Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.02.2015.

Кж1 По1 17/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 17/14
Дана 03.02.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Наде Зец, председника већа, Верољуба Цветковића, Драгољуба Ђорђевића, Бојане Пауновић и Милене Рашић, чланова већа, уз учешће судског саветника Ирене Јушковић и записничара Јасне Билић, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.По1 бр. 98/13 од 09.04.2014. године, након одржаног претреса у смислу одредбе члана 446 и 449 ЗКП, дана 30.01.2015. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА и бранилаца окривљеног, адв. АБ и адв. АБ1, донео је дана 03. фебруара 2015. године


П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ жалба Тужиоца за организовани криминал, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 98/13 од 09.04.2014. године, тако што иста сада гласи:

Окривљени АА, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођен _. године у Београду, са пребивалиштем у _, улица _, непријављено борави у Београду, улици _, држављанин Републике Србије, завршио _, неожењен, без деце, незапослен, осуђиван пресудом Окружног суда у Београду К.бр.4/08 од 27.01.2009. године због кривичног дела из члана 348 став 3 КЗ, на казну затвора у трајању од две године, пресудом Основног суда у Котору због кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 403 став 1 КЗ Црне Горе, на казну затвора у трајању од три месеца,


К Р И В  Ј Е
Што је:

Дана 12.06.2008. године, заједно са НН лицем - “типером”, окр. АА1 и окр. АА2, који су правноснажном пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1 бр. 64/12 оглашени кривим за извршење кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, у вечерњим сатима, у Београду, у улици Коларчева број 4, у златарској радњи “Izrael Diamond Center-ABCO Internacional", ДOO, у оквиру плана групе, у намери прибављања противправне имовинске користи, употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот и тело оштећеног ОО, радника у златари, одузео 481 комада разних сатова и накита и то -IWC (21 комад), Vaceron Constantin (17), Audemars Piquet (28), Ulysse Nardin (24), Breitling (10), Raymond Weil (10), Chopard (186), Israel Diamond Center (185), укупне вредности 3.509.713,45 еура у динарској противвредности 281.827.634,28 динара, а на штету предузећа “Izrael Diamond Center” из Израела и предузећа "ABCO Internacional", ДOO из Београда,

-на тај начин што су претходно прикупили информације о начину обезбеђења златарске радње, запосленима, врсти и количини робе која се налази у радњи, да би дана 12.06.2008. године, по завршетку радног времена, након што се оштећени ОО упутио ка свом путничком возилу, окривљени АА2 и окривљени АА пришли истом, ухватили га за главу и тело, убацили у комби возило марке “Мерцедес МБ 110Д”, тамне боје, које су претходно набавили за извршење кривичног дела, окривљени АА1 и окривљени АА2 везали му руке и ноге жицом, одузели кључеве и даљински управљач за подизање роло-врата златарске радње, те ударајући га по глави и телу и претећи му пиштољем, истог натерали да им каже шифру за деактивацију алармног система, шифру за отварање металног сефа у радњи, те да им каже где се налази кључ од сефа, након чега су се довезли до радње, па је у исту најпре ушао окривљени АА2, покушао да отвори сеф, па како није успео, напустио је просторије златаре, вратио се до комби возила, да би окривљени АА1 након тога оштећеног ОО увео у златарску радњу и уз претњу пиштољем га натерао да отвори сеф, након чега је ушао у радњу и окривљени АА, те су из сефа одузели сатове и накит, отишли до комби возила, где су их чекали окривљени АА2 и друго НН лице - “типер”, затим се комбијем одвезли до Гроцке, улица _, где су из комбија изнели и пребацили у друго возило одузете ствари, те након што су комби запалили, удаљили су се са лица места, при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење, свестан да је оно забрањено, способан да схвати његов значај и да управља својим поступима,

-чиме је извршио кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ,

-па га суд применом одредбе члана 4, 42, 45 и 54 КЗ


О С У Ђ У Ј Е

НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 5 (ПЕТ) ГОДИНА, у коју му се, сходно одредби члана 63 КЗ, урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду, Посебног одељења Ки.П.бр.20/08 од 12.07.2008. године, који му се рачуна од 10.07.2008. године, када је лишен слободе до 29.06.2012. године, када је притвор укинут и време проведено у екстрадиционом притвору по решењу Вишег суда у Подгорици од 16.10.2013. године до 21.03.2014. године и у притвору по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.98/13-Кв.По1бр.142/14 од 22.03.2014. године, који му се рачуна од 21.03.2014. године, када је лишен слободе, до 09.04.2014. године, када је притвор укинут.

Оштећени “Izrael Diamond Center“ и „ABCO Internacional", ДOO, упућују се на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

На основу одредбе члана 262 став 2 ЗКП-а окривљени АА се обавезује да накнади трошкове кривичног поступка у износу који ће бити одређен посебним решењем, а сходно одредби члана 264 став 3 ЗКП-а окривљени се обавезује да на име паушала плати износ од 20.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 98/13 од 09.04.2014. године окривљени АА, сходно одредби члана 423 тачка 2 ЗКП, ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ.

Оштећени “Izrael Diamond Centar” и "ABCO Internacional" ДOO упућени су на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева.

Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 у вези члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП и погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 ЗКП у вези члана 440 став 1 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, уважавањем жалбе ТОК-а, по одржаном претресу, преиначи првостепену пресуду, тако што ће окривљеног АА огласити кривим за кривично дело из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ и изрећи му казну затвора.

На жалбу Тужиоца за организовани криминал одговоре су поднели:

-окривљени АА, који је поднео и допуну одговора на жалбу, са предлогом да се жалба ТОК-а одбије и остане при одлуци коју је донео првостепени суд, односно потврди ослобађајућа пресуда,

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ, са предлогом да Апелациони суд у Београду након одржане јавне седнице одбије жалбу ТОК-а као неосновану и потврди првостепену пресуду, те да бранилац присуствује седници већа на којој се буде одлучивало о жалби.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр. 19/14 од 30.05.2014. године предложио је да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји као основана, обзиром да су наводи жалбе основани.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа, у смислу одредбе члана 447 ЗКП, па је, након разматрања целокупних списа предмета, жалбених навода и предлога, одговора на жалбу, као и предлога ТОК-а, датог у напред наведеном поднеску, нашао да је жалбом Тужиоца за организовани криминал правилно указано на непотпуно утврђено чињенично стање, јер испитани сведок СС, који је правноснажно ослобођен у истом поступку за учешће у извршењу истог кривичног дела је у поднеску који је доставио Тужилаштву за организовани криминал од 14.04.2014. године, а који се налази у списима предмета, исказао жељу да сведочи поново и да допринос у смислу потпуног утврђивања чињеничног стања од значаја за доношење законите одлуке, тако да је пресуда заснована на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању.

  Обзиром да је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, то је овај суд, у смислу одредбе члана 449 ЗКП, одржао претрес пред другостепеним судом у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА и његових бранилаца адв. АБ и адв. АБ1.

На претресу је другостепени суд саслушао окривљеног АА, испитао сведока СС, извршио увид у доказе изведене пред првостепеним судом.

Апелациони суд у Београду је након оцене одбране окривљеног АА и свих доказа појединачно и у међусобној вези, те оцене навода из жалбе Тужиоца за организовани криминал и одговора на жалбу окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, те предлога Тужиоца за организовани криминал, утврдио чињенице које су релевантне за пресуђење у овој кривично-правној ствари.

Окривљени АА је пред другостепеним судом, износећи своју одбрану, остао при одбрани коју је изнео пред првостепеним судом, додајући да нема ништа ново да дода или да измени. Пред првостепеним судом окривљени је негирао извршење кривичног дела које му се ставља на терет, наводећи да АА1 АА1 и АА2 познаје и то окривљеног АА1 из кладионице, где су се упознали пар година пре хапшења, а заједно су становали код СС1, у улици _, док АА2 познаје као _ кик-бокс клуба “Синђелић”. Са сведоком СС као и са окривљенима АА1 и АА2 није имао никакву заједничку криминалну активност. Истакао је да му је полиција наместила све доказе, да су докази нелегално прибављени и подметнути од стране полиције.

У завршној речи окривљени АА прихватио је завршне речи својих бранилаца и додао да је утврђено да није био на лицу места у златари критичног дана, нити је он то треће лице, а за шта постоје два доказа. Полиција је приликом ДНК анализе криминалистичког прегледа лица места изоловала траг бочне ивице врата сефа, где се види како треће лице, за које се тврди да је он на снимку, јасно додирује бочну страну ивице сефа и оставља трагове. То се види на камери број 5, време 22:30:11, за који је утврђено да нису његови. Он је очекивао да ће вештак ВВ доћи на претрес, јер у вештачењу где су слике број 4 и број 5, на основу поређења висине лица из златаре, даје закључак да је лице високо 1,76 цм, а он је висок 1,93 цм, том трећем лицу врата сефа, односно сеф је у висини грудног коша, што значи да он не одговара том лицу, него је то много виша особа од њега. Јасно се може закључити да он не одговара висини особе. Даље је нагласио да ће тражити издвајање записника о претресу станова.

У завршној речи заменик Тужиоца за организовани криминал навео је да остаје при завршним речима које је дао у досадашњем току поступка и при наводима жалбе, те да сматра да је окривљени АА извршио кривично дело из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ.

У завршној речи бранилац окривљеног АА, адв. АБ навео је да не постоји ниједан доказ да је окривљени извршио кривично дело које му се ставља на терет, што произилази из исказа осталих саокривљених, да су рађени ДНК профили и нигде не постоји присуство окривљеног АА, антрополошко вештачење је било поприлично мањкаво. Што се тиче сведока СС, навео је да мотиви за ово лажно сведочење постоје, а постоји и изјава где сведок говори да нема ниједан једини доказ да је било ко њему претио. Члан 102 став 4 ЗКП-а предвиђа да јавни тужилац ако има било каква сазнања да је прећено треба да предузме одговарајуће радње и мере, а он то није урадио, зато што сведоку није прећено. Истакао је да треба поново размотрити предлог одбране да се издвоји записник о претресању стана, а при том пронађен је наводно неки папир код АА у стану, а сведоци уопште нису били присутни за време вршења претреса. Поново се прешло преко чињенице, која је неспорно утврђена и констатована од стране држаоца стана, да су АА и АА1 фактички променили станове, што значи да је папир АА1 који се ту нашао, што и он тврди. Такође, предложио је да се размотри опција евентуалног издвајања ЦД-а, јер се не зна ко је предао снимак из златаре, као и да се потврди првостепена пресуда.

Бранилац окривљеног адв. АБ1 придружио се завршној речи браниоца адв. АБ и додао да девет позива из затвора у Спужу од АА, комуникација у марици, заједничко смејање вештачењу које је извршено, које је у списима предмета било после изласка из притвора су три кључна доказа које је изнео овај сведок пред судом, а писмо његово које је тужилаштво доставило уз своју жалбу, дошло је на адресу судије у првостепеном поступку, непосредно по његовом саслушању и у другим предметима, значи никакве претње није имао него он закључује да постоје претње. Даље је навео да има доказе око психичке лабилности сведока, али моли суд да има у виду три ствари, телефонирање из затвора супрузи, комуникација у марици, где стоји овлашћено службено лице, командир, да причају о детаљима и препознавање где он каже “нисам 100% сигуран да је он, али ја знам да је он” или жели да зна, а нема ниједног материјалног доказа на ту околност, нити ДНК, антрополог сам каже да не може да утврди да ли је он или не.

Апелациони суд у Београду је, испитујући жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал на претресу пред другостепеним судом испитао сведока СС. Он је изнео своја сазнања око учешћа АА у извршењу кривичног дела разбојништва на штету “Izrael diamond centra” - “A.B.C.O internacional” ДОО из Београда, наводећи да је до ових сазнања дошао у току поступка који је вођен пред првостепеним судом у вези овог кривичног дела против свих окривљених, тако и против њега, као и у непосредној комуникацији са окривљеним АА, а која је вођена пре почетка претреса пред првостепеним судом, и после напуштања суда у возилу – марици, док су чекали да буду одвезени у притворске просторије. Такође је истакао да је до одређених сазнања о извршењу кривичног дела дошао и читајући “пушкице” које су размењивали преко адвоката, као и после изласка из притвора када је од окривљеног АА директно добио задужење да прати одређено лице. Сведок је истакао да је АА учествовао у извршењу овог кривичног дела, те да раније није дао свој исказ, обзиром да је био у страху јер му породица није била заштићена. Навео је да АА познаје 14 – 15 година, да су другови, те да окривљеног АА1 зна годину-две мање, а да је АА2 упознао месец и по дана пред хапшење у вези златаре. Даље је навео да га је АА замолио да му направи два телефона за праћење, које му је он направио и предао са две картице. У један телефон је убацио картицу тадашње девојке СС2. Тада га је АА питао да ли је расположен да ради нешто са њим, не објашњавајући о чему се ради, што је он одбио, јер је имао друге планове. Објаснио је да су у пљачки златаре учествовали АА1, АА2 и АА, а да оно што њега везује за ову пљачку су телефони, које је дао окривљеном АА, а што је претходно и објаснио. Истакао је да је АА организовао акцију, одредио шта и како се ради. Навео је да је постојао човек, који је типовао златару, проверавао колико има унутра пара и за то је добио проценат. Име човека АА му никада није рекао, јер се то и не говори, а та четврта особа није била на лицу места. Даље је навео да има сазнања да је прво у златару ушао АА2, а затим АА1 са човеком кога је до тада чувао у комби возилу, а да би отворио сеф, онда је ушао АА да провери што су се толико задржали. Након тога су, са одузетим накитом и камењем, отишли у њему непознатом правцу, после чега су запалили комби возило, а затим боравили у неком скривеном стану.

Износећи своја сазнања до којих је дошао после изласка из притвора, навео је да је добио задужење од окривљеног АА да прати човека по имену СС3, чији је надимак “сс3”, и живи на Вождовцу, а који је учествовао у продаји одузетих ствари из златаре. Истакао је да то лице није дало 170.000 или 180.000 евра за део накита. Код тог човека се налазио накит и паре је требало да да АА и АА2, док је остали део накита продат одмах за 200.000 евра и мисли да је продат у иностранству. Од добијеног новца од продаје накита, а како му је АА објаснио, део пара је потрошен за ангажовање одбране у вези овог кривичног дела, део је дат АА2 жени и то у износу од 30.000 евра, плаћени су АА1 дугови, око 30.000 или 50.000 евра, а његова мајка је добијала 400 до 500 евра месечно и то на руке преко АА тадашње девојке СС4, а некада и преко његове мајке СС5, коју он добро познаје.

После давања телефона АА мисли да се једанпут састао са њим код кафића “Харизма” у улици Војводе Степе, близу АА куће, а са АА2 се није састајао, док се са АА1 видео пар дана после предаје телефона. После обијања златаре се није састајао и разговарао са њима о томе. Истакао је да је пред првостепеним судом одгледао видео снимак који је узет са сигурносних камера из златаре, те да је на овом снимку препознао окривљеног АА. Објаснио је да је то последња особа што улази у златару, а то му је потврдио и сам окривљени АА. С обзиром да га познаје цео живот, то је могао и сам да закључи.

Даље је навео да на претресу пред првостепеним судом, када је испитан у својству сведока, није смео да изнесе сва сазнања, јер његова породица није добила заштиту. У међувремену је АА слао двојицу момака са писмом, који су његову жену заустављали на улици, а и сам АА је његову жену звао девет или десет пута из затвора у Спужу и вршио притисак да прихвати нагодбу за друго кривично дело. Такође је у затвору био у казненом блоку Д, где је било људи који подржавају АА и који су, када изађу на прозор, коментарисали да му долази жена сама, да свашта може да јој се деси, тако да је трпео психичку претњу, па се плашио за своју породицу.

Након одржаног претреса, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, након разматрања целокупних списа предмета, заједно са побијаном пресудом, те изведених доказа, како пред првостепеним судом, тако и пред Апелационом судом у Београду, нашао:

Жалба Тужиоца за организовани криминал је основана.

Оцењујући изведене доказе појединачно и у њиховој међусобној вези, Апелациони суд у Београду је са несумњивом сигурношћу утврдио да је окривљени АА заједно са окривљеним АА1, АА2 и НН лицем “типером” у вечерњим сатима у Београду, у улици Коларчева број 4, у златарској радњи “Izrael diamond center” - “ABCO Internacional” ДОО, у оквиру плана групе, у намери прибављања противправне имовинске користи, употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот и тело оштећеног ОО, радника у златари одузео 481 комада разних сатова и накита, а који су ближе наведени у изреци пресуде.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.64/12 према окривљенима АА1 и АА2 поступак је правноснажно окончан, а пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.170/10 од 16.12.2011. године тада окривљени СС је правноснажно ослобођен да је заједно са претходно наведеним окривљенима учествовао у извршењу кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ. Обзиром да је СС правноснажно ослобођен због извршења овог кривичног дела, то је могао бити испитан у својству сведока, јер не спада у круг лица која су, на основу члана 93 и 94 ЗКП-а, искључена или ослобођена од дужности сведочења.

Оцењујући исказ сведока СС дат на претресу пред другостепеним судом, а у коме је изнео своја сазнања о учешћу окривљеног АА у извршењу кривичног дела разбојништва на штету “Izrael diamond center” - “ABCO Internacional” ДОО из Београда, суд је прихватио, јер је сведок на крајње уверљив начин објаснио учешће овог окривљеног у извршењу кривичног дела, као и своја посредна и непосредна сазнања о радњама како окривљеног АА, тако и окривљених који су правноснажно осуђени за извршење овог кривичног дела. Сведок је детаљно и уверљиво објаснио због чега раније није желео пред судом да да свој исказ, односно да је био у страху, с обзиром да му породица није била заштићена, а трпео је претње од АА, преко његових другова у затвору и позива упућених његовој супрузи.

Одбрану окривљеног АА, који у потпуности негира извршење кривичног дела, наводећи да нема доказа да је он улазио у златару, те да налазом вештака антрополога ВВ то није потврђено, те да су му полицајци који су незаконито претресали његов стан подметнули доказе, суд није прихватио, јер је оваква одбрана окривљеног оповргнута изведеним доказима пред првостепеним судом, тако и исказом сведока СС.

Наиме, пред првостепеним судом је изведен као доказ снимак са сигурносних камера који су приликом увиђаја на лицу места узети из златаре, а од стране радника МУП-а. С обзиром да је сведок СС овај снимак одгледао пред првостепеним судом, а затим да је у разговору са окривљеним АА пре почетка суђења и приликом повратка до притворске јединице разговарао о њему, а о чему се детаљно изјаснио на претресу пред другостепеним судом, то је суд ценио и дошао до закључка да је сведок препознао окривљеног АА на овом снимку. Поред тога, суд је у потпуности прихватио и исказ овог сведока у делу где се изјашњавао о коментарима после одгледаног снимка када се окривљени АА изјаснио како је испао. Када се исказ овог сведока доведе у непосредну везу са налазом вештака антрополога ВВ у коме је вештак дао мишљење да између особе са снимка и окривљеног АА постоје одређене заједничке карактеристике у погледу висине, јер је АА висок 193 цм, а лице на снимку између 186 и 196 цм, носа шиљатог, правилног носног гребена, изражене браде између образа и уста, доње усне средње пуне, при чему је закључак вештака да наведене сличности нису довољне да би се поуздано утврдио идентитет особе са снимка, али због бројних сличности је изнео мишљење да би особа са снимка могла бити окривљени АА, то је овај суд, а имајући у виду и исказ сведока СС и његову комуникацију и сазнања која је добио од окривљеног АА несумњиво утврдио да је трећа особа, поред АА1 и АА2, која је улазила у златару, а која се види на видео-снимку управо окривљени АА.

Одбрана окривљеног АА да његова висина не одговара висини лица, а како је то наведено у антрополошком вештачењу, није прихваћена, управо имајући у виду да се вештак изјаснио да је особа на снимку између 186 и 196 цм, а да је АА висок 193 цм. Постоје и остале сличности, а како је то вештак навео не искључују могућност да је лице на снимку окривљени АА, па имајући у виду и исказ сведока СС да су после одгледаног снимка коментарисали како је испао и да му је АА лично рекао да је он, то је у потпуности оповргнута одбрана окривљеног. Такође одбрана окривљеног АА изнета у завршној речи пред другостепеним судом да је антрополошко вештачење обављено пошто је сведок СС изашао из притвора, те да сведок није имао сазнања о овом вештачењу, те да га нису могли ни коментарисати, суд није прихватио из разлога што се сведок СС није ни изјашњавао о налазу вештака антрополога, већ је у свом исказу пред другостепеним судом изнео своја сазнања после одгледаног видео-снимка који је узет из златаре, а у вези разговора који је вођен са окривљеним АА и осталим окривљенима према којима је поступак правноснажно окончан.

Чињеница да у ДНК профилу биолошких трагова узетих са предмета из златаре, а међу њима и сефа, није издвојен ДНК профил окривљеног АА, што окривљени и браниоци истичу, није од утицаја на другачију одлуку суда, имајући у виду остале изведене доказе.

Овај суд је извршио увид и у видео запис из златаре и то снимак камере 5, време 22:30:11, а што окривљени АА наводи у завршној речи, па је утврдио да лице на снимку није шаком дохватило горњу ивицу сефа, тако да биолошки трагови нису ни могли остати, већ то лице, држећи мобилни телефон у десној руци, додирује рукавом десне руке-подлактице горњу ивицу сефа.

Одбрана окривљеног је доставила суду извештај Управе за извршење кривичних санкција да приликом превоза притворених лица у возилу Окружног затвора седи и службено лице, тако да комуникација између окривљених није могућа, а који је прибављен од Управе на лични захтев окривљеног АА. Неспорна је чињеница како је уређено привођење и одвођење лица која се налазе у притвору, а ради присуства претресу. Међутим, познато је да приликом доласка и одласка лица на суђење пред првостепеним судом иста се превозе у једном возилу, те да лице које врши обезбеђење није увек присутно у том возилу и сасвим је могућа комуникација свих окривљених који таквим возилом долазе на суђење, чекају у одређеној просторији на почетак претреса, а затим се заједно истим возилом враћају у притворску јединицу. Из тих разлога суд није прихватио наводе одбране окривљеног АА као и његових бранилаца да комуникација између окривљених пре почетка претреса пред првостепеним судом и после завршетка претреса није могућа.

Одбрана окривљеног АА да од сведока СС није примио телефоне, а који су коришћени приликом извршења кривичног дела на штету златаре је оповргнута како исказом сведока СС, тако и доказом који је изведен пред првостепеним судом, а то је листинг међусобних комуникација на дан извршења дела. Исказ сведока СС да је окривљеном АА предао два телефона са “локаторима”, а који могу међусобно да се повежу, је од стране суда у потпуности прихваћен, а потврђен је и листингом позива везан за телефон са ИМЕИ бројем _, а у којем се телефону налазила картица девојке СС, СС2. Из извештаја “Теленора” суд је утврдио да је наведени телефон са ИМЕИ бројем и претходно наведеном картицом, у моменту изршења дела регистрован на подручју базне станице мобилне телефоније на којој територији се налази и златара, а то је Трг Републике, Народно позориште, Француска 3, Београд. Из овога несумњиво је утврђено да је овај телефон у којем се налазила картица на име СС2, коришћен у време извршења кривичног дела.

Правилно је првостепени суд изјашњавајући се о претресу просторија и станова које су окривљени АА1, АА и АА2 користили, утврдио да је у просторијама које је користио окривљени АА, у улици _, пронађен списак са ознакама и ценама робе које у потпуности одговарају роби која је одузета приликом разбојништва у златари, као и експлозивне материје, полицијска ротација, мобилни телефони и друго. При том је претресање станова и просторија изведено на основу валидних наредби истражног судије Вишег суда у Београду, а околност да је окривљени АА одбио да потпише потврду о одузетим стварима није од значаја, јер представља констатацију шта је пронађено и одузето. Такође, наводи да нема наредбе за претрес просторија окривљеног АА, на адреси у улици _, што АА истиче током одбране у току целог кривичног поступка, није од значаја, обзиром да наредба за претрес истражног судије постоји за окривљеног АА1 и за објекат на адреси у улици _. Из исказа сведока радника МУП-а који су вршили претресање утврђено је да за окривљеног АА и његово учешће у кривичном делу нису знали пре него што су претресом пронашли доказе који га повезују са кривичним делом, односно спецификација робних марки и цена, а из извештаја Геодетског завода односно Службе за катастар непокретности Београд од 14.03.2011. године, извод из катастра непокретности број _ КО Вождовац, за ову адресу, суд утврђује да је реч о јединственом грађевинском објекту без назнаке посебних грађевинских целина унутар истог, а околност да су поједине просторије по властитом нахођењу власника - сведока СС1, означени као станови број 4 и 5, те да записници означавају просторије као станове и то 4 за АА1 и 5 за АА, не умањује валидност наредбе за претресање која се односи на цео објекат у улици _, тим пре што и сведоци из МУП-а који су вршили претресање говоре о томе да на спрату има више просторија у оквиру исте грађевинске целине.

Стога дата наредба за претресање обухвата цео објекат, а циљ претресања је осим лишења слободе осумњичених лица и проналажење свих предмета и трагова који су у вези са кривичним делом, те не стоји тврдња одбране да због недостатка појединачне наредбе за претресање просторија окривљеног АА претрес није извршен на основу наредбе суда, те да је овај доказ незаконит.

По оцени овог суда, из исказа сведока претреса СС1, те сведока СС6, СС7 и СС8, а како је правилно утврдио првостепени суд, произилази да су ствари наведене у записницима о претресу и потврдама о одузетим стварима пронађене у просторијама у којима је вршен претрес, имајући у виду да је у просторијама окривљеног АА пронађен списак са ценама и ознакама робе који се поклапају са ознакама робе која је одузета приликом разбојништва, а из исказа сведока СС8 произилази да му је сам АА рекао да су у претресаној просторији његове ствари, при чему се првобитно лажно и представио, па ако се чињеница о пронађеном списку код окривљеног АА повеже са наводима из одбрана окривљеног АА1 и АА2, те исказом сведока СС датог на претресу пред другостепеним судом произилази несумњив закључак да је окривљени АА учествовао у извршењу овог кривичног дела.

Даље, наводи одбране окривљеног АА да су окривљени АА1 и АА мењали станове, те да списак који је пронађен у стану окривљеног АА није његов, већ окривљеног АА1, као и да је претресање извршено противзаконито, јер истом нису присуствовали сведоци су неосновани. Ово из разлога, као што је претходно и наведено, окривљени АА је потврдио да се у стану налазе његове ствари, тим пре што је у стану АА1 пронађено више спискова са спецификацијом предмета одузетих из златаре. Поред тога, првостепени суд је правилно утврдио да су претресу стана окривљеног АА и АА1 присуствовали сведоци. Један од сведока је и СС6, који се пред првостепеним судом детаљно изјашњавао о извршеном претресу, истичући како је око 6 часова ујутру, када се спремао на посао позван од свог комшије СС1 да присуствује претресу и како је оно обављено.

Даље, одбрана окривљеног АА да је исказ сведока СС лажан, те да нико није претио његовој породици и њему, као и наводи одбране окривљеног да сведок има мотиве да лажно сведочи и да треба вештачити његово здравствено стање, нису прихваћени. Наиме, сведок СС је детаљно објаснио зашто није смео да износи своја сазнања о извршењу овог кривичног дела пред првостепеним судом, при чему је истакао да је на њега вршен притисак да призна кривично дело у другом предмету по којем се сада и налази на издржавању казне. Да овај сведок износи она сазнања која има на уверљив и поуздан начин указује и чињеница да се сведок прецизно изјаснио која задужења је добио од окривљеног АА, а после изласка из притвора. Суд је у потпуности прихватио наводе овог сведока где је прецизно објаснио да је у непосредној комуникацији са окривљеним АА добио задужење да прати одређену особу по имену СС3, а по надимку “сс3”. Сведок се прецизно изјашњавао где ова особа живи, а при чему је изнео и сва сазнања о подели новца после продаје једног дела накита и начину трошења, при чему је навео да је већи део новца потрошен за плаћање одбране окривљених у овом кривичном поступку и куповину пакета који су им достављани за време боравка у притвору. При томе је сведок навео и колико новца је добила његова мајка, тако што јој је месечно предаван износ на руке, а преко девојке, а понекад и мајке окривљеног АА.

Имајући у виду исказ оштећеног ОО, а који је саслушан пред првостепеним судом, несумњиво је утврђено да је у извршењу овог кривичног дела поред окривљеног АА1 и АА2 који су правноснажно осуђени учествовао и окривљени АА. Наиме, сведок ОО је у свом исказу навео да је по завршетку радног времена отишао до свог возила, када му је пришло једно лице од позади, ухватило за главу, ставило руку на уста, па га заједно са другим лицем убацио у комби, где га стављају потрбушке на под, везују му руке и ноге, а затим једно лице седа на њега. Пошто су му саопштили разлоге отмице, прете му пиштољем, одузимају му кључеве и даљински од роло врата на радњи, тражећи му шифру аларма и сефа. Сведок се изјаснио да су га ова лица ударала у пределу главе, а што је проузроковало подливе на лицу. Доставио је суду извештај о задобијеним телесним повредама па је суд утврдио да је из извештаја лекара специјалисте КЦС од 12.06.2008. године и извештаја офталмолога од 13.06.2008. године, а који су изведени пред првостепеним судом правилно утврђено да је оштећени задобио повреде -локално вишеструка нагњечења поглавине, хематом ока лево и више малих хематома на оба капка ока, што се према локацији поклапа са исказом оштећеног да је од удараца у потиљак ударао лицем о под комбија.

Сведок ОО је даље, објашњавајући след догађаја, навео да су четири особе учествовале у нападу на њега, истичући да га двојица нападача изводе из комбија, док остали остају у комбију, па из тих разлога исказ сведока СС да четврто лице НН “типер” није био на лицу места није од значаја, посебно када се има у виду да сведок ова сазнања добија од окривљених.

Поред тога правилно је првостепени суд утврдио да су предметну златару обезбеђивали радници “Прогарда” као и редослед лица која су дошла на лице места. Такође је правилно првостепени суд нашао да је директорка оштећене СС9 обавештена о обијању златаре од сведока оштећеног ОО, а затим и од радника “Прогарда”. Сведокиња је менаџер – директор златаре па се и детаљно изјашњавала о видео надзору и аларму са којим је златара била обезбеђена. Суд је прихватио исказе оштећеног ОО и сведока СС9, а која се изјаснила и о одузетим стварима из златаре.

Према томе, код свега напред наведеног, Апелациони суд у Београду је нашао да је окривљени АА заједно са НН лицем – типером и окривљеним АА1 и окривљеним АА2, који су правноснажном пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења оглашени кривим, у оквиру плана групе, а у намери прибављања противправне имовинске користи, употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот и тело оштећеног ОО, радника у златари, одузео 481 комад разних сатова и накита.

Окривљени АА, у оквиру плана групе, заједно са НН "типером" и осуђеним АА1 и АА2, у намери да одузму туђе покретне ствари, према оштећеном ОО су применили силу, тако што су га осуђени АА2 и окривљени АА, убацили у комби, везали, претили да ће га лишити живота уколико не буде сарађивао и одао шифру аларма и сефа, што је оштећени и учинио под осећајем страха и угрожености живота. При томе су оштећеног ударали и нанели му повреде које су претходно описане, а затим га је осуђени АА1 под претњом употребе оружја извео из комбија, одвео до златаре, приморавши га претњом пиштољем да отвори сеф. Из сефа су осуђени АА1 и окривљени АА одузели сатове и накит у врсти, количини и вредности како је то правилно првостепени суд утврдио у правноснажној пресуди, те тако прибавили себи противправну имовинску корист. Дакле, окривљени су у времену, месту и начину како је то описано у изреци пресуде, употребом силе и претње према оштећеном ОО, у намери да себи прибаве противправну имовинску корист одузели туђе покретне ствари на штету предузећа “Izrael diamond center” - “ABCO internacional” ДОО из Београда, сатове – накит, означене вредности, која вишеструко премашује законски лимит.

Како је на основу свих изведених доказа Апелациони суд у Београду, Посебно одељење нашло да је окривљени АА учествовао у извршењу овог кривичног дела, то је уважавајући жалбу Тужиоца за организовани криминал, преиначио првостепену пресуду тако што је окривљеног АА огласио кривим због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, имајући у виду да се у његовим радњама стичу сви субјективни и објективни елементи овог кривичног дела. Окривљени је у оквиру плана групе, заједно са НН “типером”, осуђеним АА1 и осуђеним АА2, применили силу према оштећеном ОО, на претходно описани начин, у намери да себи прибаве противправну имовинску корист на штету оштећених предузећа “Izrael diamond center” - “ABCO internacional” ДОО из Београда. При томе је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење нашао да је окривљени АА кривично дело извршио у стању урачунљивости и способан да схвати значај својих дела и да управља својим поступцима, те је при извршењу кривичног дела поступао са директним умишљајем, свестан да је исто забрањено и хтео је извршење истог.

Имајући у виду да је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, то је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење узео у обзир све околности из члана 54 КЗ, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена, приликом одлучивања о кривичној санкцији, па је од олакшавајућих околности на страни окривљеног узео у обзир релативну младост окривљеног у време извршења кривичног дела, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је окривљени осуђиван, те изражену упорност у извршењу кривичног дела, висину противправне имовинске користи која је прибављена извршењем кривичног дела, која вишеструко премашује законски лимит за квалификовани облик овог кривичног дела, па је окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју му је, сходно одредби члана 63 КЗ урачунао време проведено у притвору, како је то наведено у изреци пресуде, а налазећи да ће се овако изреченом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Суд је оштећене упутио на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева, сходно члану 258 став 4 ЗКП-а, имајући у виду да су део штете по сопственом казивању, а како је то правилно утврдио првостепени суд наплатили од осигурања, при чему нису доставили потпуну документацију, а како би на поуздан начин утврдио преостали износ имовинско-правног захтева.

Апелациони суд је одбио предлог окривљеног АА изнет на претресу за суочење са сведоком СС налазећи да је овај предлог сувишан. Поред тога, одбијен је и предлог окривљеног АА да се на претресу непосредно саслуша вештак ВВ јер је веће нашло да је налаз вештака антрополога изведен као доказ пред првостепеним судом, да је вештак непосредно саслушан пред првостепеним судом и то у присуству стручног саветника који је ангажован од стране окривљеног.

Правилно је првостепени суд одбио предлог за издвајање записника о претресању стана и издвајање видео записа са сигурносних камера из златаре, а што су браниоци окривљеног предложили и на претресу пред другостепеним судом, па је одбио њихов предлог, а утврђујући да су ови докази, како је то претходно наведено, прибављени на законит начин и од стране овлашћених лица.

Сходно одредби члана 264 став 3 ЗКП-а, суд је обавезао окривљеног АА да плати на име паушала износ од 20.000,00, у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом извршења, а имајући у виду дужину трајања и сложеност поступка, док је сходно одредби члана 262 став 2 ЗКП-а обавезао окривљеног да накнади трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини бити накнадно донета одлука, посебним решењем, по прибављању свих података о висини трошкова, од стране првостепеног суда.

Са свега напред наведеног, а на основу одредбе члана 459 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Ирена Јушковић, с.р.      Нада Зец, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против ове пресуде дозвољена је
жалба Апелационом суду у Београду,
у року од 15 дана од дана пријема исте,
а преко Вишег суда у Београду, Посебно
одељење.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)