Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.02.2014.

Кж1 По1 17/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 17/13
Дана 11.10.2013. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Милене Рашић, Мирјане Поповић, Душка Миленковића и Надежде Мијатовић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Игором Рмандићем као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 и 4 и чланом 33 Кривичног законика, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал Ктр.бр.86/13 од 23.05.2013. године, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 35/13 од 19.04.2013. године, у седници већа одржаној у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Мирјане Илић, донео је дана 11. октобра 2013. године

П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована, жалба Тужиоца за организовани криминал Ктр.бр.86/13 од 23.05.2013. године, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 35/13 од 19.04.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 35/13 од 19.04.2013. године, делимично се ставља ван снаге пресуда Посебног одељења Окружног суда у Београду К.По1 бр. 66/10 (К.П.бр.14/06) од 11.11.2009. године, која је постала правноснажна дана 18.11.2011. године и то у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што се окривљени АА, због учињеног кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 и 4 и чланом 33 Кривичног законика, ближе описаног у правноснажној пресуди Посебног одељења Окружног суда у Београду К.По1 бр. 66/10 (К.П.бр.14/06) од 18.11.2011. године, осуђује на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 1 (једног) месеца, у коју му се на основу одредби члана 63 Кривичног законика, урачунава време лишења слободе и у притвору и то од 24.05.2006. године па до 29.06.2007. године, а по предмету Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 66/10 (К.П.бр.14/06), док у преосталом делу пресуда Посебног одељења Окружног суда у Београду К.По1 бр. 66/10 (К.П.бр.14/06) од 11.11.2009. године, која је постала правноснажна дана 18.11.2011. године, остаје неизмењена. Истом пресудом се на основу одредби члана 264 став 4 у вези са чланом 261 Законика о кривичном поступку, окривљени АА ослобађа од дужности да накнади трошкове поновљеног кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио Тужилац за организовани криминал Ктр.бр.86/13 од 23.05.2013. године и то због битне повреде одредаба кривичног поступка из члан 437 тачка 1 ЗКП, у вези са чланом 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 ЗКП у вези са чланом 440 ЗКП и одлуке о кривичној санкцији из члана 437 тачка 4 ЗКП у вези са чланом 441 став 1 ЗКП.

Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, а по оцени навода изјављених у жалби, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је у седници већа одржаној дана 11.10.2013. године, у смислу члана 447 ЗКП, а у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Мирјане Илић, нашао:

Жалба Тужиоца за организовани криминал је неоснована.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП, Тужилац за организовани криминал указује да је изрека побијане пресуде неразумљива, из разлога што суд у изреци осуђује окривљеног АА због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 и 4 Кривичног законика у вези са чланом 33 Кривичног законика, док у уводу побијане одлуке се експлицитно наводи да се против именованог води поновљени поступак, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др. Овакви жалбени наводи су неосновани из разлога што веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење налази, да изрека побијане пресуде није неразумљива, будући да је првостепени суд, а како то и Тужилац за организовани криминал у својој жалби указује, у уводу пресуде, који не представља изреку пресуде, навео да се води поновљени кривични поступак против окривљеног АА, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др., а које кривично дело му је и оптужницом Тужиоца за организовани криминал стављено на терет и за које кривично дело је пресудом Посебног одељења Окружног суда у Београду К.По1 бр. 66/10 од 11.11.2009. године, која је постала правноснажна дана 18.11.2011. године, одбијена оптужба применом одредби члана 354 став 1 тачка 3 ЗКП.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, Тужилац за организовани криминал у својој жалби указује да су у конкретном случају разлози за понављање кривичног поступка предвиђени одредбом члана 473 став 1 тачка 6 ЗКП, односно да су то чињенице и докази којих није било када је изрицана казна затвора, за које суд није знао, иако су постојале, а очигледно би довеле до блаже кривичне санкције, али да је првостепени суд бројне околности које су му биле познате и које су већ биле цењене приликом изрицања кривичне санкције окривљеном АА поново ценио и узео као олакшавајуће околности, због чега је првостепени суд уместо да да „оцену или закључак о новим чињеницама и доказима“, заправо у већем делу дао оцену и закључак о већ изнетим чињеницама и доказима.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, овакви жалбени наводи су неосновани. Наиме, правилно је првостепени суд нашао да околности а у погледу здравственог стања које су код окривљеног АА наступиле, а које се огледају у тешком облику нарушења здравља, потпуном губитку радне способности и 30% телесног оштећења као последице болести, такве природе да би да су постојале у време изрицања казне, заједно са олакшавајућим околностима, које су биле предмет оцене приликом одмеравања врсте и висине кривичне санкције, како првостепеног тако и другостепеног суда, очигледно довеле до блаже кривичне санкције и због чега правилно првостепени суд закључује да су у конкретном случају испуњени услови за делимично стављање ван снаге пресуде Посебног одељења Окружног суда у Београду К.По1 бр. 66/10 (К.П.бр.14/06) од 11.11.2009. године, која је постала правноснажна дана 18.11.2011. године, у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљеног АА, а како је то и предвиђено одредбом члана 478 став 3 тачка 1 Законика о кривичном поступку.

У циљу утврђивања релевантности оваквих навода окривљеног АА, правилно је првостепени суд ове околности оценио као истините, јер су у потпуној сагласности са пре свега писаним исправама и увидом медицинске документације, али и одлуком Републичког фонда за ПИО – дакле исправама надлежних државних органа или других установа које су издали у границама својих надлежности и овлашћења и чију веродостојност странке у овом кривичном поступку нису довели под сумњу. Надаље, првостепени суд је и правилно у целини прихватио налаз и мишљење комисије вештака лекара Института за судску медицину „Милован Миловановић“ из Београда од 28. јануара 2013. године, обзиром да је исти довољно образложен и дат објективно од стране лица квалификованих за обављену врсту вештачења, те је у потпуности у складу са правилима струке и науке.

Такође, правилно је првостепени суд нашао да је тежак облик нарушења здравља АА нова чињеница, а што се такође неосновано оспорава у жалби од стране Тужиоца за организовани криминал, а у чему је и у делу образложења ове пресуде већ било речи. Надаље и сам тужилац у својој жалби указује да прихвата да су нове чињенице код осуђеног АА потпуни губитак радне способности и телесног оштећења у висини од 30% као последица болести, због чега супротним жалбеним наводима ничим није доведен у питање закључак првостепеног суда, да би напред наведене околности заједно са осталим олакшавајућим околностима, које су биле предмет оцене приликом одмеравања врсте и висине кривичне санкције, очигледно довеле до блаже кривичне санкције.

Оспоравајући првостепену пресуду због одлуке о кривичној санкцији, Тужилац за организовани криминал указује да су бројне неосновано узете олакшавајуће околности и погрешан закључак у погледу извршења казне, довели су до тога да се окривљени осуди на казну затвора од 1 (једне) године и 1 (једног) месеца, а којом казном се у конкретном случају не може по налажењу Тужилаштва за организовани криминал остварити сврха кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ и сврха кажњавања из члана 42 КЗ и то како у погледу специјалне, тако и у погледу генералне превенције.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, овакви жалбени наводи су неосновани, будући да овај суд налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности из члана 54 Кривичног законика, које су од утицаја на врсту и висину кривичне санкције. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА, суд је ценио његове личне прилике у виду значајног погоршања иначе лошег здравственог стања. Наиме, првостепени суд је пре свега имао у виду нову чињеницу – да је окривљени у другој половини 2011. године оперативно лечен због расцепа анеуризме у левој можданој комори, те да је услед наведеног, а у међусобној повезаности са претходно оперисаним карциномом тестиса 1996. године као и операцијом левог плућног крила због сумње на мета промене, 1997. године када је прележао ТБЦ оба плућна крила, те да је решењем Републичког фонда за ПИО од 18.01.2012. године на основу налаза, мишљења и оцене Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 14.12.2011. године, код окривљеног АА у 36 години живота због претрпљених здравствених тегоба констатован потпуни губитак радне способности и утврђено право на инвалидску пензију почев од 09.11.2011. године. Надаље, правилно првостепени суд цени и чињеницу да је увидом у медицинску документацију, те налаз и мишљење комисије вештака лекара од 28.01.2013. године, утврђено да је код окривљеног АА након операције анеуризме главе 2011. године, која се надовезала на претходне операционе захвате 1996 и 1997. године, које је суд имао у виду приликом одмеравања раније изречене казне, код окривљеног накнадно наступили и други здравствени проблеми и то у вези са штитном жлездом, тегобе уролошке природе, те да актуелно постоје обољења артеријске хипертензије, повишене вредности триглицерида и анксиозно депресивни поремећај, због којих се налази на одговарајућој медикаментозној терапији и хигијенско дијететском режиму. Правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности ценио и породичне прилике окривљеног – чињеницу да је окривљени АА ожењен човек, у међувремену 2010. године постао отац троје малолетне деце, која су обзиром на његов боравак у кући за њега изузетно везана, а ценио је као олакшавајуће околности његов ранији живот и држање након учињеног кривичног дела, односно чињеницу да се ради о лицу које ни пре ни после предметног поступка, није осуђиван нити прекршајно кажњаван, нити се против њега водио, нити се води други кривични поступак.

Обзиром на овако јасне и недвосмислене разлоге које првостепени суд даје у образложењу побијане пресуде на страни 7 и 8 образложења, правилан је закључак истог да све напред наведене олакшавајуће околности имају несумњиво карактер нарочито олакшавајућих околности, те да у конкретном случају има места и изрицању казне испод законом прописаног минимума и примени одредби члана 56 и 57 став 1 тачка 4 Кривичног законика, због чега је правилно првостепени суд окривљеног АА због учињеног кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 и 4 и чланом 33 Кривичног законика, а које је ближе описано у правноснажној пресуди Посебног одељења Окружног суда у Београду К.По1 бр. 66/10 (К.П.бр.14/06) од 18.11.2011. године, осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 1 (једног) месеца, у коју му је на основу члана 63 Кривичног законика, урачунао и време лишења слободе и време проведено у притвору почев од 24.05.2006. године па до 29.06.2007. године, а по предмету Вишег суда у Београду, Посебно одељење под пословним бројем К.По1 бр. 66/10 (К.П.бр.14/06), а за шта је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао разлоге, које као такве прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, правилно налазећи да ће се и овако ублаженом казном затвора у потпуности остварити односно сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а све у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

Из изнетих разлога, на основу одредби члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донело одлуку као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Игор Рмандић       Зоран Савић


СИС

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)