Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.11.2015.

Кж1 По1 15/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 15/15
Дана 17.11.2015. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Наде Зец, председника већа, Верољуба Цветковића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће судског саветника Ирене Јушковић и записничара Гордане Миловановић, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.По1 бр. 98/13 од 09.04.2014. године, након одржаног претреса у смислу одредбе члана 446 и 449 ЗКП, дана 05.11.2015. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА и бранилаца окривљеног, адв. АБ и адв. АБ1, донео је дана 17.новембра 2015. године


П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ жалба Тужиоца за организовани криминал, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 98/13 од 09.04.2014. године, тако што иста сада гласи:

Окривљени АА, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођен _. године у Београду, са пребивалиштем у Београду, улица _, непријављено борави у _, држављанин Републике Србије, завршио гимназију, неожењен, без деце, незапослен, осуђиван пресудом Окружног суда у Београду К.бр.4/08 од 27.01.2009. године, због кривичног дела из члана 348 став 3 КЗ, на казну затвора у трајању од две године, пресудом Основног суда у Котору, због кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 403 став 1 КЗ Црне Горе, на казну затвора у трајању од три месеца,

К Р И В  Ј Е
Што је:

Дана 12.06.2008. године, заједно са НН лицем - “типером”, окр. АА1 и окр. АА2, који су правноснажном пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1 бр. 64/12 оглашени кривим за извршење кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, у вечерњим сатима, у Београду, у улици _, у златарској радњи “АА", ДOO, у оквиру плана групе, у намери прибављања противправне имовинске користи, употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот и тело оштећеног ОО, радника у златари, одузео 481 комада разних сатова и накита и то - _, укупне вредности 3.509.713,45 еура у динарској противвредности 281.827.634,28 динара, а на штету предузећа “АА” из _ и предузећа "АА1", ДOO из Београда,
-на тај начин што су претходно прикупили информације о начину обезбеђења златарске радње, запосленима, врсти и количини робе која се налази у радњи, да би дана 12.06.2008. године, по завршетку радног времена, након што се оштећени ОО упутио ка свом путничком возилу, окривљени АА2 и окривљени АА пришли истом, ухватили га за главу и тело, убацили у комби возило марке “_”, тамне боје, које су претходно набавили за извршење кривичног дела, окривљени АА1 и окривљени АА2 везали му руке и ноге жицом, одузели кључеве и даљински управљач за подизање роло-врата златарске радње, те ударајући га по глави и телу и претећи му пиштољем, истог натерали да им каже шифру за деактивацију алармног система, шифру за отварање металног сефа у радњи, те да им каже где се налази кључ од сефа, након чега су се довезли до радње, па је у исту најпре ушао окривљени АА2, покушао да отвори сеф, па како није успео, напустио је просторије златаре, вратио се до комби возила, да би окривљени АА1 након тога оштећеног ОО увео у златарску радњу и уз претњу пиштољем га натерао да отвори сеф, након чега је ушао у радњу и окривљени АА, те су из сефа одузели сатове и накит, отишли до комби возила, где су их чекали окривљени АА2 и друго НН лице - “типер”, затим се комбијем одвезли до Гроцке, улица _, где су из комбија изнели и пребацили у друго возило одузете ствари, те након што су комби запалили, удаљили су се са лица места, при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење, свестан да је оно забрањено, способан да схвати његов значај и да управља својим поступима,

-чиме је извршио кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ,

-па га суд применом одредбе члана 4, 42, 45 и 54 КЗ

О С У Ђ У Ј Е

НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 5 (ПЕТ) ГОДИНА, у коју му се, сходно одредби члана 63 КЗ, урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду, Посебног одељења Ки.П.бр.20/08 од 12.07.2008. године, а који му се рачуна од 10.07.2008. године, када је лишен слободе, до 29.06.2012. године, када је притвор укинут и време проведено у екстрадиционом притвору по решењу Вишег суда у Подгорици од 16.10.2013. године до 21.03.2014. године и у притвору по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.98/13-Кв.По1бр.142/14 од 22.03.2014. године, који му се рачуна од 21.03.2014. године, када је лишен слободе, до 09.04.2014. године, када је притвор укинут.

Оштећени “Izrael Diamond Center“ и „ABCO Internacional", ДOO, упућују се на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева.

На основу одредбе члана 262 став 2 ЗКП-а, окривљени АА се обавезује да накнади трошкове кривичног поступка у износу који ће бити одређен посебним решењем, а сходно одредби члана 264 став 3 ЗКП-а окривљени се обавезује да на име паушала плати износ од 20.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 98/13 од 09.04.2014. године окривљени АА, сходно одредби члана 423 тачка 2 ЗКП, ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ.

Оштећени “АА” и "АА1" ДOO упућени су на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева.

Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 у вези члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП и погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 ЗКП у вези члана 440 став 1 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, уважавањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, по одржаном претресу, преиначи првостепену пресуду, тако што ће окривљеног АА огласити кривим за кривично дело из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ и изрећи му казну затвора.

На жалбу Тужиоца за организовани криминал одговоре су поднели:

-окривљени АА, који је поднео и допуну одговора на жалбу, са предлогом да се жалба ТОК-а одбије и остане при одлуци коју је донео првостепени суд, односно потврди ослобађајућа пресуда,

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ, са предлогом да Апелациони суд у Београду, након одржане јавне седнице, одбије жалбу ТОК-а као неосновану и потврди првостепену пресуду, те да бранилац присуствује седници већа на којој се буде одлучивало о жалби.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр. 19/14 од 30.05.2014. године предложио је да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји као основана, обзиром да су наводи жалбе основани.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, након одржаног претреса у смислу одредбе члана 446 и 449 ЗКП, донео је пресуду Кж1 По1 бр.17/14 од 03.02.2015. године, којом је усвојена жалба Тужиоца за организовани криминал, па је преиначена пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 98/13 од 09.04.2014. године, те је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, у коју му је, сходно одредби члана 63 КЗ, урачунато време проведено у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду, Посебно одељење Ки.П.бр. 20/08 од 12.07.2008. године, који му се рачуна од 10.07.2008. године, када је лишен слободе, до 29.06.2012. године, када је притвор укинут и време проведено у екстрадиционом притвору по решењу Вишег суда у Подгорици од 16.10.2013. године до 21.03.2014. године, и у притвору по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 98/13 – Кв.По1 бр. 142/14 од 22.03.2014. године, који му се рачуна од 21.03.2014. године, када је лишен слободе, до 09.04.2014. године, када му је притвор укинут. Оштећени “АА” и "АА1" ДOO упућени су на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева. Окривљени АА обавезан је да накнади трошкове кривичног поступка у износу који ће бити одређен посебним решењем, те је обавезан да на име паушала плати износ од 20.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Решавајући по жалбама окривљеног АА и његових бранилаца адв. АБ1 и адв. АБ, изјављеним против наведене пресуде, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење донео је решење Кж3 По1 бр. 1/15 од 09.07.2015. године, којим је усвојио жалбе окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБ1 и адвоката АБ, те је пресуду Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1 По1 бр. 17/14 од 03.02.2015. године укинуо и предмет вратио истом суду на поновно суђење.

У поновном поступку овај суд је, у смислу одредбе члана 449 ЗКП, одржао претрес пред другостепеним судом у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА и његових бранилаца адв. АБ и адв. АБ1, те је на претресу другостепени суд саслушао окривљеног АА и извршио увид у доказе изведене пред првостепеним судом, извршио увид у пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр.64/12 од 27.09.2013. године, а која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1 29/13 од 14.03.2014. године, којом су правноснажно осуђени АА1 и АА2, извршио увид у допис Министарства правде Управе за извршење кривичних санкција од 09.09.2014. године, а који допис су браниоци окривљеног као доказ предали суду на претресу пред Апелационим судом у Београду, који је одржан дана 30.01.2015. године и упознао се са садржином записника о исказу сведока СС, који је испитан на претресу пред Апелационим судом у Београду, Посебно одељење, дана 30.01.2015. године, пред истим председником већа.

Овај суд је, након оцене одбране окривљеног АА и свих доказа појединачно и у међусобној вези, те оцене навода из жалби Тужиоца за организовани криминал и одговора на жалбу окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, те предлога Тужиоца за организовани криминал, а имајући у виду примедбе наведене у решењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж3 По1 бр. 1/15 од 09.07.2015. године, утврдио чињенице које су релевантне за пресуђење у овој кривично-правној ствари.

Окривљени АА је пред другостепеним судом, износећи своју одбрану, у поновном поступку, остао при одбрани коју је изнео пред првостепеним судом, додајући да нема ништа ново да дода или да измени. Пред првостепеним судом окривљени је негирао извршење кривичног дела које му је стављено на терет, те је истакао да окривљене АА1 и АА2 познаје и то окривљеног АА1 из кладионице, где су се упознали пар година пре хапшења, а заједно су становали код СС1, у улици _, док АА2 познаје као председника кик-бокс клуба “_”. Са сведоком СС, као и са окривљенима АА1 и АА2 није имао никакву заједничку криминалну активност. Истакао је да му је полиција наместила све доказе, да су докази нелегално прибављени и подметнути од стране полиције. У вези антрополошког вештачења додао је да има примедбу на исто, обзиром да га није радио судски вештак-доктор, већ форензичар који је завршио курс. Навео је да је вештак у погледу висине рекао да постоји могућност да он то није, јер може да дође до грешке због положаја камера, а по његовом вештачењу висина врата сефа долази у висину грудног коша трећег лица, тачније појаснио је да том лицу висина од 176 долази у висини грудног коша. Истакао је да је висок 193 сантиметра и да се простом рачуницом може израчунати да није он у питању.

У завршној речи окривљени АА прихватио је завршне речи својих бранилаца и навео да остаје при завршној речи коју је дао у досадашњем току поступка.

У завршној речи заменик Тужиоца за организовани криминал навео је да остаје при наводима жалбе, завршним речима које је дао у досадашњем току поступка, те да сматра да је изведеним доказима утврђено да је окривљени АА извршио кривично дело које му је оптужницом стављено на терет.

У завршној речи бранилац окривљеног АА, адв. АБ навео је да антрополошким вештачењем није могао да се утврди идентитет особе са снимка. Истакао је да мора да се обрати пажња, обзиром да је другостепени суд извршио увид у снимак из златаре, да резолуција видео снимка не одговара такозваном ПАО стандарду (то је Европски стандард који износи 720 са 576, то је телевизијска резолуција, која се сматра квалитетном, дакле број 720 је број хоризонталних линија у снимку, а 576 је број вертикалних линија у снимку). Дакле, у овом случају, код снимка из златаре број хоризонталних линија је 320, а број вертикалних линија је 240, дакле све испод тога није квалитетно. У тој ситуацији долази до линеарне дисторзије лика, о чему су се стручни сарадници много квалитетније изјашњавали, што значи да се на снимку видео камере из златаре не виде јасно све структуре и органи лица, очи, нос, уснице, врх браде са доњим овалом, као ни ушне шкољке. Једноставно за утврђивање идентитета неке особе је од пресудног значаја увид у све структуре лица, а због јако лошег квалитета слике се не може утврдити идентитет особе са тог снимка. Очи су најизраженији орган људског лица и садрже најмање 30 до 50% идентификационих података лица, а на видео снимцима сигурносне камере су управо очи скривене капуљачом, што представља свакако велики и непремостиви недостатак за идентификацију личности. Снимци нису у потпуности подобни за прецизну компаративну анализу, јер долази до такозване линеарне дисторзије лика.

Што се тиче ДНК, указао је да када би се поново извршио увид у снимак са камере из златаре број 5, време 22:30, видело би се да треће лице два пута додирује горњу ивицу сефа, односно има једна бочна ивица сефа и горња, где се због лошег квалитета слике не види баш најбоље, да ослања своју руку на горњу ивицу сефа и оставља свој ДНК, те је након извршеног увиђаја урађен ДНК профил који не припада АА, значи необорив материјални доказ против кога се апсолутно не може. Што се тиче сведока којег је Тужилаштво предложило, СС, сведок је изнео своја сазнања, а не зна ни колико је лица учествовало у извршењу кривичног дела 3 или 4, јер нема никаква непосредна сазнања. Мотиви су неспорни, они се односе на материјално обезбеђење његове породице, о чему постоје писани трагови, где се он обраћа Тужиоцу за организовани криминал и тражи бољи статус, а његове тврдње да је неко некога звао девет пута са мобилног телефона из затвора нису могуће. Такође је нелогично да се сведоку више верује него званичном допису од стране надлежног органа у односу на разговор у возилу „марици" између лица која одговарају за исто кривично дело. Имајући у виду све наведено, указао је да је Апелациони суд у Београду свој закључак да је окривљени АА учествовао у извршењу кривичног дела засновао само на исказу сведока СС, те његових мотива да у овом кривичном поступку да свој исказ, а што се у недостатку других доказа не може прихватити, те је навео да тражи ослобађајућу пресуду за окривљеног АА.

У завршној речи бранилац окривљеног, адв. АБ1, придружио се завршној речи браниоца, адв. АБ, па је навео да разговор између СС и АА у "марици", поред писменог доказа од државног органа који тврди да је то немогуће и да је то противно закону, и у пракси је немогуће било, зато што СС у време када се вршило антрополошко вештачење није имао контакт са АА, с обзиром да је АА био у Сремској Митровици на издржавању казне, а СС је био на слободи. Предложио је да суд донесе ослобађајућу пресуду у овом предмету.

Након одржаног претреса, овај суд је, након разматрања целокупних списа предмета, заједно са побијаном пресудом, те изведених доказа, како пред првостепеним судом, тако и пред Апелационом судом у Београду, поступајући по примедбама наведеним у решењу Апелационог суда у Београду Кж3 По1 бр. 1/15 од 09.07.2015. године, нашао:

Жалба Тужиоца за организовани криминал је основана.

Оцењујући изведене доказе, како појединачно, тако и у њиховој међусобној вези, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је са несумњивом сигурношћу утврдио да је окривљени АА, заједно са окривљенима АА1, АА2 и НН лицем “типером” у вечерњим сатима у Београду, у улици Коларчева број 4, у златарској радњи “Izrael diamond center” - “ABCO Internacional” ДОО, у оквиру плана групе, у намери прибављања противправне имовинске користи, употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот и тело оштећеног ОО, радника у златари, одузео 481 комада разних сатова и накита, а који су ближе наведени у изреци пресуде.

По оцени Апелационог суда у Београду, несумњиво је утврђено да је у извршењу овог кривичног дела, поред окривљеног АА1 и АА2, који су правноснажно осуђени, учествовао и окривљени АА, те да је у извршењу кривичног дела учествовало и четврто НН лице. Наиме, да су четири особе учествовале у извршењу кривичног дела, произилази из пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.64/12 којом је према окривљенима АА1 и АА2 правноснажно окончан поступак, из које је утврђено да су три лица улазила у златару, док је једно лице чекало у возилу, а што је потврђено и исказом оштећеног ОО. Сведок ОО у свом исказу је навео да је по завршетку радног времена отишао до свог возила када му је пришло једно лице отпозади, ухватило га за главу, ставило руку на уста, па га заједно са другим лицем убацио у комби, где га ставља потрбушке на под, везују му руке и ноге, а затим једно лице седа на њега. Пошто су му саопштили разлоге отмице, прете му пиштољем, одузимају му кључеве и даљински од роло врата на радњи, тражећи му шифру аларма и сефа. Сведок се изјаснио да су га ова лица ударала у пределу главе, што је проузроковало подливе на лицу, те је доставио суду извештај о задобијеним телесним повредама, па је суд утврдио да је правилно утврђено да је оштећени задобио повреде-локално вишеструка нагњечења поглавине, хематом ока лево и више малих хематома на оба капка, што се према локацији поклапа са исказом оштећеног да је од удараца у потиљак ударао лицем о под комбија. Сведок је, даље објашњавајући след догађаја, навео да су четири особе учествовале у нападу на њега, истичући да га двојица нападача изводе из комбија, док остали остају у комбију. У прилог овоме говори и исказ сведока СС, који је дат на претресу пред другостепеним судом, а у коме је изнео своја сазнања у учешћу окривљеног АА у извршењу кривичног дела разбојништва на штету “АА” - “AА1” ДОО из Београда, а који је овај суд прихватио, обзиром да је сведок на крајње уверљив начин објаснио учешће окривљеног АА у извршењу кривичног дела, те своја посредна и непосредна сазнања о радњама како окривљеног АА, као и окривљених који су правноснажно осуђени за извршење кривичног дела.

Што се тиче дела исказа сведока СС да четврто лице-НН "типер" није био на лицу места приликом извршења кривичног дела није од значаја, посебно ако се има у виду да је сведок ова сазнања добио посредним путем, те да је чињеница о броју лица која су учествовала у извршењу кривичног дела утврђена увидом у правноснажну пресуду и исказом оштећеног ОО.

Даље, по оцени овога суда, да је окривљени АА учествовао у извршењу овог кривичног дела произилази из записника о претресу и потврда о одузетим стварима, а да су ствари наведене у овим потврдама пронађене у просторијама у којима је вршен претрес потврђују искази сведока претреса СС, сведока СС2, СС3, и СС4. У просторијама окривљеног АА пронађен је списак са прецизно означеним ценама и ознакама робе, који се поклапају са ознакама робе која је одузета приликом разбојништва, а при том је сведок СС4 навео да му је сам АА рекао да су у претресаној просторији његове ствари, при чему се првобитно лажно и представио. У том смислу правилно је првостепени суд утврдио да је у просторијама које је користио окривљени АА у улици _ пронађен списак са ознакама и ценама робе, које у потпуности одговарају роби која је одузета приликом разбојништва у златари, као и експлозивне материје, полицијска ротација, мобилни телефони и друго. При томе је претресање станова и просторија изведено на основу валидних наредби истражног судије Вишег суда у Београду, а околност да је окривљени АА одбио да потпише потврду о одузетим стварима није од значаја, јер представља констатацију шта је пронађено и одузето. Наводи одбране окривљеног АА да нема наредбе за претрес просторије окривљеног АА, на адреси улици _, оцењени су као неосновани, обзиром да наредба за претрес истражног судије постоји за окривљеног АА1 и за објекат на адреси улица _, а из исказа сведока радника МУП-а који су вршили претресање утврђено је да за окривљеног АА и његово учешће у кривичном делу нису знали пре него што су претресом пронашли спецификацију предмета, истих робних марки и цена, а из извештаја Службе за катастар непокретности Београд од 14.03.2011. године, извода из катастра непокретности број _ КО _, за ову адресу, суд је утврдио да је реч о јединственом грађевинском објекту, без назнаке посебних грађевинских целина унутар истог, а околност да су поједине просторије по властитом нахођењу власника - сведока СС1, означене као станови број 4 и 5, те да записници означавају просторије као станове и то 4 за АА1 и 5 за АА, не умањује валидност наредбе за претресање која се односи на цео објекат у улици _, а посебно јер су и сведоци из МУП-а који су вршили претресање навели да на спрату има више просторија у оквиру исте грађевинске целине. Дакле, наредба за претресање обухвата цео објекат, а циљ претресања је осим лишења слободе осумњичених лица и проналажење свих предмета и трагова који су у вези са кривичним делом, па због тога нису прихваћени наводи одбране окривљеног да због недостатка појединачне наредбе за претресање просторија окривљеног АА претрес није извршен на основу наредбе суда.

У том смислу, по оцени овог суда, неосновани су и наводи одбране окривљеног АА да су окривљени АА и АА мењали станове, па да списак који је пронађен у стану окривљеног АА није његов, већ окривљеног АА1, обзиром да је окривљени АА потврдио да се у стану налазе његове ствари, тим пре што је у стану окривљеног АА1 пронађено више спискова са спецификацијом предмета одузетих из златаре, а један од сведока који је присуствовао претресу стана окривљеног АА и АА1, СС2 пред првостепеним судом се детаљно изјаснио о извршеном претресу и истакао да је око 6 часова ујутру, када се спремао за посао, позван од свог комшије СС1 да присуствује претресу и објаснио како је оно обављено.

Даље, да је треће лице које је улазило у златару, поред окривљеног АА1 и АА2, окривљени АА, суд је утврдио увидом у видео запис из златаре и то снимак камере 5 време 22:30:11, па је утврђено да лице на снимку није шаком дохватило горњу ивицу сефа, тако да биолошки трагови нису ни могли остати, већ то треће лице, држећи мобилни телефон у десној руци, додирује рукавом десне руке-подлактице доњу ивицу сефа. Стога, чињеница да у ДНК профилу биолошких трагова узетих са предмета из златаре, а међу њима и са сефа, није издвојен ДНК профил окривљеног АА, а што у својој одбрани наводи окривљени и његови браниоци, није од утицаја на другачију одлуку суда.

Повезивањем свих наведених доказа, а имајући у виду налаз вештака антрополога ВВ, у коме је вештак дао мишљење да између особе са снимка и окривљеног АА постоје одређене заједничке карактеристике у погледу висине, јер је АА висок 193 цм, а лице са снимка између 186 и 196 цм, носа шиљатог, правилног носног гребена, изражене браде између образа и уста, доње усне средње пуне, при чему је закључак вештака да наведене сличности нису довољне да би се поуздано утврдио идентитет особе са снимка, али због бројних сличности изнео је мишљење да би особа са снимка могла бити окривљени АА, то је овај суд несумњиво утврдио да је трећа особа поред АА1 и АА2, која је улазила у златару, а која се види на видео снимку окривљени АА.

  Одбрану окривљеног АА да његова висина не одговара висини лица које је наведено у антрополошком вештачењу није прихваћена, обзиром да се вештак изјаснио да особа на снимку између 186 и 196 сантиметара, а да је АА висок 193 санитиметара а како постоје и остале сличности, посебно јер је вештак навео да не искључује могућност да је лице на снимку окривљени АА, па имајући у виду и исказ сведока СС да су после одгледаног снимка коментарисали како је испао и да му је АА лично рекао да је он, то је на тај начин оповргнута одбрана окривљеног.

У односу на део одбране окривљеног АА да од сведока СС није примио телефоне који су коришћени приликом извршења кривичног дела на штету златаре, овај суд је нашао да је овај део одбране окривљеног оповргнут доказима који су изведени пред првостепеним судом, а из којих произилази да се телефон у коме се налазила картица на име СС5 налазио на лицу места у време извршења кривичног дела. Наиме, из листинга позива везан за телефон са ИМЕИ бројем _, у којем се телефону налазила картица девојке СС, СС5, произилази да је наведени телефон са ИМЕИ бројем и картицом, у моменту изршења кривичног дела, регистрован на подручју базне станице мобилне телефоније, на којој територији се налази и златара, а то је _, па како из исказа сведока СС да је окривљеном АА предао два телефона са локаторима, који могу међусобно да се повежу, а да се у једном налазила картица на име његове девојке СС5, на тај начин несумњиво је утврђено да је телефон у коме се налазила картица на име СС5 коришћен у време извршења кривичног дела.

Овај суд је имао у виду примедбе Апелационог суда у Београду, Посебног одељења у којима се истиче да треба прибавити листинг телефонских разговора девојке сведока СС, како би се утврдило да ли је иста примала позиве из Црне Горе и то конкретно из затвора Спуж, где се окривљени АА налазио у притвору од 16.07.2013. до 06.12.2013. године, због другог кривичног дела, па је нашао да листинг телефонских разговора за наведени период не може да се прибави, обзиром да подаци више нису доступни, јер је Законом о електронским комуникацијама, и то одредбом члана 128, одређено да је оператер дужан да задржане податке чува 12 месеци од дана обављене комуникације.

У том смислу прихваћен је исказ сведока СС, који је детаљно објаснио зашто није смео да износи своја сазнања о овом кривичном делу пред првостепеним судом, а да овај сведок износи сазнања која има на уверљив и поуздан начин указује чињеница да се сведок прецизно изјаснио која задужења је добио од окривљеног АА, а после изласка из притвора, те је суд у потпуности прихватио наводе овог сведока где је прецизно објаснио да је у непосредној комуникацији са окривљеним АА добио задужење да прати одређену особу по имену ДД, а по надимку “дд”, те се изјашњавао прецизно где ова особа живи и изнео је своја сазнања о подели новца после продаје једног дела накита и начину трошења, при чему је навео да је већи део новца потрошен за плаћање одбране окривљених у овом кривичном поступку и куповину пакета који су им достављани за време боравка у притвору. Наводе овог сведока којима је детаљно и уверљиво објаснио због чега раније није желео да да свој исказ пред судом, односно да је био у страху с обзиром да му породица није била заштићена, а трпео је претње, овај суд је прихватио, обзиром на све напред наведено.

Апелациони суд је такође имао у виду доказ који је доставила одбрана, односно извештај Управе за извршење кривичних санкција да приликом превоза притворених лица у возилу Окружног затвора комуникација између окривљених није могућа, јер у возилу седи и службено лице, а који је прибављен од Управе на лични захтев окривљеног АА, али је нашао да и поред тога што је неспорна чињеница како је уређено привођење и одвођење лица која се налазе у притвору ради присуства претресу, познато је да у пракси приликом доласка и одласка лица на суђење пред првостепеним судом лица се превозе у једном возилу, те да лице које врши обезбеђење није увек присутно у том возилу и сасвим је могућа комуникација свих окривљених који таквим возилом долазе на суђење, чекају у одређеној просторији на почетак претреса, а затим се заједно истим возилом враћају у притворску јединицу, због чега овај суд није прихватио наводе одбране окривљеног АА и његових бранилаца да комуникација између окривљених пре почетка претреса пред првостепеним судом и после завршетка претреса није могућа.

Из свих наведених разлога Апелациони суд није прихватио одбрану окривљеног АА који је негирао извршење кривичног дела, навео да нема доказа да је улазио у златару, те да налазом вештака антрополога ВВ то није потврђено, као и да су му полицајци који су незаконито претресали његов стан подметнули доказе, имајући у виду да сви докази, који су претходно анализирани и оцењени, оповргавају овакву одбрану окривљеног АА.

Имајући у виду све наведене доказе, то је овај суд утврдио да је окривљени АА у оквиру плана групе, заједно са НН "типером" и осуђеним АА1 и АА2, у намери да одузму туђе покретне ствари, према оштећеном ОО применили силу, тако што су га осуђени АА2 и окривљени АА убацили у комби, везали, претили да ће га лишити живота уколико не буде сарађивао и одао шифру аларма и сефа, што је оштећени и учинио под осећајем страха и угрожености живота. При томе су оштећеног ударали и нанели му повреде које су претходно описане, а затим га је осуђени АА1, под претњом употребе оружја, извео из комбија, одвео до златаре, приморавши га претњом пиштољем да отвори сеф. Из сефа су осуђени АА1 и окривљени АА одузели сатове и накит у врсти, количини и вредности, како је то правилно првостепени суд утврдио у правноснажној пресуди, те тако прибавили себи противправну имовинску корист.

Дакле, окривљени су у времену, месту и начину како је то описано у изреци пресуде, употребом силе и претње према оштећеном ОО, у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, одузели туђе покретне ствари на штету предузећа “АА” - “АА1” ДОО из Београда, односно сатове, накит, означене вредности, која вишеструко премашује законски лимит за квалификовани облик овог кривичног дела.

Како је на основу свих изведених доказа овај суд утврдио да је окривљени АА учествовао у извршењу кривичног дела, то је уважио жалбу Тужиоца за организовани криминал, те преиначио првостепену пресуду, тако што је окривљеног АА огласио кривим због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, нашавши да се у његовим радњама стичу сви субјективни и објективни елементи овог кривичног дела.

Суд је нашао да је окривљени АА кривично дело извршио у стању урачунљивости, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, те и да је при извршењу кривичног дела поступао са директним умишљајем, свестан да је исто забрањено и хтео је извршење истог.

Имајући у виду да је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, то је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење узео у обзир све околности из члана 54 КЗ, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Стога је од олакшавајућих околности на страни окривљеног узео у обзир релативну младост окривљеног у време извршења кривичног дела, а од отежавајућих околности ценио чињеницу да је окривљени осуђиван, те изражену упорност у извршењу кривичног дела, висину противправне имовинске користи која је прибављена извршењем кривичног дела, која вишеструко премашује законски лимит за квалификовани облик овог кривичног дела, па је окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју му се, сходно одредби члана 63 КЗ урачунава време проведено у притвору, како је то наведено у изреци пресуде, а налазећи да ће се овако изреченом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Овај суд је, сходно одредби члана 258 став 4 ЗКП-а, оштећене упутио на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева, имајући у виду да су део штете по сопственом казивању, а како је то правилно утврдио првостепени суд, наплатили од осигурања, при чему нису доставили потпуну документацију, како би се на поуздан начин утврдио преостали износ имовинскоправног захтева.

Суд је, сходно одредби члана 264 став 3 ЗКП-а, обавезао окривљеног АА да плати на име паушала износ од 20.000,00, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом извршења, а имајући у виду дужину и сложеност трајања поступка, док је сходно одредби члана 262 став 2 ЗКП-а обавезао окривљеног да накнади трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини бити накнадно донета одлука, посебним решењем, по прибављању свих података о висини трошкова од стране првостепеног суда.

Са свега напред наведеног, а на основу одредбе члана 459 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Ирена Јушковић, с.р.      Нада Зец, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против ове пресуде дозвољена је
жалба Апелационом суду у Београду,
у року од 15 дана од дана пријема исте,
а преко Вишег суда у Београду, Посебно
одељење.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)