Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.12.2014.

Кж1 По1 16/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 16/14
Дана 02.12.2014. године
Б е о г р а д
Ул. Немањина број 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Вучка Мирчића, Мирјане Поповић, Милене Рашић и Председника суда судије Душка Миленковића, чланова већа, са вишим саветником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у кривичном предмету према окривљеном АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ1 и АБ2, окривљене АА1 и њеног браниоца адвоката АБ3, браниоца окривљене АА2, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ5, бранилаца окривљеног АА4, адвоката АБ6 и АБ7, браниоца окривљених АА5 и АА6, адвоката АБ8, бранилаца окривљеног АА7, адвоката АБ9 и АБ10 и браниоца окривљеног сведока-сарадника АА8, адвоката АБ13, изјављеним против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.302/10 од 24.12.2013. године, у седници већа одржаној у смислу члана 448 Законика о кривичном поступку, дана 13. и 14.11.2014. године, у присуству Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, окривљене АА1, окривљеног АА4, окривљене АА2, окривљеног АА3, окривљеног АА5, окривљеног АА6, окривљеног АА7, адвоката АБ, адвоката АБ2, адвоката АБ1, адвоката АБ4, адвоката АБ5, адвоката АБ7, адвоката АБ8, адвоката АБ11, адвоката АБ9, адвоката АБ10 и адвоката АБ12, једногласно је дана 02. децембра 2014. године, донео


Р Е Ш Е Њ Е

Усвајањем жалби Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ1 и АБ2, окривљене АА1 и њеног браниоца адвоката АБ3, браниоца окривљене АА2, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ5, бранилаца окривљеног АА4, адвоката АБ6 и АБ7, браниоца окривљених АА5 и АА6, адвоката АБ8, бранилаца окривљеног АА7, адвоката АБ9 и АБ10 и браниоца окривљеног – сведока-сарадника АА8, адвоката АБ13, УКИДА СЕ пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.302/10 од 24.12.2013. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.302/10 од 24.12.2013. године окривљени АА и АА1 оглашени су кривима да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика, а окривљени – сведок - сарадник АА8 и окривљени АА5, АА6, АА7, АА2, АА3 и АА4 кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, окривљени АА и АА1 да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица подстрекавањем из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 34 и 61 Кривичног законика, окривљени – сведок-сарадник АА8 под тачком 2.1. да је извршио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, окривљени АА5, АА6 и АА7 под тачком 2.1. продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 Кривичног законика, окривљена АА2 и окривљени АА3 под тачком 2.2. да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 Кривичног законика, а окривљени АА4 под 2.2. продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело прање новца из члана 231 став 3 у вези става 1 и 2 Кривичног законика, па им је суд претходно утврдио појединачне казне и то:
окривљеном АА за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика описано у тачки 1 изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године, за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика описано у тачки 2 изреке пресуде казну затвора у трајању од пет година и за кривично дело прање новца из члана 231 став 3 у вези става 1 и 2 Кривичног законика описано у тачки 3 изреке пресуде казну затвора у трајању од две године као главну и новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара као споредну казну,
окривљеној АА1 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика описано у тачки 1 изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика описаног у тачки 2 изреке пресуде казну затвора у трајању од пет година,
окривљеном АА5 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика описано у тачки 1 изреке пресуде казну затвора у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 Кривичног законика описано под тачком 2.1. изреке пресуде казну затвора у трајању од две године,
окривљеном АА6 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика описаног у тачки 1 изреке пресуде казну затвора у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 Кривичног законика описано под тачком 2.1. изреке пресуде казну затвора у трајању од две године,
окривљеном АА7 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика описано у тачки 1 изреке пресуде казну затвора у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 Кривичног законика описано под тачком 2.1. изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године и шест месеци,
окривљеној АА2 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика описано у тачки 1 изреке пресуде казну затвора у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 Кривичног законика описано под тачком 2.2. изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године и девет месеци,
окривљеном АА3 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика које је описано у тачки 1 изреке пресуде казну затвора у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 Кривичног законика описано под тачком 2.2. изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године и шест месеци,
окривљеном АА4 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика описано у тачки 1 изреке пресуде казну затвора у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 Кривичног законика описано у тачки 2.2. изреке пресуде казну затвора у трајању од једне године и шест месеци,
окривљеном сведоку-сараднику АА8 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика описано у тачки 1 изреке пресуде, применом члана 504-т став 1 Законика о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ” број 70/01 и 68/02 и “Службеник гласник РС” број 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09 и 72/09 у даљем тексту стари ЗКП) утврђује казну затвора у трајању од шест месеци и тако утврђену казну умањује за половину те изриче казну затвора у трајању од три месеца, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика описано у тачки 2.1. изреке пресуде применом члана 504-т став 1 старог Законика о кривичном поступку утврђује казну затвора у трајању од две године и тако утврђену казну умањује за половину те изриче казну затвора у трајању од једне године.

Надаље, истом пресудом окривљени су осуђени и то окривљени АА на јединствену казну затвора у трајању од шест година као главну казну и на новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара, као споредну казну, коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, те да уколико не плати новчану казну у остављеном року од 30 дана, иста ће бити замењена у казну затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, окривљену АА1 на јединствену казну затвора у трајању од пет година и три месеца, окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од две године и три месеца, окривљеног АА6 на јединствену казну затвора у трајању од две године и три месеца, окривљеног АА7 на јединствену казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, окривљену АА2 на јединствену казну затвора у трајању од две године, окривљеног АА3 на јединствену казну затвора у трајању од једне године и десет месеци, окривљеног АА4 на јединствену казну затвора у трајању од једне године и десет месеци, а окривљеног – сведока-сарадника АА8 на јединствену казну затвора у трајању од једне године и два месеца, у које јединствене казне затвора им се на основу члана 63 став 1 Кривичног законика урачунава време проведено у притвору и то окривљеном АА од 12.06.2010. године до 17.08.2012. године, окривљеној АА1 од 12.06.2010. године до 28.12.2011. године, окривљеном АА5 од 26.07.2010. године до 19.11.2010. године, окривљеном АА6 од 26.07.2010. године до 19.11.2010. године, окривљеном АА7 од 18.10.2010. године до 26.10.2010. године, окривљеној АА2 од 12.06.2010. године до 10.12.2010. године, окривљеном АА3 од 12.06.2010. године до 04.07.2011. године и окривљеном АА4 од 12.06.2010. године до 09.12.2010. године.

Истом пресудом на основу одредбе члана 87 Кривичног законика одузети су предмети који су били употребљени и намењени за извршење кривичних дела и то од окривљеног сведока-сарадника АА8 два лап-топ рачунара марке “Toshiba” и “Asus”, од окривљених АА3, АА4, АА, АА1, АА6 и АА7 по два мобилна телефона, а од окривљеног АА5 један мобилни телефон, као и све СИМ картице које су им одузете, а све ближе означено у потврдама о привремено одузетим предметима које се налазе у списима.

На основу члана 231 став 7 Законика о кривичном поступку од окривљеног АА одузет је стан аа, на ком стану је право својине стекао окривљени АА на основу уговора о купопродаји непокретности од 14.10.2009. године, који је оверен у Петом општинском суду у Београду под Ов.бр.28311/2009 дана 19.10.2009. године, а на основу члана 91 и 92 Кривичног законика од окривљених је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела, па су окривљени обавезани да на рачун буџета Републике Србије уплате и то окривљени АА и АА1 солидарно износ од 609.161,33 динара, на име преосталог дела прибављене имовинске користи стечене извршењем кривичног дела, окривљени – сведок-сарадник АА8 износ од 6.628.757,00 динара, окривљени АА5 и АА6 солидарно износ од 198.885,18 динара, окривљена АА2 износ од 50.030,38 динара, окривљени АА3 и АА4 солидарно износ од 400.243,05 динара, све у року од 15 дана од дана достављања правноснажне пресуде, при чему су на основу члана 264 став 1 и 3 у вези члана 261 Законика о кривичном поступку обавезани окривљени да исплате суду трошкове кривичног поступка у износу који ће накнадно бити одређен посебним решењем.

Наведеном пресудом на основу одредбе члана 423 тачка 2 Законика о кривичном поступку окривљена АА1 ослобођена је од оптужбе да је извршила кривично дело прање новца из члана 231 став 3 у вези става 1 и 2 Кривичног законика.

Против напред наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 тачка 1 Законика о кривичном поступку, у вези члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 Законика о кривичном поступку у вези члана 440 Законика о кривичном поступку, повреде кривичног закона из члана 437 тачка 2 Законика о кривичном поступку у вези члана 439 тачка 2 и 3 Законика о кривичном поступку и одлуке о кривичним санкцијама и о другим одлукама из члана 437 тачка 4 Законика о кривичном поступку у вези са чланом 441 став 1 и 2 Законика о кривичном поступку у односу на окривљене АА, АА1, АА2, АА3, АА4, АА5, АА6 и окривљеног сведока-сарадника АА8, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу Тужилаштва за организовани криминал, укине првостепену пресуду Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.302/10 од 24.12.2013. године и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење,

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 Законика о кривичном поступку, повреде кривичног закона из члана 439 ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 ЗКП-а и неправилне одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинске користи из члана 441 ЗКП-а, са предлогом да Апелациони суд у Београду у складу са чланом 458 ЗКП-а укине оспорену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, уз молбу да буде обавештен о седници другостепеног већа,

-браниоци окривљеног АА, адвокати АБ1 и АБ2 због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду укине у целости и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење и одлучивање или да исту преиначи у смислу жалбених навода, те да оптуженог АА осуди на знатно блажу казну,

-окривљена АА1, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине оспорену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,

-бранилац окривљене АА1, адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, неправилне одлуке о кривичним санкцијама и одузимању имовинске користи са предлогом да Апелациони суд у Београду ожлбену пресуду преиначи и окривљену АА1 ослободи од кривичне одговорности за извршење кривичног дела из члана 346 став 2 Кривичног законика, као и кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 34 и 61 Кривичног законика или пак исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку, као и да бранилац и окривљена буду позвани на седницу већа другостепеног суда када се буде одлучивало по жалби,

-бранилац окривљене АА2, адвокат АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 и 11 ЗКП, битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 2 ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду након одржане седнице већа донесе решење којим ће усвојити жалбу браниоца, укинути пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 302/10 од 24.12.2013. године и упутити предмет првостепеном суду на поновно одлучивање уз захтев да се о седници већа сагласно члану 447 став 2 ЗКП обавесте окривљена АА2 и њен бранилац,

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ5 из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду на основу члана 455 Законика о кривичном поступку и након пажљиве оцене навода донесе решење којим ће укинути пресуду Вишег суда у Београду – Посебног одељења К.По1 бр. 302/10 од 24.12.2013. године и предмет вратити првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање или пак пресуду којом ће преиначити пресуду Вишег суда у Београду – Посебног одељења К.По1 бр. 302/10 од 24.12.2013. године и окривљеног АА3 ослободити од оптужбе уз молбу да Апелациони суд у Београду окривљеног АА3 и браниоца позове на седницу већа Апелационог суда у Београду на којој ће се одлучивати по овој жалби у складу са одредбама ЗКП,

-браниоци окривљеног АА4, адвокати АБ6 и АБ7 због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене права уз предлог да Апелациони суд у Београду најпре обавести браниоца окривљеног АА4 преко седишта њихових адвокатских канцеларија о месту и термину одржавања седнице већа другостепеног суда у смислу члана 448 став 1 Законика о кривичном поступку и да преиначи побијану пресуду у делу који се односи на окривљеног АА4 тако што ће овог окривљеног применом члана 423 став 1 тачка 1 ослободити од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика описано у тачки 2 тачка 2 изреке првостепене пресуде, јер дело за које је оптужен по закону није кривично дело у време предузимања радњи које су окривљеном АА4 стављене на терет, а потом применом истог члана и од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради врешења кривичних дела (злоупотребе положаја одговорног лица), из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика описано у тачки 1 изреке првостепене пресуде или да применом члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика описано у тачки 1 изреке првостепене пресуде и продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика описано у тачки 2 тачка 2 изреке првостепене пресуде, јер нема довољно доказа да је овај окривљени извршио означена кривична дела на начин ближе описан у оптужници ТОК-а Кт.бр.11/10 од 10.12.2010. године, иземењеној дана 30.07.2013. године и дана 20.11.2013. године уз предлог да буду обавештени о седници већа у смислу члана 448 став 1 Законика о кривичном поступку како би истој присуствовали,


-бранилац окривљених АА5 и АА6, адвокат АБ8, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду на основу члана 455 став 1 тачка 3 и члана 458 ЗКП усвоји жалбу бранилаца окривљеног АА5 и АА6 и укине пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 302/10 од 24.12.2013. године и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да на основу члана 455 став 1 тачка 3и члана 459 ЗКП усвоји жалбу бранилаца истих оптужених и у односу на њих преиначи наведену пресуду у погледу правне оцене дела и одлуке о казни у смислу жалбених навода, а на основу члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку ставили су захтев да окривљени и браниоци буду обавештени о седници већа другостепеног суда,

-браниоци окривљеног АА7, адвокати АБ9 и АБ10, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и неправилне одлуке о кривичној санкцији, при чему су браниоци предложили да буду обавештени о заказаној седници Апелационог суда у Београду у смислу одредбе члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку као и окривљени АА7, а са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи првостепену пресуду тако што ће оптуженог ослободити од оптужбе или да првостепену пресуду укине и предмет врати на поновно одлучивање, или да првостепену пресуду преиначи у погледу правне квалификације и изречене казне тако што ће му утврдити појединачне казне у мањем временском трајању као и мању јединствену казну и исту услови, као и да се ослободи плаћања трошкова кривичног поступка и паушала, бранилац окривљеног – сведока сарадника АА8, адвокат АБ13 због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама, са предлогом да другостепени суд укине део пресуде који се односи на АА8 и да истога ослободи од казне како је то и предложило Тужилаштво за организовани криминал Републике Србије,

-бранилац окривљеног – сведока сарадника АА8, адвокат АБ13, због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама, са предлогом да другостепени суд укине део пресуде који се односи на АА8 и да истог ослободи од казне, како је то и предложило Тужилаштво за организовани криминал.

Одговоре на жалбу Тужиоца за организовани криминал изјавили су:

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ,

-бранилац окривљене АА2, адвокат АБ4, у коме наводи да је жалба тужилаштва потпуно неоснована у погледу разлога изнетих у односу на окривљену АА2,

-браниоци окривљених АА5 и АА6, адвокати АБ8 и АБ11, а у коме су предложили да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу ТОК-а Кт.11/10 од 12.05.2014. године, а усвоји жалбу бранилаца окривљених АА5 и АА6 према жалбеном предлогу уз захтев да окривљени и браниоци буду обавештени о седници већа другостепеног суда сходно члану 447 став 2 Законика о кривичном поступку и

-бранилац окривљеног – сведока сарадника АА8, адвокат АБ13 у коме је предложио да другостепени суд браниоца обавести о термину одржавања седнице већа, при чему се придружио предлогу Тужилаштва за организовани криминал изнетом у жалби да окривљени сведок-сарадник АА8 буде ослобођен од казне.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску КТЖ.бр.18/14 од 02.06.2014. године предложио да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење усвоји жалбу Тужилаштва за организовани криминал КТ.бр. 11/10 од 09.05.2014. године, укине ожалбену пресуду Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1бр. 302/10 од 24.12.2013. године и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа у смислу одредбе члана 448 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, адвоката АБ, адвоката АБ2, адвоката АБ1, окривљене АА1, окривљеног АА4, окривљене АА2, адвоката АБ4а, окривљеног АА3, адвоката АБ5, адвоката АБ7, окривљеног АА5, окривљеног АА6, адвоката АБ8, адвоката АБ11, окривљеног АА7, адвоката АБ9, адвоката АБ10 и адвоката АБ12, на којој је размотрио списе предмета, првостепену пресуду и изјављене жалбе, одговоре на жалбу дате поводом жалбе Тужиоца за организовани криминал, предлог Тужиоца за организовани криминал, објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни окривљени и браниоци поводом изјављених жалби и одговора на жалбу, па је испитавши првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, сходно одредби члана 451 став 1 Законика о кривичном поступку, нашао:

-Жалбе су основане.

Апелациони суд у Београду налази да првостепена пресуда садржи недостатке који представљају битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, на којe се основано указује изјављеним жалбама, будући да је изрека ожалбене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, при чему су у образложењу првостепене пресуде изостали разлози о неким одлучним чињеницама, а они разлози који су дати су у знатној мери нејасни и противречни.

Пре свега основано се изјављеним жалбама истиче да је изрека ожалбене пресуде нејасна и неразумљива, имајући у виду да у изреци, нису јасно описане радње помагања и подстрекавања за сваког окривљеног понаособ.

Наиме, изреком ожалбене пресуде под 2 окривљени – сведок сарадник АА8, као одговорно лице – власник и законски заступник, или као одговорно лице коме је фактички поверено обављање послова управљања привредним друштвима на основу постигнутог договора са власницима сукцесивно током периода који је наведен у изреци пресуде успостављао контролу и управљао легално регистрованим привредним друштвима, а која друштва су наведена у изреци ожалбене пресуде, као и да је окривљени АА4, као одговорно лице привредног друштва "АА", а коме је од стране власника и директора СС, фактички поверено обављање послова управљања овим привредним друштвом, искоришћавањем својих положаја прибавили себи и припадницима организоване криминалне групе противправну имовинску корист на шта су их подстрекли окривљени АА и АА1, а помогли окривљени АА5, АА6 и АА7, АА2 и АА3, при чему је у тачки 2.1. изреке ожалбене пресуде наведено да је на основу постигнутог договора са окривљенима АА и АА1, окривљени сведок сарадник АА8 на рачуне привредних друштава у којима је одговорно лице или у којима су му власници поверили фактичко управљање уз накнаду примао новчане уплате привредених субјеката са територије Републике Србије са чијим одговорним лицима су преносе договарали окривљени АА и АА1, лично или преко других припадника организоване криминалне групе и то АА5, АА6 који су ступали у контакт са одговорним лицима привредних друштава и АА7 који је ступао у контакт са одговорним лицима привредних друштава "АА1" "АА2" и "АА3", а затим новчана средства по налогу окривљеног АА и АА1 уплаћивао на рачуне других привредних друштава или на своје текуће рачуне код пословних банака и на текуће рачуне других физичких лица са којима је сарађивао, а након подизања готовог новца са текућих рачуна предавао га окривљенима АА и АА1 који су га враћали уплатиоцима или припадницима организоване групе у делу у коме су они посредовали при чему су задржавали део готовине на име провизије, а што је све пратила пословна документација неистините садржине – рачуни и отпремнице о наводном промету роба и вршењу услуга који је сачињавао окривљени сведок сарадник АА8 на основу података које су му прослеђивали окривљени АА и АА1. На даље, у изреци ожалбене пресуде под тачком 2.2. наведено је да је окривљена АА2 по претходном договору са окривљенима АА и АА1 преко окривљеног АА3, обезбедила контакт са окривљеним АА4 коме је фактички поверено обављање послова и управљање привредним друштвом "АА" од стране власника и директора СС, а како би привредни субјекти који су наведени у изреци пресуде са чијим одговорним лицима су пренос средстава договарали окривљени АА и АА1, вршили уплате без правног основа на рачуне привредног друштва "АА", па је окривљена АА2 о извршеним уплатама као и елементима за сачињавање неистинитих фактура и отпремница о наводном промету роба и извршеним услугама обавештавала окривљеног АА4 лично или преко окривљеног АА3, а након што би подигнути новац и неистините фактуре и отпремнице предали исте је даље предавала окривљенима АА и АА1, који су их предавали уплатиоцима.

Из овако конципиране изреке ожалбене пресуде, а како се то основано истиче изјављеним жалбама, не види се које су радње помагања као ни радње подстрекавања предузели окривљени који су за то оглашени кривим и то окривљени АА и АА1 радње подстрекавања, а окривљени АА5, АА6, АА7, АА2 и АА3 помагања.

По налажењу Апелационог суда у Београду како се то основано истиче изјављеним жалбама како окривљене АА1, тако и бранилаца окривљених АА и АА1, окривљене АА2, окривљеног АА3, окривљеног АА4 и окривљеног АА7, изрека првостепене пресуде не садржи опис чињеница које би се односиле на радње помагања и подстрекавања окривљених, због чега је изрека првостепене пресуде неразумљива будући да је суд био дужан да у опис изреке пресуде крећући се у границама оптужење унесе одлучне чињенице које се односе на радње сваког од окривљених било да су у питању радње извршења или пак радње помагања или подстрекавања и да их конкретизује у односу на сваког од окривљених, што првостепени суд није учинио, а што чини битну повреду одредаба кривичног поступка која води обавезном укидању првостепене пресуде.

Осим што је изрека нејасна, ни у образложењу првостепене пресуде нису дати јасни разлози у погледу предузимања радњи за сваког од окривљених понаособ.

Пре свега по оцени овог суда питање саучесништва је остало неразјашњено у односу на све окривљене, а о чему суд није дао разлоге у образложењу, имајући у виду да су окривљени АА и АА1 оглашени кривима као подстрекачи, а окривљени АА5, АА6, АА7, АА2 и АА3 као помагачи, а о чему првостепени суд не наводи разлоге, што је био у обавези нарочито када се има у виду да саучесници, односно подстрекачи и помагачи одговарају у границама свог умишљаја, о чему ће бити речи.

Ожалбеном пресудом окривљени АА и АА1 оглашени су кривима да су, између осталог, извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица подстрекавањем из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 34 и 61 Кривичног законика, при чему првостепени суд није дао јасне разлоге на основу чега је утврдио да су наведени окривљени подстрекавали друге окривљене и на који начин.

Одредбом члана 34 Кривичног законика прописано је у ставу 1 ко другога са умишљајем подстрекне да изврши кривично дело, казниће се казном прописаном за то кривично дело, док је ставом 2 истог члана прописано ко другога са умишљајем подстрекава на извршење кривичног дела чији покушај је по закону кажњив а дело не буде ни покушано казниће се као за покушај кривичног дела. Дакле, радња подстрекавања се састоји у навођењу другог ради стварања одлуке да нешто учини, а у кривично-правном смислу подстрекавање је навођење управљено на стварање одлуке за извршење кривичног дела односно одлука извршиоца да изврши кривично дело мора бити последица навођења односно подстрекавања. Наиме, подстрекавање је облик саучесништва којим се умишљајно наводи друго лице да изврши кривично дело, тако да се навођењем утиче на друго лице – извршиоца да донесе одлуку о извршењу кривичног дела, стварање одлуке код другог лица да се изврши кривично дело је главна централна карактеристика подстрекавања. Дакле, подстракавање је умишљајно изазивање или учвршћивање одлуке код подстрекнутог да предузме противправну радњу којом ће остварити обележја бића кривичног дела, при чему радња подстракавања може бити свака радња која се креће у распону од благог наговарања па до неких форми принуде, при чему је неопходно да је у питању радња која је подобна да код подстрекнутог створи одлуку да изврши кривично дело.

У конкретном случају што се тиче подстрекавања, које представља умишљајно стварање и учвршчивање одлуке код другог лица да изврши кривично дело, у образложењу ожалбене пресуде, нису описане радње подстрекавања, нити су о томе дати јасни и аргументовани разлози, а што се основано истиче изјављеним жалбама.

Првостепеном пресудом окривљени АА5, АА6, АА7, оглашени су кривима да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и 61 Кривичног законика, а окривљени АА2 и АА3 продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 2 у вези става 1 у вези члана 35 и 61 Кривичног законика, при чему првостепени суд, ни у овом делу, није дао јасне разлоге на основу чега је утврдио да су наведени окривљени помогли извршиоцима кривичног дела и на који начин, као ни разлоге везане за умишљај, односно чињеницу да умишљај помагача мора обухватити, поред чињенице да својим радњама доприносе извршењу кривичног дела, и све битне елементе кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, о чему првостепени суд није дао разлоге.

Одредбом члана 35 Кривичног законика у ставу 1 прописано је ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело или ублаженом казном, док је ставом 2 прописано као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито давање савета или упутстава како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела као и унапред обећање прикривања кривичног дела, учиниоца, средстава којим је кривично дело извршено, трагова кривичног дела или предмета прибављених кривичним делом. Дакле, помагање је умишљајно доприношење односно омогућавање једном лицу да изврши кривично дело, односно помагање је усмерено на омогућавање другом да изврши кривично дело и делатност помагања може се састојати било у омогућавању извршења радњи кривичног дела било у стварању услова да извршилац предметном радњом проузрокује последицу. Наиме, помагање је облик саучесништва код кога се са умишљајем доприноси извршењу кривичног дела, а тај допринос мора бити у узрочној вези са извршеним кривичним делом, односно помагање је свака радња којом се може допринети извршењу кривичног дела.

У првостепеној пресуди, како се то основано истиче изјављеним жалбама нису дати јасни разлози за сваког од окривљених који је оглашен кривим за помагање у извршењу кривичног дела, на основу којих чињеница се утврђује да су предузели радње које су допринеле извршењу кривичног дела.

Поред тога основано се жалбом браниоца окривљеног АА5 и АА6, адвоката АБ8 побија првостепена пресуда због битних повреда одредаба кривичног поступка и то тако што се наводи да је изрека ожалбене пресуде неразумљива те да су разлози првостепене пресуде нејасни у знатној мери противречни, као и да је потпуно нејасно на који начин суд повезује радње окривљених као радње помагања окривљеном сведоку сараднику АА8 будући да су наведени окривљени комуницирали само са окривљеним АА и АА1 који су оглашени кривим за извршење кривичног дела подстрекавањем а из чега произилази да су окривљени АА5 и АА6 по ставу одбране помагали подстрекачима, а не извршиоцу кривичног дела.

Такође, основано се у жалби браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ9 и АБ10 истиче се да је ожалбена пресуда контрадикторна када је у питању одбрана окривљеног АА7.

Наиме, и по налажењу Апелационог суда у Београду ожалбена пресуда је у овом делу нејасна и неразумљива имајући у виду да првостепени суд приликом навођења одбране окривљеног АА7 на страни 21 образложења ожалбене пресуде наводи да је окривљени АА7 у својој одбрани датој у току кривичног поступка негирао да је извршио кривична дела која му се оптужницом стављају на терет и истакао да му ништа није било познато у вези удруживања и начина пословања фирми које су описане у оптужници, да није уопште знао како се конкретно вршио проток новца преко тих фирми, да не познаје та предузећа нити њихове власнике, да није познавао људе који су отварали та предузећа, нити му је познато да је било ко од тих људи узимао неки проценат и како се тај новац расподељивао, при чему надаље суд на страни 71 ожалбене пресуде приликом оцене одбране окривљених АА, АА1, АА5, АА6 и АА7 наводи да је суд прихватио одбране окривљених у делу у коме су признавали своје учешће у извршењу кривичног дела сматрајући да нема ни разлога ни интереса да сами себе лажно терете и у ком делу су те одбране поткрепљене другим изведеним доказима, а која констатација образложење првостепене пресуде чини контрадикторним, имајући у виду да се најпре приликом интерпретације одбране окривљеног наводи да је окривљени негирао извршење кривичног дела које му је стављено на терет и то окривљени АА7, док се касније у образложењу пресуде, приликом оцене његове одбране наводи да је суд одбрану прихватио у делу у коме је окривљени признао своје учешће у извршењу кривичних дела.

Имајући у виду напред наведено, односно разлоге првостепеног суда дате како на страни 21 тако и на страни 71 образложења ожалбене пресуде, то се основано жалбом бранилаца окривљеног истиче да је ожалбена пресуда нејасна и контрадикторна, будући да првостепени суд најпре наводи да је окривљени негирао извршење кривичног дела које му је стављено на терет, док касније наводи да је његову одбрану прихватио у оном делу у коме је признао извршење кривичног дела, а што ожалбену пресуду чини контрадикторном што води њеном обавезном укидању.

По налажењу Апелационог суда у Београду, основано се изјављеним жалбама побија првостепена пресуда због битних повреда одредаба кривичног поступка и то тако што се наводи да у образложењу ожалбене пресуде су изостали разлози о неким одлучним чињеницама, а разлози који су дати су у знатној мери нејасни и противречни. Наиме, по оцени овог суда првостепени суд није дао јасне разлоге који се односе на оцену налаза и мишљења судског вештака.

На страни 72 првостепене пресуде суд наводи да је налаз и мишљење судског вештака економско-финансијске струке ВВ како основни налаз и мишљење од 17.10.2010. године, тако и учињене допуне од 17.11.2010. године и 13.10.2013. године у основи прихватио, имајући у виду да су засновани на обимној и веродостојној документацији, да се ради о вештаку одговарајуће струке за дату врсту вештачења и посебно да је вештак заједно са окривљенима током допуне вештачења размотрио и до краја разјаснио сва спорна питања, при чему првостепени суд у наставку на истој страни наводи да суд није могао прихватити околност која проистиче из допуне налаза и мишљења судског вештака од 13.11.2013. године да је укупно 5.003.038,16 динара колико је уплаћено на текући рачун привредног друштва "АА" од стране наведених седам привредних субјеката за које је доказано да су сарађивали са групом, на текуће рачуне регуларних привредних друштава исплаћен износ од 2.903.350,00 динара, обзиром да је на основу исказа окривљених АА и АА1 сарадња са привредним друштвом "АА" подразумевала само такозвано “подизање готовине” али не и такозвани “прелаз новца”.

Напред наведени закључак првостепеног суда односно оцена налаза и мишљења судског вештака, као и допуне налаза, се, за сада, не може прихватити имајући у виду да првостепени суд не даје јасне разлоге због чега је прихватио основни налаз и мишљење као и учињене допуне од 17.11.2010. године и 13.10.2013. године које је како сам суд наводи у основи прихватио, док са друге стране није могао прихватити допунски налаз и мишљење од 13.11.2013. године, при чему у том правцу не даје јасне и довољне разлоге. Дакле, вршећи анализу наведеног доказа првостепени суд наводи да у основи прихвата основни налаз и мишљење од 17.10.2010. године, као и учињене допуне од 17.11.2010. године и 13.10.2013. године, али да није могао прихватити околност која проистиче из допуне налаза и мишљења судског вештака од 13.11.2013. године, при чему је пропустио да у складу са одредбом члана 428 став 8 Законика о кривичном поступку одређено и потпуно изнесе које чињенице и из којих разлога узима као доказане или недоказане, дајући при томе нарочито оцену веродостојности противуречних доказа, не наводећи којим се разлозима руководио при решавању правних питања.

Наиме, одредбом члана 428 став 8 Законика о кривичном поступку прописано је да ће у образложењу пресуде којом је оптужени ослобођен од оптужбе или је оглашен кривим, суд изнети чињенице које је утврдио у кривичном поступку (члан 83) и из којих разлога их узима као доказане или недоказане, из којих разлога није уважио поједине предлоге странака, дајући при том нарочиту оцену веродостојности противречних доказа, којим разлозима се руководио при решавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли је оптужени учинио кривично дело и при примењивању одређених одредаба закона на оптуженог и кривично дело, при чему по оцени овог суда првостепени суд није поступио у складу са напред цитираном законском одредбом, будући да су по оцени овога суда нејасни разлози у погледу оцене налаза вештака.

Поред наведеног, основано се изјављеним жалбама истиче да првостепена пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама, односно првостепени суд није дао јасне разлоге када је у питању умишљај окривљених.

Првостепени суд на страни 73 образложења ожалбене пресуде када говори о радњама описаним у тачки 2.1 изреке првостепене пресуде наводи између осталог да имајући у виду да су у питању новчане трансакције очигледно без правног основа, које није пратио стварни промет роба и услуга и да су исте предузимали како би остварили имовинску корист, као и постојање договора између њих и мада окривљени АА5, АА6 и АА7 нису били укључени у спровођење свих трансакција описаних у тачки 2.1 изреке пресуде били су свесни у општим цртама деловања читаве групе којим се у наведеном периоду у виду провизије остварује један већи финансијски ефекат у корист појединих припадника, те чињенице да су трансакције у којима они непосредно помажу саставни део таквог деловања на основу чега је првостепени суд закључио да су окривљени били свесни кривичног дела, хтели његово извршење и знали да су та дела забрањена. Док надаље говорећи о радњама из тачке 2.2 изреке првостепене пресуде суд наводи да што се тиче субјективног односа окривљених према овом кривичном делу иако се окривљени АА3 и АА4 нису лично познавали са окривљеним АА и АА1 знали су за њихово постојање и били свесни о општим цртама деловања читаве групе, као и окривљена АА2 којим се у наведеном периоду у виду провизије остварује и један већи финансијски ефекат у корист припадника групе из чега се закључује да су окривљени били свесни кривичног дела, хтели његово извршење и знали да је то дело забрањено.

Наведени разлози које је првостепени суд дао у образложењу ожалбене пресуде, а тичу се умишљаја окривљених су недовољни имајући у виду да нису дати разлози за сваког од окривљених појединачно, а везано за постојање квалификованог облика кривичног дела и то онако како су они оглашени кривима, а пре свега имајући у виду да саизвршиоци, односно подстрекачи и помагачи, одговарају у границама свог умишљаја, сходно одрдеби члана 36 став 1 Кривичног законика којим је приписано да је саизвршилац одговоран за извршено кривично дело у границама свог умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач у границама свог умишљаја, о чему је већ било речи, па су потпуно нејасни разлози које је првостепени суд дао у образложењу ожалбене пресуде, а који су напред наведени, а тичу се јединственог умишљаја окривљених, при чему је обухваћен збир износа провизија по свим трансакцијама у свакој од тачака изреке пресуде, будући да све трансакције чине једну целовитну делатност, а који разлози су по налажењу Апелационог суда у Београду, како се то основано истиче у изјављеним жалбама нејасни и неприхватљиви.

Разлози првостепеног суда дати у образложењу пресуде се не могу прихватити, будући да првостепени суд не даје јасне разлоге када је у питању умишљај окривљених, с обзиром да није довољна сама констатација да су окривљени извршили кривична дела са умишљајем као обликом виности, већ је неопходано за то дати и јасне разлоге, за сваког од окривљених понаособ. Првостепени суд је, по налажењу овог суда, пропустио да образложи на основу чега закључује да су окривљени криивчна дела извршили са директним умишљајем као обликом виности, односно да је у психичком односу окривљених био присутан свесни и вољни елемент, односно да кривица подразумева и свест окривљених да су њихова дела забрањена. Поред тога првостепени суд није индивидуализовао облик виности на страни сваког од окривљених, посебно имајући у виду да сваки окривљени одговара у границама свог умишљаја, о чему суд мора да да јасне и аргументоване разлоге.

Како је првостепена пресуда у делу који се односи на кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, те у делу који се односи на кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 Кривичног законика донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка које воде обавезном укидању првостепене пресуде то је иста укинута и у делу којим је окривљени АА оглашен кривим да је извршио кривично дело прање новда из члана 231 став 3 у вези става 1 и 2 Кривичног законика имајући у виду да се овај део пресуде не може издвојити, будући да се ради о имовини која је стечена кривичним делима у односу на која је обавезно укидање првостепене пресуде, а што се односи и на ослобађајући део пресуде којим је окривљена АА1 ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело прање новца из члана 231 став 3 у вези става 1 и 2 Кривичног законика, убог чега је ожалбена пресуда, усвајањем изјуављених жалби, укинута у целости и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Приликом поновног суђења првостепени суд ће отклонити повреде на које му је овим решењем указано, отклониће нејасноће у изреци које се тичу радњи окривљених, а пре свега помагача и подстракача, даће јасне разлоге који се тичу оцене свих изведених доказа, па и налаза и мишљења судског вештака, јасне разлоге који се тичу сваког од окривљених понаособ, а везано за њихов умишљај, односно облик виности којим су извршили кривично дело, имаће у виду и остале жалбене наводе из изјављених жалби, и то како Тужиоца за организовани криминал, тако и окривљене и свих бранилаца, након чега ће бити у могућности да донесе правилну одлуку за коју ће дати јасне разлоге.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, донео је одлуку као у изреци решења на основу одредбе члана 458 Законика о кривичном поступку.

Записничар,       Председник већа-судија,
Зорица Аврамовић,с.р.     Зоравн Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)