Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.10.2016.

Кж1 По1 14/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 14/16
Дана 28.10.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Милимира Лукића, председника већа, Верољуба Цветковића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Наде Зец, чланова већа, са записничарем Јасном Билић, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела давање лажног исказа из члана 335 став 3 у вези става 1 КЗ, одлучујући о жалби бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 98/14 од 09.02.2016. године, након одржаног претреса, у присуству саветника у Тужилаштву за организовани криминал Саше Минића, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештеног браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, донео је дана 28.10.2016. године


П Р Е С У Д У

Усвајањем жалбе бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 98/14 од 09.02.2014. године, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно Одељење, окривљеног АА, са личним подацима као у првостепеној пресуди,

На основу одредбе члана 423. тачка 2. Законика о кривичном поступку,


ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

што је:

Дана 01.11.2010. године у Београду, у аа, способан да схвати значај свога дела и управља својим поступцима, као сведок дао лажан исказ пред судом у кривичном поступку, свестан забрањености давања лажног исказа, чије је казивање и хтео, тако што је током истражног поступка који се водио против окривљеног АА1, пред Вишим судом у Београду, Посебним одељењем, под службеним бројем Ки-По1 бр. 309/10, где је на почетку давања исказа упозорен у смислу одредбе члана 102 став 2 и члана 100 Законика о кривичном поступку (Службени гласник РС број 72/09), па и ако је био свестан да је његов исказ лажан, односно да тврдње које износи пред судом објективно не одговарају стању онога на шта се његов исказ односи, дао исказ где је изјавио: “У периоду од 01.12.2009. године па до 16.03.2010. године, нисам имао овакву сарадњу са Земљорадничком задругом Велика Дренова. Разлог што сам прекинуо са набавком жестине од малог СС, лежи у појачаној контроли тржишне инспекције на Кванташкој пијаци, па ја нисам хтео да имам проблем са инспекцијом”, а наведени исказ је у потпуној супротности са битним чињеницама утврђеним у правоснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 83/11 од 06.12.2011. године, којом је завршен предметни кривични поступак, а у којој је утврђено да су окривљени АА1 и АА2 у периоду од 01.12.2009. године до 16.03.2010.године, окривљеном АА продали 6.000 литара разног жестоког алкохолног пића, произведеног у ЗЗ “Велика Дренова” из Велике Дренове огранку број 2 у Келебији, у паковању од једног литра са залепљеном акцизном маркицом,

-чиме би извршио кривично дело давање лажног исказа из члана 335. став 3. у вези са ставом 1. Кривичног законика.

На основу одредбе члана 265. став 1. Законика о кривичном поступку, трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.По1 бр. 98/14 од 09.02.2016. године, окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело давање лажног исказа из члана 335 став 3 у вези са ставом 1 КЗ, за које га је првостепени суд осудио на казну затвора у трајању од 2 (два) месеца. На основу члана 262 став 2 у вези члана 264 став 1 Законика о кривичном поступку обавезује се окривљени АА на плаћање трошкова кривичног поступка о чијој висини ће бити одлучено посебним решењем, након прибављања тачних података о висини трошкова поступка. На основу одредбе члана 262 став 1 у вези са чланом 261 став 1 тачка 7 Законика о кривичном поступку, окривљени АА је дужан да на име трошкова судског поступка – судског паушала, уплати износ од 10.000,00 динара, у року од 15 (петнаест) дана од дана правоснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде жалбу су изјавили браниоци окривљеног АА, адвокат АБ и адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе или да побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и оптуженом изрекне условну осуду.

Одговор на жалбу бранилаца окривљеног изјавио је заменик Тужилаштва за организовани криминал са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одбије као неосновану жалбу бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ1 и адвоката АБ и потврди побијану пресуду.

У свом поднеску Ктж.бр. 16/16 од 05.04.2016. године, заменик Тужиоца за организовани криминал је предложио да се одбије као неоснована жалба бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 98/14 од 09.02.2016. године, потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је најпре одржао седницу већа дана 30.06.2016. године, па је одлучио да се отвори претрес пред другостепеним судом.

На претресу пред другостепеним судом саслушан је окривљени АА, који је у потпуности остао при одбрани коју је дао у току трајања кривичног поступка, те је извршен увид у списе предмета, као и записник са главног претреса првостепеног суда који је сачињен поводом ожалбене одлуке првостепеног суда, па је овај суд оценом сваког доказа појединачно и у њиховој међусобној повезаности, утврдио следеће:

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је имао у виду да је првостепени суд чињенично стање у побијаној пресуди утврдио на основу доказа изведених на главном претресу, а првенствено на основу писаних доказа и садржине пресретнутих телефонских разговора и пресуде о признању кривице окривљеног АА1 и других окривљених К.По1бр.81/11 од 06.12.2011.године.

Међутим, као што се и основано у жалби бранилаца окривљеног указује пресуда на основу споразума о признању кривице закључен између окривљеног АА1 и Тужилаштва за организовани криминал није резултат доказног поступка у ком би се утврђивале све релевантне чињенице које су од значаја за одлучивање о кривици окривљеног, већ резултат договора и споразума окривљеног АА1 са тужилаштвом, те се и по оцени овог суда истинитост исказа тада сведока, сада окривљеног АА, не може оспоравати само чињеницама утврђеним у наведеној пресуди, која је резултат споразума о признању кривице, како то погрешно закључује првостепени суд у побијаној пресуди, а што је и била једна од примедби из решења Апелационог суда у Београду, Посебног одељења Кж1 По1 15/14 од 26.09.2014. године, којим је укинута претходна побијана пресуда.

Надаље, када је у питању налаз и мишљење вештака Градског завода за вештачење од 16.03.2011. године, који је рађен за потребе другог кривичног предмета, и то у односу на кривицу окривљеног АА1, као што се основано у изјављеној жалби указује, исти, нема онај значај код доказивања кривице окривљеног АА, који му придаје првостепени суд. Наиме, и по налажењу овог суда, наведени доказ није од непосредног значаја за кривицу окривљеног, посебно када се има у виду да је у истом дат табеларни приказ, који садржи “преглед отпремница по захтеву за спровођење истраге Ктс.бр.19/10 од 20.09.2010. године” и у коме је за разлику од осталих тачака, у којима постоји и број отпремнице и број фактуре, као и датум, само под тачком 12. тог табеларног приказа, преписан период из захтева за спровођење истраге од 01.12.2009. године до 16.03.2010. године, без ближег одређења на шта се количина односи, без позивања на број отпремнице или фактуре, што би евентуално било од неког непосреднијег значаја за доказивање стварног постојања пословних односа између АА и АА1, а у том периоду.

Како је Тужилац за организовани криминал у циљу доказивања основаности навода из оптужног предлога према окривљеном АА, предложио дана 08. априла 2015. године, а првостепени суд усвојио доказни предлог, да се саслушају шест аудио разговора и једна СМС порука, настојећи тиме да докаже постојање, пословне сарадње између АА и АА1, а тиме и основаност тврдњи да је АА лажно сведочио о тим чињеницама, овај суд цени:

да је наведених шест разговора и једна СМС порука, прикупљени материјал, настао поводом наредбе за тајни надзор комуникација окривљеног АА1, а у периоду, од краја 2009. и почетка 2010. године;

да овде окривљени АА није био обухваћен том наредбом, нити било ком другом наредбом за одређивање посебне доказне радње;

да се ради о случајном налазу, материјалу о кривичном делу и учиниоцу, који је прикупљен предузимањем посебних доказних радњи, а да није обухваћен одлуком о одређивању посебних доказних радњи;

да се по одредби члана 164. Законика о кривичном поступку, такав материјал, може користити у поступку, само ако се односи на кривично дело из члана 162. Законика о кривичном поступку;

да у конкретном случају, кривично дело давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, не спада у кривична дела, у односу на која се примењују посебне доказне радње, те је основан жалбени навод, бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, да наведени материјал не може бити доказ у кривичном поступку, против окривљеног АА, а за кривично дело давање лажног исказа из члана 335. став 3. у вези става 1. Кривичног законика.

Надаље, првостепени суд приликом доношења побијане одлуке није имао у виду и примедбе другостепеног суда, да код оцене виности окривљеног АА у односу на кривично дело давање лажног исказа из члана 335 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, утврди да ли је окривљени, а у смислу одредбе члана 100 тада важећег ЗКП-а, био у обавези да као сведок одговара на поједина питања која би га евентуално изложила кривичном гоњењу. Наиме, окривљени је у својству сведока у другом предмету, на конкретно питање истражног судије изнео чињенице које су му у време сведочења биле познате, износио је и чињенице по свом сећању, јер није водио књиговодствену документацију која је пратила робу, у смислу отпремница и фактура, на основу које би сведок могао да се подсети о чињеницама које су биле предмет његовог сведочења.

С обзиром на напред наведено, а како суд, пресуду може засновати само, на чињеницама у чију је извесност уверен, сходно члану 16. став 4. Законика о кривичном поступку, по оцени већа овог суда, није доказано, да је окривљени АА извршио кривично дело давање лажног исказа из члана 335. став 3. у вези става 1 Кривичног законика, које му је оптужним предлогом Тужилаштва за организовани криминал Кт.бр.4/14 од 03.02.2014. године, стављено на терет, због чега је окривљеног на основу одредбе члана 423. став 2. Законика о кривичном поступку, ослободио од оптужбе.

На основу одредбе члана 265. став 1. Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно Одељење, је одредио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава, с обзиром на то да је донео пресуду којом се окривљени ослобађа од оптужбе да је извршио кривично дело које му је стављено на терет.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је на основу одредбе члана 455. став 1. тачка 3. Законика о кривичном поступку, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Јасна Билић, с.р.       Милимир Лукић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)