Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.10.2010.

Кж1 По1 15/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 15/2010
Дана 20.10.2010. године
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Милимира Лукића, Александре Златић, Мирјане Поповић и Радмиле Драгичевић-Дичић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Јеленом Петковић-Милојковић као записничарем, у кривичном предмету против оптуженог АА, због кривичног дела отмице у саизвршилаштву из члана 134 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, одлучујући о жалби браниоца оптуженог АА, адв. АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 221/2010 од 19.04.2010. године, у седници већа одржаној у смислу чл. 375 ЗКП-а, у одсуству Тужиоца за организовани криминал, а у присуству оптуженог АА и његовог браниоца, адв. АБ, дана 20.10.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

I УВАЖАВА СЕ жалба браниоца оптуженог АА, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 221/2010 од 19.04.2010. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

II Према оптуженом АА ПРОДУЖАВА СЕ ПРИТВОР до даље одлуке суда, а који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Београду, Посебног одељења Ки.П.бр.36/09 од 24.09.2009. године, а који му се рачуна од 23.09.2009. године, када је лишен слободе.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 221/2010 од 19.04.2010. године, оптужени АА оглашен је кривим да је починио кривично дело отмице у саизвршилаштву из члана 134 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од четири године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 23.09.2009. године, па надаље, до другачије одлуке суда. Том пресудом оптужени АА, са боравиштем у __, улица __, обавезан је да оштећеном ББ из __, улица __, солидарно са осуђенима ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ, на име накнаде штете исплати износ од 371.015 еура, у динарској противвредности на дан исплате, а у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Против те пресуде жалбу је изјавио бранилац оптуженог АА, адв. АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због одлуке о кривичној санкцији, трошковима кривичног поступка и имовинско-правном захтеву, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи, тако што ће оптуженог применом одредбе члана 355 став 2 ЗКП-а ослободити од оптужбе, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

Тужилаштво за организовани криминал у поднеску Ктж.173/10 од 19.07.2010. године, предложило је да се жалба браниоца оптуженог АА као неоснована одбије и првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу чл. 375 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, а у присуству оптуженог АА и његовог браниоца, адв. АБ, на којој је размотрио све списе овог предмета заједно са побијаном пресудом, па је по оцени жалбених навода и предлога и става Тужилаштва за организовани криминал датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

Жалба браниоца оптуженог АА је основана.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, побијана пресуда донета је уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тачка 11 ЗКП-а, нашта се основано жалбом браниоца оптуженог АА указује, јер је изрека ожалбене пресуде противречна датим разлозима о одлучним чињеницама, а у образложењу побијане пресуде су изостали довољни и јасни разлози о одлучним чињеницама, а постоји и знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини записника датим у поступку и самих тих записника, због чега се за сада не може испитати ни чињенични, а ни правни закључак првостепеног суда да се у радњама оптуженог АА стичу законска обележја кривичног дела отмице почињеног у саизвршилаштву из чл. 134 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ у вези чл. 33 КЗ, па се укидање побијане пресуде показује нужним.

Наиме, првостепени суд је на страни 5, последњи пасус образложења ожалбене пресуде навео да је сада пок. ПП у својој одбрани датој у преткривичном поступку дана 23.04.2003. године, јасно определио улогу свих учесника и том приликом је јасно указао на оптуженог АА, кога помиње као аа, а који је заједно са ЂЂ преузео оштећеног на путу до гг, те га је у кући више дана чувао заједно са осталим члановима организоване криминалне групе, што је супротно записнику о саслушању тада осумњиченог ПП, сачињеним пред Министарством унутрашњих послова дана 23.04.2003. године, када је, између осталог навео да су сутрадан ГГ и ВВ отишли из куће аутомобилом, да се после извесног времена ГГ вратио назад а у вечерњим часовима су он и ГГ, ББ одвезли према Нишу, аутомобилом “__”, где га је преузео ВВ са аутомобилом “__” заједно са ЂЂ зв. “ђђ” и аа, у њему непознатом правцу, док је у својој одбрани датој пред истражним судијом дана 07.06.2003. године навео да окр. ЂЂ, окр. АА и окр. ЕЕ не познаје и да му та имена ништа не значе.

Осим тога, првостепени суд је на стр. 7 образложења побијане пресуде навео да је сведок оштећени ББ у свом исказу навео да су му у кући у којој су остали дванаест дана доносили “бруфен”, што знатно противречи исказу оштећеног ББ са главног претреса одржаног дана 15.03.2010. године, када је између осталог навео да су отишли у једну кућу, ушли у унутрашњост исте, да је он имао пуно болова, да су га питали шта га боли и да су му после неког времена донели таблете против болова, а да мисли да му је оптужени АА, кога је видео у судници, али да није сигуран, донео таблету “бруфена”, док је на питање Заменика Тужиоца за организовани криминал да појасни кад је добио таблете, односно да објасни у којој кући по реду их је отприлике добио, одговорио да је то било у првој кући, оно вече када су стигли у Србију, односно у току ноћи, а такође на посебно питање Заменика Тужиоца за организовани криминал да појасни у којој од тих прилика су му стално доносили таблете оштећени ББ је навео да је то било сутрадан, када су ушли у кућу њих тројица, а још двојица су били унутра, значи да их је петоро било унутра, да је био један још крупнији од свих који су били, кога зна из Куманова, он га је носио на грбу преко границе, а да је било још и четворо других и то двојица који су га киднаповали доле у гаражи и још један, док је други дошао ујутру, да они пред њим нису ништа причали међусобно, односно да су причали напољу или кад он није био ту, а да су му ујутру донели таблете.

На овај начин, првостепени суд је разлоге о садржини записника о саслушању тада осумњиченог ПП из претходног поступка од 23.04.2003. године и записника о испитивању сведока оштећеног ББ са главног претреса од 15.03.2010. године, учинио у знатној мери противречним самим тим записницима о исказима датим у поступку.

Осим тога, по оцени Апелационог суда, Посебно одељење, у образложењу ожалбене пресуде изостали су довољни и јасни разлози о одлучним чињеницама, јер је првостепени суд одлучне чињенице засновао и на исказу сведока оштећеног ББ, а да при том није нити навео о ком исказу оштећеног се ради, имајући у виду да је овај сведок саслушан више пута, те да је мењао и допуњавао свој исказ, па је самим тим нејасно који његов исказ је првостепени суд прихватио и на основу чега је утврдио да из исказа наведеног сведока произилази садржина коју је интерпретирао у образложењу ожалбене пресуде.

Поред тога, првостепени суд је у изреци побијане пресуде навео да је оптужени АА, заједно са осуђенима ВВ, као организатором, ГГ, ДД и ЂЂ, као припадницима организоване криминалне групе и ПП, против кога је кривични поступак обустављен због смрти, те ЕЕ, против кога је поступак раздвојен, почетком јануара 2003. године, након вишедневног праћења оштећеног ББ, дана 13.01.2003. године око 08.30 часова у __, ул. __, осуђени ВВ, ГГ и пок. ПП, маскирани и наоружани пиштољима пресрели оштећеног у гаражи, запретили да ће га убити ако виче, више пута га пиштољима ударили у главу и стомак, везали лисицама, одвели возилом у близину границе са Србијом, коју су прешли ван граничног прелаза уз помоћ два водича, које је ангажовао ЕЕ, затим возилом одвезли и затворили у кућу осуђеног ГГ и ДД у __, где су га чували, одакле су га сутрадан пребацили у __, где су на путу оштећеног возилом преузели окр. АА, осуђени ВВ и ЂЂ, затворивши га у кућу ЖЖ у __, где су га више дана наизменично чували, до пуштања оштећеног на слободу, након преузимања новца од брата оштећеног, који су поделили, из чега би произилазило да је оштећени у критичном периоду задржан у две куће, што противречи интерпретираној садржини исказа оштећеног ББ у образложењу побијане пресуде да је у критичном периоду боравио у три куће, те да му је у првој кући и то управо оптужени АА дао лек против болова “бруфен”.

По налажењу овога суда од правилног утврђивања ових чињеница, а наиме, у колико кућа је оштећени у критичном периоду боравио и у којој од њих му је дат лек “бруфен”, као одлучних, зависи утврђење првостепеног суда да ли је управо оптужени АА починио кривично дело у питању, будући да је овај суд увидом у списе предмета утврдио да је оштећени ББ тек у свом исказу датим на главном претресу 15.03.2010. године навео да мисли да му је оптужени АА дао лек “бруфен” у првој кући, из чега би произилазило да се ради о кући осуђених ГГ и ДД у __, док се оптуженом АА не ставља на терет да је заједно са осталим осуђенима као и са сада пок. ПП и ЕЕ одвео оштећеног у кућу осуђених ГГ и ДД у __, већ да га је на путу возилом преузео заједно са осуђенима ВВ и ЂЂ, затворивши га у кућу ЖЖ у __, где су га више дана наизменично чували, а за које радње је изреком ожалбене пресуде и оглашен кривим.

С тим у вези, првостепени суд је био дужан да да довољне, јасне и непротивречне разлоге о томе у ком положају у возилу се оштећени непосредно пре примопредаје налазио, односно да ли су му том приликом стављене одређене препреке које су га онемогућавале да види,а од којих чињеница, као одлучних, зависи и правилно закључивање првостепеног суда о томе да ли је оштећени из положаја у коме се налазио био у могућности да види возача возила марке „Мерцедес“ односно да ли су му том приликом преко очију стављене препреке које су га онемогућавале да види, будући да се сам оштећени о овим чињеницама више пута различито изјашњавао (наводећи тако на главном претресу од 15.03.2010.године да препознаје оптуженог АА као лице које је приликом примопредаје управљало возилом марке „Мерцедес“, те да му је осуђени ВВ, држао пиштољ уперен у главу и рекао му да се не окреће, што он није ни чинио од момента када су га извадили из гепека возила, просто је потпуно нејасно како је оштећени у тој ситуацији могао да види возача возила, док је на главном претресу дана 19.04.2010.године навео да је приликом примопредаје седео на задњем седишту возила марке „Мерцедес“ и да је имао повезан завој и маску, па такође остаје нејасно како је оштећени у тој ситуацији могао да види возача предметног возила), а од правилног утврђивања ових одлучних чињеница коначно зависи правилно закључивање првостепеног суда о томе да ли је управо оптужени АА предузео инкриминисане кривично-правне радње за које се оптужницом јавног тужиоца терети.

Осим тога, првостепени суд је навео да је прочитао пресуду Окружног суда у Београду К.П.бр. 8/03 од 12.07.2004. године, а да се притом није посебно осврнуо на исказ оптуженог ВВ из претходног поступка од 07.06.2003. године, када је навео да не би могао да каже да ли познаје окривљеног АА, али да зна једног човека са тим именом који је живео у __ и дружио се са окривљеним ЂЂ и видео га је са њим у друштву, али да не би могао да каже да ли је то та особа, а уколико би видео ту особу могао би прецизно да се изјасни, а што је у конкретном случају било нужно учинити, будући да из овакве одбране тада осумњиченог ВВ произилази да познаје оптуженог АА.

Поред тога, првостепени суд није дао довољне разлоге о томе каква је тачна садржина извода са Сајта МУП-а Републике Србије која је оштећеном предочена, и од када потиче слика са легитимације као и остале фотографије оптуженог које су оштећеном предочене, да ли из периода у коме је оптужени основано сумњив да је починио предметне кривично-правне радње или из периода који је овом периоду претходио, односно након овог периода, а што је, по налажењу овога суда, од посебног значаја, будући да је првостепени суд на страни 8 пасус 3 образложења побијане пресуде навео да се оштећени за оптуженог изјаснио да није 100% сигуран у погледу лица (90% по физиономији и очима, имао је више косе него у моменту суђења), али је нагласио да је окривљени имао карактеристичне очи и да је он то добро запамтио, те да је ово своје запажање везано за карактеристичне очи поновио приликом предочавања фотографија, дакле, оштећени није могао са потпуном сигурношћу да се изјасни о томе да ли је управо оптужени АА лице које му је доносило лек „бруфен“ и које је управљало возило марке „Мерцедес“ приликом примопредаје.

Такође, по налажењу овога суда првостепени суд је разлоге о висини досуђеног имовинско - правног захтева оштећеног ББ учинио у знатној мери нејасним, будући да из списа предмета – записника о саслушању оштећеног са главног претреса 15.03.2010. године произилази да му је један џип враћен прошле године, дакле 2009. године.

На напред изнети начин, првостепени суд је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, на коју се основано жалбом браниоца оптуженог АА указује, због чега је Посебно одељење Апелационог суда у Београду уважило жалбу браниоца овог оптуженог, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, на коју је овим решењем указано, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју ће дати јасне и убедљиве разлоге, при чему ће имати у виду и остале жалбене наводе браниоца оптуженог АА о којима није било посебно речи у овој одлуци, јер је првостепена пресуда укинута због апсолутно битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 389 став 1 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучило као у изреци под I овог решења.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је према оптуженом Милану Радоичићу продужио притвор, налазећи да околности да је према оптуженом решењем истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Ки.П.бр.15/03 од 31.10.2003. године прекинута истрага и одређен притвор, па исти до 23.09.2009. године, када је лишен слободе није био доступан државним органима, иако је према сопственој одбрани са главног претреса навео да је био упознат да се против њега води кривични поступак, нити је обавестио суд да је његова адреса боравишта у __ у ул. __, како је такође навео у својој одбрани, односно да не живи на адреси пребивалишта у __, __, указују на опасност од његовог бекства уколико би се притвор према њему укинуо и он пустио на слободу, а које по налажењу овога суда оправдавају даље задржавање оптуженог АА у притвору са разлога предвиђених одредбом члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП-а.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 389 став 4 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучило као у изреци под II овог решења.


Записничар Председник већа – судија
Јелена Петковић-Милојковић,с.р. Зоран Савић,с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)