Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.10.2015.

Кж1 По1 16/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 16/15
Дана 02.10.2015. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Мирјане Поповић, Душка Миленковића и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Слађана Лазића, као записничара, у кривичном предмету осуђене АА, због кривичног дела отмица из члана 134 став 5 у вези става 1 КЗ и др., одлучујући о жалби осуђене АА, изјављене против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.275/10 - Кв.По1 бр.430/15 од 26.08.2015. године, у седници већа одржаној дана 02.10.2015. године, у смислу одредбе члана 447 став 1 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђене АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.275/10 - Кв.По1 бр.430/15 од 26.08.2015. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.275/10 - Кв.По1 бр.430/15 од 26.08.2015. године, усвојен је захтев осуђене АА за изрицање јединствене казне, те су преиначене пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.275/10 од 12.10.2011. године, преиначена само у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1 бр.18/12 од 24. и 25.01.2013. године, којом је осуђен на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју је урачунато и време проведено у притвору од 15.05.2010. до 15.03.2011. године и пресуда Трећег основног суда у Београду Спк.бр.130/15 – К.бр.469/15 од 26.06.2015. године, којом је осуђена на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у коју је урачунато време проведено у задржавању од 12.12.2011. до 14.12.2011. године, па је првостепени суд, узимајући као утврђене казне затвора по наведеним пресудама, осуђену осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 5 (пет) месеци, у коју казну је урачунао време проведено у притвору у периоду од 15.05.2010. до 15.03.2011. године, по правоснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.275/10 од 12.10.2011. године и у периоду од 12.12.2011. године до 14.12.2011. године, по правоснажној пресуди Трећег основног суда у Београду Спк.бр.130/15 – К.бр.469/15 од 26.06.2015. године, као и време проведено на издржавању казне затвора.

Против наведене пресуде, због одлуке о кривичној санкцији жалбу је изјавила осуђена АА, са предлогом да јој се казна умањи више од законског минимума од једног месеца.

Поднеском Ктж.бр.16/15 од 17.09.2015. године, Тужилац за организовани криминал предложио је да се жалба осуђене АА одбије као неоснована.

Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, поводом изјављене жалбе у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је у седници већа одржаној дана 02.10.2015. године, у смислу члана 447 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, нашао:

жалба је неоснована.

Правилно је првостепени суд осуђеној АА одмерио јединствену казну затвора у трајању од пет година и пет месеци, примењујући одредбе члана 62 Кривичног законика, којом је прописано да ће суд, ако осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, изрећи јединствену казну за сва кривична дела применом одредаба члана 60 КЗ-а, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Такође, у смислу наведене законске одредбе превилно је суд осуђеној део казне на коју је осуђена издржала по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.275/10 од 12.10.2011. године, правоснажна дана 21.05.2013. године, урачунао у изречену јединствену казну затвора.

Надаље, првостепени суд је приликом одлучивања о висини казне, имао у виду потребу постизања сврхе кажњавања прописане одредбом члана 4 и 42 КЗ, па је прихватајући оцену олакшавајућих и отежавајућих околности у напред наведеним правоснажним пресудама, те полазећи од казни затвора као већ утврђених, осуђену АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од пет година и пет месеци, а на основу одредбе члана 63 КЗ у јединствену казну затвора је урачунао и време проведено у притвору од 15.05.2010. до 15.03.2011. године, по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр. 275/10 од 12.10.2011. године и у задржавању у периоду од 12.12.2011. до 14.12.2011. године, по пресуди Трећег основног суда у Београду Спк.бр.130/15 – К.бр.469/15 од 26.06.2015. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 бр.275/10 од 12.10.2011. године, правоснажна дана 25.01.2013. године.

У изјављеној жалби осуђена износи сопствени утисак о томе да је првостепени суд изрекао превисоку јединствену казну затвора, понављајући олакшавајуће околности на својој страни и то да је у време извршења кривичног дела отмице из члана 134 став 5 у вези става 1 КЗ имала деветнаест година, да није била осуђивана и да је изразила кајање за оба кривична дела за које је осуђена. Међутим, како су наведене околности цењене и од стране првостепеног и другостепеног суда, то је по налажењу овог суда јединствена казна затвора у изреци побијане пресуде правилно одмерена, а у изјављеној жалби осуђена није истакла неку чињеницу или околност која би била од битног утицаја на другачије одлучивање о казни, због чега је иста оцењена као неоснована.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је на основу одредбе члана 457 ЗКП, донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник   ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађан Лазић,с.р.     Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)