Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.06.2012.

Кж1 По1 14/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 14/12
дана 29.06.2012.године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића и Наде Зец, чланова већа, са судијским помоћником Жаком Павловићем, као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и др., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ и др., одлучујући о жалби окривљеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Сп.К.По1 бр.24/12 од 17.05.2012.године, у седници већа одржаној дана 29.06.2012.године, у одсуству уредно обавештеног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, донео је:

Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ ЖАЛБА окривљеног АА, ПА СЕ УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Сп.К.По1 бр.24/12 од 17.05.2012.године, у делу у коме је прихваћен споразум о признању кривичног дела Кт.9/10 – С.К-1/12 од 04.04.2012.године, закључен између заменика тужиоца Тужилаштва за организовани криминал – Горана Марјановића и оптуженог АА, са браниоцем, адвокатом АБ и предмет у том делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Сп.К.По1 бр.24/12 од 17.05.2012.године, на основу члана 317 став 1 ЗКП, прихваћен је споразум о признању кривичног дела Кт.9/10 – С.К-1/12 од 04.04.2012.године, закључен између заменика тужиоца Тужилаштва за организовани криминал – Горана Марјановића и окривљеног АА, са браниоцем, адвокатом АБ, па је окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ (по оптужници Тужилаштва за организовани криминал Кт.С.бр.9/10 од 03.11.2010.године, измењена актом од 21.03.2012.године) и на основу чланова 4, 42, 45 и 54 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од пет година, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору, почев од 01.06.2010.године, па надаље. Истом пресудом, на основу члана 87 КЗ, оптуженом АА је изречена мера безбедности одузимања предмета ближе наведених у изреци побијане пресуде, а на основу чланова 91 и 92 КЗ, од њега је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом - 270 евра и 3.530,00 динара (привремено одузети по потврди МУП-а Републике Србије – УКП – СБПОК - Одељење за сузбијање кријумчарења наркотика КУ.бр.36/10 од 01.06.2010.године). На крају, на основу чланова 261 и 264 ЗКП, окривљени АА је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати 75.460,00 динара (на име вештачења - 54.000,00 динара, на име довођења окривљеног - 1.440,00 динара и на име судског паушала - 20.000,00 динара) у року од 15 дана од правоснажности пресуде.

У ставу два исте пресуде, на основу члана 422 тачка 1 ЗКП, према окривљеном АА је одбијена оптужба да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 и 2 КЗ, при чему је одређено да трошкови кривичног поступка у том делу падају на терет буџетских средстава суда.

Против ове пресуде жалбу је изјавио окривљени АА, због тога што се побијана пресуда не односи на предмет споразума, са предлогом да се иста укине, или преиначи.

У поднеску Ктж.бр.54/12 од 18.06.2012.године, тужилац Тужилаштва за организовани криминал је изнео мишљење да су жалбени наводи окривљеног основани, јер се побијана пресуда не односи на предмет споразума, па је предложио да се иста преиначи у погледу одлуке о трошковима кривичног поступка, тако што ће се окривљени АА, на основу члана 264 став 4 ЗКП ослободити од дужности да надокнади у целини трошкове кривичног поступка из члана 261 став 2 тачка 1-6 и тачка 9 ЗКП.

  Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио спис предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је након оцене жалбених навода и предлога, као предлога тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, изнетог у поднеску Ктж.бр.54/12 од 18.06.2012.године, нашао:

  - жалба је основана.

Основано се у жалби окривљеног истиче да се предметна пресуда, у делу у коме је обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка, не односи на предмет споразума. Наиме, у члану 314 став 1 ЗКП прописано је да споразум о признању кривичног дела, поред осталог, може да садржи и договор око трошкова кривичног поступка. Из списа произилази да је, у споразуму који је окривљени закључио са Тужилаштвом за организовани криминал Кт.9/10 – С.К.1/12 од 04.04.2012.године, у члану 3 (који је насловљен као „споразум о трошковима кривичног поступка“) наведено да саставни део датог споразума представља и договор да се окривљени ослободи дужности плаћања трошкова кривичног поступка из члана 261 став 2 тачка 1-6 и тачка 9 ЗКП (тако да се то односи управо на трошкове за вештачење - 54.000,00 динара, довођење окривљеног - 1.440,00 динара и паушала - 20.000,00 динара). Међутим, иако је по предметном споразуму окривљени ослобођен од датих трошкова, првостепени суд га је, супротно томе, у изреци побијане пресуде обавезао да исте надокнади трошкове, при чему је у образложењу пресуде (страна 7, у другом пасусу) навео да се он са тужиоцем ''споразумео о трошковима и да су се сагласили да окривљени надокнади трошкове кривичног поступка у износу који суд одреди''. Стога се са основом у жалби окривљеног наводи да је то супротно са поменутим чланом 3 споразума о признању кривице који је закључио са надлежним тужиоцем. Обзиром на изнето, евидентно је да се првостепена пресуда, у делу у коме је одлучено о трошковима кривичног поступка, не односи на предмет тог споразума.

Поред тога, основани су и наводи из жалбе окривљеног да је првостепена пресуда и неразумљива, због тога што се део образложења не односи на њега. Наиме, у образложењу исте, на страни 7 се, поред осталог, наводи да је суду поднет споразум о признању кривичног дела Кт.бр.9/10 – С.К.бр.1/12 од 04.04.2012.године ''закључен између заменика Тужиоца за организовани криминал - Горана Марјановића и окривљеног АА, са браниоцем окривљеног, адвокатом АБ'', а потом истиче да су се странке сагласиле да „окривљени ББ призна да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ и да му се за то кривично дело изрекне казна затвора у трајању од пет година“. Такво образложење доводи до забуне око идентитета окривљеног који је закључио споразум, а и самог споразума у битним елементима, јер није јасно ко је закључио споразум са тужилаштвом и у односу на кога. Обзиром на то, евидентно је да су, у том делу, разлози пресуде потпуно нејасни и у знатној мери противречни, због чега садржи апсолутно битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, јер није могуће да се испита њена законитост и правилност.

Због наведених разлога, овај суд је нашао да је жалба окривљеног основана, те да првостепену пресуду треба укинути и вратити првостепеном суду на поновно суђење. У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити повреде на које му је указано овим решењем, поступиће по примедбама из истог и донеће одлуку која се у свему односи на споразум који је окривљени закључио са Тужилаштвом за организовани криминал 04.04.2012.године, при чему ће отклонити нејасноће које постоје у образложењу.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је, на основу члана 458 ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Жак Павловић      Слободан Рашић

МИ/ЖП

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)