радње извршења кривичног дела из члана 234 Кривичног законика исте су као и код злоупотребе службеног положаја и то су искоришћавање, прекорачење овлашћења или невршење дужности, док су промене од стране законодавца извршене у погледу последица, тако да кривично-правна последица више није „каква корист“ , што је свакако шири појам, већ само "противправна имовинска корист“. Осим тога последица кривичног дела из члана 234 Кривичног законика, поред противправне имовинске користи је и имовинска штета, док тежа повреда права није кривична последица дела из члана 234 Кривичног законика.

Дакле, обзиром да је одредбом члана 235 Закона о изменама и допунама Кривичног законика („Сл.гласник РС“ бр.121/2012 од 24.12.2012.године), прописано да се у члану 359 став 1 бришу речи „или одговорно“ то постоји континуитет кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 Кривичног законика са радњама прописаним чланом 234 Кривичног законика са изменама и допунама у ситуацији када одговорно лице искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе штету.

Да се у радњама окривљеног АА33 остварују сви елементи продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 помагањем у вези члана 35 у вези члана 61 КЗ, односно да је окривљени у периоду од 07.06.2005. године па до 18.06.2011. године, у својству одговорног лица – шефа пословнице “АА4", “Југоинспект Нови Сад" д.о.о, а које правно лице је акредитовано за контролу квалитета и квантитета робе и услуга, по договору са окривљеним АА, ради учешћа у поступцима за избор овлашћених складиштара пред Републичком дирекцијом за робне резерве издао јавне исправе у које је унео неистините податке о капацитетима силоса привредног друштва а.д. “АА" и привредног друштва “АА1" и то за привредно друштво а.д. “АА", записнике о контролисању складишта број 514-2 од 07.06.2005. године и број 514-4 од 26.06.2008. године у које је унео неистинит податак да је капацитет силоса привредног друштва 10.000 тона и извештаје о контроли стању складишта број 514-1 од 21.07.2009. године, извештај број 2500-02/10 од 20.07.2010. године, извештај број 2500-23-44-01/12 од 18.06.2012. године у које је унео неистинит податак да је капацитет силоса привредног друштва а.д. “АА" 13.000 тона иако су стварни капацитети силоса привредног друштва а.д. “АА" износили 4.091,58 тона, а за привредно друштво “АА1" издао извештај о контролисању складишта број 514-09 од 21.07.2009. године, извештај број 2500-01/10 од 20.07.2010. године и извештај број 2500-24-45-01/12 од 18.06.2012. године у који је унео неистините податке да је капацитет силоса привредног друштва 10.000 тона, иако привредно друштво “АА1" уопште није располагало складиштима, типа силос за складиштење меркантилне пшенице и кукуруза и ове јавне исправе са неистинитим подацима предао окривљеном АА ради учешћа у поступцима за избор овлашћеног складиштара пред Републичком дирекцијом за робне резерве који су претходили закључењу свих наведених уговора о складиштењу меркантилне пшенице и кукуруза, првостепени суд је такође утврдио након свестране анализе свих изведених доказа, како посебно тако и у њиховој међусобној повезаности.

Када је у питању окривљени АА3 првостепени суд је на основу писане документације и саме одбране окривљеног неспорно утврдио да је окривљени у периоду од 2003. године био запослен у “Југоинспекту _" доо, на радном месту шефа пословнице "АА4", да је “Југоинспект _" доо привредни субјект акредитован за контролу квантитета и квалитета робе и услуга у области житарица и у том смислу општим условима Републичке дирекције за робне резерве одређен као организација овлашћена за издавање документације, те да се у поступку избора овлашћеног складиштара од стране дирекција на основу ових потврда овлашћене контролне куће, утврђује да понуђач располаже складиштима – силосима одређеног капацитета и техничком опремом специфицираном за складиштење меркантилне пшенице и кукуруза у смислу упутства понуђачима.

  Првостепени суд је из одбране окривљеног АА3 као и садржине исказа сведока СС неспорно утврдио да се овом окривљеном у периоду од 2005. до 2012. године обраћао окривљени АА са захтевом да му окривљени АА3 у својству овлашћеног лица а поводом позива Републичке диреције за избор овлашћеног складиштара изда сертификате “Југоинспекта _" доо којим ће понуђачи А.Д. “АА" и “АА1", поводом поступка избора овлашћеног складиштара пред дирекцијом, како би потврдио да ова привредна друштва располажу силосима са одређеним техничким спецификацијама који су неопходни. Такође је утврђено, да је окривљени АА3 овај захтев окривљеног АА прихватио и у ту сврху му издао записник о контролисању складишта од 07.06.2005. године и 26.06.2008. године у које је унео податак да је капацитет силоса “АА" 10.000 тона и извештај о контролисању складишта од 21.07.2009. године, 20.07.2010. и 18.06.2012. године у које је унео неистинит податак да је капацитет силоса А.Д. “АА" 13.000 тона а које исправе је окривљена АА1 приложила у понудама А.Д. “АА" за закључење уговора о складиштењу и у којима је навела да су складишни капацитет силоса “АА" 10.000 тона а од 2009. године и 13.000 тона.

Такође првостепени суд је неспорно утврдио да је окривљени АА3 а за предузеће “АА1" окривљеном АА издао извештаје о контролисању складишта од 21.07.2009. године, од 20.07.2010. године и од 18.06.2012. године у које је унео податак да је капацитет силоса “АА1" 10.000 тона а које исправе је окривљени АА приложио у понудама “АА1" за закључење уговора о складиштењу а у којим понудама је навео да “АА1" располаже силосима капацитета 10.000 тона.

Овакво чињенично стање првостепени суд је утврдио на основу писаних доказа изведених током првостепеног поступка, садржина понуда које је окривљена АА1 за А.Д. “АА" упутила дирекцији поводом конкурса и то дана 09.06.2005. године, 25.06.2008. године, 21.07.2009. године, 21.07.2010. године и 19.06.2012. године, а за привредно друштво “АА1" на основу садржина понуда које је за ово привредно друштво упутио окривљени АА и то од 21.07.2009. године, 20.07.2010. године и 19.06.2012. године. Првостепени суд је такође утврдио да је садржину свих наведених исправа по налогу и спецификацијама окривљеног АА3 попунила сведок СС а што је она и навела у свом исказу и што је потврдио окривљени АА3, док је окривљени АА3 потписао извештај о контролисању складишта А.Д. “АА" од 21.07.2009. године и од 18.06.2012. године као и извештај о контролисању складишта “АА1" од 21.07.2009. године и 18.06.2012. године док је остале записнике и извештаје по налогу окривљеног АА3 у рубрици за “Југоинспект _" потписала СС.

Одлучну чињеницу, да капацитет наведених складишта не одговара њиховом стварном капацитету, првостепени суд је утврдио на основу налаза и мишљења вештака грађевинске струке ВВ1 од 17.03.2014. године, 02.06.2014. године и 16.06.2014. године у којима овај вештак наводи да максимални капацитет 6 силоса у Стапару а који су власништво А.Д. “АА" укупно износи 4.091,58 тона док је “АА1" А.Д. у _ располагао са 12 бин циклон силоса укупно капацита 174.8 тона који су намењени за аутоматизовање храњење бројлера, а не силосима за складиштење меркантилне пшенице и кукуруза, а што сам потврђује и окривљени АА3 наводећи да су ови силоси намењени искључиво за сточну храну и да нису погодни за складиштење меркантилне пшенице и кукуруза.

Следом изнетог а у ситуацији када привредно друштво “АА1". није располагало силосима подобним за складиштење меркантилне пшенице и кукуруза, те у ситуацији када је неспорно утврђено да је АА3 у инкриминисаном периоду уносио неистините податке да је капацитет силоса А.Д. “АА" 10.000 тона од 2009. године и 13.000 тона иако је стварни капацитет силоса износио 4,091,58 тона, а да је капацитет силоса “АА1" А.Д. 10.000 тона иако ово привредно друштво уопште није ни располагао са силосима подобним за складиштење меркантилне пшенице, те у ситуацији када су наведене јавне исправе окривљени АА и АА1 употребили прилажући их у понудама наведених предузећа а у поступку за избор овлашћеног складиштара пред дирекцијом и да су са садржином ових исправа неистинито приказали да испуњавају услове конкурса те да је напред наведено поступање окривљеног АА3 неспорно у узрочно-последичној вези са извршењем кривичног дела од стране АА1 и АА будући да су оваквим неистинитим јавним исправама створени услови за избор ових привредних друштава за овлашћеног складиштара те самим тим створени услови за закључење наведених уговора о складиштењу, по којима је дирекција овим привредним друштвима поверила ради складиштења меркантилну пшеницу и кукуруз који су окривљени АА1 и АА а како је то такође неспорно утврђено неовлашћено отуђили, то је правилно првостепени суд закључио да је окривљени АА3 извршио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у помагању у вези са чланом 35 и у вези са чланом 61 КЗ.

Наиме, правилно првостепени суд закључује да је окривљеном АА3 неспорно било познато да окривљеном АА издаје исправе у сврху конкурса пред дирекцијом за избор овлашћеног складиштара, док је увидом у писане доказе неспорно утврђено да је у свим наведеним извештајима о контроли унет неистинит податка да су ову контролу силоса извршили инспектори “Југоинспекта" и то ИИ1, ИИ2 и ИИ3 а који су у својим исказима навели да никада нису добили овакав налог од окривљеног АА3 и да нису вршили контролу силоса наведених предузећа те да је током поступка такође неспорно утврђено да окривљени АА3 зна да издаје исправе неистините садржине нарочито имајући у виду чињеницу да издавање ових исправа “Југоинспекта" није евидентирано у деловодним протоколима “Југоинспекта" доо нити је ова услуга наплаћена од корисника услуге, то правилно првостепени суд не прихвата одбрану окривљеног АА3 у делу где је овај навео да је издајући наведене исправе поступао у складу са тада важећим правилником “Југоинспекта" и да је поступао у доброј вери те да је од окривљеног АА доведен у заблуду у погледу техничких карактеристика силоса.

Из наведених разлога неосновани су и жалбени наводи бранилаца окривљеног АА3 адвоката АБ2 и АБ6 у којима се инсистира на тези да окривљени АА3 није уносио неистините податке, већ да је у спорне исправе уносио податке који се налазе у документацији коју су му доносили клијенти.

Такође се неосновано у изјављеним жалбама ових бранилаца инсистира на томе да је окривљени доласком на место шефа пословнице “АА4" само наставио да обавља свој посао на начин на који су то радила и лица која су се пре њега налазила на руководећем месту, будући да ови наводи нису од утицаја на другачију одлуку у погледу кривице овог окривљеног, чије противправно понашање је предмет овог кривичног поступка, обзиром да је у досадашњем делу образложења пресуде већ указано да се у радњама окривљеног АА3 остварују елементи кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у помагању у вези са чланом 35 и у вези са чланом 61 КЗ.

Имајући у виду напред наведено, жалбени наводи бранилаца окривљеног АА3 адвоката АБ2 и АБ6 у којима се указује да окривљени АА3 није извршио кривично дело које му се ставља на терет, будући да се сертификати о квалитету односно други записници могу издати и без изласка на терен односно на основу канцеларијске контроле и одговарајуће документације коју клијент прибавља и ставља на увид али то нису жалбени наводи који доводе у сумњу правилност закључка првостепеног суда да је окривљени извршио кривично дело на начин како је то утврђено у изреци побијане пресуде.

Да је окривљени АА2 извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 помагањем у вези са чланом 35 Кривичног законика, односно да је дана 23.09.2010. године у Новом Саду у својству сталног судског вештака из области грађевинарства, по претходном договору са АА помогао њему и окривљеној АА1 да неистинито прикажу да привредно друштво а.д. “АА" испуњава услове из члана 15 уговора закљученог са Републичком дирекцијом за робне резерве дана 20.09.2010. године о складиштењу, чувању и обнављању 7.853.595 кг меркантилне пшенице из члана 14 уговора и из члана 14 уговора закљученог са Републичком дирекцијом за робне резерве дана 20.09.2010. године о складиштењу, чувању и обнављању 4.820.934 кг меркантилног кукуруза, тако што је сачинио налаз вештака о процени тржишне вредности грађевинских објеката привредног друштва а.д. “АА" у ком је налазу у рубрици “тржишна вредност некретнина" унео неистинит податак да тржишна вредност некретнина које су биле предмет процене износи 253.439.519,70 динара иако је стварна тржишна вредност ових некретнина на дан 23.09.2010. године износила 27.521.788,64 динара, и да је оваквом неистинитом проценом тржишне вредности некретнина власништво привредног друштва а.д. “АА" омогућио окривљенима АА и АА1 да уписом хипотеке на имовини привредног друштва а.д. “АА" за износ од 152.673.886,80 динара – датом уписа 19.01.2011. године и за износ од 101.528.870,00 динара – датум уписа 09.02.2011. године, неистинито прикажу да су потраживања Републичке дирекције за робне резерве по наведеним уговорима реално обезбеђена и да ови уговори истовремено остану на снази, првостeпени суд је утврдио након свестране анализе свих изведених доказа, како посебно тако и у њиховој међусобној повезаности.

Наиме, из списа предмета произилази да је првостeпени суд утврдио да је окривљени АА2 налаз од 23.09.2010. године предао окривљеном АА ради давања хипотеке Дирекцији за робне резерве,као и да су на основу овог налаза од стране а.д. “АА" дате заложне изјаве од 30.09.2010. године и да је лист непокретности број 2482 КО Стапар на имовини а.д. “АА" уписана вансудска извршна хипотека за обезбеђење потраживања дирекције по уговорима од 20.09.2010. године и то за износ од 152.673.886,80 динара а по уговору за складиштење меркантилне пшенице – датум уписа 19.01.2011. године и за износ од 101.528.870,00 динара – по уговору за складиштење меркантилног кукуруза – датум уписа 09.02.2011. године.

Првостепени суд је на основу писаног налаза и мишљења овлашћеног проценитеља – судског вештака грађевинске струке ВВ2 од 04.05.2016. године, те допунског налаза од 10.05.2016. године, утврдио да тржишна вредност непокретности а.д. “АА" које су биле предмет процене судског вештака АА2 у налазу од 23.09.2010. године, на дан 23.09.2010. године износи укупно 27.521.788,64 динара.

Имајући у виду напред наведено, а по ставу већа овог суда, првостeпени суд је неспорно утврдио да је окривљени АА2 у свом налазу од 23.09.2010. године унео неистинит податак процењујући тржишну вредност некретнина на износ вишеструко већи од реалне вредности некретнина које су биле предмет процене. Када се наведено доведе у везу са чињеницом, да је такође првостeпени суд неспорно утврдио да је по закључењу уговора о складиштењу меркантилне пшенице и кукуруза од 20.09.2010. године, окривљена АА1 у својству одговорног лица директора а.д. “АА" на основу наведеног налаза АА2 од 23.09.2010. године извршила упис хипотеке на имовини а.д. “АА" у корист Републичке дирекције за робне резерве,те да је неистинито приказано да је а.д. “АА" испунила обавезу уговорену чланом 15 уговора о складиштењу меркантилне пшенице, односно чланом 14 уговора о складиштењу меркантилног кукуруза, стварајући привид да је потраживање дирекције по овим уговорима реално обезбеђено и истовремено отклоњено активирање раскидног услова тога уговора, а што би за последицу имало захтев за повраћај робе задужене по уговорима, то правилно првостепени суд закључује да је овако неистинитом проценом тржишне вредности која је проистекла из налаза и мишљења вештака АА2 од 23.09.2010. године створена претпоставка да горе наведени уговори о складиштењу остану на снази, чиме је прикривен мањак робе настао неовлашћеним отуђењем меркантилне пшенице и кукуруза а о чему је већ било речи у овој пресуди.

У прилог закључка првостeпеног суда да су се у радњама окривљеног остварили елементи кривичног дела за које је оглашен кривим првостепеном пресудом иду и чињенице да је окривљени АА2 неспорно знао да ће оваква процена бити употребљена зарад обезбеђења потраживања из пословног односа а.д. “АА" са Републичком дирекцијом за робне резерве, будући да је у уводном делу вештачења “потврда о ангажовању судског вештака" изричито наведено да је сврха давања процене давање хипотеке у корист Републичке дирекције за робне резерве. Да је овакво закључивање првостeпеног суда основано иде и чињеница, да је вредност некретнина а.д. “АА" од стране судског вештака АА2 процењена у динар, управо на износ који покрива износ вредности робе по оба наведена уговора.

Имајући у виду овакве јасне и аргументоване разлоге које даје првостепени суд у погледу свог закључка да је окривљени АА2 извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 помагањем у вези са чланом 35 Кривичног законика, жалбени наводи бранилаца окривљеног у којима се указује да је изрека пресуде у односу на овог окривљеног нејасна и противречна, те да је иста противречна сама себи а да су дати разлози нејасни и противречни, су од стране већа овог суда оцењени као неосновани. У погледу времена извршења кривичног дела које се овом окривљеном ставља на терет те жалбених навода у којима се указује да оно није тачно утврђено, веће овог суда указује да је првостепени суд у изреци побијане пресуде на поуздан начин утврдио да је окривљени АА2 дана 23.09.2010. године израдио спорни налаз и мишљење, а поводом поступка за избор овлашћеног складиштара пред Републичком дирекцијом за робне резерве у септембру месецу 2010. године, за који период је и овај окривљени оглашен кривим.

Када су у питању жалбени наводи бранлаца окривљеног АА2 којима се оспорава сдржина налаза судског вештака грађевинске струке ВВ2, те захтева одбране да је услед мањкавости истог неопходно одредити ново вештачење вештака грађевиснке струке како би се на поуздан начин утврдила вредност и капацитет спорног објекта, веће овог суда налази да су и ови жалбени наводи неосновани. Наиме правилно је првостепени суд овај налаз у свему прихватио као јасан и непристрасан и дат у свему по правилима струке и науке, који је последица како увида у расположиву документацију тако и непосредног увида на лицу места, при чему је првостепени суд усвојио прецисзиран износ укупне тржишне вредности обрачунат применом стопе амортизације на објекте старости од 2004. године. Када је у питању методологија процене, вештак је у зависности од природе некретнине користио опште прихваћену методологију процене која је утврђена и међународним рачуноводственим стандардима 16 који су у примени у Републици Србији, са укључивањем и инфрасруктурне вредности објекта везано за вредност земљишта применом компаративне методе која подразумева утврђивање вредности земљишта упоређивањем са ценом земљишта исте класе, намене и на истој локацији.

Неосновани су и жалбени наводи да је окривљени АА2 пре сачињавања налаза и мишљења био обманут од стране окривљеног АА, а у погледу сврхе сачињавања истог. Наиме, како је већ било речи у овој пресуди, у уводном делу вештачења “потврда о ангажовању судског вештака" изричито је наведено да је сврха давања процене давање хипотеке у корист Републичке дирекције за робне резерве.

Неосновано се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у делу одлуке о казни и то у односу на окривљеног АА3. Наиме, тужилац у својој жалби указује да је приликом одлуке о казни суд, у односу на овог окривљеногпропустио да цени степен његове кривичне одговорности и тежину наступелих последица извршеног кривичног дела при томе наводећи суштински елементе кривичног дела за које је овај окривљени оглашен кривим као и у чему се огледају последице радњи извршеног кривичног дела од стране окривљеног АА3.

Напред наведене околности по ставу већа овог суда не могу представљати отежавајуће околности будући да наведене околнсоти представљају елемете кривичног дела за које је овај окривљени оглашен кривим, због чега су ови жалбени наводи оцењени као неосновани.

Жалбеним наводима бранилаца окривљених АА, АА3 АА1 и АА2 оспорава се првостепена пресуда у делу одлуке о казни у односу на ове окривљене, с тим што у изјављеним жалбама, по ставу већа овог суда нису наведене околности које од стране првостепеног суда нису биле цењење приликом доношења одлуке о казни за ове окривљене, које би у смислу одредби члана 54 Кривичног Законика биле од утицаја на евентуално блаже кажњавања ових окривљених.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је у односу на ове окривљене, приликом доношења одлуке правилно ценио све околности које су предвиђене одредбом члана 54 Кривичног законика, а које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана, те њена висина правилно одмерена.

У односу на ове ове окривљене као олакшавајуће околности ценио је њихову ранију неосуђиваност, те коректно држање пред судом у односу на окривљене АА3 и АА2, те чињеницу да се окривљени АА2 налази у старијој животној доби, док је од отежавајућих околности на страни окривљенох АА и АА1 ценио чињеницу да су извршили кривично дело у саизвршилаштву, а окривљени АА3 у продуженом трајању, а у односу на све окривљене тежину повреде заштићеног добра, која се огледа у чињеници да је предмет извршења кривичног дела био производ од стратешке важности за Републику Србију.

Ценећи напред наведене олакшавајуће и отежавајуће околности првостепени суд је окривљене АА и АА1 огласио кривим што су као саизвршиоци извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 и 61 КЗ те је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) година а окривљена АА1 на казну затвора у трајању од 7 (седам) година, док је окривљени АА3 оглашен кривим због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 помагањем у вези са чланом 35 и 61 КЗ, те је осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шести месеци), док је окривљени АА2 оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 помагањем у вези са чланом 35 КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци.

За своје одлуке о казнама у односу на окривљене АА, АА3, АА1 и АА2 по ставу већа Апеалционог суда у Београду Посебног одељења, првостепени суд је дао јасне и разумљиве разлоге које у потпуности прихвата и овај суд, при томе правилно ценећи степен повреде заштићеног добра и степен кривице окривљених и правилно налазећи да ће се управо наведеним казнама затвора у односу на ове окривљене у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

Неосновано се жалбом браниоца окривљене АА1 адвоката АБ1 оспорава првостепена пресуда у делу одлуке о имовинско правном захтеву којом је ова окривљена обавезана да солидарно са окривљеним АА на име имовинскоправног захтева оштећеној Републици Србији, Републичкој дирекцији за робне резерве на име накнае штете солидрно плате износ од 476.613.293,10 динара у року од три месеца од дана правоснажности пресуде. Ово из разлога што је у току поступка неспорно утврђен износ штете причињене оштећеној, а о чему првостепени суд даје разлоге у образложењу своје пресуде које и у потпуности прихвата овај суд.

Приликом дошења одлуке веће овог суда је имало у виду и остале жалбене наводе бранилаца окривљених, али је нашло да се истима не доводи у питање правилност и законитост првостепене пресуде у овом делу.


Разлози за став II пресуде

Основано се изјављеном жалбом браниоца окривљеног АА4 адвоката АБ3 побија првостепена пресуда у односу на овог окривљеног који је оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ, и то када се указује да првостепени суд за овакав свој закључак не даје јасне разлоге о одлучним чињеницама које су предмет доказивања а да су дати разлози нејасни и међусобно противуречни.

Наиме овај окривљени је оглашен кривим што је у свосјтву службеног лица – начелника Одељења Центра за прехрамбене и непрехрамбене производе Нови Сад Министарства трговине и услуга Републике Србије, Републичке дирекције за робне резерве, именованог на функцију председника комисије Републичке дирекције за робне резерве за избор овлашћеног складиштара за меркантилне пшренице и кукуруз исклоришћавањем свог службеног положаја, привредном друштву “АА1" прибавио имовинску корист од преко 1.500.000,00 динара, тако што је у поступку јавне набавке Републичке дирекције за робне резерве за избор овлашћеног складиштара у коме наведено предузеће није доставило обавезне доказе да се бави складишном делатношћу и доказ да располаже складишним капацитетима са одређеним техничким спецификација сачинио информацију бр. 2 од 29.12.2008. године(дел. бр. 338-379-10/2008) и у тачки 9 информације навео да су “достављени сви неопходни подаци и да је могуће прихватити понуду привредног друштва "АА1" за складиштење 3.550,00 тона меркантилног кукуруза и 2.450,00 тона меркантилне пшенице", и тиме неистинито представио да наведено привредно друштво испуњава услове прописане упутством Републичке дирекције за робне резерве, јер се није бавило складишном делатношћу и није располагало складиштима типа силоса за складиштење наведених намирница, па је на основу ове информације привредно друштво "АА1" стекло статус овлашћеног складиштара и са Републичком дирекцијом за робне резерве закључило уговоре о ускладиштењу, чувању и обнављању меркантилне пшенице и кукуруза ближе наведене у изреци пресуде, а по којим уговорима наведено привредно друштво није пружало услуге, након чега је неосновано од Републичке дирекције за робне резерве наплатило 3.728.286,60 динара и у том износу прибавило имовинску корист.

Свој закључак да је окривљени на наведени начин извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ-а, првостепени суд темељи пре свега на основу чињенице да је окривљени АА4, од стране директора Републичке дирекције за робне резерве као начелник Центра за прехрамбене и непрехрамбене производе Нови Сад Министарства трговине услуга Републике Србије именован за председника комисије за спровођење јавне набавке за избор овлашћених складиштара за пружање услуга чувања, складиштења и занављања меркантилне пшенице и кукуруза власништво Републичке дирекције за робне резерве у туђим складиштима, те да су за чланове комисије именовани и КК1 до КК6, а која комисија је имала задатак да спроведе поступак набавке за избор овлашћеног складиштара, размотри приспеле понуде и сачини извештај о спровођењу поступка. Током поступка је неспорно утврђено да је окривљени расписао јавни позив за набавку и смештај и чување наведених производа где су тачно прописани услови за ибор понуђача, као и да се предузеће "АА1" пријавило на јавни позив, али да приликом достављања документације није достављена потврда овлашћене организације за контролу којом би се потврдило да предузеће располаже складишним капацитетима нити је доставило доказ да се бави том врстом посла.

  Како је првостепни суд из налаза и мишљења вештака ВВ1 утврдио којим капацитетима располаже предузеће "АА1", односно да исто не располаже капацитетима силоса који су подобни за складиштење меркантилне пшенице и кукуруза, те како је током поступка неспорно утврђено да је управо окривљени АА4 као председник наведене комисије сачинио текст информације бр. 2 од 29.12.2008. године (дел. бр. 338-379-10/2008) и у тачки 9 информације навео да су “достављени сви неопходни подаци и да је могуће прихватити понуду привредног друштва "АА1" за складиштење 3.550,00 тона меркантилног кукуруза и 2.450,00 тона меркантилне пшенице", и тиме неистинито представио да наведено привредно друштво испуњава услове прописане упутством Републичке дирекције за робне резерве, то се по ставу првостепеног суда у радњама окривљеног остварују сви субјективни и објективни елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ.

По налажењу већа овог суда за овакав закључак првостепени суд није дао јасне и несумњиве разлоге, како се то основано указује у изјављеној жалби браниоца окривљеног АА4 адвоката АБ3.

Ово из разлога што из овако наведеног образложења првостепеног суда произилази да је окривљени АА4 као председник комисије за избор овлашћеног складиштара, имао својство јединог овлашћеног лица које је могло да донесе коначну одлуку у погледу испуњености неопходних услова за избор овлашћеног складиштара, а истовремено из образложења побијане пресуде произилази да је одлуку о избору складиштара донела комисија која је састављена од више чланова, те да су исту сачињавали осим АА4 као председника комисије и чланови и то КК1 до КК6.

Надаље из саме садржине инофромације бр. 2 од 29.12.2008. године (дел. бр. 338-379-10/2008) произилази да су исту потписали сви чланови комисије а не само окривљени АА4 као председник исте. При том првостепени суд не даје јасне разлоге у погледу чињеница на основу којих је утврдио да је информацију број “два" сачинио управо окривљени. Првостепени суд је интерпретирао исказе сведока – чланова комисије, али није дао оцену тих исказа, поготову, ако се има у виду да су се они на различите начине изјашњавали, па је тако сведок СС1 навео да су сви чланови комисије једнаки и сви гледају достављене молбе, а да се одлуке доносе једногласно, те је навео и да председник комисије уз присуство свих чланова комисије на основу достављене документације диктира текст информације, који сви потписују, након чега се доставља директору Дирекције. Сведок СС2 између осталог је навела да завршни текст информације сачињава члан комисије из прехрамбене службе с обзиром да је та служба покренула поступак са председником комисије, те извештај доставља свим члановима комисије да га прегледају, након чега они свој параф стављају после парафа председника комисије, те да председник комисије са прехрамбеном службом проверама додатне понуђене капацитете, док је сведок СС3 између осталог навела да је уобичајено да информацију сачињава председник комисије коју касније прегледају сви чланови комисије.

Такође о начину доношења одлука и процедури којом је регулисан рад комисије изјашњавали су се и други сведоци као што је сведок СС5 – самостални саветник у Одељењу за правне и опште послове и јавне набавке, која је између осталог навела да комисија сачињава извештај о стручној оцени понуда за избор овлашћених складиштара за складиштење меркантилне пшенице и меркантилног кукуруза, те да извештај потписују сви чланови комисије након чега се извештај доставља директору Републичке дирекције за робне резерве који може да прихвати или не прихвати извештај комисије у целини или делимично и који доноси коначну одлуку о избору овлашћених складиштара.

Следом изнетог контрадикторно је образложење првостепеног суда са изреком побијане пресуде у делу у коме се у образложењу пресуде на страни 27 наводи између осталог и да је након увида у информације бр. 2 од 29.12.2008. године (дел. бр. 338-379-10/2008) утврђено да је информација сачињена од стране Комисије за спровођење поступка јавне набавке, док се у изреци пресуде у делу који се односи на окривљеног АА4 наводи да је окривљени АА4 сачинио наведену информацију. По ставу већа овог суда наведена околност представља одлучну чињеницу, од које чињенице зависи и примена материјалног права, а која од стране првостепеног суда није адекватно утврђена, на шта се основано указује изјављеном жалбом браниоца окривљеног АА4.

Такође основано се у изјављеној жалби браниоца окривљеног АА4 истиче да првостепени суд није дао јасне разлоге везано за оцену изведених доказа, и то писаних доказа, конкретно у вези оцене садржине предметне информације број 2, а у контексту са сачињавањем и садржином информације број 1; која се односи на захтев за проширивање капацитета од стране предузећа АД “Пекара", а што има карактер одлучне чињенице ради утврђивања постојања умишљаја окривљеног АА4, за извршење кривичног дела које му се ставља на терет.

Имајући у виду наведено Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је усвојио жалбу браниоца окривљеног АА4 адвоката АБ3 те је побијану пресуду у односу на овг окривљеног укинуо и списе предмета у том делу вратио првостепеном суду на поновно суђење,у ком ће првостепени суд имати у виду утврђене битне повреде одредаба кривичног поступка, и које ће отклонити, притом имати у виду и остале жалбене наводе браниоца окривљеног АА4 адвоката АБ3, након чега ће бити у могућности да донесе одлуку за коју ће дати јасне и довољне разлоге.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је на основу члана 457 и 458 ЗКП-а одлучио као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа – судија
Игор Рмандић,с.р.       Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)