Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.11.2010.

Кж1 По1 16/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 16/10
Дана: 05.11.2010.године
Б Е О Г Р А Д, Ул. Немањина бр.9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Савке Гогић, Драгољуба Ђорђевића и Александре Златић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Жака Павловића, као записничара, у кривичном предмету оптужених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ, због кривичних дела: удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 1 Кривичног законика, удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика и неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика, по оптужницама ОЈТ у Београду – Специјалног тужилаштва Кт.С.бр.12/08 од 29.01.2009.године и ОЈТ у Београду Кт.бр.285/08 од 05.03.2008.године (која је решењем Републичког јавног тужилаштва Кт.р.ок.бр.4/09 од 28.01.2009.године поверена у стварну надлежност и на даље поступање ОЈТ у Београду – Специјалном тужилаштву), које су измењене дана 15.10.2009.године и 15.12.2009.године, одлучујући о жалбама: заменика тужиоца Тужилаштва за организовани криминал Димитрије Топић, оптужених: ГГ, ВВ и ББ и бранилаца оптужених: АА – адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, ББ – адвоката ВА, ВВ - адвоката ВА, ГГ - адвоката ГА, ДД – адвоката ДА, ЂЂ - адвоката ЂА и ЕЕ – адвоката ЕА, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.03/09 29.12.2009.године, у седници већа одржаној у смислу члана 375 Законика о кривичном поступку, у присуству тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, оптужених: АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ, те бранилаца оптужених: АА – адвоката АБ3, који се по заменичком пуномоћју јавља за адв.АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, ББ и ВВ – адвоката ВА, ДД – адвоката ДА, ЂЂ - адвоката ЂА и ЕЕ – адвоката ЕА, који се по заменичком пуномоћју јавља за адвоката ЕА, а у одсуству уредно обавештених: оптуженог ЕЕ и браниоца оптуженог ГГ - адвоката ГА, дана 05.11.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У

УВАЖАВАЊЕМ жалбе браниоца оптуженог ЂЂ - адвоката ЂА, А ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ у односу на оптужене: АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД, у погледу правне квалификације, те УВАЖАВАЊЕМ жалби оптужених: ГГ, ВВ и ББ и жалби бранилаца оптужених: ВВ и ББ - адвоката ВА, ГА - адвоката ГА и ЂЂ - адвоката ЛА у погледу одлуке о казни, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.03/09 29.12.2009.године, тако што Апелациони суд у Београду, противправне радње оптужених: АА, ББ, ВВ, ГГ, ЂЂ и ДД, ближе описане у тачкама 1 и 2 изреке првостепене пресуде, Апелациони суд у Београду правно квалификује као кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, па применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика (а, у односу на оптуженог АА, и одредби члана 60 Кривичног законика): оптуженом АА, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, утврђује казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година и као правилно утврђену задржава казну затвора у трајању од 1 (једне) године за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, па га ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година и 8 (осам) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 01.08.2008.године, па надаље, оптуженог ББ, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 7 (седам) година и 6 (шест) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 31.07.2008.године, па надаље, оптужену ВВ, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју јој се урачунава време проведено у притвору од 31.07.2008.године, па до 12.06.2009.године, оптуженог ГГ, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 7 (седам) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 12.02.2008.године, па надаље, оптуженог ДД, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању 6 (шест) година, у коју му се урачунава и време проведено у притвору почев од 12.02.2008.године, па надаље и оптуженог ЂЂ, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању 5 (пет) година, у коју му се урачунава и време проведено у притвору од 31.07.2008.године, па до 29.12.2009.године, при чему се жалбе: тужиоца Тужилаштва за организовани криминал и бранилаца оптужених: АА – адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, ДД – адвоката ДА и ЕЕ – адвоката ЕА, а у преосталом делу и жалбе: оптужених: ГГ, ВВ и ББ и бранилаца оптужених: ВВ и ББ - адвоката ВА, ГГ - адвоката ГА и ЂЂ - адвоката ЂА, ОДБИЈАЈУ као неосноване, а пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.03/09 29.12.2009.године у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ..


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.03/09 29.12.2009.године, оптужени АА је оглашен кривим за извршење кривичних дела: неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ ''као саизвршилац у вези члан 33 КЗ, у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ'' и недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, оптужени ББ за извршење кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ ''као саизвршилац у вези члан 33 КЗ, у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ'', оптужени: ВВ, ГГ, ЂЂ и ДД за извршење кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ ''као саизвршиоци у вези члан 33 КЗ'' и оптужени ЕЕ за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ.

Првостепени суд је истом пресудом, на основу одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ, а у односу на оптужене АА и ГГ и на основу одредби чланова 60 и 62 КЗ, именоване оптужене за наведена кривична дела осудио на затворске казне и то: оптуженог АА на јединствену казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година и 8 (осам) месеци (при чему му је предходно, за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 и чланова 33 и 61 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, а за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ, казну затвора у трајању од 1 (једне) године), у коју му је урачунато и време проведено у притвору од 01.08.2008.године, па надаље; оптуженог ГГ, на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година и 5(пет) месеци (при чему му је предходно, за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 и чланова 33 и 61 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 7 (седам) година, а на основу члана 67 став 1 КЗ опозвао условну осуду изречена правоснажном пресудом Окружног суда у Београду К.бр.1968/05 од 31.03.2006. године и узео као утврђену казну затвора у трајању од 7 (седам) месеци), у коју му је урачунато и време проведено у притвору од 12.02.2008.године, па надаље; оптуженог ББ, на казну затвора у трајању од 8 (осам) година, у коју му је урачунато и време проведено у притвору од 31.07.2008.године, па надаље; оптужену ВВ на казну затвора у трајању од 6 (шест) година, у коју јој је урачунато и време проведено у притвору од 31.07.2008.године, па до 12.06.2009.године, оптуженог ДД, на казну затвора у трајању 6 (шест) година, у коју му је урачунато и време проведено у притвору почев од 12.02.2008. године, па надаље; оптуженог ЂЂ, на казну затвора у трајању 6 (шест) година, у коју му је урачунато и време проведено у притвору од 31.07.2008.године па до 29.12.2009.године и оптуженог ЕЕ на казну затвора у трајању 3 (три) године, у коју му је урачунато и време проведено у притвору од од 31.07.2008.године, па до 12.06.2009.године.

Истом пресудом, на основу члана 87 КЗ изречене су и мере безбедности одузимања предмета, па су одузети: од оптуженог ГГ - путничко моторно возило ВОЗ1, са кључем за наведено возило и кључем од система ''зедер'', електронска направа марке «Kemo», црне боје, без серијског броја и један метак са ознаком ECS 43; од оптуженог ДД - путничко моторно возило ВОЗ2, са саобраћајном дозволом за наведено возило сер. бр __ на име 'ДД', кључем, кључем од система ''зедер'' и привеском за аларм; од оптуженог ЂЂ - путничко моторно возило марке ВОЗ3, са кључем и саобраћајном дозволом за наведено возило; од оптужених: АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ - сви мобилни телефони, све ''МТС'' картице и све картице за мобилне телефоне, који су им одузети.

На основу одредби чланова 246 став 7 и 348 став 5 КЗ, истом пресудом су одузети: опојна дрога хероин у укупној количини од 4.932,25 грама (одузета од оптужених ЂЂ и ДД), при чему је одређено да ће, по правоснажности пресуде, бити уништена; пиштољ ''са натписом «Застава»'', калибра 6,35 мм, фабричког броја ЕТ834879 са оквиром без муниције, пиштољ марке «Црвена Застава» М70, калибра 7,65 мм, фабричког броја Ц-62236 са оквиром и 5 комада муниције; пиштољ марке «СИГ», калибра 9 мм, фабричког броја А 187526 са оквиром и 7 комада муниције (одузети од АА).

На основу одредби чланова 91 и 92 КЗ и члана 513 ЗКП истом пресудом је одузета и имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то: од оптуженог АА - путничко моторно ВОЗ4, кључеви за ово возило, кључ за аларм и саобраћајна дозвола за ово возило сер. бр. __ (на име оптуженог АА, како то произилази из списа предмета); од оптуженог ГГ - новац у укупном износу од 5.300,00 евра и 19.000,00 динара и један лап-топ рачунар марке «Дел» са пуњачем и мишем; од оптуженог ЕЕ - новац у укупном износу од 1.320,00 евра.

Истом пресудом, на основу одредби чланова 194 и 196 ЗКП именовани оптужени су обавезани да на име паушала, плате по 20.000 динара у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења, при чему је одређено да ће се о трошковима кривичног поступка накнадно одлучити посебним решењем.


Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили:

- тужилац Тужилашаштва за организовани криминал, због повреде кривичног закона из члана 369 тачка 3 ЗКП и због одлуке о казни из члана 371 став 1 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће оптуженог АА огласити кривим и због кривичног дела из члана 346 став 1 Кривичног законика, а оптужене: ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ и због кривичног дела из члана 346 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика, да овим оптуженима утврди појединачне казне затвора за та кривична дела, а потом им изрекне одговарајуће јединствене затворске казне, или да побијану пресуду преиначи само у погледу одлуке о казни, тако што ће оптуженима АА и ГГ утврдити веће појединачне казне затвора и потом им изрећи веће јединствене казне затвора, а осталим оптуженима: ББ, ВВ, ДД, ЂЂ и ЕЕ, изрећи веће казне затвора.

- оптужени ГГ, због свих “могућих” законских разлога, са предлогом да му се жалба “усвоји” и да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати на поновно суђење, или да му жалбу “уважи” и пресуду преиначи, тако што ће му изрећи блажу кривичну санкцију ''са мањим временским трајањем''.

- оптужена ВВ, због “битних повреда ЗКП и нетачно утврђеног чињеничног стања”, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати на поновно суђење “пред Вишим у Београду, не Посебним одељењем и пред новим судским већем”.

- оптужени ББ, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд њега “ослободи од оптужби”, или да укине првостепену пресуду и врати је на поновно суђење “испочетка”.

- бранилац оптуженог АА, адвокат АБ, због свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду у делу који се односи на окривљеног АА на тај начин што ће истог ослободити “одговорности” за дела из тачке један и два оптужнице, а за дело из тачке три му изрећи блажу казну, или да укине побијану пресуду и предмет врати “Вишем суду, на поновно одлучивање”.

- бранилац оптуженог АБ, адвокат АБ1, због свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду “на одлучивање”, или пак да првостепену пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА, “у односу на кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, у саизвршилаштву, из члана 246 став 2 у вези са ставом 1 КЗ и у вези са чланом 33 и 61 КЗ” ослободити од оптужбе, а у односу на кривично дело из члана 348 став 1 КЗ му изрећи блажу казну.

- бранилац оптуженог АА, адвокат АБ2, због свих разлога предвиђених чланом 367 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду “усвоји” изјављену жалбу, првостепену пресуду укине и предмет врати истом суду на поновно суђење, или да исту укине и оптуженог АА ослободи од оптужбе.

- бранилац оптуженог ББ, адвокат ВА, због битне повреде одредаба ЗКП-а, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни и одузимању предмета извршења кривичног дела, са предлогом да “поступајуће веће Апелационог суда закаже јавну седницу, на исту позове окривљеног и доле потписаног браниоца, усвоји предметну жалбу као основану, укине првостепену пресуду и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење и одлуку”.

- бранилац оптужене ВВ, адвокат ВА, због апсолутно битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да “поступајуће веће Апелационог суда ... усвоји предметну жалбу као основану, укине првостепену пресуду и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење и одлуку”.

- бранилац оптуженог ГГ, адвокат ВА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, “битне повреде кривичног закона” и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи првостепену пресуду и окривљеног ГГ ослободи кривичне одговорности за напред наведено кривично дело, или да исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, те да укине притвор окривљеном ГГ.

- бранилац оптуженог ДД, адвокат ДА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду предметну жалбу “усвоји” и у односу на окривљеног ДД, укине пресуду Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.3/09 од 29.12.2009.године и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење, или да, у смислу жалбених навода, побијану пресуду у односу на окривљеног ДД преиначи у погледу одлуке о казни и осуди га на казну затвора у краћем трајању.

- бранилац оптуженог ЂЂ, адвокат ЂА, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачке 7, 10 и 11 ЗКП у вези са чланом 367 тачка 1 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 369 тачка 1 ЗКП у вези са чланом 367 тачка 2 ЗКП, погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 370 став 1 ЗКП у вези са чланом 367 тачка 3 ЗКП и одлуке о казни из члана 371 став 1 ЗКП, у вези са чланом 367 тачка 4 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду, након разматрања целокупних кривичних списа и навода из жалбе, “уважавањем истих”, првостепену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, или да исту преиначи тако што ће окривљеном ЂЂ изрећи казну затвора у краћем временском трајању.

- бранилац оптуженог ЕЕ, адвокат ЕА, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачке 10 и 11 ЗКП у вези са чланом 367 тачка 1 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 369 тачка 1 ЗКП у вези са чланом 367 тачка 2 ЗКП, погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 370 став 1 ЗКП у вези са чланом 367 тачка 3 ЗКП и одлуке о казни из члана 371 став 1 ЗКП, у вези са чланом 367 тачка 4 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду, а након разматрања целокупних кривичних списа и навода из жалбе, “уважавањем истих”, првостепену пресуду укине у односу на оптуженог ЕЕ и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, или да исту преиначи тако што ће окривљеном ЕЕ изрећи казну затвора у краћем временском трајању.

Одговор на жалбу тужиоца Тужилаштва за организовани криминал поднео је бранилав оптуженог ДД, адв.ДА, са предлогом да Апелациони суд у Београду одбије предметну жалбу као неосновану.

Оптужени и њихови браниоци су предложили да Апелациони суд у Београду, сходно одредбама члана 375 ЗКП, закаже и одржи јавну седницу на коју ће позвати оптужене и њихове браниоце.

Тужилац Тужилаштва за организовани криминал, је у свом поднеску Ктж.бр.198/10 од 06.09.2010. године, предложио да Апелациони суд у Београду уважи, као основану, жалбу Тужилаштва за организовани криминал КТС.бр.12/08 од 16.05.2010. године, преиначи пресуду Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.3/09 од 29.12.2009. године и тако што ће окривљеног АА огласити кривим због извршеног кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ, а оптужене ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ кривим за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, да именованим оптуженима за та кривична дела утврди и изрекне појединачне казне затвора и одговарајуће јединствене казне затвора за сва извршена кривична дела, или да “нападнуту” пресуду преиначи само у погледу одлуке о казни, тако што ће “најпре” оптуженима АА и ГГ утврдити веће појединачне казне затвора, а потом им изрећи јединствене казне затвора у дужем трајању, а оптуженима ББ, ВВ, ДД, ЂЂ и ЕЕ да изрекне казну затвора у дужем трајању. Такође је предложио да се жалбе бранилаца окривљених АА – адвоката АБ1, адвоката АБ2 и адвоката АБ, ББ – адвоката ВА, ВВ – адвоката ВА, ГГ – адвоката ГА, ДД – адвоката ДА, ЂЂ – адвоката ЂА и ЕЕ – адвоката ЕА, као и жалбе оптужених ББ, ВВ и ГГ, све изјављене против пресуде Посебног одељења Окружног суда у Београду К.П.бр.3/09 од 29.12.2009. године, као неосноване, одбију.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбама, па је по оцени навода и предлога изнетих у жалбама, одговору на жалбу, као и предлога тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, нашао:

- жалбе оптужених: ГГ, ВВ и ББ и жалбе: браниоца оптужених: ВВ и ББ - адвоката ВА, браниоца оптуженог ГГ - адвоката ГА и оптуженог ЂЂ - адвоката ЂА су делимично основане, а жалбе: тужиоца Тужилаштва за организовани криминал и бранилаца оптужених: АА - адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, браниоца оптуженог ДД - адвоката ДА и браниоца оптуженог ЕЕ - адвоката ЕА, су неосноване.

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на које Апелациони суд, као другостепени, пази по службеној дужности, у смислу одредби члана 380 став 1 тачке 1 и 2 ЗКП.

Неосновано се у жалбама оптужених: ГГ, ВВ и ББ, бранилаца: оптужених ВВ и ББ - адвоката ВА, оптуженог ГГ - адвоката ГА, оптуженог ЂЂ - адвоката ЂА, оптуженог АА - адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, оптуженог ДД - адвоката ДА и оптуженог ЕЕ, - адвоката ЕА истиче да су у првостепеној пресуди садржане битне повреде одредаба кривичног поступка. Апелациони суд налази да првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка. Првостепени суд је своју одлуку базирао на одговарајућим разлозима и чињеничним закључцима, које је потпуно, логично и адекватно образложио, а Апелациони суд исте у потпуности прихвата као недвосмислене, јасне и разумљиве, нашавши да правилност и законитост побијане одлуке нису доведени у сумњу жалбеним тврдњама и наводима. Побијана одлука садржи ваљане разлоге о одлучним чињеницама (из којих се поуздано закључује да радње оптужених, онако како су описане у изреци, представљају радње извршења кривичних дела), као и о томе који докази потврђују одлучне чињенице. Изрека је разумљива и није противречна сама себи, стању у списима, ни разлозима пресуде, док су у образложењу пресуде дати одговарајући разлози за закључке првостепеног судa. На основу законито спроведеног доказног поступка, потпуне и исправне анализе и оцене изведених доказа и одбрана оптужених, првостепени суд је потпуно и правилно утврдио чињенично стање у овом случају. Противправне радње, умишљај и кривица оптужених су у потребној мери описани, правилно анализирани и конкретизовани.

Даље, нису основани ни наводи у жалбама оптужених: ГГ, ВВ и ББ, бранилаца: оптужених ВВ и ББ - адвоката ВА, оптуженог ГГ - адвоката ГА, оптуженог ЂЂ - адвоката ЂА, оптуженог АА - адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, оптуженог ДД - адвоката ДА и оптуженог ЕЕ, - адвоката ЕА, да је чињенично стање непотпуно и погрешно утврђено. По налажењу овог суда, првостепени суд је чињенично стање у конкретном случају правилно, свестрано и потпуно утврдио, јер је извео све предложене, а потребне доказе и исте је ценио на одговарајући начин. У образложењу пресуде су дати јасни и недвосмислени разлози из којих произлази правилан закључак првостепеног суда о начину, времену и месту извршења кривичних дела. При том је поуздано утврдио све чињенице које су одлучне за доношење законите и правилне одлуке, а тиме и материјалну истину.

Првостепени суд је спровео контрадикторни доказни поступак и извео све потребне доказе, те је тако на главном претресу, саслушао сведоке: С1, С2 и С3, прочитао: исказ сведока С4 од 16.09.2008.године, као и: извештаје из казнене евиденције за све оптужене, службену белешку Полицијске управе за Град Београд од 31.07.2008. године, Ку.бр.14637/08, потврду о привремено одузетим предметима на име АА од 01.08.2008. године (везану за одузето оружје), потврду о привремено одузетим предметима ПУ Нови Пазар од 01.08.2008.године на име АА (која се односи на одузето возило и мобилне телефоне), потврду о привремено одузетим предметима ПУ за Град Београд од 31.07.2008.године на име ЂЂ (која се односи на аутомобил и мобилне телефоне), потврду о привремено одузетим предметима ПУ за Град Београд од 31.07. 2008.године на име ЕЕ (која се односи на аутомобил, мобилни телефон и друге предмете), потврду о привремено одузетим предметима од 31.07. 2008.године на име ЕЕ (која се односи на чековне, кредитне и друге картице), потврду о привремено одузетим предметима од 31.07.2008. године на име ББ (која се односи на два мобилна телефона), потврду о привремено одузетим предметима од 31.07.2008.године на име ВВ (која се односи на мобилни телефон и претплатничку картицу), службену белешку о криминалистичко-техничком о прегледу возила марке „Мерцедес“ А класе од 31.07.2008.године (регистарских ознака __, власништво ЕЕ), службену белешку о криминалистичко-техничком о прегледу возила ВОЗ2, власништво ББ, службену белешку о криминалистичко-техничком прегледу лица места ПУ Нови Пазар дана 01.08.2008. године (која се односи се на проналажење и фиксирање, те фотографисање трагова), записник ПУ Нови Пазар од 01.08.2008.године о претресању стана и других просторија оптуженог АА, записник о ДНК вештачењу Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије (НКТЦ МУП-а Р.Србије) од 24.09.2008.године, записник о физичко-хемијском вештачењу НКТЦ МУП-а Р.Србије број 234-2-11933/08 од 01.08.2008.године, налаз и балистичко вештачење НКТЦ МУП-а Р.Србије оружја које је пронађено приликом претреса стана оптуженог АА од 02.08.2008.године, извод из телефонског именика Мобилне телефоније (из кога се види да је ВВ корисник телефона __), обавештење ПУ за Град Београд од 22.10.2008.године, извештај ПУ за Град Београд од 23.10.2008. године који се односи на возило ВОЗ4 одузето од оптуженог АА, обавештење Телекома Србије, Дирекције за комерцијалне послове од 14.11.2008. године, потврду о улажењу у стан и друге просторије од 12.02.2008.године на име ГГ, потврду о привремено одузетим предметима на име ГГ од 13.02.2008.године, налаз и мишљење вештака физичко-хемијске струке В1 из НКТЦ МУП-а Р.Србије од 13.02.2008.године, записник о претресању стана и других просторија чији је држалац С5 од 12.02.2008.године, записник о претресању стана и других просторија у ул. УЛ1 на име ДД1 од 12.02.2008.године, потврду о привремено одузетим предметима од 13.02.2008.године на име ДД, службену белешку о криминалистичко-техничком прегледу возила марке ВОЗ2, власништво ДД, извештаје о контролама кретања: С6, НН мушког лица и АА - дана 25.01.2008.године и ГГ и ДД - дана 13.02.2008.године, извештаје о контролама кретања „Флора“ од: 23.01.2008.године (акција „Сава“ у Земуну), од 12.02.2008.године, од 13.02.2008.године (у 16.45 часова наплатне рампе Бубањ Поток) и од 30.07.2008.године (у 20,40 часова на ''Футошком'' путу), записник о вештачењу ДНК узорака НКТЦ МУП-а Р.Србије од 11.03.2008.године, извештај Управе криминалистичке полиције МУП-а Републике Србије Четвртог одељења од 27.11.2009.године, прочитао пресуде: Врховног суда Србије Кж.32/06 од 19.01.2006.године, Окружног суда у Београду К.бр.1968/05 од 31.03.2006.године, Окружног суда у Београду К.бр.2538/05 од 09.06.2009.године, извршио увид у: наредбе истражног судије за прислушкивање и праћење оптужених, графички приказ комуникације остварене телефоном између оптужених: АА, ББ, ВВ и ЂЂ, извештаје о одлазном и долазном телефонском саобраћају преко картица Мобилне телефоније Телекома Србије: __, __, __, __ и __, извештај о одлазном и долазном телефонском саобраћају преко картице Мобилне телефоније Телекома Србије __ за период од 11. - 12.02.2008.године, извештај о одлазном и долазном телефонском саобраћају преко картице Мобилне телефоније Телекома Србије __ за период од 11. - 12.02.2008.године, извештај о одлазном и долазном телефонском саобраћају преко картице Мобилне телефоније Телекома Србије __ за период од 30. - 31.07.2008.године, листинге позиве телефонских бројева: __ (који је користио оптужени ГГ) и __ и __ (које је користио оптужени ДД), фото-докуметнацију прегледа возила: ВОЗ3, „Мерцедес“, ВОЗ2, фотодокуметнацију прегледа ствари пронађених код опт. ГГ, списе предмета Ки.133/08 Окружног суда у Београду, више фотографија у боји које је доставила одбрана опт. АА и два видео записа који се односе на оптужене ГГ и ДД (један са ознаком ''ОМВ Лапово'' од 13.02.2008.године, а други са ознаком '' Акција „Флора“ '' од 11.02.2008. године) и преслушао снимке телефонских разговора и прочитао транскрипте истих.

Предметне доказе првостепени суд је правилно ценио сходно одредбама чланова 17 и 352 ЗКП, како понаособ, тако и у њиховој међусобној повезаности и у склопу са наводима из одбрана оптужених, па је правилно утврдио чињенично стање у овој кривично правној ствари и на основу тога извео правилан закључак - да су именовани оптужени учествовали у извршењу наведених кривичних дела, на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде.

Тако је пажљивом анализом и оценом изведених доказа, а посебно потврда о привремено одузетим стварима, приложене фото-документације, физичко-хемијских вештачења, службених белешки о криминалистичко-техничким прегледима, те видео записа, као и делова из одбране оптужених, несумњиво утврдио следеће: да је од именованих оптужених, у два наврата, одузета опојна дрога ''хероин'' у укупној количини нешто мањој од 5 килограма и то: дана 13.02.2008.године - у количини од 1.970,52 грама (када је опојна дрога ''хероин'' пронађена у путничком моторном возилу марке ВОЗ2, власништво оптуженог ДД, сакривена у кућишту филтера за ваздух) при чему је тог дана тим возилом најпре управљао оптужени ГГ, да би се на бензиској пумпи „ОМВ“ Лапово-север заменио са оптуженим ДД, који је преузео то возило у коме је сакривена поменута опојна дрога хероин, а оптуженом ГГ је предао друго путничко моторно возило исте марке ВОЗ1 и потом су наставили пут) и дана 31.07.2008.године - у количини од 2.961,73 грама (када је опојна дрога ''хероин'' пронађена у путничком моторном возилу марке ВОЗ3, за које оптужени ББ навео да је његово, сакривена у конструкцијској шупљини у пртљажном простору) наведеног дана тим возилом је најпре управљао оптужени ББ, а на месту сувозача је била оптужена ВВ, да би се код ресторана „Душанов конак“ између Рашке и Новог Пазара срели са оптуженим ЂЂ, који је преузео управљање тим возилом и кренуо у правцу Београда, при чему је оптужена ВВ остала на месту сувозача). Даље, првостепени суд је правилно утврдио да опојну дрога несумњиво набавља и испоручује оптужени АА, који иначе, како то произилази из списа предмета, уговара набавку и продају опојне дроге и ван територије Републике Србије, у међународним размерама (што је превасходно утврђено из снимака телефонских разговора оптуженог АА - садржине тих разговора, имена саговорника, те телефонских бројева саговорника који су махом из Македоније и Црне Горе), а да су остали оптужени посредници или препродавци.

Ове чињенице су потврђене снимцима телефонских разговора између оптужених. Првостепени суд је на главном претресу извео доказ преслушавањем аудио записа одређеног броја снимљених телефонских разговора између оптужених: АА, ББ, ВВ, ЂЂ и ГГ (није забележен ни један разговор обављен са оптуженима ДД и ЕЕ) у периоду од 28.01.2008.године до 31.07.2008.године и прочитао преписе тих снимљених разговора (који у потпуности одговарају садржини аудио записа). Оптужени нису оспорили да су гласови на аудио записима њихови, нити су оспорили садржину разговора.

Након потпуне и правилне анализе тих разговора, првостепени суд је исправно закључио да се оптужени познају и да постоји сложенија повезаност између њих (договори и сарадња приликом предузимања противправних радњи усмерених на трговину наркотицима, те да су активности предузимане, али и планиране за дужи временски период,). При том је првостепени суд правилно закључио и то да постоји одређени опрез код оптужених током тих разговора (јер се у тим разговорима скреће пажња шта се прича телефоном, договарају се да неке ствари не причају преко телефона, труде се да не откривају детаље договора, и сл.), као и то да се ради о тзв. ''шифрованим разговорима'' (користе поједине термине и скраћенице да прикрију праву садржину и циљ разговора итд.). Из садржине тих разговора јасно произилази да у активностима именованих оптужених постоји одређена организованост, као и међусобна координација, а да између оптужених АА и ГГ и АА и ББ постоји и одређен степен блискости (нису само ''познаници'' који су се ''пар пута срели'', како су навели у одбранама, јер се ословљавају са ''брате'', ''кућо'', ''пријатељу'' и ''друг'', договарају да се виде, разговарају о поверљивим стварима итд). Даље, првостепени суд је, након правилне анализе садржине датих разговора, правилно закључио да оптужени не разговарају о ''трговини аутомобилима'', већ о трговини опојном дрогом. Наиме, анализом садржаја разговора првостепени суд је исправно утврдио да оптужени, када говоре о ''хиљадама'', ''аутомобилима'', ''снегу'', ознакама ''два нула'', ''два кома пет'' и сл., те ''фул опреми'' и др., заправо кроз шифре говоре о елементима конкретне трговине опојном дрогом, док изразе „папири“ користе за новац. У разговорима се користе неки термини који би се могли повезати са аутомобилима. Међутим, јасно је да би описи аутомобила, који би евентуално били предмет трговине, морали бити много детаљнији – почев од тога који је конкретно тип возила у питању, у каквом су стању каросерија, мотор, пнеуматици, колико је возило прешло, па преко боје, изгледа унутрашњости и пакета опреме, до тога да ли су домаћих регистарских ознака, да ли су царињени, колика је цена, има ли кварова итд, а не само да се означи марка (Ауди, Голф, Мерцедес и сл.) и евентуално ознака мотора (''два нула'' и ''два кома пет''). С'друге стране, када се правилно и подробно анализирају разговори које оптужени АА и ГГ воде на дан када је пронађена опојна дрога у количини од 1.970,52 грама, потпуно је јасно да они заправо договарају примопредају исте, што је првостепени суд правилно закључио, а то се исто односи и на разговоре које воде оптужени АА и ББ, као и на разговоре између оптужених ВВ, који обично следе након тих разговора.

Првостепени суд је, у вези догађаја описаног под тачком 1 изреке побијане пресуде преслушао телефонске разговоре вођене између оптужених АА и ГГ у периоду од 28.01. до 12.02.2008.године (укупно шест), а у вези догађаја описаног под тачком 3 изреке побијане пресуде телефонске разговоре вођене између оптужених: АА, ББ, ВВ и ЂЂ у периоду од 28.07. до 31.07.2008. године.

Тако је правилно закључио да оптужени АА и ББ, током два разговора дана 28.07.2008.године (у 10:47:13 и у 11:11:07 часова), договарају продају опојне дроге, пошто у оба разговора оптужени АА говори да мора да провери „колко ће, шта ће“, а непосредно након тих разговора између АА и ББ, у 11:49:28 часова разговарају оптужени ЂЂ и ВВ и тај разговор управо потврђује да уговарају набавку опојне дроге, јер између осталог оптужена ВВ спомиње: ''да је то његово нешто екстра...'', ''...у фулу'', пита га: ''Колко би ти тога да он зна?“, на шта јој оптужени ЂЂ одговара да не зна, да не би ''пуно'' са образложењем: „Па немам паре, морам да видим да продам ово. Ово ако распродам можда би ми фалило, то би негде позајмио да узмем три.“, на шта га оптужена ВВ пита: „Три хиљаде, јел?“, а након његовог потврдног одговора, додаје: „Добро. Па да ја знам, само да ми он одвоји то, пошто он има неких обавеза, да не нестане. Да му ја јавим колко би ти, шта би. Значи, три би хиљаде.“, да би се потом договарили да ''није хитно данас ништа'', већ ''ових два, три дана'' (то јест док се ЂЂ организује и набави новац, јер је ВВ у разговору децидна да њен пријатељ ''не да више ником ништа без пара'', док ЂЂ инсистира да не буде ''пребијања оног дуга'' итд.). Следећи разговор оптужени АА и ББ воде непосредно након предметног разговора оптужених ЂЂ и ВВ - у 11:54:07 часова, при чему ББ обавештава АА да је уговорио продају наркотика и у којој количини речима: „Има један голф тројка.“, „Сутра.“, при ћему га АА пита: ''...Реци ми, шта како папире, ово, оно?“, а ББ одговара: „Папире ништа кућо, он дође узме и да папире...“, да би потом АА уверавао ББ: ''ауто је фул опрема, значи фул, гарантујем ти, бољи ауто ниси возио.“, на шта ББ одговара: „Сам за њега нек је добро“ и „ Ја нит га возим, нит га дирам, нит ишта, разумијеш ли“, а на крају разговора АА пита: „Сутра код тебе ауто да буде?“, на шта ББ одговара потврдно. Све то сасвим јасно указује да не говоре о аутомобилима и да се не ради о ''трговини аутомобилима'' (већ да опт. АА уговара и испоручује наркотике, да је управо он оптуженом ББ доставио „Ауди“ у коме је било сакривено 3 кг опојне дроге ''хероин'' и да када говоре „фул опрема“ у ствари значи да је дрога у возилу). У разговору дана 29.07.2008.године у 22:10:17 часова, оптужени ЂЂ и ВВ несумњиво говоре о цени, квалитету и о количини дроге (3 кг), јер ВВ говори ЂЂ да ако хоће „три хиљаде, њој ће дати'', али да је цена ''једанаест'', с тим да „они“ гарантују да је то ''оригинал'' и да стоје иза тога. Дана 30.07.2008.године оптужени ВВ и ЂЂ разговарају телефоном у три наврата: у 13:55:32 часова - ЂЂ пита да ли долази по робу, као и да ли му је за кеш ниже 500, на шта му ВВ одговара: „Тако ми је реко, за кеш паре ниже петсто'', а одмах након овог разговора, оптужена ВВ, у 13:58:37 часова, разговара са оптуженим ББ и преноси му шта је договорила са ЂЂ око транспорта и да му је рекла да ће за кеш бити ниже петсто). У 14:01:50 и у 14:06:09 часова оптужена ВВ опет разговара са оптуженим ЂЂ око транспорта, ко сноси ризик пута, о квалитету дроге и о ранијим трансакцијама итд (при чему ЂЂ инсистира „Нек узме једно пет-десет ових малих, нека ти да, да овде дође до нас, значи, то је мање компликовано, него да вучемо горе доле.“, са образложењем да је „и онда исто гарантово био.“, да је и ''онда исто вико, то је то, то је овакво-онакво, оно испаде, знаш и сама.“, на шта му ВВ одговара да му тај ''неко'' гарантује и каже да је ''сигурно'',и да ће се ''преодушевити“, да би ЂЂ закључио: „Секо, да ја безвезе, не дај Боже да се опет вуче горе доле, значи ризик пута ми сносимо, не сноси нико други...“ ). После овог разговора, у 14:12:26 часова, оптужена ВВ обавештава оптуженог ББ о свом разговору са ЂЂ везаним за начин транспорта, квалитет и ко сноси ризик, а њихов следећи разговор, у 14:22:25 часова, тиче се превоза робе ЂЂ, места примопредаје и модалитету плаћања исте (при чему оптужени ББ инсистира да ''паре донесе овде, нек пошаље човека његовог којег год оће, не мора да даје паре, нека их паре код тога човека, кад он то заврши дадне паре.“, али да у ствари ''паре не требају, нек су паре код њега'', али само ''да се паре виду, да су ту и онда није пробљем.'', те да то значи да ''човек с парама буде ту, ...не мора да даје паре ником, сам да седи ту с парама, кад буде завршено дадне''). Везано за ово дело су и разговори које воде оптужени АА и ББ 30.07.2008.године у 15:27:02 , 14:04:10 , 17:20:18 и 22:01:27 часова, те оптужени ЂЂ и ВВ у 16:39:37 часова, у 17:43:17 часова и у 23:52:46 часова (у коме ЂЂ ВВ обавештава да је кренуо са ''овим'' момком јер нема свој аутомобил и да ће је звати кад стигну, те да није она крива, јер је сам требао да се организује). Тај разговор слуша оптужени ЕЕ, јер се налази у колима са ЂЂ (па је правилан закључак првостепеног суда да је јасно да је исти управо и кренуо да би са ЂЂ учествовао у преузимању дроге). Дана 31.07.2008.године, у разговорима од 10:17:12, 12:02:41 и 12:16:38 часова, оптужени ЂЂ и ВВ уговарају тачно место сусрета (током тих разговора у колима са ЂЂ је и ЕЕ), да би потом следила и два разговора између оптужених ЂЂ и ББ у 12:33:32 и 12:34:43 часова (што оповргава тврдње из њихових одбрана да никада нису разговарали телефоном), при чему се из тих разговора и утврђује да аутомобил којим у том тренутку управља оптужени ЂЂ није његов, да је место сусрета договорио са ББ, а не са ВВ како то тврде у својим одбранама и да ЂЂ није прешао у кола код ВВ ради разговора, већ да се са ББ договорио да пређе да вози његов ауто, без спомињања наводно договореног ''разговора са ВВ''.

Обзиром на изнето, првостепени суд је правилно закључио да је у конкретном случају оптужени АА, преко посредника оптужених ББ и ВВ, најпре уговорио продају, а потом и продао око 3 кг опојне дроге ''хероин'' оптуженом ЂЂ, по цени од 10.500,00 еура (''једанаест'', мање петсто за ''кеш''), при чему је оптуженом ББ ту опојну дрогу, по договору, послао у возилу ВОЗ3, док се оптужена ВВ договорила са оптуженим ЂЂ око времена и места преузимања исте. Оптуженог ЂЂ је оптужени ЕЕ, својим аутомобилом марке „Мерцедес“, одвезао на договорно место - код кафане „Душанов конак“, где су се нашли са оптуженима ВВ и ББ, а потом су се ЂЂ и ББ заменили – оптужени ЂЂ је ''преузео'' возило са опојном дрогом, јер прешао у возило марке „Ауди А4“ (са опт. ВВ као сувозачем), док је опт. ББ прешао у путничко возило марке „Мерцедес“ којим је управљао опт. ЕЕ, да би након замене возила кренули ка Београду, али су на ауто путу Ниш-Београд сви лишени слободе.

И приликом чињења кривичног дела у периоду од 20.02.2008.године, па до краја јуна 2008. године, а које је описано у изреци првостепене пресуде под тачком 2, у телефонским разговорима су коришћене исте шифре (''иљаде'' – килограми дроге и ''папири'' – новац) и на исти начин се уговара промет опојне дроге. Тако, у вези првог инкриминисаног догађаја од 20.02. до 24.02.2008. године, првостепени суд је преслушао осам телефонских разговора, вођених између оптуженог ВВ и више НН лица (НН ЖЖ, НН1, НН2, НН3 и НН3). Из тих разговора се види опрез саговорника, а у разговорима од 21., 22. и 23.02.2008. године сам АА инсистира да се не прича телефоном (речима: „Ај да не причамо на ова говна“). Првостепени суд је исправном анализом тих разговора, дошао до тога да је оптужени АА са НН3 уговорио продају 30 кг опојне дроге (под шифром „тријес иљада“), да је било проблема у испоруци, плаћању и подмићивању (разговори од 22.02.2008.године у 20:00:52 часова, 23.02.2008. године у 18:02:45 часова и у 19:06:17 часова), да се са АА договорио да се НН ''Министру'' испоручи 10 кг опојне дроге, колико им је остало (разговор од 24.02.2008.године у 09:01:17 часова), да се са оптуженим ББ договарао око примопредаје дроге и новца и уговарао испоруку (разговори од 12.04.2008.године, у 20:54:20 часова и од 13.04.2008.године, у 20:29:44 часова, те да се са НН ''ЖЖ'' договорио о испоруци опојне дроге оптуженом ББ - у количини од 4 кг, а НН4' - у количини од 6 кг (разговор од 13.04.2008.године, у 20:40:20 часова). У вези радњи од 21.04.2008.године, првостепени суд је правилно, из преслушаних разговора, утврдио да је опт. АА покушао да договори куповину 10 кг опојне дроге од НН3 (разговори од 19.04.2008.године, у 22:17:34 и у 22:47:56 и од 20.04.2008. године у 00:59:25 и у 01:31:17 часова), при чему је инсистирао да му се обезбеди одређена количина ''иљада'' - десет, незадовољан што се ''роба шаље другима'', уз претњу да ће ''ако нема''', да ''иде на друго место'', јер му је ''хитно за људе'' (па је јасно да се „иљаде“ не односе на новац, већ да се ради о количини дроге), те да очекује зараду, обзиром да најпре тражи „десет иљада“, а касније, у току разговора истиче „а немој ми неку цијену брате, немам да радим за црне очи брате.“, што управо говори да рачуна на зараду, да би на крају НН ''Буба'' обавестио опт. АА да је нашао ''човека и робу'', али опт. АА одустаје, јер му не одговара цена, пошто треба и превоз да плати и указује да неће да прича телефоном, само додаје везано за цену робе „Ништа, брате мој, види ако будеш мого шта да обалиш доле цијену да могу ја да зарадим по иљаду еура, ако не ништа онда.“, на шта НН3 одговара „У реду брате.“, као и то да је оптуженом ББ ''послао'' 3 кг, које је овај и примио 24.04.2008.године (разговори од 24.04.2008. године, у 12:38:21 часова, у 21:13:42 часова и у 21:22:00 часова, у којима се полемише око количине и квалитета онога што је ББ примио, при чему он обавештава АА да му „друг“ није најзадовољнији, да је прошли пут ''ауто много боље вукао и био очуванији него ова“, а овај га уверава да је „исто све“ и говори „Живота ми ЖЖ, све исто. Чек, ај да зовнем буразера да га питам.“, да би након ових разговора оптужени АА, истог дана, у 21:57:37 часова, позвао НН ''ЖЖ'' и са истим причао о квалитету робе и примедбама које је изнео ББ). Оваква закључке првостепеног суда додатно потврђују разговори од 25.04.2008.године, у 12:20:06 часова и у 12:21:11 часова, који воде оптужени ББ и НН ''ЖЖ'' у којима се оптужени ББ жали на квалитет робе НН ''ЖЖ'' (за кога је опт. АА рекао да је његов брат, а опт. ББ је током читавог поступка негирао да познаје брата опт. АА и да је разговарао са њим, при чему из тих разговора произилази и одређен степен блискости између њих, јер се ословљавају са ''кућо'' и ''легендо''). Што се тиче инкриминисаних радњи предузетих у периоду од 21. до 23.05.2008. године, суд је, такође из разговора, утврдио да је оптужени АА прво купио (разговор од 21.05.2008.године, у 22:09:23 часа, између опт. АА и НН2, коме АА, између осталог, у једном тренутку каже: „Брате овај ..., ова буразер, нек пошаље дваес пет - тријес иљада сутра... имам обавезу на другу страну да пустим папире... Кад дођем ја брате ја ћу доњет пуно парира с другога, ја ћу то све д очистим што ми пошањеш.“ и „Сутра ми пошаљи дваес пет – тријес иљада колко има. Ја имам д узмем стопедесет иљада вамо у велики град.“, а касније у истом разговору НН2 истиче: „ти о томе немој да се секираш. Види барем тридесет сутра.“), а потом и уговорио испоруку опојне дроге НН ''ЖЖ'' у количини од 24,5 кг хероина, коју је НН ''ЖЖ'' и примио (разговоре које воде дана 23.05.2008.године: НН3 и НН ''ЖЖ'' 23.05.2008.године у 21:42:29 часова, НН3 и опт. АА у 21:50:53 часова).

Првостепени суд се такође исцрпно бавио анализом валидности наведених снимака разговора и транскрипата као доказа, па је правилно поступио када је оценио да су прибављени у складу са законом, што је и став већа овог суда. Наиме, Првостепени суд је анализирао и ценио све наредбе за прислушкивање у списима предмета, као и законски основ, временски оквир, дела за која су (у време доношења наредби) постојали основи сумње, па је правилно утврдило да нема основа да се те наредбе сматрају незаконитим (из списа предмета произилази да је надлежни истражни судија, решењем Ки.П.бр.26/08 од 17.11.2008.године, пре тога одбио предлог браниоца оптуженог АА за издвајање тренскрипата телефонских разговора, те да је на главном претресу 05.10.2009.године поступајуће веће одбило предлог бранилаца да се из списа предмета издвоје предметни аудио записи и транскрипти телефонских разговора). Према стању у списима предмета, произилази да приликом доношења наредби за надзор и снимање телефонских разговора, није прекршен закон, јер телефонски разговори нису снимани незаконито, пошто се ради о разговорима који су везани за подручје Републике Србије, а које надлежни државни органи Републике Србије могу, сходно важећим прописима, да надзиру у складу са законом.

Обзиром на то, примедбе да су предметни разговори незаконито снимани на територији друге државе (Црне Горе), мимо поступка ''међународне сарадње'', изнете у жалбама бранилаца оптуженог АА, нису основане. Све наредбе за надзор и снимање телефонских разговора које је оптужени АА обављао спровођене су преко централа на територији Републике Србије (и када се налазио на територији Републике Србије, али и када се налазио ван исте – када је са телефонског броја оператера друге државе позивао телефонски број неког од оптужених у Србији, или када га је неко од оптужених са телефонског броја из Републике Србије позивао на телефонски број неког оператера друге државе. Сведок С1, као радник МУП-у РС у Служби за Специјалне истражне методе - Посебно одељење за електронски надзор, је јасно и недвосмислено објаснио да се надзор и снимање телефонских разговора спроводи искључиво преко централа у Србији и изложио начин на који се врши - свим централама на територији Републике Србије се зада број који је предмет надзора, а потом се сви долазни и одлазни позиви у вези са тим бројем, преусмеравају на одговарајући уређај за снимање, при чему је неопходно само да позив буде у оквиру територије Р. Србије. усмерен ка Србији, или из Србије. Децидно је навео да не постоји могућност да се надзиру разговори у иностранству, јер се обављају преко иностраних централа. Истакао је да су у конкретном случају надзор вршен само преко централа на територији Републике Србије (јер и долазни телефонски саобраћај из иностранства, као и одлазни ка иностранству иде кроз тзв. ''међународну централу'', која се налази на територији Републике Србије, тако да није потребна никаква међународна сагласност, већ је једино потребна наредба суда). На крају је објаснио да на појединим транскриптима, из техничких разлога, није означена ''базна станица'', јер не постоје подаци о базним станицама које се налазе ван територије Републике Србије, али да се разговори не снимају преко базних станица, јер за то нема техничких могућности, већ оне служе само за пренос сигнала разговора ка централи (фактички остварују радио везу између телефона и централе). Исказ овог сведока, првостепени суд је правилно прихватио као детаљан, стручан, јасан и непристрасан.

Даље, нису основани ни наводи и тврдње изнете у жалбама оптужене ВВ и браниоца оптуженог ЂЂ, у вези снимака телефонских разговора. Првостепени суд је, на главном претресу 22.10.2009.године, на сагласан предлог странака, донео решење којим је из списа предмета издвоје аудио записи снимљених телефонски разговора и транскрипти тих разговора између оптужених: ВВ и ЂЂ дана 23.06.2008.године у 23:06:58 часова и дана 24.06.2008.године у 17:03:22 часова, јер нису постојале валидне наредбе за прислушкивање (за оптуженог ЂЂ није ни постојала наредба за прислушкивање, док наредба за оптужену ВВ датирана од 26.06.2008.године). Уз то, првостепени суд је на главном претресу 07.12.2009.године, донео решење којим је из списа предмета издвојио Извештај о контроли кретања за дан 30.07.2008.године, започет у 20,40 часова, настављено дана 31.07.2008. године, који је сачињен од стране МУП-а РС, Управе криминалистичке полиције, Одељења опсервације и документовања, (ознака је 03/4-9, број 103/08 од 01.08.2008.године), правилно закључивши да за оптужене ЂЂ и ЕЕ не постоји наредба за надзор телефонских разговора, па самим тим ни за праћење свих других облика комуникације и оптичко снимање.

По мишљењу овог већа, првостепени суд је правилно поступио када је одбио неке од доказних предлога одбране, исправно закључивши да су исти сувишни, или неосновани. Тако је правилно одбио предлог браниоца оптуженог ЂЂ да се прибави извештај о томе ''на основу чега је и како је вршено снимање телефонских разговора између њега ВВ и њега дана 23. и 24.06.2008.године'', обзиром да се ради о снимцима и транскриптима разговорима који су већ издвојени из списа предмета. Даље, првостепени суд је правилно поступио када је одбио предлог браниоца оптуженог АА и других бранилаца да се из списа предмета издвоје аудио записи и транскрипти телефонских разговора сачињени по наредбама истражног судије за слушање телефонских разговора оптужених: АА, ГГ, ББ и ВВ, као и шеме тих телефонских разговора. И по мишљењу овог већа, предметни телефонски разговори су слушани и снимани на основу одговарајућих наредби надлежног истражног судије, које су у свему у складу са законом, а то је адекватно образложено у побијаној пресуди.

Првостепени суд је такође јасно, потпуно и правилно образложио разлоге због којих одбране оптужених није прихватио, а те разлоге прихвата и овај суд. Оптужени АА је само признао извршење кривичног дела из члана 348 КЗ, оптужени: ББ и ЂЂ су признали само учешће у догађају од 31.07.2010.године, док су оптужени: ДД, ЕЕ, ГГ и ВВ у потпуности негирали учешће у извршењу кривичних дела за која се терете. Међутим, тезе из њихових одбрана су оповргнуте како изведеним доказима, тако и одговарајућим снимцима и транскриптима телефонских разговора, пошто из свих изведених доказа, а пре свега из поменутих телефонских разговора, произилази супротно - да су деловали заједно и организовано и да су били свесни да делују по унапред утврђеном плану и договору. Из изведених доказа несумњиво произилази да је оптужени АА организовао промет опојне дроге, обзиром да је он имао контакте са оптуженима ГГ и ББ, као и другим НН лицима, којима је давао инструкције и уговарао промет, при чему сви докази потврђују везе и познанства међу оптуженима, иако су они негирали своју повезаност.

Тако, када су у питању инкриминисани догађаји у временском периоду од 28.01. до 12.02.2008.године (описан под тачком 1 изреке побијане пресуде) оптужени у чијем је возилу пронађена опојна дрога ''хероин'' – ДД, наводи да ''не зна одакле дрога у његовим аутомобилу'', а исто то тврди и оптужени ГГ, који је раније истог дана (12.02.2008.године) управљао возилом у коме је пронађена та опојна дрога. Правилно је првостепени суд поступио када није поверовао њиховим тврдњама да не знају откуда дрога у возилу ДД, при том закључивши да је дрогу на описано место у возило оптуженог ДД ставио оптужени ГГ, пошто је возило било код њега у гаражи. Оптужени ГГ и ДД нису негирали да су се критичног дана нашли на бензинској пумпи «ОМВ» Лапово – Север и да је свако узео своје возило, али су нелогичне и неприхватљиве њихове одбране у делу који се односи на разлог због кога су се нашли на бензинској пумпи – јер је оптужени ГГ имао проблема са затварањем хаубе, а оптужени ДД, наводно, није могао да му објасни телефоном како се иста затвара, већ је морао да дође и лично затвори хаубу. Наиме, оптужени ГГ је механичар, има своју радионицу, а уз све то је наводно и поправљао је предметно возило. Замена возила је очигледно извршена у покушају да се обезбеди ''сигурнији'' транспорт опојне дроге и заметање трагова. Из доказа који су изведени током кривичног поступка, а тичу се овог догађаја, произилази да су оптужени АА и ГГ првo (у више телефонских разговора) договорили купопродају опојне дроге ''хероин'', па је оптужени АА набавио исту, а потом је, преко НН лица, послао оптуженом ГГ дана 12.02.2008.године (око 2 килограма хероина у четири пакета, облепљена браон селотејп траком). Ту опојну дрогу оптужени ГГ је сакрио у простор намењен за филтер за ваздух путничког аутомобила ВОЗ2, сиве боје, власништво оптуженог ДД (јер је оптужени ДД, по договору, раније своје возило дао оптуженом ГГ за превоз хероина). Оптужени ГГ се тим аутомобилом довезао до бензинске пумпе «ОМВ» Лапово – Север, где га је, у поподневним часовима, по договору, сачекао оптужени ДД, па му је оптужени ГГ предао поменуто путничко возило са скривеним ''хероином'', а овај је њему предао путничко возило марке ВОЗ1, којим се довезао до места размене. Након тога су се, по договору, упутили различитим путевима ка Београду, али су обојица истога дана од стране полицијских службеника ПУ за град Београд лишени слободе (оптужени ДД на наплатној рампи ''Бубањ Поток'' у Београду, којом приликом је у његовом путничком возилу, у простору филтера за ваздух, пронађено и одузето 1.970,52 грама опојне дроге ''хероин'', помешане са кофеином и парацетамолом, а оптужени ГГ је лишен слободе у Панчеву). Оптужени ГГ је у току поступка више пута објашњавао због чега је ишао у Рашку. Најпре је навео да је ишао ''својим аутомобилом, да обиђе __ из војске - __', али да се са њим претходно није чуо. Потом је (пред истражним судијом) навео да је у Рашку ишао ''возилом ДД'', јер се са Граховац Љубом раније договорио да дође до њега, те да су му у Рашкој рекли да се "__ пензионисао и отишао да живи у Босну'', да би на крају (на главном претресу) изнео тврдњу да је ''возилом ДД отишао ''безвезе'' у Рашку ''код тог __, јер су се раније срели у Рашкој и разговарали око тога да ''__ требају кола'', али да истог није нашао, па је он помислио ''да је ћерку одвео код лекара пошто је знао да је болесна''. Такође се различито изјашњавао у вези чињенице колико се пута видео са __. Најпре је навео да је код __ ''ишао неколико пута'', а касније ''да га је виђао једанпут годишње'', да би на крају навео да га је ''видео само једном, а да је ово требало да буде други пут''. Првостепени суд је правилно закључио да предметне противречности и нелогичности у одбрани оптуженог ГГ указују да је његова одбрана усмерена на избегавање кривице, те да исту није могуће прихватити, јер је конфузна, неуверљива и нелогична. Прави разлог одласка на пут оптуженог ГГ очигледно није сусрет са __ (посебно ако се узме у обзир чињеница да назад путује возилом у коме је сакривена опојна дрога ''хероин''). Тврдња о наводном ''сусрету'' са __ је оповргнута управо исказом сведока __, који је (саслушан у истражном поступку и на главном претресу) навео да је ГГ ''пре око десет година'' био возач код њега у војсци, али да му се након тога није јављао, нити долазио код њега, све до негде ''2006. или 2007.године'', када га је случајно срео у парку, при чему је ГГ био узнемирен и молио га да му нађе два телефона или картице, па му је показао где то да купи, те је исти након тога сео у ''неки „Ауди“ БГ таблица'', а касније (не сећа се после колико месеци) је у новинама видео ГГ слику, у вези неког догађаја са дрогом. Додао је да се не сећа да му је неко од комшија рекао да га је у фебруару 2008.године неко тражио, да је могуће да му је можда дете говорило да га је неко тражио, те да му се ГГ никада није најављивао да ће доћи. Истакао је да никад нису причали о аутомобилима.

У вези инкриминисаних радњи, предузетих у периоду од 20.02.2008.године, па до краја јуна месеца 2008.године (које су описане под тачком 2 изреке побијане пресуде), првостепени суд је правилно поступио када, као нелогичне и неуврељиве, није прихватио одбране оптужених. Наиме, из изведених доказа јасно произилази да су оптужени АА и ББ, у периоду од 20. фебруара па до краја јуна месеца 2008. године (заједно са АА1, против кога је истрага прекинута и НН лицима: «Буба», «Мали» и «Давор»), неовлашћено, ради даље продаје, куповали преносили, продавали и посредовали у купопродаји опојне дроге ''хероин''. Тако, у временском периоду од 20. до 24.02.2008.године оптужени АА је најпре уговорио, а потом посредовао у неовлашћеној купопродаји опојне дроге ''хероин'' (на територији Републике Србије и Републике Црне Горе), тако што је прво са НН «Бубом» и НН «Малим» уговорио куповину око 30 килограма ''хероина'', а потом уговорио и продају те дроге, од које количине је АА1, по његовом налогу, ради даље продаје НН «Министру» послао 10 килограма хероина. Даље, дана 13.04.2008.године оптужени АА је заједно са АА1 посредовао у купопродаји 10 кг опојне дроге ''хероин'', па је преко АА1 предао 6 килограма те дроге НН лицу «Давор», а 4 килограма оптуженом ББ, који је дрогу примио ради њене даље продаје. Дана 21.04.2008.године оптужени АА је у телефонском разговору са НН лицем «Бубом» договорио куповину 10 кг опојне дроге хероин, од које количине је, ради њене даље продаје, преко НН лица, послао оптуженом ББ 3 кг, а исту је оптужени ББ примио 24.04.2008.године. На крају, у периоду од 21. до 23.05.2008.године оптужени АА је, преко НН лица званог «Мали», неовлашћено купио опојну дрогу ''хероин'' и при том уговорио са истим да се та опојна дрога, ради даље продаје, испоручи НН «Самиру» (коме је дрога испоручена у количини од 24,5 килограма). Тако, када у питању радње извршене дана 21.04.2008.године, тврдње из одбране оптужених АА и ББ су оповргнуте садржајем њихових телефонских разговора (из којих је недвосмислено утврђено да је оптужени АА договорио куповину 10 кг опојне дроге, да је оптуженом. ББ послао 3 кг исте, те да је овај то и примио 24.04.2008.године). Даље, и део одбране оптуженог АА по питању радњи предузетих у периоду од 21. до 23.05.2008.године, је оповргнут садржајем телефонских разговора, из којих је јасно утврђено да је оптужени он купио, а потом и уговорио испоруку опојне дроге НН ''Самиру'' у количини од 24,5 кг. То се све односи и на део одбрана оптужених АА и ББ који се тичу противправних радњи извршених дана 13.04.2008.године, јер је из наведених разговора оптужених АА и ББ, те НН ''ЖЖ'', утврђено да су исти предузели описане противправне радње.

Што се тиче инкриминисаног догађаја у временском периоду од 28.07. до 31.07.2008. године (описан под тачком 3 изреке побијане пресуде) оптужени у чијем је возилу пронађена опојна дрога ''хероин'' - ББ, такође наводи да ''не зна одакле дрога у његовим аутомобилу''. Оптужена ВВ пак наводи да је ''не планирано решила да крене за Београд'', а да се свака њена комуникација са ЂЂ односила на ''трговину текстилом'', што је у потпуности оповргнуто горе наведеним разговорима које је лично водила са оптуженима. При том су тврдње оптуженог ББ да нема никакве везе са прометом дроге, да не зна одакле дрога у његовом аутомобилу, иако тај аутомобил (како сам тврди) до критичног дана, нико други осим њега није возио, су у потпуности оповргнуте садржајем телефонских разговора које је водио са оптуженима АА и ВВ у инкриминисаном периоду. Није логично, нити је животно уверљиво да он ''одлази на пут'', а не зна где, да ''успут'' одлучује да ''иде до Београда да купи поклон'', а при том код себе нема новца, као и да без икаквих питања и објашњења прелази из свог аутомобила (у коме оставља своју ванбрачну супругу) у други аутомобил и наставља пут са оптуженим ЕЕ кога никада у животу није видео. Уз то је тврдио да са ЂЂ никада није разговарао телефоном и да му је исти, тек када су се срели, рекао да пређе у други аутомобил (што није тачно, јер постоји снимак и транскрипт телефонског разговора који је водио са оптуженим ЂЂ). Наиме, из доказа који су изведени током предметног кривичног поступка, а тичу временског периода од 28.07. до 31.07.2008.године, недвосмислено произилази да је оптужени АА најпре договорио, а потом и продао око 3 кг хероина оптуженом ЂЂ по цени од 10.500 еура, при чему су у томе посредовали оптужени ББ и ВВ. Дана 28.07.2008.године оптужени АА је, након тог договора, по НН лицу, оптуженом ББ послао возило ВОЗ3, у коме је у конструкцијској шупљини у пртљажном простору у бочном делу испред задњег левог «стоп» светла, сакривена опојна дрога ''хероин'' (упакована у 6 пакета, облепљених браон селотејп траком), а то возило је оптужени ББ преузео у Новом Пазару. Потом се оптужена ВВ договорила са оптуженим ЂЂ око тачног времена и места преузимања опојне дроге ''хероин'', па је дана 31.07.2008.године, оптужени ЕЕ (који је такође учествовао у реализацији преузимања дате опојне дроге, ради њене даље продаје), својим путничким возилом марке «Мерцедес», рег.озн. __, довезао оптуженог ЂЂ до договореног места састанка (близу Новог Пазара - код кафане «Душанов конак»), о чему је оптужени ЂЂ обавестио оптужену ВВ, након чега су оптужени ББ и она дошли до тог места поменутим путничким возилом марке «Ауди » у коме је била сакривен опојна дрога ''хероин'', па је оптужени ЂЂ прешао у путничко возило марке «Ауди», у коме је као сувозач остала оптужена ВВ, док је оптужени ББ прешао у путничко возило «Мерцедес», којим је наставио да управља оптужени ЕЕ, те су са оба возила сви кренули ка Београду (при чему су на ауто путу Ниш – Београд најпре заустављени оптужени ББ и ЕЕ, а оптужени ЂЂ и ВВ су заустављени на бензинској пумпи «Еко» у Врчину, где је приликом прегледа путничког возила «Ауди» у коме су били, пронађено и уз потврду одузето 2.961,73 грама опојне дроге ''хероин'' у облику базе са кофеином и парацетамолом). Због тога је крајње је нелогична и одбрана оптуженог ЕЕ, који из Новог Сада превози оптуженог ЂЂ да се састане са оптуженом ВВ и ББ, а касније наставља пут са ББ кога не познаје, при чему све што му се говори да уради он прихвата, без питања и образложења. Са друге стране, у прилог чињеници да је оптужени ЕЕ учествовао у реализацији примопредаје дроге, поред разговора који су слушани на главном претресу, говори и део исказа сведока С2, који у свом исказу потврђује постојање договора око одласка ЕЕ код доктора, али и то да је исти, када су се срели у Врњачкој Бањи, био са једним лицем (за кога мисли да је ЂЂ), те да је тада ЕЕ рекао да мора ''друга да вози негде, па да после успут сврати код доктора''. Из тога је првостепени суд правилно закључио да је оптужени ЕЕ првенствено кренуо на пут да превезе ЂЂ, а не ради одласка код лекара, како је тврдио.

Са друге стране, оптужени ЂЂ је, приликом изношења завршне речи, делимично признао извршење дела – конкретно учешће у радњама од 31.07.2008.године. Оптужени ЂЂ се иначе током читавог поступка бранио ћутањем. Ово признање је првостепени суд правилно прихватио, јер је у свему потврђено изведеним доказима. На крају, на јавној седници пред другостепеним већем, је и оптужени ББ је признао да је предузео противправне радње дана 31.07.2010.године.

У вези снимака њихових телефонских разговора, оптужени АА и ГГ су навели да су разговоре водили ''искључиво везано за трговину аутомобилима'', оптужени ББ и ЂЂ нису желели да се изјашњавају о садржини тих разговора, док је оптужена ВВ такође навела да се не сећа о чему је разговарала, јер је причала ''у вези више послова''. Међутим, те тврдње, као и тврдње из одбрана појединих оптужених - да се ''не познају'' или да се ''познају површно'', да ''нису контактирали телефоном'', да нису радили заједно и деловали организовано итд., оповргнуте су садржином њихове међусобне комуникације у телефонским разговорима, из којих јасно произилази не само да се познају, већ да су блиски, да сарађују и да су остваривали и договоре везане за промет опојне дроге

Првостепени суд је стога правилно поступио када није прихватио одбране оптужених у којима негирају извршење дела, нашавши да су исте нејасне и нелогичне, међусобно у супротности, те у супротности и са осталим изведеним доказима (пре свега са садржином телефонских разговора, који су детаљно анализирани), те признањем оптуженог ЂЂ. Такође, првостепени суд правилно поступио када није прихватио ни одбране оптужених ББ, ВВ и ЕЕ, јер су исте нелогичне, неуверљиве и такође у потпуности оповргнуте изведеним доказима (посебно садржином телефонских разговора које су водили, или пак били присутни током истих).

Обзиром на све то, из изведених доказа, а посебно из садржине горе наведених телефонских разговора, који су међусобно сагласни и употпуњују се, првостепени суд је несумњиво утврдио појединачне радње сваког од оптужених, управо онако како је то описано у изреци пресуде. При томе је првостепени суд, обзиром на утврђено чињенично стање, у неким деловима изреке пресуде изменио чињенични опис дат у оптужници, прилагођавајући га оном што је тачно утврђено за сваког од оптужених понаособ, при чему је у свему испоштовао идентитет предметног оптужног акта. Наиме, правилно аналазирајући и ценећи све изведене доказе (посебно преслушане разговоре, шифре и реченице које се у њима корист), одбране оптужених, као и признање оптуженог ЂЂ, првостепени суд је исправно закључио да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет. Тако је правилно утврдио да су оптужени: АА, ББ, ВВ, ЂЂ, ГГ и ДД предузели појединачне радње усмерене на стављање у промет опојних дрога, са циљем да стекну незакониту добит. Такође је правилно утврдио да су сви оптужени знали да делују заједно и организовано, да су активности планирали за дужи временски период и да су, преко организатора тих активности - оптуженог АА, деловали и ван граница Републике Србије, (пошто је утврђено да је он сарађивао и са НН лицима из Црне Горе и Македоније). Даље, правилно је утврђено и елаборирано да су задаци поједине оптужене у оквиру наведених активности везаних за промет наркотика, унапред одређивани, те да су остали оптужени познавали оптуженог АА, или директно, или посредно. (у почетку, неки од окривљених су негирали познанства и контакте, опт. ГГ и АА су негирали да се познају, док су опт. ББ и ЂЂ негирали да је било комуникације између њих, да би се током поступка у потпуности разоткрили). Тако је првостепени суд несумњиво утврдио да су оптужени у горе наведеном временском периоду, неовлашћено, ради продаје, куповали, а потом и преносили, продавали и посредовали у продаји опојне дроге ''хероин'' и то тако што је оптужени АА у више наврата уговарао и посредовао у купопродају опојне дроге, коју је потом на различите начине предавао оптуженима ББ и ГГ, као и другим НН лицима ради даље продаје, у време и количини како је то наведено у изреци побијане пресуде.

Првостепени суд је правилно нашао да из утврђеног чињеничног стања произилази да се у описаним противправним радњама оптужених стичу законска обележја кривичних дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, при чему је описао и објаснио и све субјективне и објективне елементе. Из изведених доказа недвосмислено произилази да су у време, на месту и на начин како је то наведено у изреци побијане пресуде, окривљени предузимали противправне радње у којима се стичу елементи тих кривичних дела. Наиме, током поступка је несумњиво утврђено да је оптужени АА, као организатор наведених активности, од различитих НН лица ван територије Републике Србије, неовлашћено набављао, куповао или посредовао у куповини опојне дроге ''хероин'' (по куповној цени од 8.000 до 9.000 евра по килограму), а потом организовао даљу продају или посредовање у продаји те опојне дроге (по цени од 10.000 до 11.000 еура по килограму), док су оптужени: ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ као и још нека НН лица, поступајући по инструкцијама и у договору са оптуженим АА, учествовали у даљој препродаји, преносу и куповини опојне дроге хероин на територији Новог Пазара, Београда, Новог Сада и других градова у Републици Србији, те су тако сви оптужени неовлашћено стављали у промет опојну дрогу хероин, на начине који су ближе описан у изреци првостепене пресуде. Цена опојне дроге ''хероин'' је утврђена на основу извештаја Управе криминалистичке полиције, Четвртог одељења бр.02/4-324/09 од 27.11.2009.године (у коме је наведено да се цена килограма опојне дроге ''хероин'' у Македонији или на Косову креће од 8.000,00 до 10.000,00 евра, у Новом Пазару - од 10.000,00 евра, а да се на београдском тржишту продаје по цени која се креће од 11.000,00 до 14.000,00 евра, при чему је цена превоз те опојне дроге од 500,00 до 1.000,00 евра, а то исто произилази произилази и из садржине снимљених телефонских разговора именованих оптужених). Првостепени суд је правилно утврдио да су именовани оптужени, приликом предузимања противправних радњи (које су ближе описане у изреци првостепене пресуде) били свесни да тиме учествују у неовлашћеном промету опојне дроге, односно да је њихово дело забрањено и да врше то кривично дело, те да су то чинили у стању урачунљивости и са директним умишљајем (јер су били свесни својих радњи и хтели су њихово извршење).

Вршећи правну анализу напред утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је правилно нашао да радње оптужених, предузете на начин, у време и на месту како је то описано у изреци побијане пресуде, садрже све елементе кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, јер је недвосмислено утврђено да су сви оптужени, осим опт. ЕЕ, деловали заједно и по предходним договорима, те да су удружили ради вршења кривичних дела из 246 став 1 КЗ, али је погрешно закључио да су то дело извршили ''као саизвршиоци - у вези члана 33 КЗ'' и ''у продуженом трајању, у вези члана 61 КЗ''. То исто се односи и на квалификацију радњи оптужених: ВВ, ЂЂ и ГГ у којима се стичу сви битни елементи кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, јер ни они то дело нису извршили ''као саизвршиоци у вези члана 33 КЗ''. Удруживање више лица ради вршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, је елемент бића кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ. Сама квалификација и квалификаторни облик кривичног дела из члана 246 став 2 КЗ, подразумева постојање више лице као извршилаца, тако да није било потребе применити одредбе члана 33 КЗ. Такође, то што су именовани оптужени вршили иста дела у временској повезаности – у дужем временском трајању, што постоји истоврсност предмета дела, као и јединствени умишљај учиниоца, у конкретном случају у ствари представља елементе кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, јер сама квалификација кривичног дела из члана 246 став 2 КЗ, то подразумева, тако да није било потребе применити ни одредбе члана 61 КЗ .

Због тога је овај суд нашао да је у том делу жалба браниоца оптуженог ЂЂ - адвоката ЂА, основана, па је у односу оптуженог ЂЂ, а по службеној дужности у односу на оптужене: АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД, преиначио првостепену пресуду, тако што је радње оптужених, ближе описане у тачкама 1 и 2 изреке првостепене пресуде, правно квалификовао као кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика

Првостепени суд је правилно утврдио да се у радњама које је предузео опт. ЕЕ, а које су описане у изреци пресуде, стичу сва битна обележја кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ. Оптужени ЕЕ је учествовао у примопредаји опојне дроге дана 31.07.2008.године, јер је својим аутомобилом одвезао оптуженог ЂЂ на договорено место састанка ради преузимања опојне дроге ''хероин'', при чему је у потпуности био свестан незаконитости тих својих радњи.

Такође, првостепени суд је несумњиво утврдио да је опт. АА извршио и кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ. Окривљени није негирао извршење тог кривичног дела, а његово признање (да је држао предметно оружје и поред тога што је знао да се оружје не сме држати без дозволе надлежног државног органа) је проверено и потврђено осталим доказима који су изведени током предметног кривичног поступка, посебно потврдама о привремено одузетим предметима, те записником о претресању стана оптуженог АА.

При свему томе, првостепени суд је правилно нашао да се у радњама именованих оптужених не стичу и елементи кривичног дело злочиначко удруживање из члана 346 КЗ, исправно закључивши да је су обележја тог кривичног дела у конкретном случају садржана у елементима бића кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ. Наиме, радње које су наведене у предметном оптужном акту и означене као кривична дела из члана 346 ставови 1 и 2 КЗ, и по оцени овог већа, у потпуности представљају елементе бића кривичног дела из члан 246 став 2 у вези став 1 КЗ, јер ''радње удруживања'' на начин како су описане у изреци првостепене пресуде сходно утврђеном чињеничном стању, представљају квалификаторну околност за тежи облик кр. дела из члана 246 ст. 2 КЗ - када је кривично дело из става 1 чл. 246 КЗ извршено од стране више лица која су се удружила за вршење тих кривичних дела, или је учинилац дела из става 1 члана 246 КЗ организовао мрежу препродаваца или посредника. Стога је правилан закључак првостепеног суда да извршење кривичног дела из члана 246 став 1 од стране више лица која су се удружила за вршење тих кривичних дела, представља квалификаторну околност за постојање тежег облика из члана 246 став 2 КЗ (а побијаном пресудом је и утврђено да су га именовани оптужени извршили, при чему су за исто оглашени кривим и осуђени). Због тога је ово веће мишљења да је првостепени суд правилно закључио да се предметне радње оптужених не могу сматрати као ''деловање организоване криминалне групе'', већ да се у истима стичу битна обележја квалификаторног облика кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, тако да се у конкретном случају не могу сматрати обележјем другог, посебног дела (из члана 346 КЗ).

Обзиром на то, ово веће је нашло да су неосновани наводи из из жалбе тужиоца Тужилаштва за организовани криминал да је првостепени суд у побијаној пресуди повредио кривични закон у корист именованих оптужених када оптуженог АА није огласио кривим и због кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ, а оптужене ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ и због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, јер је ''погрешно нашао да су ова кривична дела, конзумирана кривичним делом неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ''. Наиме, није основана теза из предметне жалбе да је првостепени суд занемарио чињеницу да је у члану 346 ставови 1 и 2 КЗ, као посебно кривично дело, санкционисано организовање групе или другог удружења са циљем вршења кривичних дела за које је запрећена казна затвора од три године или тежа (у која несумњиво спада и кривично дело из члана 246 став 1), као и припадност оваквој групи, или другом удружењу.За постојање квалификованог облика кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ потребно је да се удружи више (најмање два) лица са циљем да се врше кривична дела из члана 246 став 1 КЗ, при чему је довољно да је предузета само једна радња у којој се стичу елементи бића кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, а ово дело ће постојати и када учинилац кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ организује мрежу препродаваца или посредника. Са друге стране радња извршења кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ се састоји у организовању групе (најмање три лица), или другог удружења (''банда'' и свака друга организација која има за циљ вршење кривичних дела) за вршење кривичних дела за која се по закону може изрећи казна затвора од три године, или тежа, а радња извршења кривичног дела из члана 346 став 2 КЗ се састоји у припадању таквој групи или удружењу, постајање чланом истих и вршење кривичних дела у оквиру групе или удружења. При том наведено ''организовање'' подразумева стварање групе или другог удружења, плана за вршење кривичних дела, доделу улога појединим припадницима и предузимање свих других мера неопходних за функционисаљње дате групе или удружења и вршење кривичних дела. Уз то, није потребно да је извршено и то неко друго кривично дело због ког је група или удружење организовано, јер је дело довршено самим организовањем истих. Обзиром на чињенично стање у овој кривичноправној ствари, јасно је да у радњама именованих оптужених (сем оптуженог ЕЕ) постоје неки од наведених елемената кривичног дела из члана 346 КЗ, али и то да се у њиховим радњама, описаним у изреци првостепене пресуде, стичу сва обележја кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, при чему се поједини елементи предметних кривичних дела поклапају, тако да су закључци првостепеног суда по овом питању у потпуности исправни. Кривично дело из члана 346 КЗ подразумева постојање групе са својом организацијом и хијерархијом, утврђеним начином функционисања, поделом улога и простором деловања и друга објективна обележја, као и постојање свести код сваког члана групе о припадности истој, улози, задацима у оквиру групе и друга субјективна обележја, при чему је степен организованости овакве групе много већи од оног који се тражи за кривично дело из члана 246 став 2 КЗ, које представља ''обично удруживање'' ради вршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, или организовање мреже препродаваца и посредника ради вршења тог дела, а што је управо случај у овој кривичноправној ствари.

Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о казни, а поводом изјављених жалби, Апелациони суд налази, да је првостепени суд, приликом одлучивања о врсти и висини казне које је изрекао оптуженима, ценио све околности предвиђене чланом 54 КЗ, које су од значаја на врсту и висину кривичне санкције, у конкретном случају казне затвора. Тако је правилно на страни оптужених: АА, ГГ и ЂЂ, као олакшавајуће околности ценио да су породични људи, да је оптужени АА отац четворо малолетне деце, а оптужени ЂЂ једног малолетног детета, а на страни оптужених ВВ и ЂЂ то што нису осуђивани. Са друге стране је правилно оптуженима: АА, ББ, ГГ, ДД и ЕЕ, као отежавајуће околности, ценио њихову ранију осуђиваност (што је утврђено из одговарајућих извештаја из Казнене евиденције за сваког од њих, а конкретно описано у личним подацима датим за исте у изреци побијане пресуде). При свему томе је правилно, за сваког од тих оптужених посебно, имао у виду врсту и тежину кривичних дела, бројност ранијих осуда, те време протекло од последње осуђиваности. Даље, за сваког од оптужених првостепени суд је засебно ценио и број предузетих инкриминисаних радњи, као и њихов значај (посебно за оптужене АА и ББ, који су предузели већи број таквих радњи), а код оптуженог АА је узео у обзир и улогу коју је имао у организовању извршења предметних кривичних дела. Првостепени суд је такође имао у виду и значај заштићеног добра у конкретном случају (здравље људи), као и значајно повећану друштвену опасност код предметне врсте кривичних дела из члана 246 КЗ (значајно угрожавање морала и ''подмлатка''), а посебно је ценио да се ради о једном од најтежих кривичних дела, које се сматра и ''најпрофитабилнијим'' (јер је једна од последица таквих кривичних дела стицање велике незаконите добити из које се могу финансирати и друге недозвољене активности и друга тешка кривична дела).

Обзиром на то, ово веће је нашло да су наводи дела жалбе тужиоца Тужилаштва за организовани криминал који се тичу одлука о кривичним санкцијама оптуженима, неосноване. Наиме, тврдње у предметној жалби да је првостепени суд ''погрешио када је на страни оптужених АА, ГГ и ЂЂ, као олакшавајуће околности, утврдио чињенице да се ради о породичним људима, родитељима малолетне деце (јер су те чињенице именоване ''обавезивале да више воде рачуна о здрављу друге деце и да га не угрожавају, а они су поступили супротно у конкретном случају, игноришући све моралне принципе''), нису основане, јер је првостепени суд посебно узео у обзир да извршење предметних кривичних дела из члана 246 КЗ нужно има за последицу озбиљно угрожавање здравља, па чак и живота великог броја, махом младих лица, као и то да су се оптужени су се водили остваривањем што веће незаконите добити, јер су се препродајом опојних дрога фактички бавили као делатношћу. Не стоје ни тврдње везане за ''оцену'' количине ватреног оружја (које је у изнајмљеном стану у Новом Пазару држао АА), количину опојне дроге хероин, а посебно не тврдње везане за ранију осуђиваност оптужених АА, ББ, ГГ, ДД и ЕЕ.

Ово веће је нашло да је првостепени суд оптуженом ЕЕ правилно одмерио казну затвора у трајању од три године за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ, одредивши правилно да му се у исту урачунава, сходно одредбама члана 63 КЗ и време проведено у притвору почев од 31.07.2008. године па до 12.06.2009.године, при чему је такву своју одлуку јасно и довољно образложио. Предметна казна је, и по мишљену овог већа, нужна и довољна за остваривање сврхе кажњавања предвиђене одредбом члана 42 КЗ, јер ће се истом утицати како на оптуженог, тако и на друга лица да не чине кривична дела, изразити друштвена осуда за извршено кривично дело и учврстити обавеза поштовања закона.

Обзиром да је извршена преквалификација одређених инкриминисаних радњи, овај суд је, преиначио првостепену пресуду, тако што је, применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика, а у односу на оптуженог АА и на основу члана 60 Кривичног законика, оптуженом АА - за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, утврдио казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година и задржао, као правилно утврђену, казну затвора у трајању од 1 (једне) године за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година и 8 (осам) месеци, док је оптуженог ДД, осудио на казну затвора у трајању 6 (шест) година, (при чему су им исте казне биле изречене и од стране првостепеног суда)

Међутим, имајући у виду сврху изрицања кривичних санкција и сврху кажњавања, овај суд налази да су жалбе оптужених: ГГ, ВВ и ББ и жалбе бранилаца оптужених: ВВ и ББ - адвоката ВА, ГГ - адвоката ГА и ЂЂ - адвоката ЂА, у делу који се тиче одлуке о казни, основане, јер првостепени суд утврђеним олакшавајућим околностима на страни именованих оптужених није дао одговарајући значај. Сходно наведеном, овај суд је, уважио жалбе именованих оптужених и њихових бранилаца у делу који се односи на казне, па је преиначио првостепену пресуду у делу у коме је садржана одлука о казнама које су изречене оптуженима: ГГ, ВВ, ББ и ЂЂ тако што је, применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика, именованим оптуженим изрекао казне у краћем трајању и то: ББ - казну затвора у трајању од 7 (седам) година и 6 (шест) месеци, ВВ - казну затвора у трајању од 5 (пет) година; ГГ - казну затвора у трајању од 7 (седам) година и ЂЂ - казну затвора у трајању 5 (пет) година.

При томе ово веће налази да првостепени суд није поступио правилно када је опозвао оптуженом ГГ условну осуду, која му је изречена правоснажном пресудом Окружног суда у Београду К.бр.1968/05 од 31.03.2006. године и ''узео као утврђену казна затвора у трајању од 7 (седам) месеци'', без обзира што је кривично дело за које је у овом поступку оглашен кривим, истоврсно као и кривично дело за које је раније осуђен и што је извршено у току року проверавања по тој ранијој осуди. Наиме, условна осуда се, сходно одредбама члана 70 КЗ, може опозвати најкасније у року од једне године од дана када је истекло време проверавања, а по протеку овог рока ни првостепени, ни другостепени суд, више не могу донети одлуку о опозивању условне осуде, нити другостепени суд одлучујући по жалби, може потврдити одлуку првостепеног суда којом је конкретна условна осуда опозвана, јер из списа предмета недвосмислено произилази да је од истека рока проверавања по наведеној пресуди Окружног суда у Београду К.бр.1968/05 протекло више од годину дана.

Сходно одредбама члана 63 КЗ, овај суд је одредио да се оптуженима у изречене кезне затвора урачунава и време које су провели у притвору и то: оптуженом АА - време проведено у притвору од 01.08.2008.године, па надаље; оптуженом ББ - време проведено у притвору од 31.07.2008.године, па надаље; оптуженој ВВ - време проведено у притвору од 31.07.2008.године, па до 12.06.2009.године; оптуженом ГГ - време проведено у притвору од 12.02.2008.године, па надаље; оптуженом ЂЂ - време проведено у притвору од 31.07.2008.године, па до 29.12.2009.године и оптуженом ДД - време проведено у притвору почев од 12.02.2008. године, па надаље

Напред наведене и изречене казне затвора су у свему сразмерне тежини извршених кривичних дела и истима ће се у свему испунити сврха изрицања кривичних санкција предвиђена чланом 4 КЗ. Овако одмерене затворске казне су, по мишљену овог већа, нужне и довољне за остваривање сврхе кажњавања предвиђене чланом 42 КЗ, пошто ће се утицати како на оптужене, тако и на друга лица да не врше кривична дела, изразити друштвена осуда за извршена кривична дела и учврстити обавеза поштовања закона.

Стога је ово веће нашло да су жалбе: оптужених: ГГ, ВВ и ББ и жалби бранилаца оптужених: ВВ и ББ - адвоката ВА, ГГ - адвоката ГА и ЂЂ - адвоката ЂА, у делу у коме првостепену пресуду побијају због одлуке о казни, основане. Околности из члана 54 КЗ, које је првостепени суд утврдио на страни оптужене ББ, оправдавају изрицање казне затвора у краћем трајању за кривично дело за које је првостепеном пресудом утврђено да га је извршила и за које је оглашена кривом. Даље, иако је оптужени ЂЂ јасно ограничио које чињенице признаје (како наводи због ''страха од евентуалних последица''), то признање је у знатној мери помогло првостепеном суду у утврђивању одлучних чињеница и кривице како именованог, тако и осталих оптужених. Са друге стране, оптужени ББ је, на јавној седници пред другостепеним већем, истакао да је предузео противправне радње 31.07.2008.године, чиме је делимично признао оно за шта се терети. При том су обојица јасно исказала кајање због учињеног. Ове околности свакако имају карактер олакшавајућих, а нису цењене приликом одмеравања казне, па је по мишљењу овог суда, у конкретном случају довољно да им се изрекну казне затвора у краћем временском трајању (а које су горе ближе наведене), јер се и тако у потпуности може постићи сврха кажњавања, како у смислу генералне, тако и у смислу специјалне превенције.

На крају, првостепени суд је, како то ово веће налази, правилно поступио када је, на основу члана 246 став 7 КЗ и на основу члана 348 став 5 КЗ одузео опојну дрогу хероин у укупној количини од 4.932,25 грама од оптужених ЂЂ и ДД (одредивши да се по правоснажности пресуде уништи), као и: пиштољ са натписом «Застава», калибра 6,35 мм, броја __ са оквиром без муниције, пиштољ марке «Црвена Застава», калибра 7,65 мм М70, фабричког броја __ и оквиром са 5 комада муниције за исти и пиштољ марке «СИГ», калибра 9 мм, броја __ са оквиром и 7 комада муниције за исти од опт. АА.

Такође, првостепени суд је правилно поступио када је, на основу члана 87 КЗ изрекао меру безбедности одузимања премета и одузео: од оптуженог ГГ - путничко моторно возило ВОЗ1, са кључем за наведено возило и кључем од система ''зедер'', електронска направа марке «Kemo», црне боје, без серијског броја и један метак са ознаком ECS 43; од оптуженог ДД- путничко моторно возило ВОЗ2, сиве боје, са саобраћајном дозволом сер. бр __ на име ''ДД'' за наведено возило, кључем, кључем од система ''зедер'' и привеском за аларм; од оптуженог ЂЂ - путничко моторно возило ВОЗ3, са кључем и саобраћајном дозволом за наведено возило; од оптужених: АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ - све мобилни телефони, све МТС картице и све картице за мобилне телефоне, који су им одузети, јер се ради о предметима употребљеним приликом извршења кривичних дела, чије је одузимање по закону обавезно. Наиме, возила ВОЗ2, као и возило ВОЗ3 су возила којима је вршен превоз опојне дрога хероин и у којима је дрога и пронађена, док је возило ВОЗ1, коришћено у сврху сигурнијег транспорта дроге, прикривања транспорта и размене дроге, док су картице и мобилни телефони коришћени за договарања и организовања куповине, преноса и испоруке опојних дрога, што је првостепени суд све довољно и ваљано образложио.

На основу одредби чланова 91 и 92 КЗ и члана 513 ЗКП, првостепени суд је правилно одузео и имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела и то: од оптуженог АА - путничко моторно возило марке ВОЗ4, кључеви за ово возило, кључ за аларм и саобраћајна дозвола за ово возило сер. бр. __; од оптуженог ГГ - новац у укупном износу од 5.300,00 евра и 19.000,00 динара и један лап-топ рачунар марке «Дел» са пуњачем и мишем; од оптуженог ЕЕ - новац у укупном износу од 1.320,00 евра. При том је адекватно образложио своју одлуку да одузме дату имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, истичући да ју је ''одмерио по слободној оцени'', али и узимајући у обзир допис Управе криминалистичке полиције – Четвртог одељења од 27.11.2009. године (у вези набавне и продајне цене опојне дроге ''хероин''). Оптужени АА је учествовао у неовлашћеној набавци, куповини или посредовању у куповини око више десетина килограма опојне дроге ''хероин'', при чему је набавна цена те дроге од 8-10.000 евра, а продајна од 11-14.000 евра по килограму. Стога је јасно да наведена имовинска корист, стечена извршењем наведених кривичних дела за које је АА оглашен кривим, премашује вредност одузетог путничког моторног возила марке ВОЗ4 која је око 45.000 еура, јер зарада по килограму опојне дроге ''хероин'' није могла бити мања од 1.000 еура, посебно ценећи и улогу, положај и утицај оптуженог АА у датом догађају. Првостепени суд је такође правилно одузео и новац у укупном износу од 5.300 еура и 19.000 динара, један лап-топ рачунар, марке «Дел» са пуњачем и мишем (од опт. ГГ), као и новац у укупном износу од 1.320 еура, (од опт. ЕЕ), као имовинску корист стечену кривичним делом.

По мишљену овог већа, првостепени суд је правилно, на основу одредби члановаа 193, 194 и 196 ЗКП обавезао именоване оптужене да на име паушала плате износ од по 20.000,00 динара, као и да плате трошкове кривичног поступка, при чему је одредио да ће о висини тих трошкова бити одлучено посебним решењем.

Ово веће је нашло да су жалбе: тужиоца Тужилаштва за организовани криминал и бранилаца оптужених: АА – адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, ДД – адвоката ДА и ЕЕ – адвоката ЕА, неосноване, као и жалбе: оптужених: ГГ, ВВ и ББ и бранилаца оптужених: ВВ и ББ - адвоката ВА, ГГ - адвоката ГА и ЂЂ - адвоката ЂА, у делу у коме нису уважене. Првостепено судско веће је из списа издвојило аудио записе снимака телефонских разговора између оптужених ВВ и ЂЂ (од 23.06.2008.године и од 24.06.2008.године), за које није постојала важећа наредба за снимање и ''слушање'', а тврдње у жалби оптужене ВВ (везане за то да је судско веће ''стекло инкриминишући утисак у вези ње на основу истих'', те да је тиме што су ти снимци преслушани ''њеној одбрани нанесена непоправљива штета'', без обзира што су изузети из доказа, јер су је ''на неки начин инкриминисали'') су паушалне. У првостепеној пресуди није ни наведено да је оптужена ВВ управљала аутомобилом у коме је била сакривена опојна дрога ''хероин'', да је сакривала опојну дрогу у њему, нити да је имала било какав физички контакт са пронађеном опојном дрогом, а управо из телефонских разговора између ње и оптужених ББ и ЂЂ произилази њена повезаност са препродајом и испоруком око 3 кг опојне дроге ''хероин'', која је пронађена у возилу у коме је била сувозач. Неосноване су и тврдње у жалби браниоца оптужене ВВ, адвоката ВА. Првостепени суд је јасно образложио време извршења кривичног дела и период који се утврђује као инкриминишући у односу на ВВ (а који се тиче њених активности везаних за организовану трговину наркотицима - од јануара до краја јула 2008.године), тако да иста није оглашена кривим само за ''једну радњу посредовања у набавци опојне дроге хероин'' (у периоду од 28.07. до 31.07.2008.године). Такође, првостепени суд је ваљано образложио и разлоге због чега није поклонио веру одбрани оптужене ВВ, везане за њене разговоре путем телефона о наводној ''трговини текстилом'', јер из анализе разговора између ње и оптуженог ЂЂ јасно произилази да се договарају око набавке 3 кг хероина, а ништа се у вези текстила не спомиње. Чињеница да је дана 22.10.2009.године првостепени суд донео решење којим је издвојио из списа предмета одређене снимке телефонских разговора између оптужених ЂЂ и ВВ, не значи да су касније наредбе за прислушкивање ВВ базиране на чињеницама које су утврђене на бази ''незаконитог поступања'', те да се и те наредбе не могу сматрати валидним. У конкретном случају није ''неовлашћено прислушкивање'' иницирало судску наредбу за ''овлашћено прислушкивање'', како се то у предметној жалби погрешно истиче. Даље, нису основане тврдње у жалби браниоца оптуженог ГГ, адвоката ВА. Током предметног кривичног поступка је доказано да контакти оптуженог ГГ са оптуженима АА и ДД нису ''искључиво базирани на препродаји аутомобила'' и да он има везе са препродајом опојних дрога. Одбрана оптуженог ГГ је, како то произилази из списа предмета, имала могућност да се током првостепеног поступка изјасни о прецизираној оптужници. Ни тврдње у жалби, браниоца оптуженог ЂЂ, адвоката ЂА нису основане. Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 7 ЗКП, јер је истом у целости решен предмет оптужбе, при чему су у образложењу на адекватан начин и правилно елабориране евентуалне недоумице око елемената кривичних дела из члана 346 ставови 1 и 2 КЗ и члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, а оптужени (осим оптуженог ЕЕ) правилно оглашени кривим за кривично дело неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ. Постоје одређена одступања у чињеничном опису у изреци првостепене пресуде у односу на чињенични опис из диспозитива оптужнице, јер је првостепени суд исти усклађивао сходно оном што је утврђено као чињенично стање. Али, при том није повређен ни субјективни, ни објективни идентитет оптужбе, а у је целости решен предмет оптужбе. У образложењу су довољно и јасно образложене и конкретизоване су инкриминисане радње за сваког од оптужених, па и за оптуженог ЂЂ, при чему је јасно објашњено на основу којих чињеница и околности је првостепени суд дошао до закључка да је да је купац наведене опојне дроге управо оптужени ЂЂ, да исти ту дрогу набавља ради даље продаје и да је постигнут договор око купопродајне цене (одговарајући разговори са оптуженом ВВ у којима ЂЂ инсистира да се не ''пребија ранији дуг'', жали се на раније проблеме у тровини са АА, али и успева да спусти цену опојне дроге за 500,00 евра по килограму, ако плаћа ''кешом'', при чему му је предходно речено да је цена ''један'ест'' (хиљада евра)). Чињенично стање је у потпуности утврђено, а свој закључак о повезаности оптуженог ЂЂ са осталима, првостепени суд није ''само констатовао на основу њихових телефонских контаката'', јер је у побијаној пресуди дао правилну анализа садржине тих разговора. Неосновано се у жалби браниоца оптуженог ЕЕ, адвоката ЕА, између осталог, наводи да је првостепена пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка првенствено, јер је изрека исте јасна, а у чињеничном опису датом за кривично дело које се оптуженом ЕЕ ставља на терет је на адекватан начин изложено којом конкретном радњом је исти датом приликом учествовао у реализацији и примопредаји опојне дроге. У побијаној пресуди је објашњено на који начин је вршена примопредаја дроге (иста је прво пакована у одређене аутомобиле, који су потом предавани лицима која су требала да опојну дрогу преузму). У конкретном случају је дрога сакривена у аутомобилу марке “Ауди А4” за чијим управљачем је оптужени ЂЂ сео након сусрета са оптуженима ББ и ВВ, код места до ког га је довезао управо оптужени ЕЕ својим путничким возилом марке “Мерцедес”. Тако је, довезавши оптуженог ЂЂ до места где је требао да се сретне са оптуженима ББ и ВВ, учестовао у реализацији примопредаје опојне дроге, јер је очигледно да он на тај начин учествује у преносу опојне дроге, посебно што је првостепени суд недвосмислено утврдио да је оптужени ЕЕ кренуо на пут да би превезао оптуженог ЂЂ, како би исти преузео опојну дрогу, пошто је разјашњено и да наводни ''одлазак код лекара'' није био превасходни мотив оптуженог ЕЕ за пут. При томе, није ни било потребе утврђивати било какву везу оптуженог ЕЕ са осталим оптуженима (сем ЂЂ), обзиром да је оглашен кривим за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ. На крају, првостепени суд је у побијаној пресуди, у делу у коме је садржана одлука о казни која је изречена оптуженом ЕЕ, на прави начин ценио и олакшавајуће околности (па тиме и његове личне прилике), као и отежевајуће околности (то јест ранију осуђиваност). Међутим, чињенице да су му родитељи разведени, да са оцем нема практично никакав контакт, да живи у породичном домаћинству са бабом и дедом док му мајка ради у Републици Српској, не могу се окарактерисати као олакшавајуће, јер се ради о пунолетном лицу, па су односи са даљим или ближим сродницима и родитељима ирелевантни са датог аспекта. Наводи из жалби оптуженог ББ и браниоца оптуженог ББ, адвокат ВА нису основани. Тако, све што се у предметним жалбама односи на чињенично стање није од утицаја, обзиром да се односи махом на догађај од 31.07.2008.године, а оптужени ББ је признао да је тог дана предузео противправне радње за које се терети. Даље, природа односа ББ и АА, као контакти које је ББ имао са лицима који се само по надимцима наводе у првостепеној пресуди, су адекватно образложени у првостепеној пресуди, као и докази из којих су те чињенице утврђене. На крају, првостепени суд је адекватно образложио меру безбедности којом је од оптуженог ББ одузео моторно возило ВОЗ3. У побијаној пресуди јесте, услед очигледне омашке и грешке приликом израде писаних отправака, у једном делу текста дошло до замене, јер је у наведено да је ''оптужени ББ дошао возилом “Мерцедес” близу Новог Пазара'', иако је неспорно утврђено да је тим возилом дошао оптужени ЂЂ, при чему то није било од утицаја на правилност и законитост побијане одлуке. Нису основани ни жалбени наводи и тврдње у жалбама бранилаца оптуженог АА, адвоката: АБ АБ2 и АБ1. Првостепени суд наведене телефонске разговоре није погрешно тумачио, уз ''импровизацију'' и ''без аргумената, потпуно произвољно и хипотетички'', на основу свог “волшебног шифрарника”, јер су на одговарајући начин изложени докази из којих произилазе закључци првостепеног суда. Првостепени суд је на адекватан начин вредновао изведене доказе, при чему су прислушкивани разговори тумачени управо у ''корелацији'' са осталим, превасходно материјалним доказима. Оптужени АА познаје оптуженог ББ и са њим има редовне контакте ''пословног'' карактера, а тврдња да се са оптуженима удружио ради вршења кривичног дела из члана 246 КЗ је у побијаној пресуди јасно и адекватно аргументована. Првостепени суд је дао уверљив разлоге за свој закључак да из прислушкиваних разговора следи да се ради о трговини наркотицима, јер се из истих недвосмислено може утврдити ко продаје наркотике, ко их купује, која је количина, која је цена, време и место примопредаје итд. У конкретном случају се не ради о неовлашћеном прислушкивању разговора који су вођени преко телефонских бројева страних оператера, нити о неовлашћеном прислушкивању телефонских разговора који су вођени на територији друге државе без знања и дозволе надлежних органа исте, што је у побијаној пресуди подробно објашњено, као и то због чега у неким од транскрипата разговора нису унети подаци о тзв. ''базним станицама''. Чак и да се узме као тачна тврдња да су се у појединим случајевима базне станице налазе на територијама других држава, пре свега Црне Горе, то је са аспекта законитости и валидности конкретног прислушкивања без утицаја, јер се прислушкивања врше преко одговарајућих централа на територији Републике Србије, а не преко базних станица. Жалбени наводи везани за то да првостепена пресуда ''није написана на начин како је то предвиђено чланом 361 ЗКП'', нису основани, јер је образложење конципирано у складу са чланом 361 ставови 6 и 7 ЗКП и у образложењу пресуде су изнесени јасни разлози за сваки став и сваку тачку из изреке. Иако у образложењу није експлиците наведена констатација ''да је чињенично стање утврђено како у изреци пресуде'', изрека јесте супрстрат утврђеног чињеничног стања, а део образложења у коме је садржано чињенично стање представља целину која даје одговоре на сва битна питања, значајна за решење конкретне кривичне ствари. Оцена одбрана оптужених јасна (појединачна оцена, оцена о њиховој међусобној вези, као и у склопу са осталим изведеним доказима), а првостепени суд је адекватно објаснио зашто исте није прихватио. Наведено је са којим то доказима су одбране у супротности, шта је утврђено из других доказа, а супротно са одбранама оптужених итд. Члан 232 став 2 ЗКП, као и члан 504е ЗКП, између осталог прописују да истражни судија, на писани и образложени предлог јавног тужиоца, може наредити надзор и снимање телефонских разговора и других комуникација, лица за која постоји основана сумња да су сама, или са другим, извршила кривична дела набројана у тачкама 1, 2 и 3 садашњег члана 504а. Стога се првостепена пресуда заснива на доказима који су прибављени на начин који је у складу са одредбама ЗКП, а користећи наведене транскрипте и материјале добијене по основу наредбе за прислушкивање, првостепени суд није повредио одредбе кривичне процедуре, па није учинио ни битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 у вези са чланом 233 став 4 ЗКП (односно 504з ЗКП). Чињенице да се сви оптужени међусобно лично не познају и да нема директне комуникације између свих оптужених, не значе априори да се они нису укључили у заједничке активности везане за трговину опојном дрогом. На крају, приликом одмеравања казне затвора оптуженом АА, првостепени суд је на прави начин вредновао све релевантне чињенице које, сходно одредбама члана 54 КЗ, утичу на врсту и висину конкретне кривичне санкције (па је тако узео између осталог у обзир и разлоге који именованог оптуженог руководили да набави и држи оружје). Мера безбедности одузимања предмета – мобилних телефона и возила ВОЗ4, као и новца је адекватна и на одговарајући начин је образложена, при чему нису основане жалбене шпекулације да се ради о аутомобилу који је оптужени АА наводно ''узео на лизинг''. Једна од последица уговора о лизингу, у коме је предмет лизинга аутомобил, је и то да се саобраћајна дозвола за тај аутомобил води на лизинг кућу. Са друге стране, у конкретном случају, из списа предмета јасно произилази да одговарајућа саобраћајна дозвола за возило ВОЗ4 која је од одузета оптуженог, гласи управо на његово име (а налази се у судском депозиту), из чега произилази да је став првостепеног суда по овом питању исправан. При свему томе, веће овог суда је узело у обзир остале наводе и тврдње изнете у жалбама оптужених и њихових бранилаца, али исте није посебно анализирало и образлагало, јер је нашло да нису од утицаја на другачију одлуку у овој кривичноправној ствари.

Због наведених разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, на основу члана 391 и 388 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар Председник већа-судија
Жак Павловић Слободан Рашић

ЖП

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)