Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.12.2010.

Кж1 По1 14/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 14/2010
Дана 13.12.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Савке Гогић, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са сарадником Драганом Лужњанин, као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела чл. 346 Кривичног Законика и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адв. АБ, окривљеног ББ – лично и његовог браниоца адв. БА, браниоца окривљеног ВВ, адв. ВА, браниоца окривљеног ГГ, адв. ГА, браниоца окривљеног ДД, адв. ДА, браниоца окривљеног ЂЂ, адв. ЂА, браниоца окривљеног ЕЕ, адв. ЕА, окривљеног ЖЖ – лично и његовог браниоца адв. ЖА, браниоца окривљеног ЗЗ, адв. ЗА, браниоца окривљеног ИИ, адв. ИА, браниоца окривљеног ЈЈ, адв. ЈА, браниоца окривљеног КК, адв. КА, заједничког браниоца окривљених ЛЛ и ЛЛ1, адв. ЛА, браниоца окривљене ЉЉ, адв. ЉА и браниоца окривљеног ММ, адв. МА, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.45/08 од 13.10.2009. године, у седници већа одржаној у смислу чл. 375 Законика о кривичном поступку дана 10 и 13. децембра 2010. године, дана 13.12.2010. године донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, бранилаца окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ЈЈ, КК, ЛЛ и ЛЛ1, ЉЉ и ММ као и жалбе окривљених ББ и ЖЖ – лично, а пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.45/08 од 13.10.2009. године, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.45/08 од 13.10.2009. године, окр. АА и окр. ББ оглашени су кривим због по једног кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 1 Кривичног Законика, фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика и кривичног дела фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 Кривичног Законика, окр. ВВ због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 1 Кривичног Законика и продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика, окр. ГГ због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 1 Кривичног Законика, продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика и продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 Кривичног Законика, окр. ДД, ЂЂ и ЕЕ због по једног кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика, продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика и продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 и у вези чл. 61 Кривичног Законика, окр. ЖЖ и окр. ЗЗ због по једног кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика и продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика, окр. ИИ због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика, продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика и продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 и у вези чл. 61 Кривичног Законика, окр. ЈЈ, окр. ЛЛ и окр. ММ због по једног кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика и продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 Кривичног Законика, окр. КК, окр. ЛЛ1 и окр. ЉЉ због по једног кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика. Након што су окривљеном АА, ББ, ГГ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ММ, ЈЈ и ЛЛ утврђене појединачне казне затвора као у изреци првостепене пресуде, осуђени су и то: АА на јединствену казну затвора у трајању од 4 /четири/ године и 10 /десет/ месеци у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 15.04.2008. па до 09.07.2009. године, окр. ББ на јединствену казну затвора у трајању од 4 /четири/ године и 10 /десет/ месеци у коју казну му је урачнато време које је провео у притвору од 05.08.2009. па до 13.10.2009. године, окр. ГГ на јединствену казну затвора у трајању од 4 /четири/ године и 6 /шест/ месеци у коју му је урачунато време које је провео у притвору од 15.04.2008. па до 13.10.2009. године, окр. ВВ на јединствену казну затвора у трајању од 3 /три/ године и 6 /шест/ месеци у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 15.04.2008. па до 13.10.2009. године, окр. ДД на јединствену казну затвора у трајању од 2 /две/ године и 6 /шест/ месеци у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 15.04.2008. па до 13.10.2009. године, окр. ЂЂ на јединствену казну затвора у трајању од 3 /три/ године и 7 /седам/ месеци у коју му је урачунато време које је провео у притвору од 15.04.2008. па до 17.07.2009. године, окр. ЕЕ на јединствену казну затвора у трајању од 3 /три/ године и 7 /седам/ месеци у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 15.04.2008. па до 29.01.2009. године, окр. ЖЖ на јединствену казну затвора у трајању од 3 /три/ године и 10 /десет/ месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 09.06.2008. па до 13.10.2009. године, окр. ЗЗ на јединствену казну затвора у трајању од 3 /три/ године и 4 /четири/ месеца у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 03.07.2008. па до 13.10.2009. године, окр. ИИ на јединствену казну затвора у трајању од 3 /три/ године у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 26.08.2008. па до 17.06.2009. године, окр. ММ на јединствену казну затвора у трајању од 2 /две/ године и 4 /четири/ месеца, окр. ЈЈ на јединствену казну затвора у трајању од 2 /две/ године и 2 /два/ месеца у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 15.04.2008. па до 29.01.2009. године и окр. ЛЛ на јединствену казну затвора у трајању од 1 /једне/ године и 2 /два/ месеца у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 15.04.2008. па до 17.04.2009. године. Окр. КК осуђен је на казну затвора у трајању од 4 /четири/ месеца у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 15.04.2008. па до 17.04.2008. године а окривљенима ЛЛ1 и ЉЉ изречене су условне осуде, тако што је одређено да им се утврђене казне затвора у трајању од по 3 /три/ месеца неће извршити уколико окривљене у року од 1 /једне/ године по правноснажности пресуде не изврше ново кривично дело.

На основу одредбе чл. 87 Кривичног Законика према окривљенима АА и ББ изречена је мера безбедности одузимања предмета и то машине марке “Зебра П520”, лап-топ рачунар марке “DELL”, модел PP02X бр. (01) 07899, SKIMER марке MSR206 бр.SINB000053, рибон за очитавање магнетног записа.

Применом чл. 91 и чл. 92 Кривичног Законика од окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ММ, ЈЈ и ЛЛ одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика па су окривљени обавезани да солидарно плате износ од 5.470.056,82 динара у року од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

За трошкове кривичног поступка одређено је да ће о њима бити одлучено накнадно, посебним решењем.

Истом пресудом на основу чл. 354 ст. 1 Законика о кривичном поступку према окривљеном ВВ одбијена је оптужба да је током 2007. године заједно са окривљенима ББ и АА набавио ради употребе преиначене јавне исправе – личне карте на име различитих лица, које су потом окривљени ГГ, ЕЕ, ЂЂ, ИИ и ДД, на начин, у месту и у време, како је то описано у тачки 4 оптужнице Специјалног тужилаштва Кт.С.бр.5/78 употребљавали приликом слања или подизања новца или приликом куповине робе, чиме би извршио продужено кривично дело фалсификовања исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 у вези чл. 61 Кривичног Законика.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал у односу на окривљене ББ, ДД, ЕЕ, ЂЂ, ЖЖ, ЗЗ и ММ, због одлуке о казни, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и овим окривљенима изрекну казне затвора у дужем временском трајању;

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, трошковима поступка, одузимању имовинске користи, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак преиначи у односу на окр. АА у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће му се изрећи казна затвора у краћем трајању. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени АА са браниоцем;

-окривљени ББ – лично, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији, трошковима кривичног поступка и одузимању имовинске користи, са предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак преиначи у делу одлуке о кривичној санкцији и овом окривљеном изрекне знатно мања казна затвора. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда окривљени ББ буде позван;

-бранилац окривљеног ББ, адв. БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, а о седници већа другостепеног суда буду обавештени бранилац са окривљеним ББ, како би јој присуствовали;

-бранилац окривљеног ВВ, адв. ВА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати на поновно суђење или пак преиначи, тако што ће се окривљени ВВ огласити кривим због кривичног дела злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика а ослободити од оптужбе за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 у вези чл. 33 и 61 Кривичног Законика а у сваком случају да се овом окривљеном утврде блаже појединачне казне и изрекне јединствена казна у краћем трајању. Бранилац је захтевао да о седници већа буде обавештен заједно са окривљеним ВВ;

-бранилац окривљеног ГГ, адв. ГА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати на поновно суђење или пак преиначи и окривљеном ГГ изрекне блажа казна;

-бранилац окривљеног ДД, адв. ДА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак преиначи, окр. ДД ослободи од оптужбе за кривично дело из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 Кривичног Законика а за кривична дела из чл. 225 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ осуди на блажу јединствену казну затвора;

Бранилац окривљеног ДД, адв. ДА доставила је и одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал у коме је предложила да се ова жалба као неоснована у односу на окривљеног ДД одбије.

-бранилац окривљеног ЂЂ, адв. ЂА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде одредаба Кривичног Законика, одлуке о казни и одузимању имовинске користи, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи, тако што ће окривљени ЂЂ бити ослобођен од оптужбе за кривично дело из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, овај окривљени осуди на казну затвора у краћем временском трајању од казне изречене првостепеном пресудом, а првостепена пресуда преиначи и у делу одлуке о одлузимању имовинске користи, тако што би сваки од окривљених био обавезан на плаћање износа који је противправно прибавио;

Бранилац окривљеног ЂЂ, адв. ЂА доставио је и одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба у односу на окривљеног ЂЂ, одбије као неоснована;

-бранилац окривљеног ЕЕ, адв. ЕА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде одредаба ЗКП-а, погрешне примене материјалног права и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак преиначи у делу одлуке о казни и окривљеном ЕЕ изрекне блажа казна од изречене првостепеном пресудом. У жалби је захтевано да бранилац окривљеног са окривљеним ЕЕ буде позван на седницу већа другостепеног суда;

Бранилац окривљеног ЕЕ, адв. ЕА доставио је одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба у односу на окривљеног ЕЕ, одбије као неоснована.

-окривљени ЖЖ – лично, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотупно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење;

-бранилац окривљеног ЖЖ, адв. ЖА, због погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде одредаба Кривичног Законика и одлуке о казни, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи, окривљени ЖЖ ослободи оптужбе за кривично дело из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и изрекне му се блажа казна од казне изречене првостепеном пресудом;

-бранилац окривљеног ЗЗ, адв. ЗА, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени ЗЗ осуди на блажу јединствену казну затвора. У жалби је захтевано да окривљени са браниоцем, на седницу већа другостепеног суда буде позван;

-бранилац окривљеног ИИ, адв. ИА, због погрешно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно суђење или пак преиначи, окр. ИИ ослободи од оптужбе за кривично дело из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика и блаже казни;

-бранилац окривљеног ЈЈ, адв. ЈА, због погрешне примене материјалног права, одлуке о казни и одузимању имовинске користи, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи, окривљени ЈЈ ослободи од оптужбе за кривично дело из чл. 346 ст. 2 КЗ, применом чл. 355 ст. 2 ЗКП ослободи за кривично дело из чл. 225 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и овај окривљени блаже казни а у сваком случају ослободи окривљеног обавезе плаћања имовинске користи. У жалби је захтевано да о седници већа другостепеног суда буду обавештени бранилац са окривљеним;

-бранилац окривљеног КК, адв. КА, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и овај окривљени блаже казни;

-заједнички бранилац окривљених ЛЛ и ЛЛ1, адв. ЛА, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и трошковима поступка и одузимању имовинске користи, са предлогом да се побијана пресуда укине у целости и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак преиначи, тако што ће се окривљени ЛЛ и ЛЛ1 ослободити од оптужбе применом чл. 355 тачка 1 и тачка 2 Законика о кривичном поступку. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суду буду позвани бранилац са окривљенима ЛЛ и ЛЛ1;

-бранилац окривљене ЉЉ, адв. ЉА, због погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде одредаба Кривичног Законика, са предлогом да се побијана пресуда преиначи, окривљена ЉЉ ослободи од оптужбе за кривично дело из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 Кривичног Законика и

-бранилац окривљеног ММ, адв. МА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и у односу на окривљеног ММ, донесе ослобађајућа пресуда.

Тужилаштво за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр. 185/10 од 28.07. и 10.11.2010. године, предложило је да се жалбе окривљених ББ и ЖЖ – лично, као и бранилаца окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ЈЈ, КК, ЛЛ и ЛЛ1, ЉЉ и ММ, одбију као неосноване а уважи као основана жалба Тужиоца за организовани криминал и у односу на окривљене ББ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ММ првостепена пресуда преиначи у смислу предлога те жалбе и овим окривљенима изрекну казне затвора у дужем трајању.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа у смислу чл. 375 Законика о кривичном поступку у присуству Заменика Тужиоца за организовани криминал Мирјане Илић, окривљеног АА и његовог браниоца, адв. АБ – по заменичком пуномоћју, окривљеног ББ, окривљеног ВВ и његовог браниоца, адв. ВА, окр. ЕЕ и његовог браниоца, адв. ЕА, окр. ЈЈ и његовог браниоца, адв. Ја, окр. ЛЛ и његовог браниоца по заменичком пуномоћју, адв. ЛА, адв. ГА као браниоца окривљеног ГГ, адв. ЖА као браниоца ЖЖ, адв. ЗА као браниоца окривљеног ЗЗ, а у одсуству уредно обавештених окривљеног ЗЗ, окр. ЛЛ1 и браниоца окривљеног ББ, адв. БА, на којој је испитао првостепену пресуду у смислу чл. 380 ст. 1 ЗКП, размотрио остале списе предмета и по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка нити повреде кривичног закона на које другостепени суд у смислу чл. 380 ст. 1 тачка 1 и 2 ЗКП увек пази по службеној дужности, дакле ни битне повреде одредаба кривичног поступка на које жалбе бранилаца окривљених указују.

Да је првостепена пресуда захваћена битном повредом поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, јер је изрека побијане пресуде нејасна и неразумљива, док у образложењу побијане пресуде о одлучним чињеницама нису дати јасни разлози, тврди се у жалбама бранилаца окривљених АА, ЛЛ и ЛЛ1, ВВ, ДД, ББ, ЕЕ и окривљеног ИИ, као и да радње ових окривљених нису јасно описане, нити кривица као субјективни елемент кривичног дела за које су оглашени кривим.

Супротно овим жалбеним наводима у обреазложењу првостепене пресуде о свим одлучним чињеницама важним за правилну одлуку дати су јасни разлози који не садрже никакве противуречности, одбране окривљених детаљно су цењене како појединачно, тако и у односу на остале проведене доказе, док изрека првостепена пресуде садржи потпун и јасан опис радње извршења кривичних дела за сваког од окривљених, као и да су окривљени били способни да схвате значај својих дела, управљају поступцима, свесни забрањености својих радњи чије су извршење хтели.

Такође, првостепени суд је одређено и потпуно изнео и које чињенице и из којих разлога узима као доказане или недоказане и којим разлозима се руководио при решавању правних питања, нарочито да ли постоји кривично дело и кривица окривљених, па се неоснованим оцењују супротни наводи жалби бранилаца окривљених адвоката ЛА, адвоката ВА, адвоката ДА, адвоката ЕА и адвоката ИА, али и навод жалбе браниоца окривљеног ББ, адвоката БА да првостепена пресуда не садржи све чињенице и околности сходно члану 361 став 5 и 6 Законика о кривичном поступку.

Навод жалбе бранилаца окривљених АА, ЛЛ и ЛЛ1, адвоката ЛА да побијана пресуда не садржи све оно што у смислу одредбе члана 356 и члана 361 Законика о кривичном поступку писмено израђена пресуда мора садржати (личне податке окривљених, за која кривична дела су и применом којих законских одредби оглашени кривим, на основу којих одредби су им утврђене појединачне казне и осуђени... ), не одговара стању у списима предмета, па се као такав, оцењује неоснованим.

У жалбама окривљеног ББ лично и браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА, као основ побијања првостепене пресуде наводи се и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, међутим осим цитирања законске одредбе овог члана, у овим жалбама не указује се у чему се ова повреда састоји, већ се образложење овог жалбеног разлога своди на оспоравање утврђеног чињеничног стања и с тим у вези указује и на повреду кривичног закона.

Жалбом окривљеног ЖЖ лично, првостепена пресуда се побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку, јер како се то у овој жалби тврди судија __, који је у поступку учествовао морао је бити изузет због ранијег вербалног сукоба са окривљеним ЖЖ приликом обиласка притворске јединице, а што према наводима ове жалбе доводи у сумњу његову непристрасност.

Изнете жалбене наводе међутим овај суд оцењује неоснованим, јер одлуку првостепеног суда донело је веће састављено од троје судија, а чињенице које наводи окривљени ЖЖ не доводе у сумњу непристрасност члана судећег већа, па окривљени погрешно тумачи одредбе члана 40 тачка 1 до тачке 5 Законика о кривичном поступку.

Неосновано се жалбама окривљених ББ и ЖЖ лично, као и жалбама бранилаца свих окривљених осим бранилаца окривљених ЗЗ и окривљеног КК, оспорава чињенично стање утврђено првостепеном пресудом и с тим у вези указује и на повреду кривичног закона на штету окривљених.

Према жалби браниоца окривљених АА, ЛЛ и ЛЛ1, у њиховим радњама нема елемената дела за које су оглашен кривим. Окривљени АА јесте израђивао лажне платне картице, али није организовао криминалну групу ради извршења кривичних дела фалсификовања и злоупотребе платних картица из члана 225 КЗ, нити је фалсификовао јавне исправе. Он је у својој одбрани искрено објаснио шта јесте радио, што је суд морао да прихвати као веродостојно и да тачно утврди његов допринос у извршењу кривичних дела – који је према ставу ове жалбе знатно мањи од осталих окривљених, а што произилази и из начина на који су му се други окривљени обраћали, све према транскриптима преслушаних телефонских разговора. Овај окривљени није имао сазнања како се наплаћују лажне платне картице и ко их је све појединачно злоупотребљавао. Свим овим трансакцијама окривљени АА није прибавио никакву противправну имовинску корист.

Окривљени ЛЛ и ЛЛ1 уопште нису знали за постојање било какве организоване групе која за циљ има вршење кривичних дела, па тако нису ни могли да постану чланови нечега за шта нису знали ни да постоји. Радње које су ови окривљени предузели, окривљена ЛЛ1 проверавајући за окривљеног АА одређене податке на заједничком компјутеру, а окривљени ЛЛ поступајући по налозима окривљеног АА и доносећи му у два наврата пакете из Мађарске, за које није ни знао шта садрже – чинили су према ставу ове жалбе дозвољене радње, јер уопште нису знали због чега окривљеном АА требају подаци са интернета, односно за шта му служи оно што му је окривљени ЛЛ донео из Мађарске... Што се тиче наводних уплата окривљеног ЛЛ преко Western Union-a за рачун АА према наводима ове жалбе, обзиром да првостепени суд уопште није утврдио да ли је и у колико наврата он заиста ово учинио, да ли је при томе за ове уплате користио фалсификоване платне картице, у његовим радњама нема ни елемената кривичног дела из члана 225 став 3 у вези става 1 и члана 33 и члана 61 Кривичног законика, како то погрешно налази првостепени суд.

Према жалбама окривљеног ББ лично и његовог браниоца, све одлучне чињенице о поступању овог окривљеног погрешно су од стране првостепеног суда утврђене. Неосновано поклањајући веру исказима окривљеног АА и окривљеног ГГ, а не прихватајући наводе одбране овог окривљеног, првостепени суд је погрешно нашао да је он један од организатора групе, да је икада израђивао лажне платне картице и стављао их у промет, имао било какве везе са опремом која је за то служила, да је финансирао набавку материјала за израду ових лажних платних картица, да је окривљеном ГГ предао ради употребе фалсификовану личну карту, као и да је имао било какве користи од свих злоупотреба фалсификованих платних картица. Јесте проверавао податке на интернету по захтеву окривљеног АА са правих платних картица, али без икакве материјалне користи.

У жалби браниоца окривљеног ВВ се тврди да је првостепени суд погрешном оценом изведених доказа погрешно нашао да се ради о једном од организатора групе која је за циљ имала вршење кривичних дела. Ако првостепни суд већ прихвата наводе одбране АА и окривљеног ГГ и утврђује да су окривљени АА и окривљени ББ држали опрему и израђивали лажне платне картице, да је у цео посао окривљени ББ увео окривљеног ГГ и окривљеног ВВ – онда према ставу ове жалбе јасно произилази да је окривљени ВВ постао члан, односно припадник групе, а никако њен организатор. Осим тога, радње овог окривљеног како их утврђује и наводи првостепени суд – вожња других окривљених до пошта и контролисање новчаних износа које су уплаћивали односно подизали (мада овај окривљени спори да је ту контролу вршио), куповина у Мађарској „беле пластике“ и „рибона“ за које овај окривљени тврди да није знао за шта служе, могу бити само радња извршења кривичног дела из члана 346 став 2 Кривичног законика, а не кривичног дела из члана 225 став 3 КЗ, јер овај окривљени нити је правио лажне платне картице, нити их је употребљавао.

Према наводима жалбе браниоца окривљеног ГГ, у његовим радњама нема елемената кривичног дела из члана 346 став 1 Кривичног законика, јер он није организовао групу која је за циљ имала вршење кривичних дела, а јесте уновчавао фалсификоване платне картице уз помоћ фалсификованих исправа. Није спорио ни да је он као и ВВ уз окривљене АА и ББ (који су набавили машине и организовали куповину података са правих платних картица) учествовао у трошковима за набавку ових података, јесте ангажовао и окривљеног ЕЕ, ЖЖ, као и ДД, али само зато што су га они замолили да их укључи у посао у који посао је њега укључио окривљени ББ, који га је и упознао са окривљеним АА, објашњавајући да је након фебруара месеца 2008. године када су се окривљени АА и ББ посвађали, фалсификоване платне картице преузимао искључиво од окривљеног АА. Због свега напред наведеног, према ставу ове жалбе у радњама окривљеног ГГ, осим кривичних дела из члана 225 став 3 и члана 355 став 2 Кривичног законика, евентуално се стичу елементи кривичног дела из члана 346 став 2 Кривичног законика.

У жалбама бранилаца окривљених ДД, ЂЂ, ЖЖ, ЈЈ, окривљене ЉЉ и окривљеног ММ, оспоравају се чињенични закључци суда из којих налази да су ови окривљени постали припадници криминалне групе. Браниоци окривљеног ДД, окривљеног ЂЂ и окривљеног ЈЈ, наводима да временски период у коме је ова група функционисала нема везе са њиховим радњама – окривљени ДД дана 14.04.2008. године, окривљени ЂЂ од 31.03. до 14.04.2008. године, а окривљени ЈЈ од 28.03. па до 05.04.2008. године. Према наводима жалбе браниоца окривљеног ЈЈ он није познавао, нити је био у блиским односима са другим окривљенима, па није ни могао постати члан групе за коју није ни знао да постоји, док када је у питању кривично дело из члана 225 став 3 Кривичног законика, према наводима ових жалби (осим жалбе браниоца окривљене ЉЉ) као и жалбама бранилаца окривљених ЕЕ и окривљеног ИИ, имајући у виду висину прибављене противправне имовинске користи, за групу, али и лично у односу на сваког од окривљених – у њиховим радњама нема елемената кривичног дела из члана 225 став 3 Кривичног законика, већ евентуално кривичног дела из члана 225 став 2 Кривичног законика.

Из истих разлога, браниоци окривљених АА, ББ, ГГ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ММ, ЈЈ и ЛЛ, оспоравају и одлуку суда по којој су ови окривљени обавезани да солидарно плате износ од 5.470.056,82 динара, као износа имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела из члана 225 став 3 Кривичног законика, уместо да у односу на сваког од окривљених, одлучи посебно, обавезујући сваког да врати само онај износ противправне имовинске користи који је оставарио извршењем кривичног дела.


Изнете жалбене наводе, међутим, овај суд оцењује неоснованим јер налази да је првостепени суд правилном оценом одбрана окривљених, писмених доказа у списима, потврда о пронађеним и одузетим средствима, извештајима банака и налазом вештака економске струке В1, као и осталих доказа наведених у списима, несумњиво утврдио да су окривљени АА, ББ, ВВ и ГГ, током 2007. па до априла 2008. године организовали криминалну групу која је за циљ имала вршење кривичних дела из члана 225 и члана 355 Кривичног законика, да су у оквиру планиране активности групе држали и опрему за израду платних картица и то машину марке „Зебра П250“ и лап-топ рачунар, коју су премештали на различите локације од Суботице, Новог Сада до Сремске Каменице, да је делатност групе планирана на неодређено време, а све ради стицања добити, са унапред одређеним задацима и улогама сваког члана групе и уз примену мера унутрашње контроле приликом подизања новца.

Да су окривљени АА и ББ финансирали набавку материјала потребног за израду лажних платних картица, путем интернета куповали идентификационе податке потребне за израду лажних платних картица и овакве платне картице израђивали, првостепени суд је несумњиво утврдио из одбране окривљеног АА, коју потврђују и одбране окривљеног ГГ, окривљене ЉЉ, као и исказ окривљеног ВВ, дат у својству осумњиченог, у присуству браниоца дана 15.04.2008. године. Наиме, према одбрани АА, током 2007. године, односно од октобра 2007. године, он и оптужени ББ заједно су израђивали лажне платне картице на пронађеној машини марке „Зебра П250“ и то у почетку тако што су поделили посао. Окривљени АА је преко интернета куповао идентификационе податке уписане у магнетне записе оригиналних платних картица, које су припадале страним правним или физичким лицима, а то су број платне картице, алгоритам, име и презиме власника, датум истека картице, идентификациони број банке која је издала картицу итд., а окр. ББ је те податке помоћу машине уносио на белу пластику, коју су заједно набављали у Мађарској, оба финансирала набавку материјала потребног за израду картица и преко службе „Western Union“ у Мађарској вршили и плаћање података које су добијали преко интернета. Окривљени АА објаснио је да је касније ББ у овај посао укључио и окривљеног ГГ, што у својој одбрани потврђује окривљени ГГ, објашњавајући да их је упознала бивша супруга ББ, окривљена ЉЉ, што и ова окривљена потврђује. Да је окривљени ББ ангажовао и окривљеног ВВ, који је у почетку више пута одлазио у Будимпешту да би купио „рибон“ траку и белу пластику потребну за израду лажних платних картица, у почетку контролисао окривљеног ГГ приликом коришћења лажних платних картица по продавницама, а касније и осталих чланова групе приликом употребе лажних платних картица и слања и подизања новца, што у свом првом исказу окривљени ВВ потврђује, објашњавајући да је више пута одлазио у Будимпешту да би купио „рибон“ траку и белу пластику, као и да је у друштву са окривљеним ББ неколико пута долазио у гаражу која се налазила у Суботици у насељу Радијалац, где се налазила машина лап-топ рачунар, у којој гаражи је окривљени ББ вршио укуцавање података на лап-топ рачунару, након чега је из машине излазило по три-четири платне картице. Окривљени АА тврдио је да је почетком 2008. године између њега окривљеног ББ дошло до неспоразума око поделе новца, то потврђује у својој одбрани и окривљени ГГ, објашњавајући да је након овог сукоба окривљени АА почео и сам да израђује лажне платне картице, да их предаје окривљеном ГГ ради употребе. И окривљени АА, као и окривљени ГГ, тврде да је окривљени ББ након овог сукоба, наставио са штампањем платних картица за које му је окривљени АА у наредном периоду прибављао податке преко интернета. Окривљени ГГ не спори да је од овог момента лажне платне картице добијао на употребу и од окривљеног АА и од окривљеног ББ, а да је након марта 2008. године у договору са окривљеним АА, који је почео да израђује и другу врсту картица, односно картице које се користе у поштама, окривљени ГГ у овај посао укључио и окривљене ЗЗ, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ да у поштама на пост-терминалима „Поштанске штедионице“ употребљавајући лажне платне картице врше уплате путем „Пост-Нет“ услуга, а окривљене ДД и ИИ да овај новац подижу, након што би он примио СМС поруку о извршеној уплати.

Окривљени ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ИИ у својим одбранама потврђују наводе окривљеног ГГ, не споре да им је он давао лажне платне картице и личне карте које су користили приликом уплате новца и објашњавају да је са њима увек био оптужени ВВ, који је према одбрани окривљеног АА вршио контролу и учествовао у подели зараде, што окривљени ВВ у свом првом исказу у МУП-у потврђује, али и на главном претресу 15.06.2009. године, тврдећи да је знао да ова лица која је возио по разним градовима у Србији, где су они у поштама вршили уплате, то врше фалсификованим платним картицама, а да је његов задатак био да их вози и окривљеном АА и окривљеном ГГ преноси информације о извршеним уплатама, да обавештава окривљеног АА уколико се на лицу места покаже да нека картица није у функцији и слично, односно да је био спона између окривљеног АА, ГГ и осталих окривљених. Окривљени ВВ своју одбрану током поступка је мењао, али само у делу да ли је приликом набавке материјала за израду лажних платних картица по налогу окривљеног ББ знао о чему се ради. Међутим, имајући у виду његово прво казивање када је објаснио да је приликом првог преузимања пакета у Будимпешти имао проблема, односно да му је продавац објаснио да ту врсту беле пластике и „рибона“ не може свако да добије – а да је ово добио када је рекао ко га је послао, садржину снимљеног телефонског разговора између окривљеног АА и ВВ у вези одласка у Будимпешту и набављање материјала за израду платних картица (страна 83 образложења побијане пресуде), правилно налази првостепени суд да је окривљени ВВ од почетка сарадње са окривљенима ББ и АА, осим радњи које не спори, набављао и материјал за израду лажних платних картица, најпре по налогу окривљеног ББ, а затим и по налогу окривљеног АА, као и да је учествовао у финансирању набавке овог материјала, а како то произилази и из одбране окривљеног ГГ.

Имајући у виду сагласне наводе одбрана окривљених АА и окривљеног ГГ, да су лажне платне картице израђивали окривљени АА и ББ на машини која се налазила у гаражи окривљеног ББ, навод одбране окривљене ЉЉ, која је потврдила да је након хапшења окривљеног ББ по његовом налогу упозорила окривљеног ГГ да машина мора да се премести, да то мора да се уради иначе ће сви настрадати, као и садржину снимљеног телефонског разговора окривљеног ГГ на дан 27.03.2008. године са НН женском особом, за који окривљена ЉЉ на главном претресу потврђује да је она саговорник (страна 80 образложења, други став), правилно првостепени суд одбрану окривљеног ББ, на чему се и сада у изјављеној жалби овог окривљеног лично и његовог браниоца, адв. БА инсистира, да је он само проверавао податке на интернету, а по захтеву окривљеног АА са правих платних картица, али да са израдом лажних платних картица и опремом за њихово израђивање, нема никакве везе, оцењује неоснованом и утврђује да су окривљени АА, ББ, ВВ и ГГ извршили радње ближе описане у тачки I изреке, организујући групу која је имала за циљ вршење кривичног дела фалсификовање и злоупотребе платних картица из члана 225 КЗ и кривичног дела фалсификовање исправа из члана 355 КЗ, на шта указује и подела прибављене противправне имовинске користи, прибављена извршеним кривичним делом из члана 225 КЗ, која је, како то из исказа окривљеног АА, окривљеног ГГ, али и исказа окривљених ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ЈЈ, који су лажне платне картице употребљавали у продавницама и поштама, плаћајући робу или вршећи уплате у поштама и окривљених ДД и ИИ, који су тако уплаћени новац подизали, дељен је тако да су окривљени АА, ББ, ВВ и ГГ за себе задржавали већи део, а припадницима криминалне групе исплаћивали мањи проценат.

Лажне платне картице које су израђивали окривљени АА и ББ, све на начин ближе описан у тачки III изреке, предаване су осталим члановима криминалне групе, који су их по претходном договору и упутствима организатора криминалне групе, у продавницама и поштама употребљавали као праве, плаћајући робу и уплаћујући односно подижући тако претходно уплаћени новац (а све ближе описане у тачки III под тачкама 2, 3, 4, 5, 6 и 7), а окривљени ЛЛ набављао материјал потребан за израду лажних платних картица, тако што је по упутствима добијеним од окривљеног АА, у Мађарској набављао „рибон“ магнетне траке, које је предавао окривљеном АА и преко службе „Western Union“ вршио уплате НН лицима, који су преко интернета окривљеном АА достављали податке са правих, важећих платних картица, што је овај окривљени користио за израду лажних платних картица, тзв.“близнакиња“.

Окривљени ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ИИ не споре да су у цео „посао“ ушли преко окривљеног ГГ, који то потврђује, описујући своје и радње ових окривљених, знали су да он ради са фалсификованим платним картицама, од окривљеног ГГ су и добили фалсификоване платне картице, који им је објаснио и како се користе – како то тврди окривљени ЗЗ, унапред им је давао име на које треба да гласи новчана упутница. Сви потврђују да су након извршених уплата СМС порукама обавештевали ГГ о износима који су уплаћени, које је он касније у другим поштама подизао фалсификованим личним картама. Током целог поступка ови окривљени не споре да су у дане, у наведеним поштама извршили уплате у износима како је то и наведено у налазу вештака.

Окривљени ДД не спори да је од окривљеног АА набавио три платне картице и једну лажну личну карту, коју је користио приликом подизања новца који је претходно помоћу фалсификоване платне картице слао окривљени ЕЕ, објашњавајући да је приликом сваког подизања новца са њим увек био присутан окривљени ГГ. Све ово потврђују и окривљени АА и окривљени ГГ.

Окривљени ЈЈ током целог поступка тврди да јесте користио фалсификоване платне картице које је претходно добио од окривљеног ММ. Картица је било више, све су гласиле на име ЈЈ1, а њима је куповао техничку робу, парфеме, скупу гардеробу, а све купљене ствари предавао окривљеном ММ, преко кога је упознао и окривљеног АА који се интересовао да ли су продате ствари које је он претходно куповао, а том приликом је и сазнао да је лажне платне картице које је окривљени ММ предао њему, овај претходно преузео од окривљеног АА. Објаснио је да је знао да окривљени ММ унапред има купце за робу коју је он куповао фалсификованим платним картицама, јер му је окривљени ММ унапред и говорио шта тачно треба да купи и у којој продавници.

Прихватајући основано као веродостојне одбране окривљеног АА, ГГ и ВВ, који, како је то већ напред речено, није спорио да је по налогу окр. ББ у Мађарској набавио материјал за израду лажних платних картица, да је у већини случајева возио окривљене који су уплаћивали односно подизали новац, односно како каже, био спона између окривљеног АА, окривљеног ГГ и осталих окривљених, што у својим исказима описујући своје радње потврђују и окривљени ГГ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, затим одбране окривљених ИИ и ДД, који осим што не спори да је уз фалсификовану личну карту подизао новац који је претходно фалсификованом платном картицом уплаћивао ЕЕ, објашњава и како је учествовао у премештању машине за израду фалсификованих платних картица, исказ окривљеног КК, по којем јесте омогућио на молбу окривљеног ЕЕ да се у кући у Сремској Каменици, где живи као подстанар, смести машина и лап-топ рачунар, за које је знао да служе за штампање фалсификованих платних картица, да у томе учествује више лица, да ове картице израђује окривљени АА, који је и долазио због тога у ову кућу више пута са окривљеним ЕЕ, ЂЂ, а два пута и са својом девојком, окривљеном ЛЛ1 – првостепени суд ценећи и одбрану окривљене ЛЛ1, по којој и јесте прочитала неке податке са компјутера окривљеном АА и била заједно са њим у два наврата у кући у Сремској Каменици где се налазила машина за израду лажних платних картица, али да није знала ни за шта ће му подаци, нити шта то ради у овој кући у Сремској Каменици, да је њен отац, окривљени ЛЛ заиста доносио нешто из Мађарске окривљеном АА, али да ни она, ни окривљени ЛЛ нису знали за шта служи „рибон“ трака, на чему се и сада у жалби заједничког браниоца ових окривљених инсистира, правилно није прихваћена, а имајући у виду и садржину снимљених телефонских разговора окривљене ЛЛ1 и окривљеног АА (страна 84 и 85 образложења побијане пресуде), као и садржину телефонског разговора окривљеног АА и окривљеног ЛЛ од 09.04.2008. године, као и телефонски разговори истог дана окривљеног АА са окривљеним ВВ, из којих јасно произилази да је окривљена ЛЛ1 преко интернета вршила проверу података потребних за израду лажних платних картица, о томе извештавала окривљеног АА, знајући какве податке преноси и чему они служе, а окр. ЛЛ знао да то што по упутствима окривљеног АА из Мађарске доноси, представљају средства за израду лажних платних картица, а уплате НН лицима преко службе „Western Union“ за окривљеног АА врши лицима која су овом окривљеном достављали податке о важећим платним картицама, које је касније окривљени АА користио при изради лажних платних картица.

Одбрану окривљеног ББ, односно просто порицање да је имао било какве везе како са опремом за израду платних картица, тако и са њиховом израдом, што се и сада тврди у жалби овог окривљеног лично, али и његовог браниоца, првостепени суд имајући у виду сагласне изјаве окривљених АА, окривљеног ГГ, одбрану окривљеног ВВ, дату у МУП-у у својству осумњиченог и измене на главном претресу, по којима јесте на захтев окр. АА из Мађарске у два наврата доносио неку робу, да јесте друге окривљене возио по разним градовима у Србији, где су они у поштама вршили уплате, а знао да то раде путем фалсификованих платних картица, а да је његов задатак био да их вози и да окривљеном АА и ГГ преноси информације о извршеним уплатама – основано као супротна свим изведеним доказима, па и исказу окривљене ЉЉ, која је као што то произилази и из снимљеног телефонског разговора ове окривљене са окривљеним ГГ дана 27.03.2008. године (страна 80 образложења побијане пресуде), након хапшења окривљеног ББ заиста окривљеном ГГ рекла да машина мора да се склони иначе ће сви настрадати, а да окривљени АА треба да се од машине склони и смисли добру причу где набавља пластику јер га тражи полиција, није прихваћена.

Да су окривљени ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ММ и ЈЈ, добијали лажне платне картице (које су израђивали окривљени ББ и АА) од окривљеног ГГ и употребљавали их као праве у продавницама и поштама, плаћајући робу или вршећи уплате, односно подизање новца претходно уплаћеног уз помоћ фалсификованих платних картица а окривљени ВВ и возећи чланове групе до места где су уплате вршене и контролишући новчане износе на овај начин уплаћене односно подигнуте, све у време, поштама, односно продавницама и на износе како је то наведено у изреци пресуде II под тачкама 2, 3, 4, 5, 6 и 7 – свесни да прихватају активност групе и извршавајући задатке постављене од организатора групе, првостепени суд је осим из одбрана ових окривљених, несумњиво утврдио и из извештаја банака (Интеза, Војвођанска), писмених извештаја ЈП ПТТ Саобраћај Србије, сектора за новчане услуге, као и налаза вештака економске струке В1, утврђујући да су на описани начин (страна од 9 – 38 првостепене пресуде), а окривљени ЛЛ радњама описаним у тачки II подтачка 8, прибавили имовинску корист за криминалну групу у укупном износу од 5.470.056,82 динара.

Имајући у виду укупан износ прибављене противправне имовинске користи, наводима жалби бранилаца окривљених ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ИИ, ММ, ЈЈ и ЛЛ, да у њиховим радњама нема елемената кривичног дела из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика већ евентуално из става 2 члана 225 Кривичног Законика, обзиром да су они за себе лично остваривали корист од 15% од трансакције, а окривљени ЛЛ укупно 200 евра за извршену услугу окривљеном АА, не доводи се у сумњу правилност закључака првостепеног суда да су ови окривљени, радњама које и не споре (осим окривљеног ЛЛ) остварили сва битна обележја продуженог кривичног дела из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законка као и окривљени АА, ББ, ВВ и ГГ, да су при том окривљени АА, ББ, ВВ и ГГ били потпуно свесни да организују криминалну групу управо ради вршења кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 Кривичног Законика а окривљени ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ИИ, ММ, ЈЈ и ЛЛ, свесно прихватајући активност групе и извршавајући задатке постављене од стране организатора криминалне групе, при чему су чланови криминалне групе (сагласно својим радњама и улогама које су имали), пристали и на сразмерно мањи проценат у подели користи прибављене извршењем кривичног дела из чл. 225 ст. 3 Кривичног Законика, па се никако не може као правилно прихватити сстановиште изражено у жалбама бранилаца окривљених, означених као чланова криминалне групе, по којима они нису учествовали у укупно прибављеној противправној имовинској користи, већ само у делу у којем су за своје “услуге” плаћени.

Окривљена ЉЉ, како је то већ напред речено, није спорила да је након хапшења свог бившег супруга окривљеног ББ, достављала податке добијене од овог окривљеног о сазнањима полиције о осталим члановима и активностима групе, као и да је пренела налоге да се опрема за израду лажних платних картица измести ван Суботице, ово потврђује и снимак телефонског разговора окривљене ЉЉ са окривљеним ГГ, а окривљена ЉЉ не спори и да је преносећи поруку да се окривљени АА склони јер га траже, знала да га тражи полиција, а када је упозорила окривљеног ГГ да се измести машина, да је знала да се то односи на нешто незаконито. Окривљени КК у својој одбрани није спорио да је омогућио да се у његовој кући смести опрема за израду платних картица и прављење лажних платних картица у кући у којој је боравио као подстанар, да је на све ово пристао на молбу окривљеног ЕЕ, а да је фалсификоване картице израђивао окривљени АА, који је због тога у ову кућу долазио неколико пута са окривљеним ЕЕ, ЂЂ, а два пута и са својом девојком окривљеном ЛЛ1, а окривљена ЛЛ1 мењајући своју одбрану на главном претресу да јесте вршила преко интернета проверу података који су стизали окривљеном АА и о томе га извештавала, истина тврдећи да није знала чему ови подаци служе. Међутим, имајући у виду садржину снимљених телефонских разговора окривљене ЛЛ1 и окривљеног АА (страна 84 и страна 85 образложења побијане пресуде), правилно налази првостепени суд да је ова окривљена знала какве податке преноси и чему они служе. Радња окривљених ЉЉ и ЛЛ1, супротно наводима жалби бранилаца ових окривљених, правилно су квалификоване по чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 Кривичног Законика, јер су утврђеним радњама ове окривљене свесно прихватиле активност групе и извршавале задатке постављене од стране организатора криминалне групе.

Да су окривљени ГГ, ЕЕ, ЂЂ, ИИ и ДД, током наведеног периода употребљавали преиначене јавне исправе – личне карте на име различитих лица као праве, користивши их приликом слања или подизања новца или куповине робе, није ни спорно. Ови окривљени то не споре, објашњавају од кога су добили овакве личне карте а ово је потврђено и потврдама о пронађеним и привремено одузетим предметима од окривљених (страна 71 образложења побијане пресуде).

Да су окривљени АА и ББ набављали ради употребе преиначене јавне исправе – личне карте и то окривљени АА једну са сликом окривљеног ЈЈ а на име ЈЈ2 коју је предао окривљеном ММ а окривљени ББ једну личну карту коју је предао окривљеном ГГ, првостепени суд је несумњиво утврдио из одбрана ових окривљених, па указивање у жалбама окривљеног ББ лично и његовог браниоца да је првостепени суд и ово, као уосталом и све друге чињенице и околности у вези радњи овог окривљеног погрешно утврдио, овај суд оцењује неоснованим, а имајући у виду и чињенична утврђења првостепеног суда о томе како је окривљени ГГ у цео “посао” око израде и употребе лажних платних картица укључен. Према одбрани овог окривљеног коју у свему потврђују и наводи одбране окривљене ЉЉ која не спори да је у њеном стану дошло до сусрета окривљеног ББ и окривљеног ГГ а након овога и до укључивања окривљеног ГГ у цео посао.

Према томе, првостепени суд је на основу правилне оцене изведених доказа, правилно и потпуно утврдио све одлучне чињенице и то како оне које чине објективна обележја извршених кривичних дела тако и чињенице које се тичу субјективног односа сваког од окривљених према предузетим радњама а квалификацијом противправне делатности окривљених АА, ББ, ВВ и ГГ по чл. 346 ст. 1 Кривичног Законика, чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 Кривичног Законика, а окривљених АА, ББ и ГГ и по чл. 355 ст. 2 Кривичног Законика, окривљених ДД, ЂЂ, ЕЕ и ИИ по чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика, чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и чл. 33 и чл. 61 Кривичног Законика и чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 и чл. 61 Кривичног Законика, окривљених ЖЖ, ЗЗ, ММ, ЈЈ и ЛЛ по чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика и чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и чл. 61 Кривичног Законика а окривљених КК, ЛЛ1 и ЉЉ по чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика, закон је правилно примењен. С тим у вези првостепени суд је у пресуди дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге које и овај суд у свему као правилне прихвата а супротне наводе жалби бранилаца окривљених и окривљеног ББ и окривљеног ЖЖ лично, о наводно погрешној примени материјалног, оцењује неоснованим.

Испитујући побијану пресуду о делу одлуке о изреченим казнама окривљенима, Апелациони суд налази да је иста и у том делу правилна, а жалбе бранилаца окривљених и Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљене ББ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ММ, неосноване.

Наиме, првостепени суд је у смислу чл. 54 КЗ правилно у односу на све окривљене утврдио околности значајне за одмеравање казне – у односу на окривљеног АА од олакшавајућих чињеницу да је пред судом признао све битне чињенице које су помогле суду у утврђивању постојања кривичних дела, да је студент и до сада неосуђиван, и ценећи и начин извршења кривичних дела за која је овај окривљених оглашен кривим, све околности под којима су учињена и степен његове кривице, и по оцени овог суда, првостепени суд му је правилно за кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 1 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 8 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотребе платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 Кривичног Законика утврдио казну затвора у трајању од 4 године, а за кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 5 месеци и правилном применом чл. 60 КЗ осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 10 месеци у коју му је правилном применом чл. 63 КЗ урачунао и време које је провео у притвору од 15.04.2008. године па до 09.07.2009. године.

У односу на окривљеног ББ, као олакшавајуће околности првостепени суд је ценио чињеницу да овај окривљени има троје малолетне деце, а као отежавајућу да је до сада вишеструко осуђиван, па и због истоврсног кривичног дела, и дајући адекватан значај правилно утврђеним околностима које на врсту и висину казне имају утицаја, овом окривљеном за кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 1 КЗ правилно утврдио казну затвора у трајању од 8 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотребе платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 4 године, а за кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ казну затвора у трајању од 5 месеци и правилном применом чл. 60 КЗ осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 10 месеци у коју му је правилно урачунато и време које је провео у притвору од 05.08.2009. године па до 13.10.2009. године.

У односу на окривљеног ГГ првостепени суд је имао и виду и ценио као олакшавајуће околности чињеницу да овај окривљени има четворо деце, од којих је двоје малолетно, да је признао извршење кривичних дела и детаљно описао начин њиховог извршења, а од отежавајућих околности чињеницу да је лице које је до сада правноснажно осуђивано. Ценећи и све околности под којима је овај окривљени извршио наведена кривична дела, правилно му је за кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 1 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 8 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 4 године а за продужено кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 и у вези чл. 61 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 7 месеци а осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци у коју му је правилно у смислу чл. 63 КЗ урачунао и време које је током поступка провео у притвору од 15.04.2008. године па до 13.10.2009. године.

Окривљеном ВВ као олакшавајућа околност цењена је чињеница да је до сада неосуђиван, и имајући у виду све околности и начин на који је овај окривљени извршио кривична дела за која је првостепеном пресудом оглашен кривим, за кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 1 КЗ правилно му је утврдио казну затвора у трајању од 8 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и чл. 61 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 3 године а применом чл. 60 КЗ осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци у коју му је правилно урачунао и време које је провео у притвору од 15.04.2008. године па до 13.10.2009. године.

Окривљеном ДД, ценећи као отежавајућу околност чињеницу да је осуђиван а од олакшавајућих околности потпуно признање извршење кривичних дела, дајући адекватан значај овим околностима, за кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ правилно му утврдио казну затвора у трајању од 5 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и чл. 61 Кривичног Законика утврдио казну затвора у трајању од 2 године а за продужено кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 и у вези чл. 61 КЗ казну затвора у трајању од 5 месеци а осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци у коју му је урачунато и време које је провео у притвору од 15.04.2008. године па до 13.10.2009. године.

Окривљеном ЂЂ, као олакшавајуће околности правилно је цењена чињеница да је признао извршење кривичних дела и да је до сада неосуђиван, па имајући у виду и околности и начин извршења кривичних дела за која је овај окривљени оглашен кривим суд му је за извршено кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ правилно утврдио казну затвора у трајању од 5 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и чл. 61 КЗ казну затвора у трајању од 3 године а за продужено кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст 1 и у вези 61 КЗ казну затвора у трајању од 6 месеци а применом чл. 60 КЗ осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 7 месеци у коју му је урачунато и време које је провео у притвору и то од 15.04.2008. године па до 17.07.2009. године.

Окривљеном ЕЕ, као олакшавајуће околности првостепени суд је правилно ценио чињеницу да је до сада неосуђиван, да је пред судом у потпуности признао извршење кривичних дела која му се на терет стављају, детаљно описујући начин њиховог извршења, па имајући у виду све околности под којима је кривична дела за која је оглашен кривим извршио, број предузетих радњи, за кривично дело из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, правилно му је утврђена казна затвора у трајању од 5 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотребе платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 3 године а за продужено кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 и у вези чл. 61 КЗ казну затвора у трајању од 6 месеци, а применом чл. 60 КЗ правилно је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 7 месеци, у коју му је урачунато и време које је провео у притвору од 15.04.2008. године па до 29.01.2009. године.

Окривљеном ЖЖ као олакшавајућу околност првостепени суд је правилно ценио чињеницу да је признао извршење кривичних дела, а од отежавајућих да је до сада осуђиван. Дајући адекватан значај правилно утврђеним околностима које на врсту и висину казне имају утицаја првостепени суд је овом окривљеном за кривично дело из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ правилно утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, а применом чл. 60 КЗ осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 10 месеци у коју му је урачунао и време проведено у притвору од 09.06.2008. године па до 13.10.2009. године.

Окривљеном ЗЗ, као олакшавајућу околност првостепени суд је правилно ценио чињеницу да је признао извршење кривичних дела, детаљно описао начин њиховог извршења а од отежавајућих околности чињеницу да је до сада два пута правноснажно осуђиван иако не због истоврсних кривичних дела, којим околностима је дат адекватан значај и овом окривљеном за кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ правилно је утврђена казна затвора у трајању о д 6 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотребе платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 3 године а применом чл. 60 КЗ осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 4 месеца у коју му је урачунато и време које је провео у притвору од 03.07.2008. године па до 13.10.2009. године.

Окривљеном ИИ, као олакшавајуће околности чињеницу да је до сада неосуђиван, да је у потпуности признао извршење кривичних дела детаљно описао начин њиховог извршења и у одсуству отежавајућих околности за кривично дело из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ првостепени суд му је правилно утврдио казну затвора у трајању од 4 месеца, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотребе платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, а за продужено крвично дело фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 и у вези чл. 61 КЗ казну затвора у трајању од 6 месеци и правилно га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године у коју му је урачунато и време које је провео у притвору од 26.08.2008. године па до 17.06.2009. године.

Окривљеном ММ, као отежавајућу околност првостепени суд је ценио чињеницу да се ради о лицу које је до сада више пута правноснажно осуђивано и имајући у виду и све околности под којима је кривична дела за која је у овом поступку оглашен кривим извршио, за кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ првостепени суд му је правилно утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотребе платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 2 године и правилном применом чл. 60 КЗ осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 4 месеца.

Окривљеном ЈЈ, као олакшавајућу околност првостепени суд је правилно ценио признање извршених кривичних дела и детаљан опис начина њиховог извршења, као и чињеницу да је нарушеног здравља због знатно оштећеног вида а од отежавајућих околности да је до сада једном осуђиван због кривичног дела из чл. 246 ст. 4 Кривичног Законика и дајући адекватан значај свим овим околностима, овом окривљеном за кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ правилно је утврђена казна затвора у трајању од 4 месеца а за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотребе платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 2 године а осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца, у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 15.04.2008. године па до 29.01.2009. године.

Окривљеном ЛЛ, првостепени суд је као олакшавајуће околности ценио чињеницу да се ради о породичном човеку, запосленом, који је до сада неосуђиван, и дајући адекватан значај овим околностима, за кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ првостепени суд му је правилно утврдио казну затвора у трајању од 4 месеца, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотребе платних картица из чл. 225 ст. 3 у вези ст. 1 и у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 1 године применом чл. 56 и 57 Кривичног Законика а осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца, у коју казну му је правилно урачунато и време које је провео у притвору од 15.04.2008. године па до 17.04.2009. године.

Окривљеном КК, цењене су само олакшавајуће околности, чињеница да је запослен, да је пред судом признао све битне чињенице које су помогле суду при утврђивању чињеничног стања и да је до сада неосуђиван, којим околностима је дат адекватан значај и за кривично дело из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ овај окривљени је правилно осуђен на казну затвора у трајању од 4 месеца.

У односу на окривљене ЛЛ1 и окривљену ЉЉ, првостепени суд је као олакшавајуће околности утврдио да се ради о до сада неосуђиваним лицима, окривљеној ЉЉ да је мајка двоје малолетне деце, слабих материјалних прилика а окривљеној ЛЛ1 чињеницу да је у време критичног догађаја била млађе пунолетно и за извршено кривично дело из чл. 346 ст. 2 Кривичног Законика овим окривљенима правилно утврдио казну затвора у трајању од по 3 месеца, као сразмерне тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљених а истовремено имајући у виду број и значај утврђених олакшавајућих околности на страни ових окривљених и чињеницу да им је ово први сукоб са законом, основано закључио да ће се у конкретном случају и условном осудом, односно само упозорењем уз претњу казне а без њеног извршења у свему остварити сврха кажањавања у конкретном случају и правилном применом чл. 65 и 66 КЗ окривљенима ЛЛ1 и ЉЉ одложио извршење утврђене казне затвора на период од по 1 године.
Појединачно утврђене казне окривљенима АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, окривљеном ЕЕ, окривљеном ЖЖ, окривљеном ЗЗ, окр. ИИ, окр. ЈЈ, окр. ЛЛ и окр. ММ, као и изречене јединствене казне затвора а окривљеном КК и изречена казна затвора у трајању од 4 месеца, побијаном пресудом су и по налажењу овог суда адекватне тежини извршених кривичних дела и степену кривице сваког од окривљених и као такве довољне али и нужне мере за постизање сврхе казне предвиђене чл. 42 Кривичног Законика, због чега су супротни наводи жалби Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљене ББ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ММ као и наводи жалби бранилаца окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ММ, ЈЈ, КК, ЛЛ1 и ЛЛ и браниоца окривљене ЉЉ, као и окривљених ББ и окривљеног ЖЖ лично, оцењени као неосновани.

Како је јасно да нико не може задржати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела и обзиром на несумњиво утврђену висину протиправне имовинске користи коју су окривљени у оквиру организоване криминалне групе свако својим радњама за криминалну групу присвојили, према спроведеном вештачењу ради се о износу од 5.470.056,82 динара, правилно је првостепени суд окривљене АА, ББ, ГГ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ММ, ЈЈ и ЛЛ1 обавезао да овај износ врате солидарно. То што у изреци пресуде није наведено у чију корист се ова средства одузимају, при опште познатој чињеници да се противправна имовинска корист уплаћује у буџет Републике Србије, не чини првостепену пресуду неправилном и у делу одлуке о одузимању имовинске користи.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду – Посебно одељење, на основу чл. 388 Законика о кривичном поступку одлучио је као у изреци ове пресуде.

Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Драгана Лужњанин ,с.р. Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)